najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Pozivu iz kikindskog Crvenog krsta za dobrovoljno davanje krvi juče se odazvalo čak 78 sugrađana.
Posle pregleda, krv je dalo njih 72, od toga 12 žena i osmoro onih koji su dragocenu tečnost darivali prvi put.
Sledeća akcija zakazana je za ponedeljak, 21. jul.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je nagradni konkurs za najbolji trejler za knjigu, namenjen deci i mladima do 20 godina. Cilj je da mladi, na kreativan i zanimljiv način, preporuče knjige svojim vršnjacima.
Film može da traje od 30 sekundi do 10 minuta, a radovi mogu biti individualni ili timski. Učesnici koji žele pomoć u realizaciji mogu zatražiti mentora putem imejla: kultura@kibiblioteka.gmail.com, sa naznakom „Želim mentora“.
Gotove radove potrebno je poslati na isti imejl do 15. oktobra. Jedan autor može da učestvuje sa najviše dva rada – jednim samostalnim i jednim timskim.
Konkurs je jedinstven u Srbiji i regionu, jer omogućava mladima da jedni drugima preporučuju knjige kroz formu kratkog filma. Odnosi se na naslove objavljene u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
U cilju popularizacije pisane reči među mladima, Biblioteka ovaj konkurs organizuje od 2018. godine.
Ministar kulture Nikola Selaković boravio je u radnoj poseti Kikindi. Sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom potpisao je ugovor o sufinansiranju rekonstrukcije fasade Kulturnog centra. Projekat se realizuje u okviru nacionalnog programa „Gradovi u fokusu“.
Najpre je ministar Selaković posetio Gradsku kuću, gde ga je primio prvi čovek grada sa saradnicima Marijanom Mirkov, članicom Gradskog veća i Markom Markovljevim, v.d. direktorom Kulturnog centra. Nakon toga, gosti i domaćini, obišli su Kulturni centar za čije uređenje je Ministarstvo kulture izdvojilo značajna sredstva u prethodnim godinama.
-Zajedničkim ulaganjem Republike, Pokrajine i grada objekat je sređen. Da pre godinu dana nisam bio ovde, i video u kakvom je stanju zgrada bila tada, ne bih poverovao da jedna „starica“ može da postane „dama“ – kazao je ministar Selaković – Opredelili smo 12 miliona dinara za rekonstrukciju najvećeg dela spoljne fasade, 20 miliona obezbedila je Pokrajina, a lokalna samouprava izdvojiće osam miliona dinara. Kulturni centar se iz godine u godinu proširuje kada je reč o programima i sadržajima, a sve u cilju da se obogati kulturni život Kikinde.
Gradonačelnik Bogdan zahvalio je na opredeljenom novcu jer će rekonstrukcija Kulturnog centra biti nastavljena.
-Zahvaljujući sredstvima Ministarstva i Pokrajine uradiće se veliki i zahtevan posao – istakao je gradonačelnik Bogdan. – Krajnje vreme je da se fasada obnovi i zahvaljujući zajedničkim sredstvima ova zgrada dobiće izgled kakav zaslužuje. Kulturni centar ima značajan broj sekcija i programa koji privlače sugrađane svih uzrasta, a rekonstrukcija dolazi u pravo vreme, u godini kada obeležava jubilej, 40 godina postojanja i rada.
Ovo je bila prilika da se razgovara o budućim planovima i ulaganjima.
-Razgovarali smo o nužnoj rekonstrukciji krova zgrade Kurije. U ovom objektu je Narodni muzej, Istorijski arhiv, Turistička organizacija grada i Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“. Ovim, važnim, ustanovama kulture neophodne je obezbediti dobre uslove za rad. Podvukao bih da ne postoji podela na male i velike gradove, nego postoje posvećeni ljudi koji pred sebe postavljaju svoje vizije i ciljeve i koji marljivošću uspeju da privuku podršku kako bi došli do krajnjeg cilja. Ovo je deseta godina kako se sprovodi program „Gradovi u fokusu“ i za to vreme uložili smo dve milijarde 382 miliona dinara u razne projekte. Od tog novca, samo u poslednjih pet godina u Kikindu je kroz „Gradove u fokusu“ došlo preko 62 miliona dinara. I ovo je pokozatelj da se ispunjava svrha programa, da ne budu u fokusu Beograd i Novi Sad, veća sve lokalne samouprave u Srbiji – zaključio je ministar Selaković.
View this post on Instagram
Rekonstrukcija fasade dugo se čeka i važan je korak u očuvanju jedne od tri najstarijih zgrada u centru.
