Iz kikindskog Crvenog krsta obaveštavaju građane da će se u ponedeljak, 21. jula, održati akcija dobrovoljnog davanja krvi. Napominju da su izuzetno niske rezerve 0 i B- krvne grupe.
Akcija traje od 8.30 do 13 sati, u Nemanjinoj 4.
Град
Nakon što je osvojio bronzanu medalju na Evropskoj geografskoj olimpijadi u Litvaniji, Aleksa Tomić, učenik generacije OŠ „Sveti Sava“, primio je i priznanje svog grada. Njega i njegovog mentora, nastavnika geografije Miroslava Grujića, u dvorištu Gradske kuće ugostili su gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan i član Gradskog veća za obrazovanje Tihomir Farkaš.
Prijem je bio prilika da se javno zahvale ovom darovitom i marljivom učeniku, koji je na takmičenju u Vilnijusu dostojno predstavljao ne samo svoju školu i grad, već i celu Srbiju. Aleksa je na Nacionalnoj olimpijadi poneo titulu apsolutnog šampiona, čime se plasirao na evropsko nadmetanje, gde je kao jedan od osmoro predstavnika Srbije postigao izvanredan rezultat.
– Takmičenje je trajalo četiri dana i obuhvatalo tri različita dela: multimedijalni, pisani i terenski test. Osim što sam naučio puno novog, imao sam i priliku da upoznam drugare iz različitih zemalja, da predstavim Srbiju, našu kulturu i običaje. Posebno sam ponosan što sam, za kulturno veče, na kojem smo predstavljali svoje države, poneo medenjake koje u mojoj porodici prave žene i na kojima su prikazane narodne nošnje – ispričao je Aleksa.
Posebnu zahvalnost, i tom prilikom i sada, uputio je nastavniku Miroslavu Grujiću.
– Zahvaljujući njemu sam i postigao ove rezultate. Pripremao me je tokom cele školske godine i motivisao da istrajem. Ova nagrada mi mnogo znači, posebno ako odlučim da studiram geografiju – dodao je Aleksa koji je ovog leta postao učenik prvog razreda prirodno-matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev” u Kikindi.
Nastavnik Grujić ne krije ponos zbog Aleksinih uspeha.
– Aleksa je primer šta se može postići kada se rad i interesovanje ukrste. Ovo takmičenje je zahtevalo ne samo znanje iz geografije, već i dobro poznavanje engleskog jezika, jer su zadaci bili složeni i multidisciplinarni. Iskreno se nadam da će u srednjoj školi nastaviti da niže uspehe. Već polovinom avgusta očekuje ga Svetska juniorska olimpijada u Beogradu – najavio je nastavnik.
U znak zahvalnosti za postignute rezultate i za način na koji predstavlja Kikindu u najboljem svetlu, gradonačelnik Bogdan uručio je Aleksi laptop.
– Ponosni smo što u našem gradu rastu ovako vredna i darovita deca. Očekujemo od Alekse još lepih vesti sa budućih takmičenja i nastavljamo da podržavamo mlade koji postižu rezultate na najvišem nivou – poručio je Bogdan.
Aleksa je i ovim uspehom potvrdio da se trud i znanje uvek prepoznaju i vrednuju – kako u učionici, tako i van nje.
S. V. O.
U zoni Osnovne škole „Feješ Klara“, Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinske škole završeno je postavljanje horizontalne i vertikalne signalizacije. Da je posao urađen na vreme, uverio se i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je razgovarao sa Bojanom Zorićem iz firme „Signal“ iz Sombora, koja je izvodila radove.
-Cilj je da zona, posebno osnovne škole, bude bezbedna. Tokom dve nedelje, koliko su trajali radovi, imali smo podršku lokalne samouprave, a signalizacija je postavljena prema važećim standardima. Osim u ulici Vojvode Putnika, nova signalizacija je postavljena i u ulicama kojima deca dolaze do škole tako da postoji u delovima ulica Nemanjina, Vojvode Mišića, Dimitrija Tucovića, Branka Radičevića i Vojvode Putnika – pojasnio je Zorić.
