Град Архиве | Паге 88 оф 363 | Кикиндски портал

(ВИДЕО) Министар Никола Селаковић и градоначелник Младен Богдан потписали уговор о санацији фасаде Културног центра

Aleksandra Djuran Јулy 8, 2025

Министар културе Никола Селаковић боравио је у радној посети Кикинди. Са градоначелником Младеном Богданом потписао је уговор о суфинансирању реконструкције фасаде Културног центра. Пројекат се реализује у оквиру националног програма „Градови у фокусу“.

Најпре је министар Селаковић посетио Градску кућу, где га је примио први човек града са сарадницима Маријаном Мирков, чланицом Градског већа и Марком Марковљевим, в.д. директором Културног центра. Након тога, гости и домаћини, обишли су Културни центар за чије уређење је Министарство културе издвојило значајна средства у претходним годинама.

-Заједничким улагањем Републике, Покрајине и града објекат је сређен. Да пре годину дана нисам био овде, и видео у каквом је стању зграда била тада, не бих поверовао да једна „старица“ може да постане „дама“ – казао је министар Селаковић – Определили смо 12 милиона динара за реконструкцију највећег дела спољне фасаде, 20 милиона обезбедила је Покрајина, а локална самоуправа издвојиће осам милиона динара. Културни центар се из године у годину проширује када је реч о програмима и садржајима, а све у циљу да се обогати културни живот Кикинде.

Градоначелник Богдан захвалио је на опредељеном новцу јер ће реконструкција Културног центра бити настављена.

-Захваљујући средствима Министарства и Покрајине урадиће се велики и захтеван посао – истакао је градоначелник Богдан. – Крајње време је да се фасада обнови и захваљујући заједничким средствима ова зграда добиће изглед какав заслужује. Културни центар има значајан број секција и програма који привлаче суграђане свих узраста, а реконструкција долази у право време, у години када обележава јубилеј, 40 година постојања и рада.

Ово је била прилика да се разговара о будућим плановима и улагањима.

-Разговарали смо о нужној реконструкцији крова зграде Курије. У овом објекту је Народни музеј, Историјски архив, Туристичка организација града и Академско друштво за неговање музике „Гусле“. Овим, важним, установама културе неопходне је обезбедити добре услове за рад. Подвукао бих да не постоји подела на мале и велике градове, него постоје посвећени људи који пред себе постављају своје визије и циљеве и који марљивошћу успеју да привуку подршку како би дошли до крајњег циља. Ово је десета година како се спроводи програм „Градови у фокусу“ и за то време уложили смо две милијарде 382 милиона динара у разне пројекте. Од тог новца, само у последњих пет година у Кикинду је кроз „Градове у фокусу“ дошло преко 62 милиона динара. И ово је покозатељ да се испуњава сврха програма, да не буду у фокусу Београд и Нови Сад, већа све локалне самоуправе у Србији – закључио је министар Селаковић.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Реконструкција фасаде дуго се чека и важан је корак у очувању једне од три најстаријих зграда у центру.

-Радови у Културном центру започели су заменом спољне столарије и реконструкцијом крова. Након тога урађена је адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње столарије, тоалета, подова, електро и молерско-фарбарски радови. Плафони су осликани шарама које су некада красиле таваницу овог објекта – појаснио је Марковљев.

Фасада ће се радити из две фазе. Прва ће обухватити југоисточни део спољне зграде са радовима на Балетској сали, на самом углу. Након тога биће санирана и једна унутрашња фасада. Посао би требало да започне у септембру, када време дозволи.

А.Ђ.

У протеклих месец дана у нашем Округу ватрогасци гасили 160 пожара

Aleksandra Djuran Јулy 8, 2025

Од почетка јуна до 7. јула у Србији је забележено 4.137 пожара, а у поменутом периоду на територији Севернобанатског управног округа било је 160 пожара од којих је 135 на отвореном.

