Град Архиве | Паге 69 оф 363 | Кикиндски портал

Пензионери на мети превара: За наддушек 360.000 динара

Jelena Trifunović Септембер 27, 2025

Кикиндско Удружење потрошача бележе све више пријава грађана који постају жртве агресивне продаје на кућном прагу. Најчешће страдају пензионери, јер их трговци сматрају најподложнијим манипулацијама. Сценарио је готово увек исти: телефонски позив са „специјалном понудом“ или „ексклузивном шансом“, и убрзо продавац куца на врата са робом коју „треба одмах пробати“, објашњава Дарко Цвијан из Удружења потрошача Кикинде.

– Забрињава што трговци често имају детаљне податке о потенцијалним купцима, сумња се да до тих информација долазе преко различитих канала, можда чак и кроз злоупотребу података из ПИО фонда, мада за то немамо доказе. На мети су управо старији, који лакше поверују у „повољну прилику“. Роба која се нуди обично има нереално високе цене. Пример је наддушек по цени од чак 360.000 динара – износ за који се може купити читав кревет. Продавци често нуде плаћање преко административне забране на пензију, стварајући утисак да је производ приступачнији него што јесте- наводи Цвијан.

Иако Закон о заштити потрошача даје право на повраћај робе у року од 14 дана без образложења, трговци налазе начин да то онемогуће. Производ одмах отварају пред купцем и представљају га као „медицински“ или „козметички“, тврдећи да се из „хигијенских разлога“ не може вратити.

Понекад се за повраћај тражи и додатна накнада, попут 12.000 динара за наводну „стерилизацију“, што додатно одвраћа грађане од раскида уговора. Чак и када купац инсистира, трговци одуговлаче разговорима и обећањима док не истекне рок од 14 дана.

Удружење зато апелују на породицу, посебно децу и унуке, да помогну пензионерима и одмах реагују ако се куповина догоди – писменим путем, мејлом или препорученим писмом, јер телефонски позив није доказ. Када рок истекне, могућност за раскид уговора нестаје, указује Цвијан.

-Проблеми се јављају и код онлајн куповине: пакет треба отворити одмах по пријему и евентуалну штету пријавити у року од 24 сата, што многи занемарују- додаје.

Суштина је да се нуди роба која углавном није неопходна, куповина је импулсивна, под притиском који трговац намерно ствара. Иако је реч о непоштеном пословању, законске рупе остављају простора да оваква пракса опстаје. Зато је најбоља заштита – информисање. Свако треба да зна своја права и да их искористи на време.

Банатско Велико Село обележило 80 година од колонизације: Изложба и предавање стручњака „Матице српске“

Aleksandra Djuran Септембер 26, 2025

Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село уприличена је изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“. О теми су говорили др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова „Матице српске“, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар „Матице српске“ и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.

-Пре 80 година нова социјалистичка власт после Другог светског рата колонизовала је партизанске породице ради насељавања Војводине – истакао је овом приликом др Милан Мицић. – Током 10 месеци у Војводину је стигло 250.000 људи у 114 места и то је највећи колонизациони подухват у историји Војводине, а истовремено и најорганизованији и најхуманији по условима. Колонизоване су партизанске породице из целе ондашње Југославије и тачно су добијене квоте колико која Република где насељава. Становници Босне и Херцеговине населили су део око Бачке Паланке и 29 троугла између Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића. Банатско Велико Село састављено је од три Солтура, Светог Хуберта и Шарловила. Поменута насеља формирана су 1770. и 1771. године и у њима су живели Французи из околине Меца. На овај простор стигли су колонисти из Босанске Крајине, из околине Дрвара, Босанског Петровца и највише из Бихаћа.

Пре доласка породице су писале молбе за насељавање и дошле су организовано. Тада су им додељене куће и земљиште с тим да један део породица није могао да издржи у новој средини, није им одговарао начин живота, пејзаж, клима тако да су се те породице враћале у Босанску Крајину.

-Они који су остали прошли су кроз прилагођавање, учили су да живе новим начином живота у рада. Комунистичке власти извршиле су колективизацију земље и имовине и формиране су сељачке радне задруге. Оне су биле начин да се колонисти брже прилагоде животу у равници, али и да се на идеолошки политички обликују у складу са интересима комунистичких власти – закључио је Мицић.