-Radovi u Kulturnom centru započeli su zamenom spoljne stolarije i rekonstrukcijom krova. Nakon toga urađena je adaptacija foajea, reparacija stepeništa, hodnika, zamena unutrašnje stolarije, toaleta, podova, elektro i molersko-farbarski radovi. Plafoni su oslikani šarama koje su nekada krasile tavanicu ovog objekta – pojasnio je Markovljev.
Fasada će se raditi iz dve faze. Prva će obuhvatiti jugoistočni deo spoljne zgrade sa radovima na Baletskoj sali, na samom uglu. Nakon toga biće sanirana i jedna unutrašnja fasada. Posao bi trebalo da započne u septembru, kada vreme dozvoli.
A.Đ.
Od početka juna do 7. jula u Srbiji je zabeleženo 4.137 požara, a u pomenutom periodu na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga bilo je 160 požara od kojih je 135 na otvorenom.
-U proteklih 15 dana na teritoriji Okruga zabeležena su 63 događaja od čega je 50 požara. Najviše ih je bilo na teritoriji Kikinde – istakao je pukovnik Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije – Iz tog razloga, zajedno sa nadležnim inspekcijama, pojačano je prisustvo na terenu radi otkrivanja neodgovornih građana koji prouzrokuju požare. Kazne, predviđene zakonom, su od 10.000 do 50.000 dinara za fizička i od 300.000 do milion dinara za pravna lica. Osim toga, počinioci su dužni da nadoknade intervenciju vatrogasno-spasilačkoj jedinici.
U ponedeljak, 7. jula, u Srbiji je zabeleženo 628 požara, a na terenu koje pokriva Odeljenje za vanredne situacije bilo je 16 intervencija.
-Zbog nevremena, u roku od dva sata imali smo 14 intervencija. Svo ljudstvo je na terenu i ovim putem apelujem na građane da se odgovorno ponašaju. Podsetiću da je zabranjeno spaljivanje smeća i ostataka strnih i biljnih useva na otvorenom. Važno je skrenuti pažnju i da ne bacaju opuške od cigareta, jer su one, pored spaljivanja najčešći uzroci požara – naveo je Budiša.
Ukoliko se primeti požar potrebno je odmah obavestiti vatrogasce na broj 193.
A.Đ.
U Kikindi je započeta obnova fasade pravoslavne crkve u centru – Hrama Svetog Oca Nikolaja, u okviru obeležavanja 250 godina od završetka izgradnje. Radovi su počeli prošle nedelje, a planirano je da traju oko mesec dana.
– Na fasadi se obnavljaju oštećeni delovi koje je vreme zahvatilo, a zidovi se kreče. Poslednja veća rekonstrukcija fasade izvedena je 1994. godine, dok je krečenje urađeno 2008. i 2009. godine. Od tada su radovi uglavnom bili ograničeni na unutrašnjost hrama – navodi starešina Hrama, protojerej Miroslav Bubalo.
Crkvena opština obezbedila je sredstva, kao i uslove za obnovu fasade, uz primenu posebnih uslova koje izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture, pod čijom zaštitom se nalazi ovaj hram, dodaje protojerej Bubalo.
– Prošle godine uredili smo krov, koji nije rađen od 1993. godine, a postavljen je novi crep. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova tokom proleća, radovi su malo kasnili. Obnova fasade sada se izvodi u ranim jutarnjim satima, pre nego što temperatura dostigne 25 stepeni, kada se zaustavlja.
Starešina Hrama najavljuje da će sledeće nedelje biti postavljena i skela sa uzemljenjem oko tornja, kako bi se mogle popraviti fasada i ornamentika i na ovom delu crkve. Kada su u pitanju dalji radovi, navodi protojerej Bubalo, planirani su i popravka zvona i sata sa mehanizmom za zvučno objavljivanje.
Rekonstrukcija fasade vredi oko tri miliona dinara i finansira je Crkvena opština Kikinda.
S. V. O.
Žetva pšenice završena je oko 85 odsto od ukupnih površina pod ovom kulturom. Ratari su zadovoljni prinosima, za razliku od ranijih godina. Republička direkcija za robne rezerve saopštila je da od ponedeljka, 7. jula, počeo otkup pšenice po 23 dinara bez PDV, posredovanjem Produktne berze. Žito se otkupljuje od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava. Minimalna količina merkantilne pšenice koja će se kupovati od jednog gazdinstva je deset, a maksimalna 100 tona.
Zoran Simić, savetodavac PSS ističe da ima manjih oscilacija u prinosu.
-Rod je od 4,5 do sedam tona po hektaru. Prosek je od 5,5 do šest tona što je blagi pomak u odnosu na prošlu godinu. Kvalitet je solidan – naveo je naš sagovornik.