-У протеклих 15 дана на територији Округа забележена су 63 догађаја од чега је 50 пожара. Највише их је било на територији Кикинде – истакао је пуковник Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације – Из тог разлога, заједно са надлежним инспекцијама, појачано је присуство на терену ради откривања неодговорних грађана који проузрокују пожаре. Казне, предвиђене законом, су од 10.000 до 50.000 динара за физичка и од 300.000 до милион динара за правна лица. Осим тога, починиоци су дужни да надокнаде интервенцију ватрогасно-спасилачкој јединици.

У понедељак, 7. јула, у Србији је забележено 628 пожара, а на терену које покрива Одељење за ванредне ситуације било је 16 интервенција.

-Због невремена, у року од два сата имали смо 14 интервенција. Сво људство је на терену и овим путем апелујем на грађане да се одговорно понашају. Подсетићу да је забрањено спаљивање смећа и остатака стрних и биљних усева на отвореном. Важно је скренути пажњу и да не бацају опушке од цигарета, јер су оне, поред спаљивања најчешћи узроци пожара – навео је Будиша.

Уколико се примети пожар потребно је одмах обавестити ватрогасце на број 193.

А.Ђ.

Поводом јубилеја: Обнова фасаде Храма Светог Оца Николаја у Кикинди

Igor Crnogorac Јулy 8, 2025

У Кикинди је започета обнова фасаде православне цркве у центру – Храма Светог Оца Николаја, у оквиру обележавања 250 година од завршетка изградње. Радови су почели прошле недеље, а планирано је да трају око месец дана.

– На фасади се обнављају оштећени делови које је време захватило, а зидови се крече. Последња већа реконструкција фасаде изведена је 1994. године, док је кречење урађено 2008. и 2009. године. Од тада су радови углавном били ограничени на унутрашњост храма – наводи старешина Храма, протојереј Мирослав Бубало.

Црквена општина обезбедила је средства, као и услове за обнову фасаде, уз примену посебних услова које издаје Завод за заштиту споменика културе, под чијом заштитом се налази овај храм, додаје протојереј Бубало.

– Прошле године уредили смо кров, који није рађен од 1993. године, а постављен је нови цреп. Због неповољних временских услова током пролећа, радови су мало каснили. Обнова фасаде сада се изводи у раним јутарњим сатима, пре него што температура достигне 25 степени, када се зауставља.

Старешина Храма најављује да ће следеће недеље бити постављена и скела са уземљењем око торња, како би се могле поправити фасада и орнаментика и на овом делу цркве. Када су у питању даљи радови, наводи протојереј Бубало, планирани су и поправка звона и сата са механизмом за звучно објављивање.

Реконструкција фасаде вреди око три милиона динара и финансира је Црквена општина Кикинда.

С. В. О.

Жетва пшенице у финишу: Род и квалитет задовољавајући

Aleksandra Djuran Јулy 7, 2025

Жетва пшенице завршена је око 85 одсто од укупних површина под овом културом. Ратари су задовољни приносима, за разлику од ранијих година. Републичка дирекција за робне резерве саопштила је да од понедељка, 7. јула, почео откуп пшенице по 23 динара без ПДВ, посредовањем Продуктне берзе. Жито се откупљује од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава. Минимална количина меркантилне пшенице која ће се куповати од једног газдинства је десет, а максимална 100 тона.

Зоран Симић, саветодавац ПСС истиче да има мањих осцилација у приносу.

-Род је од 4,5 до седам тона по хектару. Просек је од 5,5 до шест тона што је благи помак у односу на прошлу годину. Квалитет је солидан – навео је наш саговорник.

Под озимим стрнинама ове године је за 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета. У кикиндском атару под пшеницом пшеница је заузимала 17.000 хектара, док је јечма било на око 3.000.

Оно што брине ратаре је кукуруз код ког је штета и ове године велика.

-И ако буде кише у наредних неколико дана кукурузу, на појединим парцелама нема спаса. И код сунцокрета ће бити неких приноса, међутим још увек је рано да се било шта прогнозира. Последња већа количина падавина била 24. маја, што је дуг период без кише, поготово за пролећне усеве – закључио је Симић.

