Из кикиндског Црвеног крста обавештавају грађане да ће се у понедељак, 21. јула, одржати акција добровољног давања крви. Напомињу да су изузетно ниске резерве 0 и Б- крвне групе.
Акција траје од 8.30 до 13 сати, у Немањиној 4.
Град
Након што је освојио бронзану медаљу на Европској географској олимпијади у Литванији, Алекса Томић, ученик генерације ОШ „Свети Сава“, примио је и признање свог града. Њега и његовог ментора, наставника географије Мирослава Грујића, у дворишту Градске куће угостили су градоначелник Кикинде Младен Богдан и члан Градског већа за образовање Тихомир Фаркаш.
Пријем је био прилика да се јавно захвале овом даровитом и марљивом ученику, који је на такмичењу у Вилнијусу достојно представљао не само своју школу и град, већ и целу Србију. Алекса је на Националној олимпијади понео титулу апсолутног шампиона, чиме се пласирао на европско надметање, где је као један од осморо представника Србије постигао изванредан резултат.
– Такмичење је трајало четири дана и обухватало три различита дела: мултимедијални, писани и теренски тест. Осим што сам научио пуно новог, имао сам и прилику да упознам другаре из различитих земаља, да представим Србију, нашу културу и обичаје. Посебно сам поносан што сам, за културно вече, на којем смо представљали своје државе, понео медењаке које у мојој породици праве жене и на којима су приказане народне ношње – испричао је Алекса.
Посебну захвалност, и том приликом и сада, упутио је наставнику Мирославу Грујићу.
– Захваљујући њему сам и постигао ове резултате. Припремао ме је током целе школске године и мотивисао да истрајем. Ова награда ми много значи, посебно ако одлучим да студирам географију – додао је Алекса који је овог лета постао ученик првог разреда природно-математичког смера Гимназије „Душан Васиљев” у Кикинди.
Наставник Грујић не крије понос због Алексиних успеха.
– Алекса је пример шта се може постићи када се рад и интересовање укрсте. Ово такмичење је захтевало не само знање из географије, већ и добро познавање енглеског језика, јер су задаци били сложени и мултидисциплинарни. Искрено се надам да ће у средњој школи наставити да ниже успехе. Већ половином августа очекује га Светска јуниорска олимпијада у Београду – најавио је наставник.
У знак захвалности за постигнуте резултате и за начин на који представља Кикинду у најбољем светлу, градоначелник Богдан уручио је Алекси лаптоп.
– Поносни смо што у нашем граду расту овако вредна и даровита деца. Очекујемо од Алексе још лепих вести са будућих такмичења и настављамо да подржавамо младе који постижу резултате на највишем нивоу – поручио је Богдан.
Алекса је и овим успехом потврдио да се труд и знање увек препознају и вреднују – како у учионици, тако и ван ње.
С. В. О.
У зони Основне школе „Фејеш Клара“, Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе завршено је постављање хоризонталне и вертикалне сигнализације. Да је посао урађен на време, уверио се и градоначелник Младен Богдан који је разговарао са Бојаном Зорићем из фирме „Сигнал“ из Сомбора, која је изводила радове.
-Циљ је да зона, посебно основне школе, буде безбедна. Током две недеље, колико су трајали радови, имали смо подршку локалне самоуправе, а сигнализација је постављена према важећим стандардима. Осим у улици Војводе Путника, нова сигнализација је постављена и у улицама којима деца долазе до школе тако да постоји у деловима улица Немањина, Војводе Мишића, Димитрија Туцовића, Бранка Радичевића и Војводе Путника – појаснио је Зорић.
Нова сигнализација уклапа се у Стратегију Савета за безбедност саобраћаја наше земље од 2023. до 2030. која предвиђа да бде 50 одсто мање страдалих у саобраћајним незгодама и да до 2030. не страда ниједно дете.
-Мапирали смо црне тачке на територији града и решавамо их једну по једну. Једна од њих је и раскрсница улица Бранка Радичевића и Војводе Путника у чијој близини имамо основну и две средње школе – прецизирао је градоначелник Богдан. – У локалном програму Савета за безбедност саобраћаја међу приоритетима је постављање вертикалне и хоризонталне сигнализације у улици Војводе Путника која је и најпрометнија саобраћајница током преподнева јер поред школе ту је и Градска пијаца, али и трговински објекти. Имали смо захтеве и од суграђана да се у овом делу улице што више успори саобраћај и да се пешацима обезбеди безбедно кретање што је сада и урађено.