Pod ozimim strninama ove godine je za 20 do 25 odsto više njiva u odnosu na prošlu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta. U kikindskom ataru pod pšenicom pšenica je zauzimala 17.000 hektara, dok je ječma bilo na oko 3.000.
Ono što brine ratare je kukuruz kod kog je šteta i ove godine velika.
-I ako bude kiše u narednih nekoliko dana kukuruzu, na pojedinim parcelama nema spasa. I kod suncokreta će biti nekih prinosa, međutim još uvek je rano da se bilo šta prognozira. Poslednja veća količina padavina bila 24. maja, što je dug period bez kiše, pogotovo za prolećne useve – zaključio je Simić.
Vrlo mali procenat zemljišta na teritoriji grada je pod zalivnim sistemima. Ima ih u Banatskoj Topoli, Banatskom Velikom Selu i u Kikindi.
A.Đ.
Upis u srednje škole u Kikindi počeo je danas i doneo manja iznenađenja u izboru učenika, što je posledica i činjenice da je ove školske godine osnovno obrazovanje u opštini završilo 70 đaka manje nego lane, dok se upisne kvote nisu menjale.
Svršenim osnovcima ponuđena su i dva nova smera, ali se smanjen broj učenika već odrazio na teže popunjavanje pojedinih obrazovnih profila, na kojima će mesta ostati za upis u avgustu.
Ekonomsko-trgovinska škola popunila sva mesta
Jedina škola u kojoj su sva mesta popunjena u prvom roku je Ekonomsko-trgovinska škola, u kojoj je najveće interesovanje i najbolji prosek učenika zabeležen na smeru ekonomski tehničar, kao i na novootvorenom smeru pravno-poslovni sekretar, ističe direktor Robert Vunjak.
U ovu školu upravo se upisuje 112 novih učenika, raspoređenih u četiri odeljenja i pet obrazovnih profila. Pored dva najtraženija, zadržani su i trogodišnji smerovi: kuvar (jedno odeljenje) i kombinovano odeljenje za trgovce i konobare.
– Novi smer je izazvao veliko interesovanje i pokazao se kao pravi izbor. Prethodno smo istraživali tržište i sarađivali sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Profil je u deficitu, a na njemu i na smeru ekonomski tehničar su najbolji učenici – kaže Vunjak. – Imamo i blago povećanje broja bodova, što znači da se kod nas upisuju sve bolji đaci. Preko 80 odsto je upisano po prvoj želji. Škola dobija pozive od roditelja i đaka koji nisu uspeli da se upišu, ali su kvote popunjene i ne očekuju se promene. Upisano je 17 učenika koji žive van teritorije Grada.
Gimnazija upisuje manje učenika
Gimnazija „Dušan Vasiljev“ ponudila je četiri odeljenja (112 mesta): po dva za društveno-jezički i prirodno-matematički smer. Ipak, upisano je 80 učenika.
– Većina učenika je raspoređena u prvom krugu. S obzirom na ukupan broj đaka, verujem da ćemo sa ovim brojem započeti školsku godinu – kaže direktorka Mirjana Dražić.
Najveći broj bodova bio je potreban za prirodno-matematički smer – od 75 do 100, dok se društveno-jezički upisuje sa 50 do 90 bodova.
Prošle godine Gimnaziju je upisalo 111 učenika, a nakon prebacivanja i odustajanja, prvu godinu završilo je njih 90.
Narednu školsku godinu ovde će pohađati i učenici iz Zrenjanina, Novog Miloševa i Bele Crkve, kažu u školi.
Tehnička škola: iznenađenje na popularnom smeru
U najvećoj srednjoj školi, Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ kojoj, iz godine u godinu, raste popularnost, doživeli su malo iznenađenje u ovom upisnom roku.
– Po planu imamo sedam odeljenja i osam obrazovnih profila. Upisana su 183 učenika, a ostalo je 13 slobodnih mesta – 12 za smer elektrotehničar računara i jedno za tehničara za CNC mašine – kaže direktorka Milanka Halilović.
Smer elektrotehničar računara je prethodnih godina bio jedan od najtraženijih, pa će u Školi ispitati šta je uzrok pada interesovanja i, moguće, izmeniti ponudu, dodaje direktorka.
Trogodišnji smerovi (vozači, bravari, zavarivači, operateri mašinske obrade) popunjeni su po prvim željama. Najviše odličnih učenika upisalo je smer tehničar informacionih tehnologija, kao i tehničar drumskog saobraćaja. Neočekivano veliko interesovanje bilo je i za smer elektrotehničar za elektroniku na vozilima. Upisano je i 35 učenika iz okolnih mesta: Čoka, Ostojićevo, Novi Kneževac.