Nova signalizacija uklapa se u Strategiju Saveta za bezbednost saobraćaja naše zemlje od 2023. do 2030. koja predviđa da bde 50 odsto manje stradalih u saobraćajnim nezgodama i da do 2030. ne strada nijedno dete.
-Mapirali smo crne tačke na teritoriji grada i rešavamo ih jednu po jednu. Jedna od njih je i raskrsnica ulica Branka Radičevića i Vojvode Putnika u čijoj blizini imamo osnovnu i dve srednje škole – precizirao je gradonačelnik Bogdan. – U lokalnom programu Saveta za bezbednost saobraćaja među prioritetima je postavljanje vertikalne i horizontalne signalizacije u ulici Vojvode Putnika koja je i najprometnija saobraćajnica tokom prepodneva jer pored škole tu je i Gradska pijaca, ali i trgovinski objekti. Imali smo zahteve i od sugrađana da se u ovom delu ulice što više uspori saobraćaj i da se pešacima obezbedi bezbedno kretanje što je sada i urađeno.
Projekat za postavljanje signalizacije urađen je 2023. godine. Za ovaj posao izdvojeno je 4,7 miliona dinara.
Na teritoriji grada crne tačke su ugao ulica Jovana Jovanovića Zmaja i Partizanske, Vinogradi, Jugovićeve i Nikole Tesle, raskrsnica Vojvode Putnika i Branka Radičevića, ugao Nemanjine i Đoke Radaka, Semlačke i Distričke, Miloša Velikog, Stevana Sremca i Stevana Sinđelića, kao i svi pružni prelazi.
A.Đ.
Na Nacionalnom saboru narodnog stvaralaštva „Zlatne ruke“ održanom u Sokobanji sugrađanka Smiljka Bulatović dobila je prvu nagradu za stare zanate. Jedina je preduzetnica našoj zemlji koja ima registrovanu radionicu za trukovanje i vez uskoro će obeležiti desetogodišnjicu rada.
-Prvi put sam učestvovala na ovoj manifestaciji i drago mi je što je prepoznat moj trud da sačuvam ovaj stari zanat od zaborava. Nagrada je prava promocija trukovanja jer je moj cilj da što više vezilja nauči ovaj postupak. Ujedno, ona je kruna decenije rada.
Da bi se izvezao motiv potrebno je da se na tkaninu nanese crtež po kojem treba da se veze i to je trukovanje.
-Posao zahteva jako puno truda i vremena. Na žalost, na tržištu nema potražnje, tako da nema profita od trukovanja. I pored toga, trudim se da ovaj stari zanat promovišem gde god to mogu. Imam plan baš kao u mnogim turističkim gradovima, a radi se o ponudi da se poseti prodavnica starih zanata, to bih jako volela da se na taj način predstavim turistima iz celog sveta – navela je naša sagovornica.
Osim trukovanja, radi i vez. Kako ističe za jednu košulju ili peškir potrebno je 150 sati rada. Zahvaljujući baki i majci Smiljka ima veliku kolekciju veoma starih mustri za vez po pismu, odnosno za trukovanje. Ona objašnjava da se vezovi dele na vez po broju i pismu. Vez po broju se radi na tkanini koja ima jako izražene linije i potke, pa se broje niti i tako se stvaraju šare, dok je vez po pismu u stvari vez po crtežu koji je prenet na platno.
A.Đ.
U dvorištu Kurije večeras je zvanično otvoren 24. Međunarodni festival narodnih orkestara – FENOK, koji organizuje ADZNM „Gusle“ uz podršku Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Pred brojnom publikom, Festival je otvorila pokrajinska sekretarka Aleksandra Ćirić Bošković, a goste i domaćine pozdravio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
Pre samog otvaranja FENOK- a, na bini je upriličeno potpisivanje Protokola o saradnji sa Muzejom Vojvodine. Ovaj značajan dokument potpisali su direktorka Muzeja Vojvodine Čarna Milinković i direktor „Gusala“ Zoran Petrović.