Врло мали проценат земљишта на територији града је под заливним системима. Има их у Банатској Тополи, Банатском Великом Селу и у Кикинди.

А.Ђ.

Почео упис у средње школе: већина уписала жељене смерове, сва места попуњена само у једној школи

Igor Crnogorac Јулy 7, 2025

Упис у средње школе у Кикинди почео је данас и донео мања изненађења у избору ученика, што је последица и чињенице да је ове школске године основно образовање у општини завршило 70 ђака мање него лане, док се уписне квоте нису мењале.

Свршеним основцима понуђена су и два нова смера, али се смањен број ученика већ одразио на теже попуњавање појединих образовних профила, на којима ће места остати за упис у августу.

Економско-трговинска школа попунила сва места

Једина школа у којој су сва места попуњена у првом року је Економско-трговинска школа, у којој је највеће интересовање и најбољи просек ученика забележен на смеру економски техничар, као и на новоотвореном смеру правно-пословни секретар, истиче директор Роберт Вуњак.

У ову школу управо се уписује 112 нових ученика, распоређених у четири одељења и пет образовних профила. Поред два најтраженија, задржани су и трогодишњи смерови: кувар (једно одељење) и комбиновано одељење за трговце и конобаре.

– Нови смер је изазвао велико интересовање и показао се као прави избор. Претходно смо истраживали тржиште и сарађивали са Националном службом за запошљавање. Профил је у дефициту, а на њему и на смеру економски техничар су најбољи ученици – каже Вуњак. – Имамо и благо повећање броја бодова, што значи да се код нас уписују све бољи ђаци. Преко 80 одсто је уписано по првој жељи. Школа добија позиве од родитеља и ђака који нису успели да се упишу, али су квоте попуњене и не очекују се промене. Уписано је 17 ученика који живе ван територије Града.

Гимназија уписује мање ученика

Гимназија „Душан Васиљев“ понудила је четири одељења (112 места): по два за друштвено-језички и природно-математички смер. Ипак, уписано је 80 ученика.

– Већина ученика је распоређена у првом кругу. С обзиром на укупан број ђака, верујем да ћемо са овим бројем започети школску годину – каже директорка Мирјана Дражић.

Највећи број бодова био је потребан за природно-математички смер – од 75 до 100, док се друштвено-језички уписује са 50 до 90 бодова.

Прошле године Гимназију је уписало 111 ученика, а након пребацивања и одустајања, прву годину завршило је њих 90.

Наредну школску годину овде ће похађати и ученици из Зрењанина, Новог Милошева и Беле Цркве, кажу у школи.

Техничка школа: изненађење на популарном смеру

У највећој средњој школи, Техничкој школи „Михајло Пупин“ којој, из године у годину, расте популарност, доживели су мало изненађење у овом уписном року.

– По плану имамо седам одељења и осам образовних профила. Уписана су 183 ученика, а остало је 13 слободних места – 12 за смер електротехничар рачунара и једно за техничара за ЦНЦ машине – каже директорка Миланка Халиловић.

Смер електротехничар рачунара је претходних година био један од најтраженијих, па ће у Школи испитати шта је узрок пада интересовања и, могуће, изменити понуду, додаје директорка.

Трогодишњи смерови (возачи, бравари, заваривачи, оператери машинске обраде) попуњени су по првим жељама. Највише одличних ученика уписало је смер техничар информационих технологија, као и техничар друмског саобраћаја. Неочекивано велико интересовање било је и за смер електротехничар за електронику на возилима. Уписано је и 35 ученика из околних места: Чока, Остојићево, Нови Кнежевац.

Средња стручна школа такође понудила нови смер

У Средњој стручној школи „Милош Црњански“ од ове године постоји и нови трогодишњи смер – медицински неговатељ. Школа уписује по једно одељење на четворогодишњим смеровима: медицинска сестра-техничар, архитектонски техничар и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Трогодишњи смер за пекара и оператера у прехрамбеној индустрији постоји као комбиновано одељење.