Srednja stručna škola takođe ponudila novi smer
U Srednjoj stručnoj školi „Miloš Crnjanski“ od ove godine postoji i novi trogodišnji smer – medicinski negovatelj. Škola upisuje po jedno odeljenje na četvorogodišnjim smerovima: medicinska sestra-tehničar, arhitektonski tehničar i tehničar za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju. Trogodišnji smer za pekara i operatera u prehrambenoj industriji postoji kao kombinovano odeljenje.
– Četvorogodišnji smerovi su popunjeni, a ostalo je mesta na trogodišnjim. Najbolji đaci su nam na smeru medicinska sestra-tehničar, gde je donji prag bio 78 bodova – kaže direktor Milorad Karanović. – I u ovu školu upisuju se učenici iz drugih opština – njih 24. Moja preporuka je da đaci danas i sutra dođu u školu, da se upoznaju sa svojim odeljenjem i razrednim starešinom.
Šta je potrebno za prijavu
Upis u srednje škole traje danas i sutra, elektronskim putem na portalu Moja srednja škola ili lično u školama, od 8 do 15 sati. Zbog rekonstrukcija, izmešten je upis u dve škole: gimnazijalci se upisuju u Centru za stručno usavršavanje (Nemanjina 23), a đaci Ekonomsko-trgovinske škole u zgradi u Vojvode Putnika 2.
Za upis su potrebni:
– prijava za upis (dobija se u školi),
– uverenje o završenom završnom ispitu,
– originalno svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi (6, 7. i 8. razred),
– izvod iz matične knjige rođenih,
– uverenje o obavljenom lekarskom pregledu.
Uslov za upis na četvorogodišnje smerove je minimum 50 bodova.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda. U pet nezgoda stradalo je sedam osoba i to tri sa teškim, a četiri sa lakšim telesnim povredama. Nastala materijalna šteta procenjena je na iznos od 585.000 dinara.
Čak pet saobraćajnih nezgoda dogodilo se zbog nepropisne radnje vozilom, dok su ostale nastale zbog neustupanja prvenstva prolaza, nepropisnog mimoilaženja i neprilagođene brzine.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 24 učesnika u saobraćaju i izdato je 96 prekršajnih naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 15 vozača, od čega je četiri vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je devet prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 30 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 78 ostalih prekršaja.
„Tuning show“, u organizaciji automobilskog sportskog kluba „Car brothers“ organizovan je na Gradskom trgu. Oko 200 četvorotočkaša, koji su učestvovali u takmičenju u stajlingu odnosno izgledu automobila, izazvalo je veliko interesovanje sugrađana i mladih i starih.
-Četvrti šou okupio je i dvotočkaše i oldtajmere, a cilj naše manifestacije je, pre svega, promocija automobilizma. Kikindski klub ima tridesetak članova i svi se trudimo da pokažemo da automobilizam nije samo brza vožnja i turiranje. Ocenili smo automobile u dve kategorije one koji su potpuno prerađeni klasa top 30 pro, kao i semi pro one koji nisu prerađeni do kraja – rekao je Saša Jakša, potpredsednik kluba „Car brothers“.
Oldtajmer klub Bečej- Novi Bečej predstavio se sa svojom kolekcijom. Tu su bili buba, „volovo“, lada, opel kadet, jugo, fića, stojadin, svi nastali u prošlom veku.
-U Krušedolu na otvaranju sezone Oldtajmer klub i „Car brothers“ potpisali su protokol o saradnji i postali su bratski klubovi -saznali smo od Atile Silađija, predsednika Oldtajmer kluba – Međusobno se ispomažemo, mi imamo oldtajmere, a Kikinda tjuninge i zajedno nastupamo na sličnim manifestacijama. Svi koji su posetili naš šou imali su priliku da vide odlične primerke.
Buba kabrio naći će se na najviše fotografija, ali i fijat iz 1967. godine u vlasništvu porodice Trifunac u Kikindi. U izuzetnom je stanju, prva boja i dalje krasi ovaj stari automobil, a enterijer je kakav je i bio kada je kupljen.
-Fijat 125 kupio je moj otac u Kragujevcu i dan danas je kod nas – rekao nam je Jefta Trifunac. – Ovo je italijanska verzija sa motorom od 1608 kubika i 90 konjskih snaga. Automobil je u ispravnom stanju i svake godine ga registrujemo. Na njemu ništa nije menjano, osim sitnica i 99 odsto je originalan. Delova imam na zalihama i konstantno ih kupujem putem interneta. Ove godine počeo sam da posećujem skupove oldtajmera i ljudi koji ga vide interesuju se za njega. Kod kuće imam još dva vozila novijeg datuma, ali fijat je deo porodice.