– Velika je čast i zadovoljstvo prisustvovati 24. FENOK-u, ovako značajnom festivalu jednog od najstarijih društava za negovanje tradicije i kulture Srba, Akademskog društva „Gusle“, osnovanog davne 1876. godine. Pokrajinska vlada preko Pokrajinskog sekretarijata za javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama već više od 10 godina podržava rad ovog društva kroz konkurse. Ove godine smo podržali tri projekta u vrednosti od milion dinara. Velika je čast što naš indirektni korisnik, Muzej Vojvodine, potpisuje protokol o saradnji sa ADZNM „Gusle“. To je veoma značajno, ne samo za Kikindu, nego i za čitav region i za našu zemlju jer je ovo društvo pravi primer čuvanja tradicije, negovanja kulture i običaja našeg naroda i svih Srba – u našoj zemlji i u regionu – izjavila je pokrajinska sekretarka Aleksandra Ćirić Bošković.
Ona je dodala da je pokrenut inicijalni sastanak kako bi „Gusle“ prešle na viši nivo i bile pod pokroviteljstvom Pokrajine.
– U toku su pregovori – predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković je upoznata sa tim i u toku su dalji razgovori o tome na koji način ćemo to da realizujemo i na koji način ćemo da pomognemo Društvu, da i dalje budu čuvari naše tradicije i naših običaja – rekla je Aleksandra Ćirić Bošković.
Saradnja sa Muzejom Vojvodine traje dugi niz godina pošto su „Gusle“ jedno od malobrojnih društava koja ozbiljno rade na zaštiti, revitalizaciji elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa i njegovoj registraciji, i to upravo u saradnji sa Muzejom Vojvodine, izjavio je Zoran Petrović.
– To nije jedino polje rada, mi imam i kostimski fond, nošnje, mnogo zajedničkih dodirnih tačaka i smatram da će se saradnja u budućnosti još više razvijati i edukacijama i kroz zajedničke projekte. Već sledeće godine planiramo da napravimo izložbu o istoriji „Gusala“, kao i da prikažemo šta imamo u našim depoima, i šta radimo na sceni. Želimo da javnost vidi da mi ovo doživljavamo kao ozbiljnu obavezu na kojoj ćemo ozbiljno i da radimo – zaključio je Petrović.
Gradonačelnik Mladen Bogdan naveo je da se kikindska publika svakog jula raduje FENOK-u, što, kako je rekao, pokazuje i koliko je naš grad usmeren na očuvanje tradicije, običaja i kulture.
– Grad podržava ovaj festival koji će sledeće godine doživeti četvrtinu veka postojanja. Stalo nam je do toga da bude što bogatiji i da možemo da pružimo našoj publici kvalitetne sadržaje, ali i da se aktivno bavimo očuvanjem kulture i tradicije. Ovaj festival je veliki ne samo za naš grad nego i za Pokrajinu koja ga je podržala, a važan je i za Srbiju. Ovo je 150. koncertna godina našeg Akademskog društva, najstarijeg u Srba, i ne smemo zaboraviti kakvo kulturno blago imamo u Kikindi. Zato je naš zadatak da ga obogaćujemo i u budućnosti – istakao je gradonačelnik.
U toku Festivala biće održano pet koncertnih večeri, u dvorištu Kurije, od 20 sati. Večeras nastupaju domaćini, ADZNM „Gusle“ – Izvođački ansambl i Veliki narodni orkestar.
Sutra, sredu, biće održan koncert solističkog pevanja sa gostima iz Turske, Severne Makedonije i Rumunije. U četvrtak će specijalna gošća biti Danica Krstić.
Za petak je zakazan koncert Etno-kampa, a Zoran Bugarski Brica, vođa ansambla „Zorule“ će dovesti veliki orkestar sastavljen od novosadskih i temišvarskih tamburaša. Najavljuje se šarolik i bogat repertoar – od Štrausa i romansi, do banatskog kola, sa izvanrednim solistima.
Završni koncert u subotu održaće tenor Aleksandar Saša Petrović prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta i veliki prijatelj „Gusala“.
A. Đ. i S. V. O.
Fabrika „Toza Marković“ ispunila je unapred pripremljen plan reorganizacije tačnije obaveze prema poveriocima koje su i usvojene u Privrednom sudu u Zrenjaninu, pošto je proglašen stečaj, istaknuto je u okviru radne posete gradonačelnika Mladena Bogdana i člana Gradskog veća Đorđa Tešina kikindskoj crepari. Početkom decembra 2024. godine za generalnog direktora fabrike imenovan je Miroslav Gajić koji je rekao da, zajedno sa saradnicima, čini sve da kompaniji koja je ponovo postala DOO, vrati nekadašnju slavu.
