најчитанији портал Севернобанатског округа
Из Градске управе обавештавају грађане да ће 16. јула бити обављен третман сузбијања
крпеља на територији града од 5.30 до 11 часова.
Упозоравају се пчелари да је препарат опасан за пчеле. Дејство препарата траје један дан.
У случају неповољних временских прилика (јака киша, јак ветар и сл.), третман ће се одложити за наредни повољан дан.
Свети Врачи, слава Храма Светих Козме и Дамјана, обележена је у присуству великог броја верника и представника локалне самоуправе. Свету архијерејску Литургију служио је његово високопреосвештенство митрополит банатски Никанор након чега је освештао нова три црквена звона.
– Честитам храмовну славу свим верницима и овоме граду. Господ од нас ништа друго не тражи, него да, оно што нам је дао, учинимо достојним њега – исткао је митрополит банатски Никанор. – Никада немојмо себе штедети када је у питању наше даривање Бога и његових светих јер ће нам он, на свој начин, то стоструко вратити благодетима. Неизмерна је љубав Божија и милост према човеку.
Кумови славе били су чланови породице Дејана Блажића из Кикинде.
-Кум сам био и 14. новембра за зимске Свете Врачеве и тада смо присуствовали доношењу звона, а сада сам присуствовао освећењу и први сам звонио са њих. Моја породица и ја често посећујемо Храм и много га волимо – рекао је Блажић.
Звона су весници будућим приложницима и донаторима за почетак изградње звоника при Храму, рекао је старешина Храма јереј Бобан Петровић.
-Звона су израђена и освештана и у наредном периоду предстоји нам да изградимо звоник на који ће бити постављена. У плану је да зидање започне ове године с обзиром на то да смо прошле године завршили пројекат, а ове смо добили грађевинску дозволу. Жеља нам је да темељ за звоник изградимо током јесени, а у зависности од прилива донација и прилог, радови ће напредовати. Она ће вечно да трају, да звоне и позивају вернике на богослужења. Уједно ту ће бити и да чувају све од зла. Захваљујем митрополиту Никанору јер пуноћа Свете архијерејске Литургије је ту, када је он присутан – додао је јереј Бобан Петровић који је захвалио и позвао вернике да помогну изградњу звоника.
Освештању звона присуствовали су и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и члан Градског већа Ђорђе Тешин.
Подсетимо да је идеја да Кикинда добије још једно православно здање потекла је деведесетих година прошлог века.Пошто је Црквена општина прикупила документацију и изнашла локацију, локална власт донирала је плац. Владика банатски Хризостом 1996. осветио је место на ком ће се градити, а до 2003. године текле су припреме за почетак изградње. Од 2010. године су се служиле недељне и празничне свете Литургије, а од 2014. организован је активни живот Црквене општине и успостављена су свакодневна света служења. Осим храма у порти се налази црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом, изграђен је Парохијски дома са четири стана за свештенике, а уређена је порта и дворишта око Храма.
А.Ђ.
Други Библиокамп Народне библиотеке „Јован Поповић“ поново је изазвао велико интересовање – пријавило се више малишана него што је било места. Првог дана, око тридесеторо деце узраста до 11 година уживало је у дружењу, учењу и истраживању свемира, што је и тема овогодишњег кампа.
Камп траје пет дана, бесплатан је и едукативно-забавног је карактера, а главни циљ му је да код деце развије љубав према читању, књигама и истраживачки дух.
– Хтели смо да деци улепшамо распуст квалитетним садржајем, да их бар на кратко одвојимо од екрана и телефона, али и да науче нешто ново и схвате да је Библиотека увек место за њих – истакла је в. д. директорка библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.
Сваког дана учесници „освајају“ нови део свемира, истражују кроз разговоре, игре, уметничке активности и, наравно, књиге.
