Град

Јеринкиц-са-колегама

Ударио, као главни и одговорни уредник, темеље некадашњој „Комуни“, новинарски кадар мукотрпно подучавајући основама професије, посебно инсистирајући на писмености и лепом изражавању на српском језику – без туђица. Некадашњи ђаци Гимназије и Педагошке школе памте га као строгог и праведног предавача, од којег је имало шта да се научи

На личном плану деловао је андрићевски самотно, скоро у потпуности затворен за јавност. А у радном смислу био је скроз другачији: за сарадњу и комуникацију увек отворен и непосредан, „расипнички“  друге дарујући непрегледним знањем из књижевности и лингвистике. У исти мах до бескраја тврдокоран у принципима којих се у размишљању и делању строго придржавао.

Такав је у најкраћем, на основу штурих званичних података и казивања оних који су га донекле, дакле не у потпуности, познавали, био Радослав Јеринкић (1931 – 2016). Неоспорно један од највећих интелектуалаца Кикинде у другој половини прошлог века и првој деценији овог миленијума. Иза себе је, и поред огромног списатељског потенцијала, оставио симболичан писани траг –  брошуру „Развој радничког покрета у Кикинди“ и то као један од аутора. Без довољне списатељске заоставштине неумитно лагано пада у заборав.

 

Остао је Јеринкић, међутим, у сећању преосталим ревносним читаоцима  некадашњег локалног гласила „Комуна“, по његовој идеји осмишљеног и  1961. године реализованог. Нису га заборавиле ни колеге из образовања са којима је радио, нити ђаци Гимназије и Педагошке школе, у којима је предавао српски језик и књижевност. Помињу га, у најлепшем смислу, у локалним установама културе, посебно у градској библиотеци, чији је био најредовнији гост и најревноснији читалац.

Писац и некадашњи издавач Пера Јанчић с посебним пијететом беседи о  Јеринкићу. Присећа се 1966. године и младалачког изазова да се, као матурант, окуша у новинарству. Чим је крочио у скучене просторије „Комуне“ у приземљу Комитетове зграде, суочио с огромним искушењем. Јеринкић га је, као главни и одговорни уредник, очински дочекао, па му „диктаторски“ предочио правила рада и понашања у редакцији.

– Јесам се у том моменту збунио, али се нисам поколебао  –  прича Јанчић како је упловио у новинарске воде. – Јеринкић је био изузетно вредан и одговоран. Био је непопустљив, захтевајући од новинара да, зависно од теме и њеног значаја, ревносно поштују одговарајућу новинску форму, као и да се прикладно понашају на послу и на јавном месту. Тражио је да пишем најједноставније текстове, али ми је, такође, веома брзо одобрио сопствену рубрику, у којој сам покушавао да будем духовит. Запамтио сам га као строгог, боље рећи веома строгог, уредника. Инсистирао је да текстови буду сажети, занатски урађени, јасни. Мене је, у неким моментима, чак бодрио и хвалио, али је умео и да ме натера да одређени  текст, ако није по његовој мери пет-шест пута прерађујем и прекуцавам. Било ми је у тим тренуцима мучно да га слушам и поступам по његовом  налогу. А касније, када сам се озбиљније латио пера, схватио сам да су те његове грубе лекције о писмености и стилистици писања за мене биле  – лековите. До неба му хвала за то…

ЈЕЗИЧКИ ФАНАТИК  Радослав Јеринкић

Већини сталних новинара „Комуне“ није годио такав метод рада. Појединци су се бунили, опирали наметнутој строгоћи. Узалуд. Можда је, у том смислу, требало да буде тактичнији и флексибилнији. Јеринкић није попуштао, највероватније страхујући од евентуалног кикса и у таквим ситуацијама неминовне оштре замерке власти, односно партије. Не сме се занемарити чињеница  да је то време комунизма…

Јанчић додаје да је Јеринкић у новинарској каријери најмање стотину особа подучавао да, како вели, „саставе прву реченицу, а да у њој буде барем мало граматике и правописа“. Својеврсну мисионарску улогу описмењавања наставио је и када је дигао руке од  професионалног новинарства, прешавши, као професор српског језика, у просвету. Никога од бројних знаних и незнаних овдашњих љубитеља писања углавном у покушају, који су тражили помоћ и савет, није одбио, маратонски им  редигујући и лекторишући рукописе. И то без накнаде. Нека таква монографска остварења у толикој мери је прерађивао и дотеривао да је могао и сам да их потпише. За Јанчића, али и остале наше саговорнике, Јеринкић је, све у свему, личност  достојна сећања и поштовања.

