Град Архиве | Паге 80 оф 363 | Кикиндски портал

Иђош обележава славу села Преображење: Некада се у цркви преноћило ноћ уочи празника

Aleksandra Djuran Аугуст 17, 2025

У понедељак, 18. и уторак 19. августа у Иђошу се обележава слава Преображења.

Првог дана у цркви је у 18 сати Бденије, а на сам дан славе у 9 сати и 30 минута биће одржана Света Литургија. Раније је постојао обичај да се у цркви преноћи ноћ уочи Преображења. Болесни из сваког села и околине раније су долазили пешице носећи крст, а током вечери се чита молитва. У поноћ се служи Света Литургија, свети се вода и уз воду гранчице босиљка. Сви који преноће у цркви остају и на јутарњој литургији.

У 21 час почеће и финале турнира у малом фудбалу.

Кабаре „Љубав из кулиса“ одушевио Кикинђане: Искрене емоције и духовити заплети

Aleksandra Djuran Аугуст 16, 2025

У препуном дворишту Курије публика је уживала у кабареу „Љубав из кулиса“ у ком играју Владимир Посавец Тушек и Мина Лазаревић. Посетиоци су имали прилику да сазнају о урнебесно забавниме и дирљивим тренуцима из живота двоје заљубљених „матораца“, глумачког пара са готово 100 година заједничког професионалног искуства.

-Представа је настала у опуштеним тренуцима. То је животна прича двоје средовечних људи који се заљубе – истакла је Мина Лазаревић. – Било нам је занимљиво да поставимо питања, која, сигурна сам, постављају особе у тим годинама: Да ли имам право на љубав у тим годинама?, Да ли је могућа?, Како може да функционише љубав када неко иза себе има децу, породицу? За нас су све ове теме биле диван полигон за игру и шалу и трудили смо се да будемо духовити и ауто иронични, али и да покажемо какав је живот глумаца када се угасе светла и спусте завесе, кад престане живот на сцени.

Глумци на сцени причају романтичну, сентименталну и духовиту причу.

-Оно што живот може да изрежира, то нико не може да измашта. Потрудили смо се да из својих и искустава наших колега направимо коктел у ком ће се свако препознати. Уколико публика, док гледа представу, остави, барем на сат и по своје страхове, свакодневне стресне ситуације и буду са нама, ми знамо да смо урадили добар посао – навела је Мина Лазаревић.

Владимир Посавец Тушек породично и емотивно је везан за нашу средину с обзиром на то да му је мајка из Накова.

-Драго ми је што сам поново са својим пријатељима из детињства и младости. Комад је премијерно одигран 1. децембра и већ смо близу четрдесетог извођења, што је много за свега пола сезоне. Кабаре изводимо по читавој бившој Југославији и реч је о форми која има чврсту драматургију – додаје је Посавец Тушек.

У Академији 28 комад је у редовном репертоару.

-Током лета извели смо представу у више различитих амбијената и градова. То је љубавна прича која је свим пријемчива, али је истовремено и прича о нашем, глумачком, послу. Говори са чиме се бавимо и сусрећемо, јер и глумац је обичан човек, али истовремено и необичан – закључио је Владимир Посавец Тушек.

У кабареу је Мина Лазаревић, уз клавирску пратњу Милице Радојевић, извела светске и домаће хитове. Представљене су 24 кабаретске сцене, 11 музичких и пет поетских тачака.

А.Ђ.

Нови простор за предшколце: Завршава се адаптација у школи „Жарко Зрењанин“

Aleksandra Djuran Аугуст 16, 2025

У Основној школи „Жарко Зрењанин“ уписано је 62 ђака првака. Они ће бити распоређени у три одељења, каже директорица Славица Лазић.

-У нашој школи у току је уређење дела објекта. Реч је о просторијама које смо уступили на коришћење Предшколској установи „Драгољуб Удицки“. Од јесени ће у нашој школи бити предшколска група и све се ради да се простор до 1. септембра доведе у функцију. Просторија је окречена, положен је ламинат, стављена су и нова улазна врата, адаптиран је тоалет. Постављена је и заштита на радијаторима и преграђен је простор који води ка просторији где ће бити смештена предшколска група – напомиње Славица Лазић.

Предшколци ће имати простор који је уређен по свим стандардима и правилима који постоје у оквиру предшколског образовања. Уједно, већина ће, када крене у школу, ићи у „Жарко Зрењанин“ тако да ће имати прилику да се адаптирају на ново окружење још док су у вртићу.

А.Ђ.