На трагу жеље да следи мисију коју „Матица српска“ већ два века спроводи на овим просторима, а која се огледа у очувању богатог српског историјског наслеђа, град Кикинда је пре неколико година потписао споразум са овом важном установом, подсетила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је присуствовала догађају.

-Овакви сусрети и догађаји су доказ плодоносне сарадње. Задатак „Матице српске“ је био да нам, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје и процесе у који спадају и миграције које су карактеристичне за ове крајеве. Ове године обележава се осам деценија од како су Срби из Босне и Херцеговине, Крајине, Лике, дошли и населили ове просторе. Са собом су донели културу, обичаје, менталитет и особености свог краја. У новој средини суочили су се са свим изазовима који су их сачекали. Било је потребно да се адаптирају на околину и на староседеоце. Вечерас је била прилика да чујемо колико је значајна била колонизација те 1945. године и на који начин су утицали на очувању српског народа и националног идентитета и бића – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом отворена је и изложба посвећена крајишком писцу Бранку Ћопићу у организацији Културног центра Нови Сад. Поставка је колаж фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених поменутом књижевнику.

Догађају су присуствовали мештани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

А.Ђ.

Светски дан туризма: Предшколци постали најмлађи туристички водичи града

Aleksandra Djuran Септембер 26, 2025

Уочи Светскг дан туризма, 27. септембара, запослени у Туристичкој организацији обележили су са малишанима из вртића „Плави чуперак“. Њих су упознали са историјатом Градског трга, али и са најважнијим туристичким знаменитостима: „Данима лудаје“, мамутицом Киком, совама, најлепшом улицом у Србији.

-Већ пет година, заједно са нашим најмлађим суграђанима, Туристичка организација обележава важан датум. Предшколци ће постати најмлађи туристички водичи. Ово је прави начин да код деце развијамо љубав према свом граду, а уједно ће имати прилику и да сазнају више о историјату и знаменитостима Кикинде – истакла је Татјана Вуковић из Туристичке организације.

Васпитачица Ромина Карановић додала је да деца показују интересовање да упознају свој град.

-Малишани су поносни на своје беџеве туристичких водича и желе да покажу колико знају о Кикинди. Сваком шетњу кроз града заинтересују се за одређену зграду или део града што је нама сигнал да и у вртићу радимо са њима и обогатимо њихова знања – додала је Ромина Карановић.

Светска туристичка организација је одредила 27. септембар као Светски дан туризма, јер је на тај дан 1970. године у Мексику усвојен статут ове организације. Од 1979. овај датум обележава се широм света.

А.Ђ.

У петак у Банатском Великом Селу: Обележавање осам деценија од колонизације

Jelena Trifunović Септембер 25, 2025

Поводом Дана колонизације и обележавања осам деценија “осме офанзиве”, у Банатском Великом Селу ће у петак 26. септембра бити уприличен низ догађаја посвећених колонизацији овог места.

Програм ће почети изложбом у организацији Културног центра Нови Сад, посвећеном крајишком писцу Бранку Ћопићу.

Како наводе организатори, ова поставка ће бити својеврсни колаж састављем од фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених омиљеном књижевнику. Изложба је у потпуности прилагођена школском узрасту и с обзиром на Бранков духовити начин писања и богат живот, млади, али и старији Великоселци моћи ће да се још једном подсете писца који је многима улепшавао детињство.

Програм ће даље пратити и презентација на тему колонизације Војводине 1945-1948. а централни догађај те вечери биће историјско предавање посвећано насељавању Великог Села колонистима из Босанске крајине.

Предавачи на овој трибини биће др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова Матице српске, овдашњи историчар Душан Дејанац, потом Богдан Шекарић, етнолог из Музеја војводине и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, којем је и иначе тема колонизације ужа специјалност.

Милан Мицић, је, подсетимо, доктор историјских наука, аутор великог броја књига из области колонизације, а у вези са предстојећим предавањем наводи низ егзактних детаља везаних за насељавање Великог Села.

-Највећи број колониста деселио се из Петровца, Дрвара и Бихаћа. Бавим се у свом научном раду темама везаним за колонизацију а један део се односи и на насељавање Војводине након Другог светског рата-наводи Мицић.