Књижевница Марија Танацков каже да је познавала професора Јеринкића. Колеге су по струци. Обоје, у једнакој мери, у Кикинди слове за  искрене љубитеље писане речи понајвише лепе књижевности. Марија је велики део радног века провела у  Библиотеци „Јован Поповић“. Напомиње да је Јеринкић деценијама скоро свакодневно свраћао у библиотечке одаје.

-Сем обавезног прелиставања дневне и периодичне штампе, често је користио књиге из нашег научног фонда. Био је, збиља, интелектуалац од  угледа. Озбиљно је схватао сопствену  улогу у развоју друштва са задатком да, како је говорио, као интелектуалац ревносно прати одређене области друштвеног живота, пре свега уметност, језик и образовање. Поседовао је огромно знање из друштвених наука… Јеринкић је живео аскетски, као Иво Андрић у провинцијским размерама. супруга га је ослободила свих кућних обавеза. дане је проводио уроњен у читање, којем је био посвећен – до самоуништења.

Јеринкић је, иначе, из прве генерације студената који су, након Другог светског рата, завршили књижевност на Филолошком факултету у Београду. Касније је магистрирао. Из просвете је отишао у пензију. Једно време, у првим годинама прошле деценије, био је, као лектор, ангажован у локалним новинама. Новинар Милан Срдић памти га као мирну, сталожену, ненаметљиву особу, с господственим манирима.

Није се Јеринкић дуго на том привременом волонтерском послу задржао. Убрзо је одустао од било каквог друштвеног ангажмана. Виђан је касније на пригодним културним манифестацијама у граду, које је са супругом редовно посећивао.

ПОМОГАО АНГЕЛИ

-Био ми је Јеринкић професор у овдашњој гимназији. Јесте био строг. Тражио је од ђака много.Та његова строгоћа за мене је у почетку била посебно оптерећујућа, јер сам дошла из Основне школе „Фејеш Клара“ у којој сам наставу похађала на мађарском језику. Била сам, међутим, истрајна, и поред свих потешкоћа с којима сам се суочила. А професоров метод рада помогао ми је да се брзо „прешалтујем“ на српски језик  и у говорном смислу функционишем као остали ученици –  напомиње директорка Високе школе струковних студија за образовање васпитача у нашем граду др Ангела Месарош Живков, проф.

ИШАО ОЧЕВИМ СТОПАМА

Радослав је рођен у селу Кумане. Потиче из новинарске породице. Његов отац Радивој писао је за лист „Југословен“. Животна сапутница Зорица, која је радни век провела у градској Пореској управи, била му је велика узданица. Преминула је недуго после њега. Немају потомке.

М. Иветић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

окупљање-126-(19)

Масовним` скуповима широм Србије у знак противљења блокадама и насиљу, али и као снажна подршка Србима на Косову и Метохији, који трпе терор, придружили су се и становници Кикинде. Осим у граду, скуп подршке организован је и у Мокрину.

Циљ је био да се покаже  јединство, да се јасно и гласно каже да јасно кажу „не“ насиљу и  блокадама и да се пружи подршку нашем народу на Косову и Метохији. Суграђани, који су присуствовали скупу, поручили су да је важно да Србија остане стабилна и јединствена, без поделе и деструктивног понашања, и да покаже да подржава мир и своје сународнике где год да живе.

И овога пута са својим суграђанима био је Миленко Јованов, шеф посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије.

Кикинђани су овом приликом раширили и транспарент „Кикинда је уз српски народ на Косову и Метохији“.

Дијана Крањак напомиње да је за развој Србије, а не за блокирање.

-Ови скупови показују да наш председник Александар Вучић има огромну подршку у народу. Моја жеља је да останем у Србији, али и да будућа поколења, која тек долазе, буду поносна на своју земљу. Млади треба да остану у Србији и да овде стварају породице. Пружамо и подршку српском народу на Косову и Метохији, безрезервну и снажну, да се изборе са свим изазовима које пред њих стављају и да буду јаки – навела је Дијана Крањак.

Драгољуб Ћирић из Кикинде истиче да је доста блокада.

-Доста је јавашлука. Ова земља није на продају и она је за добробит свих грађана. Категорично сам против блокада и насиља. Имам 73 године и ја сам некада ишао у школу, али ово није било никада.  Косово и Метохија су Србија, тако је било и тако ће и бити. Подршку нашем народу треба сви да дамо – закључио је Ћирић.

Паце Берар дошла је на скуп јер жели да покаже да се не боји и да пристојна Србија више не ћути.