Дечија пијаца у Културном центру место дружења

Aleksandra Djuran Аугуст 16, 2025

И ове суботе дечија пијаца у Културном центру измамила је најмлађе продавце. У понуди су биле играчке, друштвене игре, шналице, сликовнице, књиге, бојице, уџбеници, одећа и још пуно тога.

Искра Михаљчић каже нам да се лепо провела и поред тога што је део предмета који јој више не требају продала, нешто је и купила.

-Други пут сам дошла. Овде је лепо, има нас пуно и сви се дружимо. Донела сам да продам играчке са којима се више не играм, сликовнице, бојице. Следећи пут кад дођем донећу и одећу. На пијаци има свашта и оно што сам зарадила потрошила сам како бих купила себи хеклану жабицу – сазнали смо од Искре.

И две другарице деветогодишња Теодора Недин и десетогодишња Лена Превијанац, такође су биле у улози продаваца.

-Први пут смо овде и сигурно ћемо доћи и наредне суботе – открила нам је Лена. – Нисмо пуно тога продале, али је најважније да смо се дружиле са другом децом и лепо провеле.

Лена је додала да ништа на дечијој пијаци није скупо.

-Донеле смо шналице, гумице, торбице, рајфове, новогодишњу капу, па и мајицу – појаснила је Лена. – Продавали смо шналице за 10 и 20 динара. И сви остали који су дошли имали су интересантну робу. Купила сам играчке које немам код куће.

На пијаци сте могли да добијете и нову фризуру и то за свега 300 динара, с обзиром на то да је једна од девојчица правила пунђе по тој цени.

А.Ђ.

Почело обележавање Дана села: У Иђошу припремљено хиљаду крофни

Aleksandra Djuran Аугуст 15, 2025

Манифестацијом Крофнијада, у организацији удружења жена „Иђош“, почело је обележавање Дана села. Окупило се пет такмичарских екипа из околних места, а ове године направљено је и подељено је хиљаду крофни.

-Ни високе температуре нису нас спречиле да умесимо и печемо крофне. Са прављењем крофни почели смо пре 25 година, а саму манифестацију започели смо пре седам година. За лепе и укусне крофне потребна је лака рука и пуно љубави – истакла је Биљана Ђурђулов председница удружења жена „Иђош“.

Уз Иђош се везују крофне и важно је одржати традицију, рекао је градоначелник Младен Богдан који је посетио манифестацију.

-Окупљање и дружење на оваквим догађајима значајно је за свако место. Ово је прилика да се размене искуства, да се квалитетно проведе време, а најважније је што се прављење традиционалне посластице преноси на млађе генерације. Свака екипа, како сам чуо, има свој рецепт и начин како прави крофне, те је зато и свака од њих специфична – рекао је Богдан.

Први човек града похвалио је агилност Иђошанки.

-Удружење жена труди се да негује и чува обичаје које су научиле од својих бака и прабака. Где год да оду представљају своје место и свој град и ми се трудимо да их подржимо и помогнемо им. У овим тешким временима неопходно нам је јединство око важних и кључних питања нашег народа и желим да позовем све да будемо јединствени и да се окренемо ономе што нас спаја, а то је интерес нашег града и наших села – навео је Младен Богдан.

Крофнијаду су улепшали најмлађи чланови КПД „Миливој Оморац“ који су одиграли сплет народних игара.

У манифестацији су учествовале екипе из Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Лазарева, Новог Милошева.

Програми обележавања ће трајати до 19. августа када је и црквена слава овог места Преображење, које је познато и као летње Богојављење. Раније је постојао обичај да се у цркви преноћи ноћ уочи Преображења. Болесни из сваког села и околине раније су долазили пешице носећи крст, а током вечери се чита молитва. У поноћ се служи Света Литургија, свети се вода и уз воду гранчице босиљка. Сви који преноће у цркви остају и на јутарњој литургији.

А.Ђ.

Хемијски воз сузбија вегетацију дуж пруге: Иако хемијска средства нису штетна, апел да пчелари заштите пчелиње колоније

Jelena Trifunović Аугуст 15, 2025

Хемијски воз, специјално шинско возило Инфраструктуре железнице Србије за сузбијање вегетације дуж пруга, данас, 15. августа, на релацији Суботица – Хоргош државна граница, почиње рад ове сезоне, саопштено је из тог предузећа.

Предвиђено је да у наредних четрдесетак дана хемијски воз прође дуж готово свих пруга у Србији, а растиње ће се уништавати у ширини од пет и по метара од пруге, наведено је у саопштењу.

