најчитанији портал Севернобанатског округа
Позиву из кикиндског Црвеног крста за добровољно давање крви јуче се одазвало чак 78 суграђана.
После прегледа, крв је дало њих 72, од тога 12 жена и осморо оних који су драгоцену течност даривали први пут.
Следећа акција заказана је за понедељак, 21. јул.
Народна библиотека „Јован Поповић“ расписала је наградни конкурс за најбољи трејлер за књигу, намењен деци и младима до 20 година. Циљ је да млади, на креативан и занимљив начин, препоруче књиге својим вршњацима.
Филм може да траје од 30 секунди до 10 минута, а радови могу бити индивидуални или тимски. Учесници који желе помоћ у реализацији могу затражити ментора путем имејла: kultura@kibiblioteka.gmail.com, са назнаком „Желим ментора“.
Готове радове потребно је послати на исти имејл до 15. октобра. Један аутор може да учествује са највише два рада – једним самосталним и једним тимским.
Конкурс је јединствен у Србији и региону, јер омогућава младима да једни другима препоручују књиге кроз форму кратког филма. Односи се на наслове објављене у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Северној Македонији.
У циљу популаризације писане речи међу младима, Библиотека овај конкурс организује од 2018. године.
Министар културе Никола Селаковић боравио је у радној посети Кикинди. Са градоначелникoм Младеном Богданом потписао је уговор о суфинансирању реконструкције фасаде Културног центра. Пројекат се реализује у оквиру националног програма „Градови у фокусу“.
Најпре је министар Селаковић посетио Градску кућу, где га је примио први човек града са сарадницима Маријаном Мирков, чланицом Градског већа и Марком Марковљевим, в.д. директором Културног центра. Након тога, гости и домаћини, обишли су Културни центар за чије уређење је Министарство културе издвојило значајна средства у претходним годинама.
-Заједничким улагањем Републике, Покрајине и града објекат је сређен. Да пре годину дана нисам био овде, и видео у каквом је стању зграда била тада, не бих поверовао да једна „старица“ може да постане „дама“ – казао је министар Селаковић – Определили смо 12 милиона динара за реконструкцију највећег дела спољне фасаде, 20 милиона обезбедила је Покрајина, а локална самоуправа издвојиће осам милиона динара. Културни центар се из године у годину проширује када је реч о програмима и садржајима, а све у циљу да се обогати културни живот Кикинде.
Градоначелник Богдан захвалио је на опредељеном новцу јер ће реконструкција Културног центра бити настављена.
-Захваљујући средствима Министарства и Покрајине урадиће се велики и захтеван посао – истакао је градоначелник Богдан. – Крајње време је да се фасада обнови и захваљујући заједничким средствима ова зграда добиће изглед какав заслужује. Културни центар има значајан број секција и програма који привлаче суграђане свих узраста, а реконструкција долази у право време, у години када обележава јубилеј, 40 година постојања и рада.
Ово је била прилика да се разговара о будућим плановима и улагањима.
-Разговарали смо о нужној реконструкцији крова зграде Курије. У овом објекту је Народни музеј, Историјски архив, Туристичка организација града и Академско друштво за неговање музике „Гусле“. Овим, важним, установама културе неопходне је обезбедити добре услове за рад. Подвукао бих да не постоји подела на мале и велике градове, него постоје посвећени људи који пред себе постављају своје визије и циљеве и који марљивошћу успеју да привуку подршку како би дошли до крајњег циља. Ово је десета година како се спроводи програм „Градови у фокусу“ и за то време уложили смо две милијарде 382 милиона динара у разне пројекте. Од тог новца, само у последњих пет година у Кикинду је кроз „Градове у фокусу“ дошло преко 62 милиона динара. И ово је покозатељ да се испуњава сврха програма, да не буду у фокусу Београд и Нови Сад, већа све локалне самоуправе у Србији – закључио је министар Селаковић.
View this post on Instagram
Реконструкција фасаде дуго се чека и важан је корак у очувању једне од три најстаријих зграда у центру.