-Важно је да покажемо да постоје људи који мисле другачије. Доста је блокада. Хоћемо мир, слободу, да деца иду редовно у школе, а студенти да похађају факултете и стичу знања. Желим да се реши ситуација у којој смо, али уз поштовање различитости – прецизирала је Паце Берар.

Скуп у Мокрину одржан је испред Варошке куће. Уз тробојке и транспаренте Не дамо Србију, Хоћу мој живот назад, Бори се против блокада, грађани су изразили незадовољство поводом блокада и поручили да желе да се врате нормалном животу. Такође, послали су поруку подршке Србима на Космету.

Данашња окупљања су одржана у више од 200 места широм земље и ово је највеће окупљење  до сада.

Достојанственим скуповима грађана послата је порука јединства, солидарности и отпора покушајима притисака и подела.

новак

Бриљантни млади математичар, Новак Деспотовић, након успешно завршене Математичке гимназије у Београду и прегршт освојених награда на најпрестижнијим интернационалним математичким олимпијадама, нову школску годину започео је као студент Кембриџ универзитета у Великој Британији.

Захваљујући фантастичним резултатима које је Новак остварио на међународном нивоу из математике, успео је да добије пуну стипендију на овом универзитету који је на светској ранг листи заузео високо треће место, и то на колеџу Тринити (смер математике), што полази за руком свега неколицини ученика из целог света.

Новак је презадовољан смештајем, храном и уопште укупном организацијом која је на изузетно високом нивоу, што се и могло очекивати од универзитета који има традицију старију од 800 година.

– Велика је част што сам се као студент прве године уписао у књигу у којој стоје и потписи Лорда Бајрона, Чарлса Дарвина, Алана Тјуринга, Стивена Хокинга, а нарочито некадашњег студента, данас математичке и физичке легенде – Исака Њутна. Ходницима чувеног Тринитија ходали су многи нобеловци, председници и премијери држава, олимпијски спортисти и најбољи светски стручњаци, од којих неки и данас предају у њему- задовољан је Ноле.

Каже да колеџ нуди такође и многе забавне садржаје, па се до сада опробао у веслању, пењању на вештачкој стени, учланио се у клуб друштвених игара, али му и поред доброг друштва, признаје, ипак недостаје породица, нарочито брат Тодор и сестра Зоја од којих се до сада није на дуже одвајао.

Новак са сестром Зојом и братом Тодором

У чувеном и препознатљивом огртачу плаве боје који припада студентима Тринитија, бруцоши су се окупили и сликали и тако обележили почетак нове школске године. Захваљујући свом дару, посвећености и раду, међу њима је и Новак који ће у наредне четири године бити део ове квалитетне екипе.

Тринити најпрестижнији

Универзитет Кембриџ се састоји од 31 колеџа који су сви међусобно независни. Међу њима је најпрестижнији Тринити и најтеже га је уписати, док је на Тринитију од свих смерова најтеже уписати математику.

Кембриџ има око 24000 студената, од којих је нешто преко 1000 на Тринитију.

Занимљива је и чињеница да је на Тринитију дипломирао краљ Чарлс Трећи, актуелни краљ Велике Британије.

 

богдан-у-скупстини

У Народној скупштини данас је одржан велики састанак са начелницима управних округа, градоначелницима и председницима општина, начелницима градских и општинских управа, на коме су детаљно представљене одредбе предлога закона, као и обавезе прописане јединицама локалне самоуправе.

Предлог Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности тренутно представља, како је истакнуто, пројекат од највећег националног значаја.

– Представљени су задаци локалних самоуправа које ће, по ступању закона на снагу, морати да подрже грађане у процесу подношења валидних пријава за упис права својине. У фокусу дискусије била је потреба за приступачнијим информисањем јавности, ефикасним тимовима на локалу који ће помагати грађанима и усклађивањем процедура између катастра, урбанистичких служби и општинских органа. Циљ је да се системски реши дугогодишњи проблем неукњижених и нелегално изграђених објеката, и обезбеди правна сигурност за власнике- наводи градоначелник Младен Богдан који је заједно са Петром Жигићем, начелником Градске управе, присуствовао састанку.

Састанку су присуствовали председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић, представници Агенције за просторно планирање и урбанизам, као и руководство Националне алијансе за економски развој, који ће пружати подршку у овом процесу.

Влада Србије усвојила је 26. септембра Предлог закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, којим се на системски начин решава вишедеценијски проблем постојања великог броја неукњижених и бесправно изграђених објеката.

Фото: Танјуг

мали-базен-3

Из Културно- спортског центра “Језеро” обавештавају суграђане да се у уторак, 14. октобра, отвара мали затворени базен.