Posebno se zastajalo kod bicikla iz pedesetih godina prošlog veka koji nije restauriran i isti je kao i u vreme kada je kupljen. Ovakvi bicikl uglavnom su završili na otpadima i vrlo ih je malo.
-Bicikl ima saobraćajnu knjižici i tablice, koje su u vreme njegove proizvodnje bile obavezne jer su morali da se registruju. Sedište je kožno i jedino prednja guma je zamenjena – saznali smo od Atile Bogdana iz Subotice koji je i vlasnik bicikla – Sklopljen je u fabrici bicikala „Partizan“ u Subotici. Naknadno mu je 1950. godine, kada je i proizveden, ugrađen motor dvotaktni benzinac.
Marijana Milosavljević iz Smedereva najviše se družila sa najmlađima.
-Moj automobil bmv 46 oslikan je u bojama i ima lik popularnog junaka iz crtanih filmova Stiča. Gde god da se pojavim deca su tu, fotografišu se i ulaze u automobil. Volim što je tako i što se deca raduju kada nas vide – navela je Marijana Milosavljević.
Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je pozdravio goste.
-Drago mi je što ste gosti našeg grada i što ste omogućili Kikinđanima da uživaju u izuzetnim automobilima. Veliki broj vas, koji ste došli iz drugih gradova i zemalja pokazuje da je smo dobri domaćini. Ovo je prilika da se svi upoznate sa lepotama Kikinde kako biste nas ponovo posetili – naveo je gradonačelnik Bogdan.
Organizovana je i simulacija vožnje i razne druge igre u cilju promocije automobilizma. Sugrađani su se oprobali i u igri spretnosti poput najdužeg držanja felne.
„Tuning show“ okupio je ljubitelje automobilizma iz naše zemlje, ali i Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. „Car brothers“ okuplja 40 članova iz Kikinde, Zrenjanina i Novog Bečeja.
A.Đ.
Savez pčelarskih organizacija Vojvodine i udruženje pčelara Kikinde, uz podršku lokalne samouprave, organizovali su treće „Pčelarske dani suncokreta 2025.“ Manifestacija je organizovana na pčelinjaku Roberta Gorča iz Kikinde koji se pčelarstvom bavi 13 godina i ima 110 košnica.
-Suncokret cveta jula i za nas, pčelare u Banatu, to je najveća paša, posle uljane repice. U zavisnosti od vremenskih prilika suncokretov med vrcamo krajem jula, početkom avgusta. Od nas je potekla i inicijativa da se brendira suncokretov med s obzirom na to da je specifičan. Ima žutu boju, jak miris i jak, karamelast ukus. Spada u med koji se brzo kristališe, što je znak da je med pravi. Cena suncokretovog meda je pristupačnija od bagremovog, te ga mnogi kupuju jer znaju njegova blagotvorna svojstva. Savetujem sve da med kupuju direktno od pčelara, jer samo tako će biti sigurni da su kupili pravi med – istakao je Gorča.
Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine naveo je da su manifestaciju posetili pčelari iz svih delova Vojvodine.
-Svake godine „Pčelarski dani suncokreta“ organizuju se u drugom delu Banata, a podsetiću i da su prvi organizovani u našem gradu. Cilj je da se razmene iskustva između pčelara i stručnjaka, da zajednički dođemo do najboljih rešenja, kao i da
Ovom događaju prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik i Đorđe Tešin, član Gradskog veća.
-Pčelari iz Kikinde i do sada su pokazali da su agilni kada je potrebno da se bori za poboljšanje pčelarstva u našoj zemlji. Ovo je značajna grana poljoprivrede i u našem gradu je razvijena. Pčele su važne za opstanak prirode i čovečanstva, a grad je tu da podrži pčelare u njihovim nastojanjima da unaprede proizvodnju, kao i da dođu do nadležnih na višim instancama. Krajem prošle i početkom ove godine ponovo su se suočili sa pomorom pčela, a mi se potrudili da im pomognemo da probleme iznesu nadležnima u Pokrajini, a uskoro će se sastati i sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede – precizirao je gradonačelnik Bogdan.
Lokalna samouprava ove godine izdvojila je više sredstava za mere podrške pčelarima na teritoriji grada. Ideja je da se podstaknu mladi da se bave pčelarstvom, ali i da se lakše prebrode nevolje koje su ih snašle.
A.Đ.