-Радови у Културном центру започели су заменом спољне столарије и реконструкцијом крова. Након тога урађена је адаптација фоајеа, репарација степеништа, ходника, замена унутрашње столарије, тоалета, подова, електро и молерско-фарбарски радови. Плафони су осликани шарама које су некада красиле таваницу овог објекта – појаснио је Марковљев.
Фасада ће се радити из две фазе. Прва ће обухватити југоисточни део спољне зграде са радовима на Балетској сали, на самом углу. Након тога биће санирана и једна унутрашња фасада. Посао би требало да започне у септембру, када време дозволи.
А.Ђ.
Од почетка јуна до 7. јула у Србији је забележено 4.137 пожара, а у поменутом периоду на територији Севернобанатског управног округа било је 160 пожара од којих је 135 на отвореном.
-У протеклих 15 дана на територији Округа забележена су 63 догађаја од чега је 50 пожара. Највише их је било на територији Кикинде – истакао је пуковник Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације – Из тог разлога, заједно са надлежним инспекцијама, појачано је присуство на терену ради откривања неодговорних грађана који проузрокују пожаре. Казне, предвиђене законом, су од 10.000 до 50.000 динара за физичка и од 300.000 до милион динара за правна лица. Осим тога, починиоци су дужни да надокнаде интервенцију ватрогасно-спасилачкој јединици.
У понедељак, 7. јула, у Србији је забележено 628 пожара, а на терену које покрива Одељење за ванредне ситуације било је 16 интервенција.
-Због невремена, у року од два сата имали смо 14 интервенција. Сво људство је на терену и овим путем апелујем на грађане да се одговорно понашају. Подсетићу да је забрањено спаљивање смећа и остатака стрних и биљних усева на отвореном. Важно је скренути пажњу и да не бацају опушке од цигарета, јер су оне, поред спаљивања најчешћи узроци пожара – навео је Будиша.
Уколико се примети пожар потребно је одмах обавестити ватрогасце на број 193.
А.Ђ.
У Кикинди је започета обнова фасаде православне цркве у центру – Храма Светог Оца Николаја, у оквиру обележавања 250 година од завршетка изградње. Радови су почели прошле недеље, а планирано је да трају око месец дана.
– На фасади се обнављају оштећени делови које је време захватило, а зидови се крече. Последња већа реконструкција фасаде изведена је 1994. године, док је кречење урађено 2008. и 2009. године. Од тада су радови углавном били ограничени на унутрашњост храма – наводи старешина Храма, протојереј Мирослав Бубало.
Црквена општина обезбедила је средства, као и услове за обнову фасаде, уз примену посебних услова које издаје Завод за заштиту споменика културе, под чијом заштитом се налази овај храм, додаје протојереј Бубало.
– Прошле године уредили смо кров, који није рађен од 1993. године, а постављен је нови цреп. Због неповољних временских услова током пролећа, радови су мало каснили. Обнова фасаде сада се изводи у раним јутарњим сатима, пре него што температура достигне 25 степени, када се зауставља.
Старешина Храма најављује да ће следеће недеље бити постављена и скела са уземљењем око торња, како би се могле поправити фасада и орнаментика и на овом делу цркве. Када су у питању даљи радови, наводи протојереј Бубало, планирани су и поправка звона и сата са механизмом за звучно објављивање.
Реконструкција фасаде вреди око три милиона динара и финансира је Црквена општина Кикинда.
С. В. О.
Жетва пшенице завршена је око 85 одсто од укупних површина под овом културом. Ратари су задовољни приносима, за разлику од ранијих година. Републичка дирекција за робне резерве саопштила је да од понедељка, 7. јула, почео откуп пшенице по 23 динара без ПДВ, посредовањем Продуктнe берзe. Жито се откупљује од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава. Минимална количина меркантилне пшенице која ће се куповати од једног газдинства је десет, а максимална 100 тона.
Зоран Симић, саветодавац ПСС истиче да има мањих осцилација у приносу.
-Род је од 4,5 до седам тона по хектару. Просек је од 5,5 до шест тона што је благи помак у односу на прошлу годину. Квалитет је солидан – навео је наш саговорник.
