Град

беби-пакети-септембар-2025-(1)

У Градској кући додељени су пакети за бебе рођене маја, јуна, јула и августа. Градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа Мелита Гомбар уручили су 148 пакета .

Поклон за новорођенче добили су Дарко Вујин и Николета Давид, родитељи четворомесечне Софије.

– Поклони које смо добили су лепи и корисни. Драго ми је што град мисли на нас и на нашу децу. Ово нам је прва беба и планирамо бар још једну – открио нам је Дарко Вујин.

Слободан Дивљаков, свештеник из Руског Села четврти пут постао је отац:

-Супруга и ја имамо Марију, Ксенију, Ирину и сада је ту и Михајло. Подршка је та која пуно значи, а посебно се на овај начин показује да друштвена заједница брине о породици и да родитељ у тешким моментима није сам.

Градоначелник Богдан честитао је родитељима на приновама.

-Колико су бебе обрадовале своје родитеље, баке и деке, толико се  и ми радујемо. Додела пакета један је од начина да покажемо колико нам је стало да буде што више деце. Желимо да помогнемо свим родитељима и да им покажемо да смо ту за њих. За мере популационе политике и дечије заштите у градском буџету издвајају се значајна средства и већ сада могу да обећам да ће се слична, па чак и већа сума издвајати и у наредној години. Важно нам је да очувамо породицу која је најважнији стуб друштва – поручио је први човек града.

Подела пакета је део акције „Кикиндски беби клуб“ коју град има од 2014. године, а укључује поделу најосновнијих потрепштина за прве дане, након рођења бебе.

А.Ђ.

 

 

змај-деције-игре-4

Од сутра, 1. до петка 3. октобра у Кикинди ће бити одржане 32. „Змајеве дечије игре“ у организацији Културног центра. Ове године слоган је „У широком свету, буде чуда свака“.

Првог дана у 10 сати у Великој сали КЦК биће одржана представа за децу „Ко се боји књиге још“ у извођењу „Радионице снова“ из Новог Бечеја, а од од 18 часова на истом месту је концерт ученика ОМШ „Слободан Малбашки“.

У четвртак у 9 сати почиње књижевно-ликовна радионица Роберта Такарича и Горана Новаковића, у 10 је у Великој сали КЦК монодрама за децу „Ћилимандар, гусан изумитељ“ у извођењу Александра Милковића. За подне је планирано представљање збирке немачких народних бајки „У златноме врту“ Милице Шијаковића са Катедре за германистику Филозофског факултета у Новом Саду, као и изложба илустрација из књиге и ликовна радионица.

Посета дечијих писаца ОШ „Миливој Оморац“ је у петак, а истог дана од 15 часова на Градском тргу је и централна приредба у којој ће учествовати кикиндски малишани.

светски-дан-срца-2025-(1)

Акцијом бесплатне контроле здравља у Црвеном крсту обележен је Светски дан срца. Суграђани су имали прилику да провере крвни притисак и ниво шећера у крви, а међу тридесетак њих који су с одазвали највише је било оних средње доби. Овом приликом код троје суграђана откривена је хипертензија и код истог броја повишен шећер у крви.

Акцију су заједнички организовали Црвени крст, Дом здравља и Завод за јавно здравље са циљем да повећа свест о здрављу срца, јер су болести срца и крвних судова  водећи узрок и оболевања и умирања становника Севернобанатски управног округа, истакла је др Ана Ђурин, специјалиста социјалне медицине ЗЗЈЗ.

-На основу последњих обрађених података  нашег Завода из 2023. године, у укупној структури оболевања, болести система крвотока су на првом месту, а најчешћа појединачна дијагноза је артеријска хипертензија. Повишен крвни притисак је регистрован код сваког десетог пацијента односно код сваког деветог са територије Кикинде. Од болести срца и крвних судова, током 2023. Године у округу су преминуле 1.073 особе од чега је 391 лице из нашег града. Кардиоваскуларне болести, са учешћем од 49,8 одсто у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у северном Банату, те је скоро сваки други умрли становник Округа и Кикинде преминуо од последица кардиоваскуларних болести – сазнајемо од др Ђурин.

Поред провере здравља, сви који су дошли на преглед могли су да се посаветују са лекарима и медицинским особљем. Светски дан срца ове године обележен је под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“. Циљ је да се не занемарују упозорења о здрављу  и да се да приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.

А.Ђ.

 

дјура-дан-сколе

Ученици и запослени Основне школе „Ђура Јакшић“ прославили су 75. рођендан. У обележавање су се укључили сви ученици са својим учитељима и наставницима, а радионице је осмислио Ђачки парламент.