Ова, друга колонизација је можда мање изазовна за историчаре, јер је, како каже овај историчар, колонизација од 1945. убедљиво је најбоље огранизована колонизација нашег народа од свих које су спровођене.

Програм посвећен колонизацији у Великом Селу одржаће се у сали за венчања Месне заједнице у петак 26. септембра са почетком у 19 часова.

У ВОЈВОДИНИ КОЛОНИЗОВАНО 114 НАСЕЉА

Укупно је, наводи наш саговорник, колонизација спроведена у 114 насеља и њоме је обухваћено око 250.000 људи и мало је примера који се могу назвати сензационалним и који би било занимљиви хроничарима, историчарима или онима који би желели да пронађу неки преседан.

У питању је врло педантно вођена документација о тој најбоље организованој колонизацији а таква је и архивска грађа.

– Свети Хуберт, Шарлевил и Солтур су, као што је познато, била три насеља насељена немачким живљем. У скоро опустела села, почевши од 1945. доселило се у Шарлевил 179 домаћинстава, 294 у Хуберт, а у Солтур 184. Иначе, додаје Мицић, та три такозвана “немачка сестринска насеља” формирали су како Немци, тако и Французи из околине Меца. Како је село припадало Царевини и многи Французи из ова три села, а нарочито из Шарлевила носили су понемчена презимена.

Колонизација из Крајине почела је новембра 1945. и трајала је све до 1948. (не укључујући потоње аутоколонисте) и највећи део насељеника је остао да у Банату почне нови живот. Мањи део се ипак вратио у Крајину, не могавши да се привикне на овдашњу климу и друге услове живота.

Н. Савић

„Кикинда против блокада и насиља”: У недељу на Градском тргу у 16.30 сати

Jelena Trifunović Септембер 25, 2025

Сви грађани који се противе физичким блокадама факултета и саобраћајница, терору и хаосу у нашем друштву, позвани су да се придруже до сада највећој мирној и породичној шетњи, која ће бити одржана у недељу, 28. септембра, у око 200 места широм Србије.

У Кикинди је скуп грађана планиран испред Градске куће, на тргу, са почетком у 16.30 часова.

Окупљања грађана који се противе блокадама одржана су до сада пет пута почев од 20. августа, а сваки пут је број окупљених и број места у којима су скупови одржани био већи.

Сви скупови били су пријављени и протекли су мирно, без инцидената са јасним порукама против насиља и блокада.

Окупљени грађани су поручили да желе да се врати нормалан живот какав су имали пре блокада, да се слободно крећу, раде и уче и да блокаде ометају свакодневно функционисање.

У Кикинди је на протеклим скуповима забележен велики одзив грађана.

Наш град домаћин скупу о унапређењу борбе против насиља у породици

Aleksandra Djuran Септембер 25, 2025

У организацији Покрајинског заштитника грађана – Омбудсмана и града у Градској кући одржан је састанак посвећен унапређењу борбе против насиља у породици и системској подршци жртвама. Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана, омбудсманке, задужена за равноправност полова истакла је да је покрајински омбудсман координатор мреже „Живот без насиља“ која ове године обележава 20 година постојања.

-У недостатку, тада, правног оквира мрежа „Живот без насиља“ настала је 2005. године. Она окупља све институције на територији Војводине које се баве насиљем у породици и насиљем према женама. Године 2017. донет је Закон о спречавању насиља у породици који је обавезао институције на сарадњу. Једна од активности обележавања јубилеја мреже је и обилазак свих округа где разговарамо са представницима центара за социјални рад, полицијских управа, тужилаштава, домова здравља, болница. Желимо да чујемо са каквим се проблемима сусрећу професионалци у раду са предметима насиља, шта може да се промени како би се поступало ефикасније и боље и институција покрајинског омбудсмана може да учини да би заштита жртава насиља била боља – навела је Снежана Кнежевић.

Кнежевић додаје да породичног насиља има доста, али да има и помака од када је донет Закон.

-Сарадња институција и размена информација је кључна и на томе инсистирамо. Насиље је круг који се не зауставља сам од себе, те је од суштинске важности да се жене охрабрују да пријаве насиље – закључила је Снежана Кнежевић.

Александра Јованов, социјални радник у Општој болници додала је да постоји добра сарадњу са Полицијском управом и Центром за социјални рад.