Под озимим стрнинама ове године је за 20 до 25 одсто више њива у односу на прошлу. Пшенице има више на уштрб, најпре кукуруза, а потом и сунцокрета. У кикиндском атару под пшеницом пшеница је заузимала 17.000 хектара, док је јечма било на око 3.000.
Оно што брине ратаре је кукуруз код ког је штета и ове године велика.
-И ако буде кише у наредних неколико дана кукурузу, на појединим парцелама нема спаса. И код сунцокрета ће бити неких приноса, међутим још увек је рано да се било шта прогнозира. Последња већа количина падавина била 24. маја, што је дуг период без кише, поготово за пролећне усеве – закључио је Симић.
Врло мали проценат земљишта на територији града је под заливним системима. Има их у Банатској Тополи, Банатском Великом Селу и у Кикинди.
А.Ђ.
Упис у средње школе у Кикинди почео је данас и донео мања изненађења у избору ученика, што је последица и чињенице да је ове школске године основно образовање у општини завршило 70 ђака мање него лане, док се уписне квоте нису мењале.
Свршеним основцима понуђена су и два нова смера, али се смањен број ученика већ одразио на теже попуњавање појединих образовних профила, на којима ће места остати за упис у августу.
Економско-трговинска школа попунила сва места
Једина школа у којој су сва места попуњена у првом року је Економско-трговинска школа, у којој је највеће интересовање и најбољи просек ученика забележен на смеру економски техничар, као и на новоотвореном смеру правно-пословни секретар, истиче директор Роберт Вуњак.
У ову школу управо се уписује 112 нових ученика, распоређених у четири одељења и пет образовних профила. Поред два најтраженија, задржани су и трогодишњи смерови: кувар (једно одељење) и комбиновано одељење за трговце и конобаре.
– Нови смер је изазвао велико интересовање и показао се као прави избор. Претходно смо истраживали тржиште и сарађивали са Националном службом за запошљавање. Профил је у дефициту, а на њему и на смеру економски техничар су најбољи ученици – каже Вуњак. – Имамо и благо повећање броја бодова, што значи да се код нас уписују све бољи ђаци. Преко 80 одсто је уписано по првој жељи. Школа добија позиве од родитеља и ђака који нису успели да се упишу, али су квоте попуњене и не очекују се промене. Уписано је 17 ученика који живе ван територије Града.
Гимназија уписује мање ученика
Гимназија „Душан Васиљев“ понудила је четири одељења (112 места): по два за друштвено-језички и природно-математички смер. Ипак, уписано је 80 ученика.
– Већина ученика је распоређена у првом кругу. С обзиром на укупан број ђака, верујем да ћемо са овим бројем започети школску годину – каже директорка Мирјана Дражић.
Највећи број бодова био је потребан за природно-математички смер – од 75 до 100, док се друштвено-језички уписује са 50 до 90 бодова.
Прошле године Гимназију је уписало 111 ученика, а након пребацивања и одустајања, прву годину завршило је њих 90.
Наредну школску годину овде ће похађати и ученици из Зрењанина, Новог Милошева и Беле Цркве, кажу у школи.
Техничка школа: изненађење на популарном смеру
У највећој средњој школи, Техничкој школи „Михајло Пупин“ којој, из године у годину, расте популарност, доживели су мало изненађење у овом уписном року.
– По плану имамо седам одељења и осам образовних профила. Уписана су 183 ученика, а остало је 13 слободних места – 12 за смер електротехничар рачунара и једно за техничара за CNC машине – каже директорка Миланка Халиловић.
Смер електротехничар рачунара је претходних година био један од најтраженијих, па ће у Школи испитати шта је узрок пада интересовања и, могуће, изменити понуду, додаје директорка.
Трогодишњи смерови (возачи, бравари, заваривачи, оператери машинске обраде) попуњени су по првим жељама. Највише одличних ученика уписало је смер техничар информационих технологија, као и техничар друмског саобраћаја. Неочекивано велико интересовање било је и за смер електротехничар за електронику на возилима. Уписано је и 35 ученика из околних места: Чока, Остојићево, Нови Кнежевац.