-Ученици су могли да се укључе у извођења огледа из природних наука, да учествују у занимљивој географији, у дебати – за и против мобилних телефона у школи и да ли треба смањити број часова, да играју шах – истакла је директорица Биљана Шимон. – Занимљив је био и квиза о Ђури Јакшићу јер нам је важно да се наши ученици више упознају са ликом и делом великог сликара и књижевника, по којем наша школа носи име. У протеклом периоду урађено је пуно тога. Постављена је комплетна спољна расвета и сада је двориште одлично осветљено. Уређене су и учионице за прваке и сви ученици ниже смене имају своје ормариће за одлагање уџбеника и школског прибора, адаптиран је и кабинет за биологију. У наредном периоду планирамо да конкуришемо за средства за осавремењавање школске Библиотеке и за уређење Дневног боравка.

Дану школе присуствовали су и градоначелник Младен Богдан и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Дан школе осмишљен је да сви подједнако буду заступљени, у складу са интересовањима, а да се то свидело ђацима потврдили су ми у разговору – прецизирао је градоначелник Младен Бодан. – И предшколска група која се налази у просторијама школе одлично функционише и они су такође учествовали у радионицама. Ова школа пример је на који начин може да се реши проблем недостатка места у вртићима. У објекат и у осавремењавање наставе доста је уложено, на задовољство ђака, наставника и родитеља.

За ученике  од првог до четвртог разреда организоване су „Кефалица“ и ђачка пијаца. У оквиру спортских активности одигране су утакмице фудбала, одбојке и кошарке.

ОШ „Ђура Јакшић“ има 380 ученика.

А.Ђ.

гусле-гоц-(4)

На фестивалу „Дани духовности деце Србије“ организованом на Гочу учествовали су  и чланови школе фолклора „Гусала“. Најмлађи кикиндски фолклораши представили су се српским играма из Баната, а са такмичења „Мало златно колце“ у игрању кола у три, златна медаља припала је  Немањи Исакову, док је бронзу освојила Зоја Родић.

Бављење фолклором и у Немањиној и у Зојиној породици је традиција и љубав према народној песми и игри преноси се на млађе генерације што су нам обоје и потврдили. Обоје истичу да су поносни на то што су донели пехаре у Кикинду.

Кикиндски играчи показали су зрелост и техничку прецизност у извођењу игара, навео је Драгослав Танацков, уметнички руководилац дечијих фолклорних група. Он додаје да су и ови успеси доказ квалитетног рада са децом који се гради од најранијег узраста.

У организацији СКЦ „Стефан Немања“ из Краљева и Савеза културно-уметничких друштава Србије, фестивал је окупио 300 деце, из девет градова Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. На „Данима духовности деце“руководиоци су представили традиционалне игре из краја из ког долазе.  Учесници су научили нешто ново у играчким радионицама, а надметали су се и у спортским и друштвеним играма, караокама упознали су Гоч и обишли су манастира Жичу.

А.Ђ.

 

скуп-126-(2)

И ове недеље испред испред Градске куће одржан је скуп „Кикинда против насиља и блокада“. Мирно и достојанствено суграђани су показали, шта тиха већина мисли о вишемесечним блокадама саобраћајница, факултета, као и о друштвеној нестабилности. Време је, истакли су наши саговорници, да се насиље и друштвене поделе зауставе.

Шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије Миленко Јованов такође је био са својим суграђанима.

Застава Србије и балони у бојама тробојке били су централни део и овог окупљања.

 

Марица Пантовић, доласком на скуп, жели да да подршку свима који се залажу за породичне вредности и нормалан живот.

-Желим да наше породице живе у миру. Са мном су и моје комшије и пријатељи који желе мир и којима је доста блокада и насиља. Највише ми смета неред који се изазива у градовима, на улицама, на факултетима где млади треба да се образују. Нисмо спокојни и народ је забринут. Највећа жеља ми је да се ова ситуација разреши уз дијалог и више поштовања – казала је Марица Пантовић.

Богдан Бербаков из Мокрина напомиње да подржава Србију без насиља.

-Никоме не иде у корист друштвена нестабилност и нереди чији смо сведоци сваког дана. Блокаде су велики удар на економију и привреду. Нарочито ми смета што ђаци више месеци нису ишли у школу. То не може никоме да донесе добро с обзиром на то да је важно да млади стичу нова знања  – истакао је Бербаков.

Наташа Стојановић такође сматра да је неопходно да се врати стабилност у земљи.