– Приче повезујемо са енциклопедијама и књижевним делима инспирисаним свемиром, а деца ће и писати сопствене приче – додаје директорка. – Имамо и дан посвећен драми, када ће учити драмске елементе.
Са децом раде библиотекарке Оливера Шушница и Даринка Маљугић. Малишани, углавном ђаци трећег разреда, кажу да су одушевљени Библиокампом.
– Дошао сам поново јер нам је прошле године било баш занимљиво. Учили смо нове речи, читали, забављали се… Надам се да ће тако бити и ове године – каже Лука Николин, ученик ОШ „Жарко Зрењанин“.
Јован Рибић, који живи у Београду, а лето проводи код баке у Кикинди, додаје:
– Волим овај камп јер могу да будем креативан и сваке године научим нешто ново.
Ивана Иветић, ученица ОШ „Јован Поповић“, истиче да је овај пут позвала и другарице.
– Лепо је што правимо и цртамо свашта, а најлепше је што смо заједно – рекла је Ивана.
Матеја Васић и Лаура Недић из вртића „Пчелица“ срећни су што су се срели у кампу.
– Мама ме је пријавила. Ми смо најбољи другови – уз осмех каже Лаура.
– Највише волим што бојимо и учимо нове ствари – додаје Матеја.
– Сваког дана учимо нешто друго, и све је о свемиру, што ми је баш занимљиво – рекла је Ивана Торњи, ученица трећег разреда.
Мала истраживачка екипа већ је пожелела да камп траје дуже. У библиотеци обећавају да ће ту жељу покушати да испуне – можда већ следећег лета.
С. В. О.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је једна особа задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета процењена на износ од 100.000 динара.
Саобраћајне незгоде су се догодиле због налетања на дивљач и непрописне радње возилом.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 19 учесника у саобраћају и издато је 113 прекршајних налога.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од којих су четири задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је 15 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 60 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 35 осталих прекршаја.
Одличан и темељно припремљен био је овај Девети Сувача демо фест.. Био би ово јубиларни десети да злогласна корона није једне године прекинула традицију овог фестивала. Али и овако је све звучало као да је за јубилеј-скоро па перфектно: од организације, преко избора бендова, до светла, озвучења…
Десетак одличних бендова, доста добра посета, одлична организација, увежбани бендови и расположена публика, могло би се у најкраћем описати овогодишње рок ходочашће код старог млина.
Додуше, у зависности од извођача, некад се није могло прићи ни близу самој бини, а код неких извођача присутни једноставно нису у довољном броју попунили ни прве и све остале редове.
– Музика чини да из године у годину имамо све више пријатеља и да смо сви окупљени око ове идеје која опстаје већ деценију, а највећа захвалност иде на адресу породице Грбић у њиховог бифеа “67”, јер је њихова подршка од самог старта пресудна. Имали смо срећу да ове године није било проблема са струјом, али смо и даље већи део средстава морали да прибављамо путем донатора, а то није ни мало лако, зато би им се још једном захвалио. Оно што ме посебно радује је да се ни ове године није десио ниједан инцидент. -каже организатор Војислав Ђукић.
Фестивал су отвориле младе домаће снаге, дечији хор “Цврчак”, који делује при АДЗНМ “Гусле”. Иако су се врло кратко задржали на бини, измамили су спонтан аплауз, с обзиром да је некима од њих ово и уопште први јавни наступ.
Након “Цврчака”, уследиле су још једне младе снаге, бечејске “Бубамаре” традиционални гости Суваче, који су маестрално извели неке од рок класика, као и микс хитова чувене групе Аба.
Након изванредних Бечејаца, наступили су старији учесници.
Најбољи одјек код публике имали су домаћи састави, “Тхе Фриендс”, “Сајгон”, “Кум”, “Рој”, “Феникс фулади рок”…
– С обзиром да сам део Сувача демо феста од самог старта, морам да кажем да је фестивал узрастао у једну озбиљну концептуалну причу и поприма све озбиљније конотације и Кикинда је препозната на културној мапи захваљујући, између осталог и овом фестивалу и из године у годину све смо боље организовани и поносан сам што успевамо заједничким снагама-навео је Били Кинг, водитељ ове манифестације.