Средња стручна школа такође понудила нови смер
У Средњој стручној школи „Милош Црњански“ од ове године постоји и нови трогодишњи смер – медицински неговатељ. Школа уписује по једно одељење на четворогодишњим смеровима: медицинска сестра-техничар, архитектонски техничар и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Трогодишњи смер за пекара и оператера у прехрамбеној индустрији постоји као комбиновано одељење.
– Четворогодишњи смерови су попуњени, а остало је места на трогодишњим. Најбољи ђаци су нам на смеру медицинска сестра-техничар, где је доњи праг био 78 бодова – каже директор Милорад Карановић. – И у ову школу уписују се ученици из других општина – њих 24. Моја препорука је да ђаци данас и сутра дођу у школу, да се упознају са својим одељењем и разредним старешином.
Шта је потребно за пријаву
Упис у средње школе траје данас и сутра, електронским путем на порталу Моја средња школа или лично у школама, од 8 до 15 сати. Због реконструкција, измештен је упис у две школе: гимназијалци се уписују у Центру за стручно усавршавање (Немањина 23), а ђаци Економско-трговинске школе у згради у Војводе Путника 2.
За упис су потребни:
– пријава за упис (добија се у школи),
– уверење о завршеном завршном испиту,
– оригинално сведочанство о завршеној основној школи (6, 7. и 8. разред),
– извод из матичне књиге рођених,
– уверење о обављеном лекарском прегледу.
Услов за упис на четворогодишње смерове је минимум 50 бодова.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се девет саобраћајних незгода. У пет незгода страдало је седам особа и то три са тешким, а четири са лакшим телесним повредама. Настала материјална штета процењена је на износ од 585.000 динара.
Чак пет саобраћајних незгода догодило се због непрописне радње возилом, док су остале настале због неуступања првенства пролаза, непрописног мимоилажења и неприлагођене брзине.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издато је 96 прекршајних налога.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од чега је четири возача задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је девет прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 30 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 78 осталих прекршаја.
„Tuning show“, у организацији аутомобилског спортског клуба „Car brothers“ организован је на Градском тргу. Око 200 четвороточкаша, који су учествовали у такмичењу у стајлингу односно изгледу аутомобила, изазвало је велико интересовање суграђана и младих и старих.
-Четврти шоу окупио је и двоточкаше и олдтајмере, а циљ наше манифестације је, пре свега, промоција аутомобилизма. Кикиндски клуб има тридесетак чланова и сви се трудимо да покажемо да аутомобилизам није само брза вожња и турирање. Оценили смо аутомобиле у две категорије оне који су потпуно прерађени класа топ 30 про, као и семи про оне који нису прерађени до краја – рекао је Саша Јакша, потпредседник клуба „Car brothers“.
Олдтајмер клуб Бечеј- Нови Бечеј представио се са својом колекцијом. Ту су били буба, „волово“, лада, опел кадет, југо, фића, стојадин, сви настали у прошлом веку.
-У Крушедолу на отварању сезоне Олдтајмер клуб и „Car brothers“ потписали су протокол о сарадњи и постали су братски клубови -сазнали смо од Атиле Силађија, председника Олдтајмер клуба – Међусобно се испомажемо, ми имамо олдтајмере, а Кикинда тјунинге и заједно наступамо на сличним манифестацијама. Сви који су посетили наш шоу имали су прилику да виде одличне примерке.
Буба кабрио наћи ће се на највише фотографија, али и фијат из 1967. године у власништву породице Трифунац у Кикинди. У изузетном је стању, прва боја и даље краси овај стари аутомобил, а ентеријер је какав је и био када је купљен.
-Фијат 125 купио је мој отац у Крагујевцу и дан данас је код нас – рекао нам је Јефта Трифунац. – Ово је италијанска верзија са мотором од 1608 кубика и 90 коњских снага. Аутомобил је у исправном стању и сваке године га региструјемо. На њему ништа није мењано, осим ситница и 99 одсто је оригиналан. Делова имам на залихама и константно их купујем путем интернета. Ове године почео сам да посећујем скупове олдтајмера и људи који га виде интересују се за њега. Код куће имам још два возила новијег датума, али фијат је део породице.