– U fabrici je 350 zaposlenih, sa minimalnom fluktuacijom s obzirom na to da je su u najvećoj meri to radnici koji su blizu penziji. To je i optimalan broj za sadašnju proizvodnju. Od decembra prošle godine proizvodnja pločica privremeno je obustavljena. To je bio moj prvi potez kao rukovodioca i to je urađeno zbog ekonomskih razloga. Sa našom tehnologijom, cenom prevoza, gline, količinom, kvalitetom proizvoda, dimenzijama ne možemo da budemo konkurentni uvoznoj keramici iz Turske i Indije. Pogon keramike je konzerviran i uz određena ulaganje moguće ga je ponovo pokrenuti. Sa lokalnom samoupravom imamo dobru saradnju koja nije samo deklarativna što nam puno znači – rekao je Gajić.
Poseta najstarijoj fabrici na teritoriji grada i šire iskorištena za razgovor o budućim planovima, istakao je gradonačelnik Bogdan.
-Ova kompanija je važna za našu sredinu i želimo da pomognemo da poslovanje bude bolje. Naredne godine „Toza Marković“ obeležava veliki jubilej 160 godina postojanja i rada što je ponos za naš grad, ali i obaveza. Ova godina je, kako smo već ranije konstatovali, teška svim privrednim društvima u zemlji. Da bi fabrika dobro radila potrebna je radna snaga tako da je u planu da se organizuju posete kako bi se mladi i srednjoškolci upoznali sa njenim funkcionisanjem i odlučili da se zaposle u „Tozi Markoviću“. Kako bi olakšali poslovanje grad je u dva navrata konvertovao dug kompanije u kapital – precizirao je Mladen Bogdan.
„Toza Marković“ proizvodi sedam modela crepa.
-Na lageru imamo 8,2 miliona crepa prve klase. Proizvodnja pristojno funkcioniše i naša sreća je što imamo najveće natkriveno skladište gline u Evropi i na lageru imamo oko 50.000 tona sirovine. Da bi crep bio dobar glina mora da odleži minimalno tri nedelje i sada su idealni vremenski uslovi za taj posao – naveo je Gajić.
Plate su redovne i isplaćuju se iz dva dela. Prosek je osamdesetak hiljada.
A.Đ.
Za lični doprinos uspešnom radu Turističke organizacije Grada Kikinde, „Zlatnom amforom“ nagrađena je v. d. direktorka Jasmina Milankov. Nagradu već 30 godina dodeljuje specijalizovani turistički magazin „Ju Travel“ turističkim organizacijama, restoranima, hotelima, turističkim agencijama i pojedincima, koji su značajno doprineli razvoju i afirmaciji turizma u našoj zemlji.
– Svaka nagrada prija, ali i obavezuje. Potrebno je da voliš svoj grad, svoj posao i da se trudiš da izvučeš maksimum iz svega. Bez dobrog tima, pojedinac ne može da ima uspeha, posebno jer je ovo timski rad. Koliko je nagrada moja, toliko je i svih zaposlenih u Turističkoj organizaciji, koja je za uspešan rad u proteklom periodu takođe nagrađena ovim priznanjem, pre četiri godine. Kikinda ima još mnogo stvari koje nije stigla da pokaže turistima, u narednom periodu imamo da ponudimo i nove turističke proizvode – najavljuje Jasmina Milankov.
Na svečanosti dodele nagrada u Hotelu „Palas“ u Beogradu, predstavnici turističkih organizacija, agencija, hotela, restorana i brojni gosti imali su priliku da, uz osvrt na tri decenije ove akcije, zajedno proslave dobre rezultate koji unapređuju turizam naše zemlje.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača raspisala je konkurs za upis studenata u školsku 2025/2026. godinu. Na osnovnim studijama ima mesta za upis 70 brucoša, dok je na master strukovnim studijama predviđeno 50 mesta.