-Упркос мерама и изменама Закона о спречавању насиља, бележи се пораст броја насиља у породици. Општа болница поступа по свим протоколима и правилима када је у питању жртва насиља. Наша законска обавеза је да насиље пријавимо, а дуже од 10 година у нашој установи функционише и Центар за заштиту жена жртава сексуалног насиља. Било би добро да имамо и повратне информације о томе како се на крају поступак завршио и да ли је жена жртва насиља добила свеукупну заштиту – напоменула је Александра Јованов.

Градоначелник Младен Богдан, поздрављајући учеснике скупа, истакао је насиље у породици појава која је јако дуго присутна у друштву и да је локална самоуправу ту да помогне жртвама.

-Локална самоуправа, у сарадњи са надлежним републичким и покрајинским институцијама, учествује у свим програмима, препорукама и стратегијама за смањење, спречавање и сузбијање насиља у породици. Сваке године све више је пријава насиља у породици и важно је причати о насиљу и оснаживати жртве. Нови Закон умногоме је допринео да се убрза функционисање читавог система, а овакви скупови прилика су да се он још више унапреди – закључио је градоначелник Богдан.

Скупу су присуствовали представници релевантних институција из свих места Севернобанатског управног округа.

А.Ђ.

Поводом Светског дана срца: У понедељак у Црвеном крсту бесплатна контрола здравља

Aleksandra Djuran Септембер 25, 2025

Под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“, Светски дан срца биће обележен у понедељак, 29. септембра, акцијом бесплатне контроле здравља у просторијама Црвеног крста.

Од 9 до 11 часова, грађани ће моћи да измере ниво шећера у крви и крвни притисак, без здравствене књижице, упута и заказивања. Осим основних мерења, сви заинтересовани добиће и корисне превентивне савете о очувању здравља.

Акцију заједнички организују Црвени крст, Дом здравља и Завод за јавно здравље са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.

Свечаност у Новим Козарцима: Обележавање 80 година од колонизације

Aleksandra Djuran Септембер 25, 2025

Поводом осам деценија од колонизације у суботу, 27. септембра у Новим Козарцима биће одржана манифестација „Сусрети на козарачким стазама – 80 година заједништва“.

Код споменика колонизацији у центру села у 14 сати биће организован програм. Споменик посвећен колонистима постоји једино у Новим Козарцима и ове године он ће бити реконструисан односно урадиће се заштита и чишћење. Аутор споменика је академски сликар Здравко Мандић који га је назвао „Своме роду и потомству“.

У 15 сати почеће „Питијада“, такмичење у прављењу пите кромпируше. Она се организује 15. пут, а ово надметање настало је на иницијативу покојног професора Милорада Мајкића. Козарчанке су надалеко познате по својим питама. Рецепти се преносе са колена на колено, а у Крајини, одакле су Нови Козарци насељени, кромпируша је традиционално јело. И ове године правиће се пита за Гиниса.

У оквиру обележавања важне годишњице биће организован турнир у малом фудбалу на који се пријавило 14 екипа сачињених од мештана. Из сваке улице у селу пријављене су екипе, право учешћа имају становници Нових Козараца и и у турниру ће учествовати око 150 људи.

Годишњица колонизације биће обележена и садњом дрвећа. Током јесење садње на пет локација посадиће се већином платани који су симбол дуговечности, заједништва и снаге. Нова стабла наћи ће своје место у центру села, у два парка и ободу села.

А.Ђ.

Градоначелник Богдан: Више од милијарду динара улагања у образовне установе

Jelena Trifunović Септембер 24, 2025

На данашњој седници на којој је усвојен ребаланс градског буџета, градоначелник Младен Богдан је нагласио значај предстојећег улагања од 400 милиона динара за реконструкцију Основне школе “Фејеш Клара”. Подсетимо, средства ће бити опредељена из покрајинске касе, од тога 100 милиона у овој години.

-Закључком Покрајинске владе Граду се обезбеђују средства од 400 милиона за школу „Фејеш Клара“ што је показатељ да локална самоуправа ради добро. Подсетићу да ће се радити и фасада школе „Вук Караџић“, да ће бити радова и у Музичкој школи „Слободан Малбашки“ и ССШ „Милош Црњански“. Више од милијарду динара улази у образовање. Желим суграђанима и да поручим да настављамо са свим започетим инвестицијама- рекао је Богдан.

