Aleksa Tomić, učenik osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ i ove godine pokazao je da mu je geografija među omiljenim predmetima. Na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi, osvojio je prvo mesto sa najboljim rezultatom od svih 99 takmičara. Na pomenutom republičkom nadmetanju učestvovali su takmičari iz Srbije i Republike Srpske.
Zahvaljujući ovom uspehu Aleksa će predstavljati Srbiju na Evropskoj geografskoj olimpijadi koja će se održati u Litvaniji od 30.juna do 3.jula.
Podsetimo i da su treći put za redom učenici škole „Sveti Sava“ učestvovali na ovom takmičenju. Pored Alekse Tomića svoju školu i grad predstavljali su i Luka Baba, Vukašin Ćirić, Vanja Derbakov i Nikola Tomić, učenici sedmog razreda i osmaci Dragan David i Marko Klačak. Marko Klačak i Nikola Tomić su osvojili treću nagradu.
Sve ih priprema profesor Miroslav Grujić.
-Izuzetno sam ponosan na svoje učenike koji su se takmičili ova tri dana u Beogradu i na njihove rezultate. Ovaj vid takmičenja zahteva šire poznavanje geografije od onog šta se obrađuje na časovima, kao i praktičnu primenu znanja na terenskom radu – rekao je Grujić.
A.Đ.
Požar su, brzom intervencijom, u kratkom roku, lokalizovali članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz ovog mesta, kojima su se u gašenju ubrzo pridružili pripadnici kikindske Vatrogasne jedinice. O događaju je obavešteno Osnovno javno tužilaštvo, potvrđeno nam je iz kikindske Policijske uprave.
Izazovi velike porodice
Posvećeno osoblje broji medicinske tehničare, lekare, ali najveći teret nose negovateljice koje su i najbrojnije. Kako kaže direktor, uskoro će biti uvedeno i profesionalno stalno obezbeđenje u oba doma radi višeg nivoa sigurnosti.
Saradnja i život van zidova
Slušajući život – glasovi stanara
Jelena Marić (76) iz Kikinde je nova u domu, tu je od januara.
U trpezariji zatičemo Dragu Stari (81). Sa baka Nadom, kako zove svoju drugaricu, deli sobu i ljubav prema cveću.
Ferenc Vaš (87), nastavnik u penziji iz Ruskog Sela, sedi uz kompjuter. Vešt je sa tehnologijom, ima Fejsbuk, čita vesti, piše.
U Starom domu, u dvorištu dočekuje nas Olga Plavkić (79) u svojoj kreativnoj radionici. Sa posebnom pažnjom ređa komadiće papira u mozaik.
Tišina, briga i život u punom krugu
U Gerontološkom centru žive ljudi sa imenima i pričama. Njihov život nije stavljen na pauzu, već je samo promenio formu. Ovo je mesto u kojem dobijaju ono što često nije bilo zagarantovano ni u mladosti – sigurnost, pažnju, brigu i pripadnost.
U domu nije kraj. U domu je novo poglavlje. Ovde život teče u laganom ritmu.
– Izložba počinje u 00:45, rođenjem jedne Monike, čime počinje i priča o novoj bolnici – navodi direktorka Narodnog muzeja Lidija Milašinović. – Po tom principu funkcioniše cela izložba – u tri sata te noći jedna porodica je, u svom „opelu kockici“ krenula na more i mi se, na taj način, bavimo Livnicom i fabrikom IDA, fabričkim odmaralištima. Slede i neke ne tako lepe teme kao što su nestašice i šverc, imamo jedan deo koji se bavi ekonomijom, ali i sećanje na polufinale Kupa Maršala Tita, kada je Kikinda izgubila od „Dinama“ u Zagrebu. „Događaji“ se završavaju posle 11 sati uveče u diskoteci „Akvarel“ iz koje imamo i snimak. Mislim da je ovo dobar način da se proputuje kroz Kikindu osamdesetih za 24 sata. Sigurna sam da će građani pažljivo čitati ovu izložbu, zato što osamdesete imaju i dobre i loše strane i zato što su devedesete „zamaskirale“ njihovu pravu sliku. Za mnoge od nas one nisu bile tako davno, jako ih se dobro sećamo, ali, dok smo se bavili ovom temom, ispostavilo se da naša sećanja ne odgovaraju sasvim stvarnoj situaciji. Mi ne možemo i ne želimo da menjamo sećanja, i ne treba, ali smatramo da ona zaslužuju realan okvir, neki širi kontekst. Čini mi se da se dugo vrtimo u nekom začaranom krugu i da zato ova izložba može da bude neobična i provokativna.
Srž postavke čine priče, fotografije, dokumenta, predmeti iz zbirki muzeja i privatnih arhiva. Posetioci mogu videti originalne predmete, radio-aparate, komade nameštaja iz tipičnih dnevnih soba i kuhinja, kasetofone.
Posebna pažnja posvećena je industriji – Fabrika IDA Livnice željeza i tempera „Kikinda“ otvorena je 1980. godine i zaposlila hiljadu radnika. Najveće interesovanje kupaca bilo je za „kadet de“ od 1.200 kubika sa dvoje vrata. Dve godine kasnije IDA je tržištu ponudila 4.650 „Opelovih“ vozila.
Izložba govori i o popularnim imenima toga doba – Maja, Milica, Aleksandar, Zoran, i o tome da je, u toj deceniji, u Kikindi, broj rođenih bio dva puta veći od broja umrlih.
Godine 1982. otvorena je Robna kuća „Butik“ sa pet odeljenja, pored već postojeće Robne kuće „Beograd“ koja je postojala od 1970. godine. Šinobus na relaciji Kikinda-Žombolj saobraćao je dva puta dnevno. Najavljen je i šesti simpozijum „Tera“, a tu je i izveštaj sa „Dana ludaje“ – najteži plod imao je 99 kilograma.
Mladi su večeri provodili u diskotekama: „Delfin“, „Maja“, „Akvarel“, „Kameleon“, diskoteci u Domu omladine, „Paunu“ i „Lunu“. Najpopularniji kafići bili su „Desetka“, „Tref“ i „Roki“, ispred kojih su, tokom leta, bile ogromne gužve.
U Domu omladine, otvorenom 1985. godine, u sali u kojoj je bila diskoteka za oko 500 posetilaca, povodom praznika – Dana mladosti i Dana republike, organizovane su Gitarijade pod nazivom „Ki rok liga“. Bilo je to zlatno doba kikindskog rokenrola.
Mnoštvo eksponata iz ove decenije, i konkretnih priča sa već zaboravljenim podacima zadržaće svakog posetioca dugo u Galeriji Nova jer će, oni koji je pamte, ali i oni koji ih nisu proživeli, moći da se prisete ili saznaju mnogo toga. Ovi prvi će se sećati sa nostalgijom i setom, drugima će biti zanimljivo i, verujemo, pomalo čudno. A sve će ih u rikverc povesti na ulazu parkirana savršena „kadet kockica“ bele boje sa crvenim sedištima.