Од група које нису из Кикинде, уз један новосадски, један из Банатског Аранђелова и два Зрењанинска, наступио је и пожаревачки састав “Чврге”.
Генерално, квалитет извођача је био на завидном нивоу. Озвучење и светлосни ефекти одлични, публика расположена.
Додуше, увежбани и с чврстом вером у своје знање, десило се и да се понекад гитаристи занесу па претерају у соло деоницама, желећи да импресионирају присутне и имитирају Радомира Михајловића Точка. Заборављајући на моменат да се точак времена окреће и да су гитарски хероји остали у седамдесетим. На крају, сваки бенд је сам бирао како ће употпунити својих пола сата на бини и чиме (раз)очарати присутне. На срећу, врло мало је било “празног хода” и музичари су показали да су сви заслужили овогодишње учешће на овом престижном фестивалу.
Пожаревачке “Чврге” су наступиле за сам крај. Ауторски, мелодични ска рок састав. Међутим, с обзиром да су наступили нешто пре два часа ујутру, није остало превише публике да их слуша. По једнима овај бенд веома подсећа на “Дубиозу колектив” па стога нису ни хтели да остану да их одслушају. Другима је управо то и био разлог да остану да их чују, јер, како оно гласи она чувена Бреговићева изјава: “Боље да личе на нешто, него да не личе ни на шта”.
Н. Савић
У Сајану ће се поново зачути кораци народног кола, звуци цитре и народне песме. Осми Севернобанатски камп мађарских народних игара, песама и музике наредне седмице организује Културно друштво „Ади Ендре“, с циљем да младима приближи богатство традиције и народне уметности.
– Камп је намењен деци узраста од 7 до 20 година. Очекујемо децу из нашег места, али и из Падеја, Кикинде, Остојићева, као и малишане који летњи распуст проводе код бака и дека у Србији. Пријављено је већ око 40 учесника – рекла је Шара Бењоцки, председница Културног друштва „Ади Ендре“.
Долазак деце планиран је за среду, када ће се заједнички израдити и застава кампа – симбол заједништва и добре енергије.
Учесници ће бити распоређени у две фолклорне групе – млађу и старију, које ће водити искусни ментори из Бачког Петровог Села и Аде. Поред фолклора, деца ће имати прилику да уче и народну музику, као и технику свирања на цитри. За то ће бити задужени стручни предавачи.
– Планирана је и радионица рукотворина, коју ће водити студенткиње Педагошке академије. Осим што уче традиционалне вештине, деца склапају пријатељства и стичу лепе успомене – додаје Шара.
Све активности ће се одвијати у Дому културе, док ће смештај бити обезбеђен у згради Основне школе. Камп ће трајати до суботе.
Организатори поручују да још увек није касно за пријаве – могу се обавити до среде преко Фејсбук страница Шаре Бењоцки (Бенyóцки Сáра), Атиле Бењоцки (Аттила Бенyóцки) и Роберта Тапаија (Тáпаи Рóберт).
Културно друштво „Ади Ендре“, које броји тридесетак чланова, овим камповима не само да чува културно наслеђе, већ и подстиче младе да му се приближе и постану његови будући носиоци. Суорганизатор је Педагошки савет „Пастор Вера“ из Кикинде, а подршку пружају и Месна заједница и Покрајинска влада.
Циљ је да придобијемо нове чланове и да заједно наставимо мисију очувања културног и музичког наслеђа, поручују из Друштва.
С. В. О.