Na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta 50 studenta biće upisano na budžetu, a 20 je samofinansirajućih. Školarina je 54 hiljade dinara i postoji mogućnost plaćanja na rate, saznajemo od direktorica Visoke škole Angela Mesaroš.
-Prijem dokumentacije je od 23. do 25. jula, a prijemni ispit biće održan 26. jula. Budući studenti imaće proveru muzičkih, govornih i fizičkih sposobnosti, kao i test opšte kulture i informisanosti – navodi naša sagovornica.
Na master strukovnim studijama na raspolaganju je 50 mesta. Konkurs traje do 30. septembra, s obzirom na to da konkurišu kandidati koji su završili Visoku školu ili neku srodnu disciplinu, odnosno nešto iz oblasti društveno-humanističkih nauka.
-Od ukupnog broja mesta dva su budžetska , a na master studijama studenti se rangiraju po proseku. Prijemnog ispita nema, nego je merodavan prosek iz prethodnog školovanja – kazala je Angela Mesaroš Živkov.
Školarina za master je 75 hiljada dinara i plaća se na 10 mesečnih rata. Nastava se prilagođava pošto škola izlazi u susret i studentima na masteru koji su u radnom odnosu.
Sve neophodne informacije zainteresovani mogu da pogledaju na sajtu škole www.vaspitacka.edu.rs , na društvenim mrežama, ili putem telefona.
A.Đ.
Iz Gradske uprave obaveštavaju građane da će 16. jula biti obavljen tretman suzbijanja
krpelja na teritoriji grada od 5.30 do 11 časova.
Upozoravaju se pčelari da je preparat opasan za pčele. Dejstvo preparata traje jedan dan.
U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika (jaka kiša, jak vetar i sl.), tretman će se odložiti za naredni povoljan dan.
Sveti Vrači, slava Hrama Svetih Kozme i Damjana, obeležena je u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika lokalne samouprave. Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit banatski Nikanor nakon čega je osveštao nova tri crkvena zvona.
– Čestitam hramovnu slavu svim vernicima i ovome gradu. Gospod od nas ništa drugo ne traži, nego da, ono što nam je dao, učinimo dostojnim njega – istkao je mitropolit banatski Nikanor. – Nikada nemojmo sebe štedeti kada je u pitanju naše darivanje Boga i njegovih svetih jer će nam on, na svoj način, to stostruko vratiti blagodetima. Neizmerna je ljubav Božija i milost prema čoveku.
Kumovi slave bili su članovi porodice Dejana Blažića iz Kikinde.
-Kum sam bio i 14. novembra za zimske Svete Vračeve i tada smo prisustvovali donošenju zvona, a sada sam prisustvovao osvećenju i prvi sam zvonio sa njih. Moja porodica i ja često posećujemo Hram i mnogo ga volimo – rekao je Blažić.
Zvona su vesnici budućim priložnicima i donatorima za početak izgradnje zvonika pri Hramu, rekao je starešina Hrama jerej Boban Petrović.
-Zvona su izrađena i osveštana i u narednom periodu predstoji nam da izgradimo zvonik na koji će biti postavljena. U planu je da zidanje započne ove godine s obzirom na to da smo prošle godine završili projekat, a ove smo dobili građevinsku dozvolu. Želja nam je da temelj za zvonik izgradimo tokom jeseni, a u zavisnosti od priliva donacija i prilog, radovi će napredovati. Ona će večno da traju, da zvone i pozivaju vernike na bogosluženja. Ujedno tu će biti i da čuvaju sve od zla. Zahvaljujem mitropolitu Nikanoru jer punoća Svete arhijerejske Liturgije je tu, kada je on prisutan – dodao je jerej Boban Petrović koji je zahvalio i pozvao vernike da pomognu izgradnju zvonika.
Osveštanju zvona prisustvovali su i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća Đorđe Tešin.
Podsetimo da je ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast donirala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je mesto na kom će se graditi, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Od 2010. godine su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja. Osim hrama u porti se nalazi crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom, izgrađen je Parohijski doma sa četiri stana za sveštenike, a uređena je porta i dvorišta oko Hrama.
A.Đ.