Пројекат за постављање сигнализације урађен је 2023. године. За овај посао издвојено је 4,7 милиона динара.
На територији града црне тачке су угао улица Јована Јовановића Змаја и Партизанске, Виногради, Југовићеве и Николе Тесле, раскрсница Војводе Путника и Бранка Радичевића, угао Немањине и Ђоке Радака, Семлачке и Дистричке, Милоша Великог, Стевана Сремца и Стевана Синђелића, као и сви пружни прелази.
А.Ђ.
На Националном сабору народног стваралаштва „Златне руке“ одржаном у Сокобањи суграђанка Смиљка Булатовић добила је прву награду за старе занате. Једина је предузетница нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез ускоро ће обележити десетогодишњицу рада.
-Први пут сам учествовала на овој манифестацији и драго ми је што је препознат мој труд да сачувам овај стари занат од заборава. Награда је права промоција труковања јер је мој циљ да што више везиља научи овај поступак. Уједно, она је круна деценије рада.
Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.
-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат промовишем где год то могу. Имам план баш као у многим туристичким градовима, а ради се о понуди да се посети продавница старих заната, то бих јако волела да се на тај начин представим туристима из целог света – навела је наша саговорница.
Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму у ствари вез по цртежу који је пренет на платно.
А.Ђ.
У дворишту Курије вечерас је званично отворен 24. Међународни фестивал народних оркестара – ФЕНОК, који организује АДЗНМ „Гусле“ уз подршку Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Пред бројном публиком, Фестивал је отворила покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић, а госте и домаћине поздравио је градоначелник Младен Богдан.
Пре самог отварања ФЕНОК- а, на бини је уприличено потписивање Протокола о сарадњи са Музејом Војводине. Овај значајан документ потписали су директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић и директор „Гусала“ Зоран Петровић.
– Велика је част и задовољство присуствовати 24. ФЕНОК-у, овако значајном фестивалу једног од најстаријих друштава за неговање традиције и културе Срба, Академског друштва „Гусле“, основаног давне 1876. године. Покрајинска влада преко Покрајинског секретаријата за јавно информисање и односе са верским заједницама већ више од 10 година подржава рад овог друштва кроз конкурсе. Ове године смо подржали три пројекта у вредности од милион динара. Велика је част што наш индиректни корисник, Музеј Војводине, потписује протокол о сарадњи са АДЗНМ „Гусле“. То је веома значајно, не само за Кикинду, него и за читав регион и за нашу земљу јер је ово друштво прави пример чувања традиције, неговања културе и обичаја нашег народа и свих Срба – у нашој земљи и у региону – изјавила је покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић.
Она је додала да је покренут иницијални састанак како би „Гусле“ прешле на виши ниво и биле под покровитељством Покрајине.
– У току су преговори – председница Покрајинске владе Маја Гојковић је упозната са тим и у току су даљи разговори о томе на који начин ћемо то да реализујемо и на који начин ћемо да помогнемо Друштву, да и даље буду чувари наше традиције и наших обичаја – рекла је Александра Ћирић Бошковић.
Сарадња са Музејом Војводине траје дуги низ година пошто су „Гусле“ једно од малобројних друштава која озбиљно раде на заштити, ревитализацији елемената нематеријалног културног наслеђа и његовој регистрацији, и то управо у сарадњи са Музејом Војводине, изјавио је Зоран Петровић.
– То није једино поље рада, ми имам и костимски фонд, ношње, много заједничких додирних тачака и сматрам да ће се сарадња у будућности још више развијати и едукацијама и кроз заједничке пројекте. Већ следеће године планирамо да направимо изложбу о историји „Гусала“, као и да прикажемо шта имамо у нашим депоима, и шта радимо на сцени. Желимо да јавност види да ми ово доживљавамо као озбиљну обавезу на којој ћемо озбиљно и да радимо – закључио је Петровић.
Градоначелник Младен Богдан навео је да се кикиндска публика сваког јула радује ФЕНОК-у, што, како је рекао, показује и колико је наш град усмерен на очување традиције, обичаја и културе.
– Град подржава овај фестивал који ће следеће године доживети четвртину века постојања. Стало нам је до тога да буде што богатији и да можемо да пружимо нашој публици квалитетне садржаје, али и да се активно бавимо очувањем културе и традиције. Овај фестивал је велики не само за наш град него и за Покрајину која га је подржала, а важан је и за Србију. Ово је 150. концертна година нашег Академског друштва, најстаријег у Срба, и не смемо заборавити какво културно благо имамо у Кикинди. Зато је наш задатак да га обогаћујемо и у будућности – истакао је градоначелник.