– Четворогодишњи смерови су попуњени, а остало је места на трогодишњим. Најбољи ђаци су нам на смеру медицинска сестра-техничар, где је доњи праг био 78 бодова – каже директор Милорад Карановић. – И у ову школу уписују се ученици из других општина – њих 24. Моја препорука је да ђаци данас и сутра дођу у школу, да се упознају са својим одељењем и разредним старешином.

Шта је потребно за пријаву

Упис у средње школе траје данас и сутра, електронским путем на порталу Моја средња школа или лично у школама, од 8 до 15 сати. Због реконструкција, измештен је упис у две школе: гимназијалци се уписују у Центру за стручно усавршавање (Немањина 23), а ђаци Економско-трговинске школе у згради у Војводе Путника 2.

За упис су потребни:

– пријава за упис (добија се у школи),

– уверење о завршеном завршном испиту,

– оригинално сведочанство о завршеној основној школи (6, 7. и 8. разред),

– извод из матичне књиге рођених,

– уверење о обављеном лекарском прегледу.

Услов за упис на четворогодишње смерове је минимум 50 бодова.

Чак девет саобраћајних незгода и 15 искуључених возача из саобраћаја за дане викенда

Aleksandra Djuran Јулy 7, 2025

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се девет саобраћајних незгода. У пет незгода страдало је седам особа и то три са тешким, а четири са лакшим телесним повредама. Настала материјална штета процењена је на износ од 585.000 динара.

Чак пет саобраћајних незгода догодило се због непрописне радње возилом, док су остале настале због неуступања првенства пролаза, непрописног мимоилажења и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издато је 96 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од чега је четири возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је девет прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 30 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.

„Тунинг схоw“ испунио очекивања: Аутомобили, мотори, па и бицикли изазвали велику пажњу

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2025

„Тунинг схоw“, у организацији аутомобилског спортског клуба „Цар бротхерс“ организован је на Градском тргу. Око 200 четвороточкаша, који су учествовали у такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила, изазвало је велико интересовање суграђана и младих и старих.

-Четврти шоу окупио је и двоточкаше и олдтајмере, а циљ наше манифестације је, пре свега, промоција аутомобилизма. Кикиндски клуб има тридесетак чланова и сви се трудимо да покажемо да аутомобилизам није само брза вожња и турирање. Оценили смо аутомобиле у две категорије оне који су потпуно прерађени класа топ 30 про, као и семи про оне који нису прерађени до краја – рекао је Саша Јакша, потпредседник клуба „Цар бротхерс“.

Олдтајмер клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били буба, „волово“, лада, опел кадет, југо, фића, стојадин, сви настали у прошлом веку.

-У Крушедолу на отварању сезоне Олдтајмер клуб и „Цар бротхерс“ потписали су протокол о сарадњи и постали су братски клубови -сазнали смо од Атиле Силађија, председника Олдтајмер клуба – Међусобно се испомажемо, ми имамо олдтајмере, а Кикинда тјунинге и заједно наступамо на сличним манифестацијама. Сви који су посетили наш шоу имали су прилику да виде одличне примерке.

Буба кабрио наћи ће се на највише фотографија, али и фијат из 1967. године у власништву породице Трифунац у Кикинди. У изузетном је стању, прва боја и даље краси овај стари аутомобил, а ентеријер је какав је и био када је купљен.

-Фијат 125 купио је мој отац у Крагујевцу и дан данас је код нас – рекао нам је Јефта Трифунац. – Ово је италијанска верзија са мотором од 1608 кубика и 90 коњских снага. Аутомобил је у исправном стању и сваке године га региструјемо. На њему ништа није мењано, осим ситница и 99 одсто је оригиналан. Делова имам на залихама и константно их купујем путем интернета. Ове године почео сам да посећујем скупове олдтајмера и људи који га виде интересују се за њега. Код куће имам још два возила новијег датума, али фијат је део породице.