Обезбеђена су сва неопходна хемијска средства, а њихова примена, како се истиче, није штетна по здравље људи и животиња.

Хемијски воз ће саобраћати и сузбијати вегетацију дуж следећих пруга: данас, 15. августа, дуж пруге Суботица – Хоргош државна граница, а сутра, 16. августа, дуж пруге Суботица-Сента-Кикинда.

Затим, у недељу, 17. августа, сузбијаће вегетацију дуж пруге Кикинда – државна граница (Јимболиа) – Банатско Милошево – Зрењанин, а 18. августа дуж пруге Зрењанин-Панчево.

Иако хемијска средства која се користе приликом третирања вегетације нису штетна, “Инфраструктура железнице Србије” апелује на пчеларе да заштите своје пчелиње колоније, уколико се евентуално налазе у зонама деловања хемијског воза.

Реализација распореда рада хемијског воза условљена је атмосферским приликама, па су могућа одступања, напомињу из овог предузећа и наводе да ће правовремено обавештавати јавност о даљем току спровођења акције.

У октобру у нашем граду: Први фестивал стрипа

Jelena Trifunović Аугуст 15, 2025

С обзиром на то да север Баната има развијену традицију стварања и конзумирања девете уметности, кикиндски Културни центар и новокозарачка Галерија “Здравко Мандић” у октобру ће организовати тродневни фестивал стрипа.

– Околни градови, пре свих Сомбор и Зрењанин, већ имају угледне фестивале сличног типа. Тако смо сликар Брацо Азарић, стрип цртач Миливој Вукојевић и ја дошли на идеју да и нашим суграђанима омогућимо један овакав догађај – каже Тања Ножица, заменица директора Културног центра.

Како наводе организатори, овај догађај окупиће не само љубитеље стрипа него и неке од угледних стрип цртача. Засад су учешће потврдили Микица Ивановић, који је најпознатији као цртач Великог Блека, потом Бранко Ђукић, академски сликар и организатор зрењанинског фестивала “Стриполис”, као и неколико репрезентативних бањалучких уметника.

– Један део програма одвијаће се и у Новим Козарцима, а то ћемо уклопити у Михољске сусрете села, тако да се надамо да ће овај фестивал видети велики број посетилаца-наводи Брацо Азарић, док идејни творац Миливој Вукојевић додаје да ће уз стрипаџије, посетиоци видети и неке од радова еминентних сликара с овог подручја. У склопу Фестивала биће уприличена и промоција пете књиге мајстора црно-белих квадратића, Спасоја Кулаузова.

-Прошле године овај познати мокрински стрип цртач је био спречен, па нисмо стигли да промовишемо ни његову четврту стрип-књигу, коју је издао Културни центар, зато ћемо ове године у склопу програма објединити и представљање и те четврте, као и пете, недавно издате Спасојеве књиге, наводи Тања Ножица, додајући да ће организиратори учинити све да анимирају и малишане који би путем радионица испољили своју евентуалну склоност ка овој уметности.

-Наша генерација је одрасла уз стрип, а многа данашња деца ни не знају шта је то. Време је да се та ситуација коначно промени и да стрип поново заузме запажено место у поп култури- констатује Тања Ножица.

Н. Савић

Свето место у Банатској Тополи: Место ходочашћа бројних верника

Aleksandra Djuran Аугуст 14, 2025

У четвртак и петак Банатска Топола је место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква Узнесења Блажене Девице Марије, у народу позната као Велика Госпа, подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.

И ове године на молитвама и миси окупио се велики број верника из Мађарске, Румуније и читаве Војводине. Међу њима је била и Зрењанинка Маријана Нишкановић.

-Чула сам за то да се Госпа више пута указала на зиду цркве и због тога смо и дошли. Иначе за ово свето место сазнали смо тек прошле године, а сваке године одлазили смо на ходочашће у Међугорје. Свештеник нам је рекао за Банатску Тополу и дошли смо да будемо део обележавања великог празника уочи Велике Госпе. Дан раније се долази и изговарају се мисе уочнице јер се Госпа указала на овом месту. Очекивала сам пуно људи, али ме је изненадио оволики број верника и драго ми је што сам и ја дошла – истакла је Маријана Нишкановић.

Обележавање црквене славе од 19. века је дан раније, 14. августа. Вечерњој и Светој миси, као и процесији са кипом Мајке Божије присуствовали су свештеници зрењанинске бискупије, а ове године ту је био и Чаба Бојте, свештеник реда Светог Фрање из Трансилваније који је познат по свом хуманитарном раду. Од 1993. године, од када је на његову иницијативу отворено прво сиротиште, до данас спасао је 6.000 деце без родитеља. Фондација коју води обезбеђује храну, одећу и обућу, али и образовање за сирочад.