Одборник Нандор Шили истакао је да Савез војвођанских Мађара подржава ребаланс.

– Ове године кренуће реконструкција једине двојезичне школе на територији Града Кикинде и једине у којој се одвија настава на мађарском језику. Пројекат за реконструкцију је финансирао Национални савет мађарске националне мањине, а без подршке наших коалиционих партнера Српске напредне странке не бисмо могли да реализујемо овај важан и капиталан пројекат. Надамо се скорој реализацији пројекта. Очекујемо да ће ђаци и наставно особље имати боље и квалитетније услове за рад- казао је Шили.

Подсетимо, реконструкција зграде Гимназије и Економско-трговинске школе је у току и реализује се захваљајући средствима Министарства за јавна улагања.

Промене на челним местима у Музеју, Архиву, ЦСУ, Туристичкој организацији и КСЦ „Језеро”

Jelena Trifunović Септембер 24, 2025

На данашњој седници Скупштине града, именована су и нова кадровска решења на челним позицијама у Народном музеју, Историјском архиву, Центрау за стручно усавршавање, Туристичкој организацији и Културно- спортском центру “Језеро”.

Мирјана Степанов изабрана је за директорицу Центра за стручно усавршавање. Како се наводи у њеној биографији, Степанов је рођена је у Београду где је и завршила средњу школу и Педагошку академију, а факултет у Сомбору. Има 25 година стажа у просвети. Радила је у основним школама у Београду и Мокрину. Учествовала је у разним школским пројектима, похађала различите курсеве и стручне семинаре ради усавршавања.

Иначе, Управни одбор ЦСУ расписао је 4. августа конкурс за именовање директора установе. Након истека рока за пријаву, Управни одбор је на седници донео Одлуку којом се за директора установе предлаже Мирјана Степанов.

За в. д. директорицу Историјског архива именована је Катарина Ковачевић Јанковић. Рођена је у Кикинди, где је и завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на београдском Филозофском факултету на катедри за социологију. Мастер студије завршила је на Факултету организационих наука-Одсек за кадровски менаџмент. Од 2016-2019. године радила је као професор социологије у три кикиндске средње школе. Од 2019-2023. запослена у Центру за подршку женама као саветница. Од 2023. године ради у Историјском архиву Кикинда, има звање архивисте.

Јасмина Орашанин и Катарина Ковачевић Јанковић

Јасмина Орашанин сада је на челу Туристичке организације Града Кикинде. Орашанин је завршила студије на Економском факултету у Београду, смер Међународна економија и спољна трговина. Положила је државни стручни испит 2022. године, а 2025. и испит за инспектора. Радно искуство стицала је у више комерцијалних компанија у Кикинди, након чега је од 2009. била запослена у Севернобанатском управном округу као технички секретар. У периоду 2020–2024.године обављала је послове шефа Службе Скупштине,градоначелника и Градског већа, а 2024. године је постављена за туристичког инспектора у Секретаријату за инспекцијске послове.Од 2021. до 2024. године обављала је функцију председнице Управног одбора Туристичке организације.

Драган Пецарски именован је за в. д. директора Културно- спортског центра „Језеро”. Пецарски је професор физичког васпитања и спорта. Радио је у Спортском центру „Језеро“ десет година, од тога четири године као руководилац Спортске службе. Поред тога, дугогодишњи је спортски радник у области одбојке. Од 2020. до 2024. године обављао је функцију члана Градског већа задуженог за спорт и омладину. Дао је велики допринос развоју спорта у граду, као и на изради документа „Стратегија спорта града Кикинде са акционим планом за период од 2024-2030. године“. Од 2024. је запослен у Градској управи града Кикинде, где обавља послове секретара Секретаријата за социјалну заштиту.

За в. д. директора Народног музеја именован је Милош Пушара. Завршио је новосадску Гимназију „Лаза Костић“, а потом основне академске и мастер студије на Филозофском факултету у Новом Саду где је стекао звање мастер историчар.Након краткотрајног ангажмана у основној школи „Свети Сава“ у Кикинди, где је радио као наставник историје на замени, 2019. године запослио се у Народном музеју Кикинда. Државни испит положио је 2021. године и стекао звање кустос историчар.