Радно време за грађанство биће сваког дана од 13 часова до 18 часова.

– Са посебним задовољством најављујемо да наша школа пливања за најмлађе суграђане, која представља дугогодишњи програм Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда, почиње са радом 20. октобра 2025. године у сарадњи са свим основним школама и предшколским установама- наводи се у саопштењу КСЦ Језеро. 

 

 

ахондроплазија-(19)

У Кикинди је организована трибина „Подршка родитељима у транзицији деце“ коју је, под покровитељством града, организовало удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“. Скуп је окупио стручну јавност, родитеље, васпитаче, студенте са циљем да се скрене пажња на проблеме, да се чују искуства и потраже решења.

Предавачи су били Милица Перић, државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију, др Жељко Попадић, директор сектора за лекове и фармакологију, Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-У оквиру нашег Министарства постоји сектор који се бави само ретким болестима у који нису укључени само пацијенти, него и читава породица – истакла је Милица Перић. – Када постоји било која болест, оболи читава породица, што смо препознали. Желим да похвалим удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ чији чланови су допринели да особе које имају ову болест да се оне више не гледају као патуљци и да им се неко подсмева. Прошле године оформљен је регистар пацијената са ретким болестима и до сада их има више од 15.000. Прилагођавање школских клупа и табла за децу са ахондроплазијом је наредни корак који ћемо учинити. Истакла бих и Алиментациони фонд, као нову меру, који обухвата све породице. Обично један родитељ не може да се носи са проблемом ретке болести и на крају мајка остане сама и често је без алиментације. Системски смо уредили ову област за коју сматрамо да је веома важна.

Ове године држава је издвојила 10,2 милијарде динара за оболеле од ретких болести што је за три милијарде више у односу на 2024. То су и највећа средства обезбеђена у Републичком фонду до сада.


-Лечи се више од 930 особа које имају више од 40 дијагноза – навео је др Жељко Попадић. – Када је реч о ахондроплазији тренутно имамо 12 пацијената на лечењу и постоји још 18 захтева за које очекујем да ће врло брзо бити решени. Поменути пацијенти добијају најсавременију и најновију терапију за ахондроплазију и од ње не постоји ништа боље. Припрема буџета за наредну годину је у току и никада нисмо имали ситуацију да су средства мања у односу на претходну, тако да очекујемо и више новца.

Наташа Качавенда мајка је детета са аутизмом које користи услуге Ресурсног центра ОШ „6.октобар“ и она је говорила о свом искуству:

-Имамо часове код логопеда и дефектолога, али похађа редовну школу и други је разред школе „Жарко Зрењанин“ у инклузивној настави. Са поласком у вртић мој син је почео социјализацију у правом смислу те речи, одлично сарађујемо са школама. Теже смо дошли до личног пратиоца и сматрам да је то подршка која треба да буде више заступљена – напоменула је Наташа Качавенда.

Инклузивно образовање захтева велику пажњу и добро осмишљен систем који ће деци понудити свеобухватну подршку.

-Локална самоуправа је ту да пружи додатну помоћ породицама који имају децу у инклузивном образовању, да их оснажи, повеже их са релевантним институцијама. Наш град, годинама уназад у оквиру социјалне политике, подржава и уводи нове мере, у складу са потребама. Особама у инклузивном систему обезбеђен је превоз до средње школе у Зрењанину, имају личног пратиоца којих је тренутно 39 и друге мере које су осмишљене на предлог деце и родитеља – додала је Мелита Гомбар.

На трибини су обухваћене и теме о важности подстицајне средине за развој, транзицији из породичне средине у вртић, механизмима успешне транзиције, о инклузији у пракси.

А.Ђ.

робот-воли-(3)

Хуманоидни робот Воли однедавно је укључен у наставу Основне школе „6.октобар“ и биће значајна помоћ као стручна подршка деци и ученицима са сметњама у развоју. За Ресурсни центар поменуте специјалне школе робота је обезбедило Министарство просвете, а тим центра представио га је стручној јавности.
Као високотехнолошко средство асистивне технологије Воли ће омогућити бољу комуникацију, али и проширити социјалне и когнитивне могућности, казала је Ирена Макивић, помоћница директора ОШ „6.октобар“.

-Робот је својеврстан вид новог алата у свакодневном раду и његова улога није да замени учитеља. Он је ту да буде мотиватор а децу која имају потешкоће у развоју, да побуди пажњу, разумевање емоција и бројне друге ствари. Може да користи за децу различитог узраста и планирано је да се имплементира у наставни процес установама које пружамо подршку, које имају децу и различите степене тешкоће у развоју. У додатну подршку Ресурсног центра укључени су, поред деце и ученика из Кикинде, и из Мола, Аде и Кањиже, док наше услуге пружамо свим установама образовања Севернобанатског управног округа – појаснила је Ирена Макивић.