Посебно се застајало код бицикла из педесетих година прошлог века који није рестауриран и исти је као и у време када је купљен. Овакви бицикл углавном су завршили на отпадима и врло их је мало.

-Бицикл има саобраћајну књижици и таблице, које су у време његове производње биле обавезне јер су морали да се региструју. Седиште је кожно и једино предња гума је замењена – сазнали смо од Атиле Богдана из Суботице који је и власник бицикла – Склопљен је у фабрици бицикала „Партизан“ у Суботици. Накнадно му је 1950. године, када је и произведен, уграђен мотор двотактни бензинац.

Маријана Милосављевић из Смедерева највише се дружила са најмлађима.

-Мој аутомобил бмв 46 осликан је у бојама и има лик популарног јунака из цртаних филмова Стича. Где год да се појавим деца су ту, фотографишу се и улазе у аутомобил. Волим што је тако и што се деца радују када нас виде – навела је Маријана Милосављевић.

Манифестацију је отворио градоначелник Младен Богдан који је поздравио госте.

-Драго ми је што сте гости нашег града и што сте омогућили Кикинђанима да уживају у изузетним аутомобилима. Велики број вас, који сте дошли из других градова и земаља показује да је смо добри домаћини. Ово је прилика да се сви упознате са лепотама Кикинде како бисте нас поново посетили – навео је градоначелник Богдан.

Организована је и симулација вожње и разне друге игре у циљу промоције аутомобилизма. Суграђани су се опробали и у игри спретности попут најдужег држања фелне.

„Тунинг схоw“ окупио је љубитеље аутомобилизма из наше земље, али и Мађарске, Румуније, Босне и Херцеговине и Хрватске. „Цар бротхерс“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.

А.Ђ.

„Пчеларски дани сунцокрета“ трећи пут у Кикинди

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2025

Савез пчеларских организација Војводине и удружење пчелара Кикинде, уз подршку локалне самоуправе, организовали су треће „Пчеларске дани сунцокрета 2025.“ Манифестација је организована на пчелињаку Роберта Горча из Кикинде који се пчеларством бави 13 година и има 110 кошница.

-Сунцокрет цвета јула и за нас, пчеларе у Банату, то је највећа паша, после уљане репице. У зависности од временских прилика сунцокретов мед врцамо крајем јула, почетком августа. Од нас је потекла и иницијатива да се брендира сунцокретов мед с обзиром на то да је специфичан. Има жуту боју, јак мирис и јак, карамеласт укус. Спада у мед који се брзо кристалише, што је знак да је мед прави. Цена сунцокретовог меда је приступачнија од багремовог, те га многи купују јер знају његова благотворна својства. Саветујем све да мед купују директно од пчелара, јер само тако ће бити сигурни да су купили прави мед – истакао је Горча.

Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине навео је да су манифестацију посетили пчелари из свих делова Војводине.

-Сваке године „Пчеларски дани сунцокрета“ организују се у другом делу Баната, а подсетићу и да су први организовани у нашем граду. Циљ је да се размене искуства између пчелара и стручњака, да заједнички дођемо до најбољих решења, као и да

Овом догађају присуствовали су Младен Богдан, градоначелник и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.

-Пчелари из Кикинде и до сада су показали да су агилни када је потребно да се бори за побољшање пчеларства у нашој земљи. Ово је значајна грана пољопривреде и у нашем граду је развијена. Пчеле су важне за опстанак природе и човечанства, а град је ту да подржи пчеларе у њиховим настојањима да унапреде производњу, као и да дођу до надлежних на вишим инстанцама. Крајем прошле и почетком ове године поново су се суочили са помором пчела, а ми се потрудили да им помогнемо да проблеме изнесу надлежнима у Покрајини, а ускоро ће се састати и са представницима Министарства пољопривреде – прецизирао је градоначелник Богдан.