Локална самоуправа у Кикинди и ове године предузима мере за сузбијање амброзије – штетне коровске биљке која угрожава здравље људи и утиче на пољопривредну производњу. Већ скоро две деценије ове активности се спроводе током вегетацијске сезоне, на мапираним површинама утврђеним мониторингом, а уклањање се врши механичким путем – кошењем, наводи Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града Кикинде.
– Према Уредби о мерама за сузбијање коровске биљке амброзије, у обавези да је уништавају су сви: власници и корисници пољопривредних површина, управљачи путевима и каналима, грађани на грађевинским парцелама и у својим баштама, као и на јавним површинама испред својих објеката – подсећа Наранчићева.
Мониторинг и механичко кошење ове године планирани су на приближно 20 хектара у граду и насељеним местима. Кампања ће започети средином јула, а завршиће се почетком августа.
– Свест код грађана се значајно променила. Пре 20 година готово да нисмо знали шта је амброзија. Тек смо се упознавали са њеним утицајем на здравље и принос усева. Она црпи влагу са пољопривредних површина и веома се лако шири, па је важно уништавати је – прво због здравља људи, затим и због заштите пољопривредног земљишта – истиче она.
Иако је, по Уредби, дозвољено и хемијско уништавање, у Кикинди се већ годинама примењује искључиво механички начин, као безбеднији.
– Циљ нам је да спречимо амброзију да се развије и баци полен – наглашава Наранчићева.
Амброзија је једногодишња биљка која најчешће ниче на запуштеном грађевинском и необрађеном пољопривредном земљишту, поред путева, канала и пруга. Једна биљка може да произведе од 500 до чак 3.000 семена, која остају клијава и до 40 година, а полен може да се шири и до 100 километара унаоколо. Сматра се да амброзија производи више од милијарду поленских зрна, а њен полен садржи чак 52 алергогена једињења. Цвета од средине јула до септембра, а изазива тегобе код око 10 одсто људи – узрочник је 75 одсто свих поленских алергија.
Караван родитељства, програм Министарства за бригу о породици и демографију Владе Републике Србије, стигао је у Кикинду. Манифестација је одржана у Културном центру, а наш град је један од десет у којима се током јула спроводи ова иницијатива. Циљ је јасан – подршка родитељима и оснаживање породица, као темеља здравог и одрживог друштва.
– Ово је пета локална самоуправа у којој се одржава „Караван родитељства“, програм који смо покренули с намером да се приближимо родитељима, чујемо њихове дилеме, недоумице и проблеме са којима се суочавају. Желимо да олакшамо родитељство и оснажимо породице. Породица је препозната као национални приоритет, а све популационе мере имају за циљ управо то – да изградимо породичну Србију – рекла је Биљана Ракић, помоћница министра за бригу о породици и демографију.
Према њеним речима, финансијска подршка државе породицама никада није била издашнија.
– Родитељски додатак је највећи у историји наше државе и на Балкану: 500.000 динара за прво дете, 600.000 за друго (у 24 једнаке рате), 2.180.000 за треће и 3.180.000 за четврто дете. Ту су и субвенције до 20.000 евра за куповину прве некретнине, као и нова улога Министарства у управљању Алиментационим фондом. Ми желимо да подржимо све породице у Србији, у директној комуникацији, лицем у лице – истакла је Ракић и посебно похвалила Кикинду као једну од најактивнијих локалних самоуправа у области популационе политике.
Скупу је присуствовао и градоначелник Младен Богдан са сарадницима, који је подсетио на бројне мере подршке породицама које Град спроводи.
– Желимо да свака породица у Кикинди има услове за најлепше одрастање. Чланови смо Клуба 3+, издвајамо средства за прворођено и другорођено дете, субвенционишемо ужину за четврто дете, као и превоз за ученике и студенте. Пружамо подршку незапосленим родитељима, а значајна су и издвајања за беби пакете и „кутију жеља“, по чему смо препознатљиви. Уз подршку Покрајине и Републике, град Кикинда остаје посвећен заштити породице – поручио је Богдан.