У току Фестивала биће одржано пет концертних вечери, у дворишту Курије, од 20 сати. Вечерас наступају домаћини, АДЗНМ „Гусле“ – Извођачки ансамбл и Велики народни оркестар.
Сутра, среду, биће одржан концерт солистичког певања са гостима из Турске, Северне Македоније и Румуније. У четвртак ће специјална гошћа бити Даница Крстић.
За петак је заказан концерт Етно-кампа, а Зоран Бугарски Брица, вођа ансамбла „Зоруле“ ће довести велики оркестар састављен од новосадских и темишварских тамбураша. Најављује се шаролик и богат репертоар – од Штрауса и романси, до банатског кола, са изванредним солистима.
Завршни концерт у суботу одржаће тенор Александар Саша Петровић првак Опере Српског народног позоришта и велики пријатељ „Гусала“.
А. Ђ. и С. В. О.
Фабрика „Тоза Марковић“ испунила је унапред припремљен план реорганизације тачније обавезе према повериоцима које су и усвојене у Привредном суду у Зрењанину, пошто је проглашен стечај, истакнуто је у оквиру радне посете градоначелника Младена Богдана и члана Градског већа Ђорђа Тешина кикиндској црепари. Почетком децембра 2024. године за генералног директора фабрике именован је Мирослав Гајић који је рекао да, заједно са сарадницима, чини све да компанији која је поново постала ДОО, врати некадашњу славу.
– У фабрици је 350 запослених, са минималном флуктуацијом с обзиром на то да је су у највећој мери то радници који су близу пензији. То је и оптималан број за садашњу производњу. Од децембра прошле године производња плочица привремено је обустављена. То је био мој први потез као руководиоца и то је урађено због економских разлога. Са нашом технологијом, ценом превоза, глине, количином, квалитетом производа, димензијама не можемо да будемо конкурентни увозној керамици из Турске и Индије. Погон керамике је конзервиран и уз одређена улагање могуће га је поново покренути. Са локалном самоуправом имамо добру сарадњу која није само декларативна што нам пуно значи – рекао је Гајић.
Посета најстаријој фабрици на територији града и шире искориштена за разговор о будућим плановима, истакао је градоначелник Богдан.
-Ова компанија је важна за нашу средину и желимо да помогнемо да пословање буде боље. Наредне године „Тоза Марковић“ обележава велики јубилеј 160 година постојања и рада што је понос за наш град, али и обавеза. Ова година је, како смо већ раније констатовали, тешка свим привредним друштвима у земљи. Да би фабрика добро радила потребна је радна снага тако да је у плану да се организују посете како би се млади и средњошколци упознали са њеним функционисањем и одлучили да се запосле у „Този Марковићу“. Како би олакшали пословање град је у два наврата конвертовао дуг компаније у капитал – прецизирао је Младен Богдан.
„Тоза Марковић“ производи седам модела црепа.
-На лагеру имамо 8,2 милиона црепа прве класе. Производња пристојно функционише и наша срећа је што имамо највеће наткривено складиште глине у Европи и на лагеру имамо око 50.000 тона сировине. Да би цреп био добар глина мора да одлежи минимално три недеље и сада су идеални временски услови за тај посао – навео је Гајић.
Плате су редовне и исплаћују се из два дела. Просек је осамдесетак хиљада.
А.Ђ.
За лични допринос успешном раду Туристичке организације Града Кикинде, „Златном амфором“ награђена је в. д. директорка Јасмина Миланков. Награду већ 30 година додељује специјализовани туристички магазин „Ју Травел“ туристичким организацијама, ресторанима, хотелима, туристичким агенцијама и појединцима, који су значајно допринели развоју и афирмацији туризма у нашој земљи.
– Свака награда прија, али и обавезује. Потребно је да волиш свој град, свој посао и да се трудиш да извучеш максимум из свега. Без доброг тима, појединац не може да има успеха, посебно јер је ово тимски рад. Колико је награда моја, толико је и свих запослених у Туристичкој организацији, која је за успешан рад у протеклом периоду такође награђена овим признањем, пре четири године. Кикинда има још много ствари које није стигла да покаже туристима, у наредном периоду имамо да понудимо и нове туристичке производе – најављује Јасмина Миланков.
На свечаности доделе награда у Хотелу „Палас“ у Београду, представници туристичких организација, агенција, хотела, ресторана и бројни гости имали су прилику да, уз осврт на три деценије ове акције, заједно прославе добре резултате који унапређују туризам наше земље.