Локална самоуправа ове године издвојила је више средстава за мере подршке пчеларима на територији града. Идеја је да се подстакну млади да се баве пчеларством, али и да се лакше преброде невоље које су их снашле.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Косили жито као некада: Чувају традицију и преносе је на младе

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2025

Сајан је био домаћин 28. Севернобанатским жетелачким свечаностима. Манифестација је окупила је екипе из Црне Баре, Мађарске из места Апартхалом, Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 88-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-И данас, кроз оваква окупљања, подсећамо како се некада тешко долазило до хлеба. Први пут сам косу узео у руке са 15 година и прво сам косио детелину, док нисам научио добро да радим са косом. Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

У сенћанској екипи био је младић Кристоф. Он ће наследити традицију ручног кошења жита породице Фекете. Научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак био да спреми укусан фруштук екипи косаца. Она је припремила барена јаја, барен кромпир, сланину, погачице са чварцима, сир, проју и још много тога. Било је и слатких колача за оне који су могли да их приуште

Фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, потврдила нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности – навела је наша саговорница.

У екипи из Црне Баре био је и Далибор Стојков, косац.

-Са 15, 16 година научио сам да косим од деде. Добра коса је пола посла и уз добар доручак читав дан може да се ради. Важно је да млади науче како је то било некада. Сада уз, уз добар комбајн, жетва се заврши за десет дана. Раније је она трајала и по месец дана – навео је Стојков.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови КУД-а „Ади Ендре“ Атила Бењоцки, Акош Бењоцки, Александар Митревски и и Хенрик Косо настављају сеоску традицију.

-Имамо од 15 до 19 година и четврти пут учествујемо у косидби. Научили смо од очева и деда да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Није тешко али желимо да сачувамо оно традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Манифестацију је подржала и локална самоуправа,а овом догађају присуствовали су градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа Мелита Гомбар. И први човек града опробао се у ручном кошењу „хлебног зрна“.

-Важно је очувати обичаје, јер уколико не знате прошлост свог народа, остајете без корена. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да ми ову традицију пренесемо на младе. Ово је уједно и почаст прецима без којих ни нас не би било – прецизирао је градоначелник Богдан.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, и промоција правих породичне вредности. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – казао је председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот.

КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.

Полуфинално такмичење за Мис Србије: Лепота почиње из Кикинде

Jelena Trifunović Јулy 5, 2025

Прво полуфинално вече избора за мис Србије одржано је у петак увече у комплексу спа центра „Витез“. Уз домаћина, ово престижно надметање одржано је у организацији компаније „Мис Србија“ и било је елиминаторно како бисмо овог лета изабрали нашу представницу пред јесењи избор за мис света.

У нашем граду је одржано прво од неколико предвиђених полуфиналних вечери. Надметање почне са севера Баната, а онда се сели у Врњачку Бању, Књажевац, Шид, Београд и друге градове.

Укупно је продефиловало 12 девојака из свих крајева наше земље, а подсетимо, кикиндске лепотице нису имале право учешћа на домаћем терену, због евентуалне пристрасности чланова домаћег жирија. Кикинђанке ће зато прилику да покажу лепоту имати већ на неком од наредних надметања.

Победничку ленту „Мис Кикинде“ освојила је деветнаестогодишња Татјана Максимовић из Бајине Баште, иначе, студенткиња Педагошког факултета, на смеру васпитач.

– Очекивала сам да ћу се пласирати међу првих пет такмичарки, али победу нисам очекивала, јер су све девојке биле прелепе. –Сад слободно можеш на црту и девојкама из белог света?- питамо је. –Мислим да могу, јер су Српкиње иначе једне од најлепших у свету и лако достижу постављене стандарде оваквих такмичења. Иначе ја сам 11 година тренирала карате, волим спорт и моду,, а ето, стицајем околности, ово ми је први пут да уопште учествујем у сличном надметању, јер сам тек од новембра постала део компаније „Мис Србија“.

За мис фотогеничности изабрана је Дана Дељковић из Београда , мада ниједан други избор те вечери не би био погрешан.