Манифестација је започела ведро и разиграно – трком беба „Пузијадом“. Учесници су били бројни, а свако дете добило је медаљу и поклон. Један од најбржих био је једанаестомесечни Арсеније Јовановић, кога су бодрили мама Ања и старији брат Јакша.
– Ово је веома леп и едукативан догађај. Деца се упознају, деле играчке, уче важне вештине од најранијег узраста – поделила је утиске мама Ања.
Након тога, одржана је и трибина за родитеље под називом „Савремено родитељство – изазови и решења“, на којој су говориле др Александра Крстић, педијатар, и Наташа Жунић, виша патронажна сестра.
С. В. О.
Овогодишњи 24. Међународни фестивал народних оркестара биће отворен у уторак 15. јула. Прве вечери биће потписан протокол о сарадњи између Музеја Војводине и АДЗНМ „Гусле“. Након тога, по традицији, прве вечери наступиће домаћини. Концерт играчког ансамбла и Великог народног оркестра „Гусала“ у дворишту Курије почиње у 20 сати.
Друге вечери, такође у 20 часова, на сцени ће наступити Народни оркестар Фолклорног ансамбла „Вила“ из Новог Сада, Велики народни оркестар „Гусала“ и солисти. Публици ће се представити и гости из Турске оркестар „Ритам тераписи грубу“, као и Румуније Академски ансамбл студената и професор Западног универзитета из Темишвара.
У четвртак, 17. јула, такође у 20 сати концертно вече отварају Даница Крстић и Велики народни оркестар, Турци и Румуни, као и чланови ансамбла „Македонија“ Музичке академије „Гоце Делчев“ из Штипа.
Петак, у 20 часова, је резервисан за концерт удружених омладинских тамбурашких оркестара „Звуци паноније“. Учествују оркестар Центра тамбурашке културе „Марко Нешић“ из Новог Сада и „Темишварски тамбураши“.
Последњег дана ФЕНОК-а у суботу у 20 сати је вече на ком ће се представити Женска певачка група, солисти, дуети „Гусала“ и Саша Петровић, тенор, првак опере новосадског Српског народног позоришта и део Великог народног оркестра.
У организацији АДЗНМ „Гусле“ од 13. до 20. јула трајаће традиционални етно камп. Научно истраживачка станица музичко-традиционалног фолклора Баната окупиће студенте етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штип из Македоније. Учествоваће и ученици средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Очекује се долазак 25 учесника кампа. Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.
Током седмодневног боравка за учеснике ће бити организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања организоваће се и посета у мађарско место Батања, румунско Арад и Ченеј и Кумане где ће студенти моћи да виде како изгледа рад на терену. У оквиру кампа радиће се и на архивирању материјала и његовом чувању.
А.Ђ.
Чланице Удружења жена „Нови Козарци“ окупиле су се вечерас у сали некадашњег Удружења возача, да у пријатној атмосфери, уз славску погачу и жито, обележе своју славу – Петровдан. Поред домаћина, празничној вечери присуствовале су и гошће из пријатељских удружења из Кикинде, околних села, Српске Црње, Кумана и других места.
– Наше удружење постоји скоро пет деценија, а обележавање славе је важан део наше традиције. Зато смо желеле да вечерас са нама буду жене које деле исте вредности и љубав према очувању обичаја – рекла је Боја Ољача, председница Удружења.
У име Града, свечаности је присуствовала чланица Градског већа, Маријана Мирков.
Удружење жена из Нових Козараца препознатљиво је по активностима у заједници: у својим просторијама негују старе занате, израђују ручне радове и ткају на разбоју, редовно учествују на базарима и хуманитарним акцијама.
Већ 14 година организују јединствену манифестацију – „Питијаду“, такмичење у припреми пита од кромпира по старим рецептима. Удружење броји око 30 чланица и негује плодну сарадњу са сличним удружењима широм региона.
С. В. О.