Висока школа струковних студија за образовање васпитача расписала је конкурс за упис студената у школску 2025/2026. годину. На основним студијама има места за упис 70 бруцоша, док је на мастер струковним студијама предвиђено 50 места.
На смеру струковни васпитач деце предшколског узраста 50 студента биће уписано на буџету, а 20 је самофинансирајућих. Школарина је 54 хиљаде динара и постоји могућност плаћања на рате, сазнајемо од директорица Високе школе Ангела Месарош.
-Пријем документације је од 23. до 25. јула, а пријемни испит биће одржан 26. јула. Будући студенти имаће проверу музичких, говорних и физичких способности, као и тест опште културе и информисаности – наводи наша саговорница.
На мастер струковним студијама на располагању је 50 места. Конкурс траје до 30. септембра, с обзиром на то да конкуришу кандидати који су завршили Високу школу или неку сродну дисциплину, односно нешто из области друштвено-хуманистичких наука.
-Од укупног броја места два су буџетска , а на мастер студијама студенти се рангирају по просеку. Пријемног испита нема, него је меродаван просек из претходног школовања – казала је Ангела Месарош Живков.
Школарина за мастер је 75 хиљада динара и плаћа се на 10 месечних рата. Настава се прилагођава пошто школа излази у сусрет и студентима на мастеру који су у радном односу.
Све неопходне информације заинтересовани могу да погледају на сајту школе www.васпитацка.еду.рс , на друштвеним мрежама, или путем телефона.
А.Ђ.
Из Градске управе обавештавају грађане да ће 16. јула бити обављен третман сузбијања
крпеља на територији града од 5.30 до 11 часова.
Упозоравају се пчелари да је препарат опасан за пчеле. Дејство препарата траје један дан.
У случају неповољних временских прилика (јака киша, јак ветар и сл.), третман ће се одложити за наредни повољан дан.
Свети Врачи, слава Храма Светих Козме и Дамјана, обележена је у присуству великог броја верника и представника локалне самоуправе. Свету архијерејску Литургију служио је његово високопреосвештенство митрополит банатски Никанор након чега је освештао нова три црквена звона.
– Честитам храмовну славу свим верницима и овоме граду. Господ од нас ништа друго не тражи, него да, оно што нам је дао, учинимо достојним њега – исткао је митрополит банатски Никанор. – Никада немојмо себе штедети када је у питању наше даривање Бога и његових светих јер ће нам он, на свој начин, то стоструко вратити благодетима. Неизмерна је љубав Божија и милост према човеку.
Кумови славе били су чланови породице Дејана Блажића из Кикинде.
-Кум сам био и 14. новембра за зимске Свете Врачеве и тада смо присуствовали доношењу звона, а сада сам присуствовао освећењу и први сам звонио са њих. Моја породица и ја често посећујемо Храм и много га волимо – рекао је Блажић.
Звона су весници будућим приложницима и донаторима за почетак изградње звоника при Храму, рекао је старешина Храма јереј Бобан Петровић.
-Звона су израђена и освештана и у наредном периоду предстоји нам да изградимо звоник на који ће бити постављена. У плану је да зидање започне ове године с обзиром на то да смо прошле године завршили пројекат, а ове смо добили грађевинску дозволу. Жеља нам је да темељ за звоник изградимо током јесени, а у зависности од прилива донација и прилог, радови ће напредовати. Она ће вечно да трају, да звоне и позивају вернике на богослужења. Уједно ту ће бити и да чувају све од зла. Захваљујем митрополиту Никанору јер пуноћа Свете архијерејске Литургије је ту, када је он присутан – додао је јереј Бобан Петровић који је захвалио и позвао вернике да помогну изградњу звоника.
Освештању звона присуствовали су и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и члан Градског већа Ђорђе Тешин.
Подсетимо да је идеја да Кикинда добије још једно православно здање потекла је деведесетих година прошлог века.Пошто је Црквена општина прикупила документацију и изнашла локацију, локална власт донирала је плац. Владика банатски Хризостом 1996. осветио је место на ком ће се градити, а до 2003. године текле су припреме за почетак изградње. Од 2010. године су се служиле недељне и празничне свете Литургије, а од 2014. организован је активни живот Црквене општине и успостављена су свакодневна света служења. Осим храма у порти се налази црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом, изграђен је Парохијски дома са четири стана за свештенике, а уређена је порта и дворишта око Храма.
А.Ђ.