-Хоћу да живим у Србији без протеста, да будемо слободни, да идемо у друге градове, а да нас нико не блокира. Хоћу да се врати Србија у којој деца иду у школи и стичу знања, а студенти су на факултетима где стичу образовање. За мене, образовање је на првом месту. Свако од нас може да бира кога ће да подржи, али је важно да се међусобно уважавамо и да поштујемо једни друге, без обзира на то на којој смо страни – додала је Наташа Стојановић.

Скупови су одржани у више од 200 места и градова.

 

 

нурдор-2025-(5)

Удружење НУРДОР обележава Златни септембар, месец подршке деци оболелој од малигних болести. Тим поводом на Градском тргу организован је програм у ком су учествовали солисти, плесне групе и фолклораши.

У Србији сваког дана једно дете оболи од рака, а овогодишња кампања посвећена је теми психосоцијалне подршке, јер свако дете и породица, поред медицинског лечења, имају потребу за разговором, ослонцем, подршком у остваривању права и осећајем да нису сами. Такву подршку пружа и Љубица Такић, волонтерка из Кикинде која је преживела и личну трагедију. Њена ћерка преминула је од рака.

-Већ 13 година сам уз НУРДОР и иако моје Јелене више нема, трудим се да помажем деци оболелој од рака и њиховим родитељима. Важно је причати о болести и пружити подршку, посебно родитељима, како не би посустали у току лечења које зна да буде дуго и исцрпљујуће. Била сам јака у том периоду, али само захваљујући Јелени која је била храбра и јака. Психолошка подршка је најважнија и ја сам је имала од лекара, волонтера, од психолога на Онколошком одељењу. И даље сам у контакту са њим и када ми је тешко помогне ми – навела је Љубица Такић.

И суграђанка Сузана Мучалов је такође волонтерка НУРДОР-а. По занимању је васпитачица и њена жеља је да помогне колико може.

-Моје кумче је имало рак и лада сам видела са каквим се све проблемима суочава заједно са родитељима, решила сам да и ја помажем. Најмлађи онколошки пацијенти свакодневно се боре за живот и поред тога што учествујем у разним активностима прикупљања помоћи – додала је Сузана Мучалов.

Подршку скупу дао је градоначелник Младен Богдан који је прецизирао да је обавеза сваког појединца, али и друштва да укажу поштовање и пруже подршку и оболелима и њиховим родитељима.

-Локална самоуправа ту је да помогне сваком болесном детету и породици. Помажемо породицама и деци која имају тешка обољења, за шта се издвајају значајна средства у буџету. Драго ми је што се тај новац никада до краја не утроши што је показатељ да у нашем граду, на срећу, немамо пуно деце којима је таква помоћ потребна. Имамо и Комисију за лечење социјално угрожених и сви одрасли могу да аплицирају за помоћ при куповини лекова и медицинских помагала – навео је Богдан.

Из НУРОДОР-а позивају све грађане и друштвено одговорне компаније да подрже акцију слањем броја 2 на број 1150.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

ИМГ-5142

Кикиндско Удружење потрошача бележе све више пријава грађана који постају жртве агресивне продаје на кућном прагу. Најчешће страдају пензионери, јер их трговци сматрају најподложнијим манипулацијама. Сценарио је готово увек исти: телефонски позив са „специјалном понудом“ или „ексклузивном шансом“, и убрзо продавац куца на врата са робом коју „треба одмах пробати“, објашњава Дарко Цвијан из Удружења потрошача Кикинде.

– Забрињава што трговци често имају детаљне податке о потенцијалним купцима, сумња се да до тих информација долазе преко различитих канала, можда чак и кроз злоупотребу података из ПИО фонда, мада за то немамо доказе. На мети су управо старији, који лакше поверују у „повољну прилику“. Роба која се нуди обично има нереално високе цене. Пример је наддушек по цени од чак 360.000 динара – износ за који се може купити читав кревет. Продавци често нуде плаћање преко административне забране на пензију, стварајући утисак да је производ приступачнији него што јесте- наводи Цвијан.

Иако Закон о заштити потрошача даје право на повраћај робе у року од 14 дана без образложења, трговци налазе начин да то онемогуће. Производ одмах отварају пред купцем и представљају га као „медицински“ или „козметички“, тврдећи да се из „хигијенских разлога“ не може вратити.

Понекад се за повраћај тражи и додатна накнада, попут 12.000 динара за наводну „стерилизацију“, што додатно одвраћа грађане од раскида уговора. Чак и када купац инсистира, трговци одуговлаче разговорима и обећањима док не истекне рок од 14 дана.

Удружење зато апелују на породицу, посебно децу и унуке, да помогну пензионерима и одмах реагују ако се куповина догоди – писменим путем, мејлом или препорученим писмом, јер телефонски позив није доказ. Када рок истекне, могућност за раскид уговора нестаје, указује Цвијан.