На територији Србије има 11 ресурсних центара и сви су добили хуманоидног робота у протеклих месеца дана, навео је директор школе Срђан Стојановић.

-Још увек смо у фази да истражујемо све могућности које Воли пружа и на који начин можемо да их искористимо у раду. Пуни ће помоћи како нашим ученицима, тако и запосленима. Предшколци и ђаци од првог до четвртог разреда одушевљени су Волијем и пронашли су начине шта би све могли да раде са њим. Започињемо ново поглавље у инклузивном образовању чији је циљ да се обезбеди квалитетно образовање под једнаким условима за све – истакао је Стојановић.

Основна школа „6. октобар“ има 50 ђака од првог до осмог разреда међу којима има и деце из Башаида, Новог Милошева и Чоке.

А.Ђ.

кикинда-против-блокада-

Испред Градске куће у Кикинди, у суботу, 11. октобра, од 17 часова, биће одржан скуп грађана „Кикинда против насиља и блокада“.

У исто време, окупљање грађана заказано је и у Мокрину, испред Варошке куће – „Мокрин против насиља и блокада”.

Подсећамо, скупови се организују како би грађани исказали жељу за повратком нормалном животу и рекли стоп блокадама и насиљу од стране блокадера.

Како је рекао председник Србије Александар Вучић, у суботу, 11. октобра, биће организовани скупови у највише места у земљи, не само против блокада и насиља већ и за подршку Србима на КиМ.

 

анxиетy-2902575-1280

Данашњи дан, 10. октобар обележава се као Светски дан менталног здравља. Овогодишња кампања организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Слоган је „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”.

-Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја. Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Он наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света – сазнајемо у кикиндском Заводу за јавно здравље.

Статистика је неумољива тако да једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију. Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге. Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.

-Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења. Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама. Постоји пет елемената заснованих на доказима за које је показано да су повезани са бољим исходима у ситуацијама сталне претње: повећан осећај сигурности, смиреност, повезаност, самопоуздање и нада. Није неопходно имати све елементе заједно, али примена неких од њих може помоћи пацијентима да се носе са стресом – закључују у ЗЗЈЗ.

Истраживачи су дефинисали наду као очекивање да се ствари могу решити, оптимизам у вези са неким аспектом ситуације или везу са нечим већим од себе. Повезана је са побољшаним исходима у продуженим претећим ситуацијама. Помозите људима да буду пунији наде подсећајући их да задрже дугорочну перспективу, а да притом остану фокусирани на садашњост и позитивне акције које могу предузети у тренутку. Обраћање пажње на оно што инспирише или повећава захвалност такође је повезано са бољим исходима, као и одвајање времена за бављење активностима које подржавају личне вредности, веру или духовност.

младен-дјуран

У склопу обележавања Светске недеље свемира, Туристичка организација Града је у огранку градске библиотеке у Мокрину организовала предавање на тему „Од атома до галаксије”. Предавач је био Младен Ђуран, по струци дипломирани хемичар, који се већ више од четири деценије предано аматерски бави астрономијом. Слично предавање је пре две године већ имао у Кикинди, а овог пута у пуној сали мокринске Библиотеке „Мирослав Антић” мештани свих узраста могли су да се још једном, на занимљив начин, упознају с овом темом.

Да проучавање и познавање небеских тела и законитости свемира у нашем граду има дугу традицију, суграђанима је познато још с краја шездесетих година, када је Кикинђанин Миливој Југин обавештавао читаву ондашњу државу о слетању космонаута на Месец. Било је у међувремену и других значајних небеских појава и суграђана којима је астрономија постала предмет проучавања. А Младен Ђуран се увек радо одазива позивима за предавање.

– Ове године смо први пут ову занимљиву тему померили из града ка селу, јер видимо да људе интересује ова област. Нарочито ако се представи на разумљив начин. Тема је широка и дотакла је и многе друге научне дисциплине. Акценат јесте био на астрономији, али сам се трудио да у излагању обухватим и многе друге науке које су блиско везане за научну област којом се бавим. Мислим да сам успео да  разумљивим језиком популаришем ову тему, јер је у публици било различитих годишта и комуникација је била одлична. Интересатно је да су присутна школска деца постављала веома конструктивна питања и била су веома информисана о теми. Имају одлично предзнање о астрономији и није било никакве шансе да побркају ову науку с астрологијом- додаје кроз смех Ђуран.

Н. С.