-У овим временима нада је та која треба да води људе, да буду добри једни према другима. И ово ходочашће потврђује да постоји вера. Дошао сам из далека, као и многи људи који су се окупили у Банатској Тополи. Осим вере, потребно је да опростимо грехе једни другима јер једино тако можемо да напредујемо – поручио је фрањевац Чаба Бојте.

Мису је водио монсињор Мирко Штефковић, зрењанински бискуп.

-Важно нам је што смо на овом светишту, јер је ово јубиларна година, година наде за Католичку цркву. Папа нас је позвао да будемо ходочасници наде, да се обраћамо Богу и да сагледамо наш животни пут. На нама је да увек чинимо добро, да помажемо ближњима и усмеримо их да нађу пут ка Богу – рекао је монсињор Мирко Штефковић.

Записано је да је давне 1854. године, у тадашњој школи, која се користила као богомоља, појавио лик Богородице која је услишавале молитве болесних и несрећних.

-Ово светиште посебно поштујемо. Према предањима овде се догодило чудо и окупљањем показујемо поштовање према Девици Марији – додао је зрењанински бискуп.

Лик Богородице први пут се појавио 9. децембра. Деца су у тадашњој школи приметила да се оросио зид у облику мајке са дететом, лик Богородице. Обрисали су зид, али се поново појавио лик. Марамицама којима су брисали зид поједини су стављали на болесне очи и оздравили су, каже предање. О томе се прочуло и ова црква постала је место ходочашћа. Најпре су она организована на Велику и Малу Госпојину.

Изградња цркве почела је 1854. године када се први пут указала Богородица. Посао је трајао до 1871. године, а торањ је изграђен 1914. године.

А.Ђ.

У ОШ „Свети Сава“ припремају се за 1. септембар: Уређују се учионице, заједничке просторије, ходници

Aleksandra Djuran Аугуст 14, 2025

Све образовне установе на територији града увелико се припремају за почетак нове школске године. Први радни дан је 1. септембар, а највише му се радују најмлађи, ђаци прваци. На територији града биће их око 350 у свим основним школама.

Највећа инвестиција у образовање у нашем граду је комплетна реконструкција Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе. У објекту се ради пуном паром, а посао је започет 2. јуна. У прву фазу биће уложено 455, а у другу 266 милиона динара, а средства су издвојили Министарство за јавна улагања, Покрајина и локална самоуправа. Како је рок за завршетак прве фазе 300 календарских дана, односно 28. март 2026. ученици Гимназије нову школску годину започеће у Основној школи „Јован Поповић“, док ће ђаци Економско-трговинске школе бити у делу својих просторија у улици Војводе Путника, а делом ће се настава одвијати у Основној школи „Вук Караџић“.

Осим поменутог капиталног улагања ради се и у осталим школама.

У Основној школи „Свети Сава“ почетком месеца завршено је монтирање ограде око гасне станице на улазу за ученике.

-Постављање ограде је у надлежности ЈП „Србијагас“, тако да су они и финансирали ово улагање. У току је и кречење учионица, фарбање, а завршавају се и неопходне поправке – каже директорица Гордана Рацков. – У наредној школској години имаћемо 58 ђака првака. Они су распоређени у три одељења и најпре је завршена адаптација учионица у којима ће се они налазити.

Поменутим радовима биће обухваћено више просторија.

-Офарбана је капија на улазу намењеном ученицима, окречени ходници, трпезарија и кухиња. Уредићемо и зборницу. Средства за овај посао обезбеђена су у градском буџету, а радови ће бити завршени до 1. септембра. Клупе и столови који су у лошијем стању биће санирани и офарбани. Наши домари су одлични и они су ти који обављају ситне поправке – навела је наша саговорница.

А.Ђ.

Ликовна колонија у Банатском Великом Селу: Џеву у част

Aleksandra Djuran Аугуст 13, 2025

Удружење ликовних уметника „Џев“ из Банатског Великог Села предстојећег викенда биће домаћин 9. ликовне колоније „Душан Керкез Џев“.

Овогодишња колонија окупиће двадесетак академских и аматерских сликара. Програм почиње у петак, 15. августа на језеру „Лагуна“ и трајаће до 17. августа. Део сликара наставиће да осликава архитектуру у селу, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место.

На свакој колонији настане двадесетак радова који ће бити изложени у Банатском Великом Селу. У фундусу већ има стотинак слика.