Посебно се застајало код бицикла из педесетих година прошлог века који није рестауриран и исти је као и у време када је купљен. Овакви бицикл углавном су завршили на отпадима и врло их је мало.
-Бицикл има саобраћајну књижици и таблице, које су у време његове производње биле обавезне јер су морали да се региструју. Седиште је кожно и једино предња гума је замењена – сазнали смо од Атиле Богдана из Суботице који је и власник бицикла – Склопљен је у фабрици бицикала „Партизан“ у Суботици. Накнадно му је 1950. године, када је и произведен, уграђен мотор двотактни бензинац.
Маријана Милосављевић из Смедерева највише се дружила са најмлађима.
-Мој аутомобил бмв 46 осликан је у бојама и има лик популарног јунака из цртаних филмова Стича. Где год да се појавим деца су ту, фотографишу се и улазе у аутомобил. Волим што је тако и што се деца радују када нас виде – навела је Маријана Милосављевић.
Манифестацију је отворио градоначелник Младен Богдан који је поздравио госте.
-Драго ми је што сте гости нашег града и што сте омогућили Кикинђанима да уживају у изузетним аутомобилима. Велики број вас, који сте дошли из других градова и земаља показује да је смо добри домаћини. Ово је прилика да се сви упознате са лепотама Кикинде како бисте нас поново посетили – навео је градоначелник Богдан.
Организована је и симулација вожње и разне друге игре у циљу промоције аутомобилизма. Суграђани су се опробали и у игри спретности попут најдужег држања фелне.
„Tuning show“ окупио је љубитеље аутомобилизма из наше земље, али и Мађарске, Румуније, Босне и Херцеговине и Хрватске. „Car brothers“ окупља 40 чланова из Кикинде, Зрењанина и Новог Бечеја.
А.Ђ.
Савез пчеларских организација Војводине и удружење пчелара Кикинде, уз подршку локалне самоуправе, организовали су треће „Пчеларске дани сунцокрета 2025.“ Манифестација је организована на пчелињаку Роберта Горча из Кикинде који се пчеларством бави 13 година и има 110 кошница.
-Сунцокрет цвета јула и за нас, пчеларе у Банату, то је највећа паша, после уљане репице. У зависности од временских прилика сунцокретов мед врцамо крајем јула, почетком августа. Од нас је потекла и иницијатива да се брендира сунцокретов мед с обзиром на то да је специфичан. Има жуту боју, јак мирис и јак, карамеласт укус. Спада у мед који се брзо кристалише, што је знак да је мед прави. Цена сунцокретовог меда је приступачнија од багремовог, те га многи купују јер знају његова благотворна својства. Саветујем све да мед купују директно од пчелара, јер само тако ће бити сигурни да су купили прави мед – истакао је Горча.
Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине навео је да су манифестацију посетили пчелари из свих делова Војводине.
-Сваке године „Пчеларски дани сунцокрета“ организују се у другом делу Баната, а подсетићу и да су први организовани у нашем граду. Циљ је да се размене искуства између пчелара и стручњака, да заједнички дођемо до најбољих решења, као и да
Овом догађају присуствовали су Младен Богдан, градоначелник и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.
-Пчелари из Кикинде и до сада су показали да су агилни када је потребно да се бори за побољшање пчеларства у нашој земљи. Ово је значајна грана пољопривреде и у нашем граду је развијена. Пчеле су важне за опстанак природе и човечанства, а град је ту да подржи пчеларе у њиховим настојањима да унапреде производњу, као и да дођу до надлежних на вишим инстанцама. Крајем прошле и почетком ове године поново су се суочили са помором пчела, а ми се потрудили да им помогнемо да проблеме изнесу надлежнима у Покрајини, а ускоро ће се састати и са представницима Министарства пољопривреде – прецизирао је градоначелник Богдан.
Локална самоуправа ове године издвојила је више средстава за мере подршке пчеларима на територији града. Идеја је да се подстакну млади да се баве пчеларством, али и да се лакше преброде невоље које су их снашле.
А.Ђ.