-Проблеми се јављају и код онлајн куповине: пакет треба отворити одмах по пријему и евентуалну штету пријавити у року од 24 сата, што многи занемарују- додаје.

Суштина је да се нуди роба која углавном није неопходна, куповина је импулсивна, под притиском који трговац намерно ствара. Иако је реч о непоштеном пословању, законске рупе остављају простора да оваква пракса опстаје. Зато је најбоља заштита – информисање. Свако треба да зна своја права и да их искористи на време.

колонизација-бвс-(2)

Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село уприличена је изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“.  О теми су говорили др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова „Матице српске“, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар „Матице српске“ и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.

-Пре 80 година нова социјалистичка власт  после Другог светског рата колонизовала је партизанске породице ради насељавања Војводине – истакао је овом приликом др Милан Мицић. – Током 10 месеци у Војводину је стигло 250.000 људи у 114 места и то је највећи колонизациони подухват у историји Војводине, а истовремено и најорганизованији и најхуманији по условима. Колонизоване су партизанске породице из целе ондашње Југославије и тачно су добијене квоте колико која Република где насељава. Становници Босне и Херцеговине населили су део око Бачке Паланке и 29 троугла између Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића. Банатско Велико Село састављено је од три Солтура, Светог Хуберта и Шарловила. Поменута насеља формирана су 1770. и 1771. године и у њима су живели Французи из околине Меца. На овај простор стигли су колонисти из Босанске Крајине, из околине Дрвара, Босанског Петровца и највише из Бихаћа.

Пре доласка породице су писале молбе за насељавање и дошле су организовано. Тада су им додељене куће и земљиште с тим  да један део породица није могао да издржи у новој средини, није им одговарао начин живота, пејзаж, клима тако да су се те породице враћале у Босанску Крајину.

-Они који су остали прошли су кроз прилагођавање, учили су да живе новим начином живота у рада. Комунистичке власти извршиле су колективизацију земље и имовине и формиране су сељачке радне задруге. Оне су биле начин да се колонисти брже прилагоде животу у равници, али и да се на идеолошки политички обликују у складу са интересима комунистичких власти – закључио је Мицић.

На трагу жеље да следи мисију коју „Матица српска“ већ два века спроводи на овим просторима, а која се огледа у очувању богатог српског историјског наслеђа,  град Кикинда је пре неколико година потписао споразум са овом важном установом, подсетила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је присуствовала догађају.

-Овакви сусрети и догађаји су доказ плодоносне сарадње. Задатак „Матице српске“ је био да нам, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје и процесе у који спадају и миграције које су карактеристичне за ове крајеве. Ове године обележава се осам деценија од како су Срби из Босне и Херцеговине, Крајине, Лике, дошли и населили ове просторе. Са собом су донели културу, обичаје, менталитет и особености свог краја. У новој средини суочили су се са свим изазовима који су их сачекали. Било је потребно да се адаптирају на околину и на староседеоце. Вечерас је била прилика да чујемо колико је значајна била колонизација те 1945. године и на који начин су утицали на очувању српског народа и националног идентитета и бића – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом отворена је и изложба посвећена крајишком писцу Бранку Ћопићу у организацији Културног центра Нови Сад. Поставка је колаж фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених поменутом књижевнику.

Догађају су присуствовали мештани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

А.Ђ.

туризам-светски-дан-2025-(7)

Уочи Светскг дан туризма, 27. септембара, запослени у Туристичкој организацији обележили су са малишанима из вртића „Плави чуперак“. Њих су упознали са историјатом Градског трга, али и са најважнијим туристичким знаменитостима: „Данима лудаје“, мамутицом Киком, совама, најлепшом улицом у Србији.

-Већ пет година, заједно са нашим најмлађим суграђанима, Туристичка организација обележава важан датум. Предшколци ће постати најмлађи туристички водичи. Ово је прави начин да код деце развијамо љубав према свом граду, а уједно ће имати прилику и да сазнају више о историјату и знаменитостима Кикинде – истакла је Татјана Вуковић из Туристичке организације.

Васпитачица Ромина Карановић додала је да деца показују интересовање да упознају свој град.

-Малишани су поносни на своје беџеве туристичких водича и желе да покажу колико знају о Кикинди. Сваком шетњу кроз града заинтересују се за одређену зграду или део града што је нама сигнал да и у вртићу радимо са њима и обогатимо њихова знања – додала је Ромина Карановић.

Светска туристичка организација је одредила 27. септембар као Светски дан туризма, јер је на тај дан 1970. године у Мексику усвојен статут ове организације. Од 1979. овај датум обележава се широм света.

А.Ђ.