У УНИКАТНИМ КРЕАЦИЈАМА БИЉАНЕ БУЛАЈИЋ

Лепотице су у три наврата продефиловале пред публиком и жиријем, а у првом представљању носиле су моделе познате кикиндске креаторке Биљане Булајић.

– Сви модели које сте видели вечерас су моја уникатна креација и ручно осликани, са такође ручно рађеним детаљима. То је из моје најновије колекције пролеће/лето. Кежуал, али истовремено и елегантно, као што се и трудим да буду сви моји креаторски радови. Изузетно сам задовољна како су девојке грациозно изнеле те моделе и заиста ми је била част што сам била део овог вечерашњег програма, навела је ова позната кикиндска креаторка.

Мирослав Пучијашевић, супервизор компаније „Мис Србија“, иначе познати дизајнер, подсетио је присутне:

– Победница овог вечерашњег полуфинална осваја стипендију и четворогодишње школовање, као и директан пласман на финално такмичење за мис Србије. Када прођемо низ градова у којима ћемо одржати још неколико полуфиналних вечери, одабраћемо 20 девојака и још три резерве, с којима ћемо отићи на месец дана у Италију на припреме пред такмичење за мис света, које се очекује да ће бити у октобру.

Познато је још из времена старе Југославије да се наше лепотице високо котирају и у светским размерама, а наш саговорник има спреман одговор:

– Ево, пре непуна два месеца наша прошлогодишња мис Србије Александра Рутовић вратила се са такмичења за мис света које је одржано у Индији. Тамо смо направили историјски успех, јер се пласирала међу 40 најлепших жена на свету и седам најлепших Европљанки, од укупно 124 учеснице-поносан је Пучијашевић.

ДР ФИЛГУД

Међу онима који су оцењивали лепоту кандидаткиња био је и познати доктор, анестезиолог, Саша Плећевић аутор емисије „Здраво дете“, још познатији по надимку Др Филгуд.

– Едукујем децу о здрављу путем мојих емисија, јер је свако четврто дете у Србији гојазно, а свако треће или четврто има равна стопала или неки проблем са кичмом. Од раног узраста би требало радити на здравим навикама, па тако касније неће имати тегоба. Ја сам и овде присутан, не само као члан жирија, већ и као стручњак за исхрану. Након свих полуфиналних такмичења, као што је речено, двадесетак девојака иду на завршне припреме у Италији, а ја ћу им тамо бити едукатор у вези са здравом исхраном и мислим да приликом оваквих избора, наш тим се труди да о сваком детаљу итекако води рачуна, зато и постижемо успехе у свету, наводи популарни др Филгуд.

НАШЕ ЛЕПОТИЦЕ УСПЕШНЕ НА СВЕТСКИМ ИЗБОРИМА

Овај избор не би био потпун, да није било и дугогодишњег заштитног лица избора за домаћу лепотицу. Весне де Винча, председнице компаније „Мис Србије“, које је организатор овог такмичења, а уз њено име иде и низ других титула – власница је лиценци за мис света, а она је и новинар, писац, водитељка..

– Да поновим, каже Весна, да су наше лепотице често високо пласиране на светским изборима за мис. Ево, и на прошлогодишњем избору за мис света и наша Александра Рутовић је ушла у финале и остварила запажен успех. То се све постиже добрим медијским наступом, добрим понашањем и уопште, то је једна дипломатија- наводи Весна, а на питање колико само њено име доприноси светском успеху наших лепотица, она скромно додаје да је она само део мисије која би требало што боље да представи нашу земљу у свету и испоставља се да у томе имамо и одређеног успеха-сумира Весна.

Кикинђанка Милица Шалго је дошла, како наводи, само као посматрач, с обзиром да правила налажу да домаће такмичарке не могу да буду и кандидаткиње у свом граду.

Зато Милица наводи:

– Овакав догађај је редак и занимљив за наш град, моја сестра Ивана и ја нисмо досад гледале никад уживо нешто овако, па је ово и посебна прилика да видимо изблиза један овакав спектакл.

У музичком делу програма наступила је Ена Гогић.

Н. Савић