najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Iz Gradske uprave obaveštavaju građane da će 16. jula biti obavljen tretman suzbijanja
krpelja na teritoriji grada od 5.30 do 11 časova.
Upozoravaju se pčelari da je preparat opasan za pčele. Dejstvo preparata traje jedan dan.
U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika (jaka kiša, jak vetar i sl.), tretman će se odložiti za naredni povoljan dan.
Sveti Vrači, slava Hrama Svetih Kozme i Damjana, obeležena je u prisustvu velikog broja vernika i predstavnika lokalne samouprave. Svetu arhijerejsku Liturgiju služio je njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit banatski Nikanor nakon čega je osveštao nova tri crkvena zvona.
– Čestitam hramovnu slavu svim vernicima i ovome gradu. Gospod od nas ništa drugo ne traži, nego da, ono što nam je dao, učinimo dostojnim njega – istkao je mitropolit banatski Nikanor. – Nikada nemojmo sebe štedeti kada je u pitanju naše darivanje Boga i njegovih svetih jer će nam on, na svoj način, to stostruko vratiti blagodetima. Neizmerna je ljubav Božija i milost prema čoveku.
Kumovi slave bili su članovi porodice Dejana Blažića iz Kikinde.
-Kum sam bio i 14. novembra za zimske Svete Vračeve i tada smo prisustvovali donošenju zvona, a sada sam prisustvovao osvećenju i prvi sam zvonio sa njih. Moja porodica i ja često posećujemo Hram i mnogo ga volimo – rekao je Blažić.
Zvona su vesnici budućim priložnicima i donatorima za početak izgradnje zvonika pri Hramu, rekao je starešina Hrama jerej Boban Petrović.
-Zvona su izrađena i osveštana i u narednom periodu predstoji nam da izgradimo zvonik na koji će biti postavljena. U planu je da zidanje započne ove godine s obzirom na to da smo prošle godine završili projekat, a ove smo dobili građevinsku dozvolu. Želja nam je da temelj za zvonik izgradimo tokom jeseni, a u zavisnosti od priliva donacija i prilog, radovi će napredovati. Ona će večno da traju, da zvone i pozivaju vernike na bogosluženja. Ujedno tu će biti i da čuvaju sve od zla. Zahvaljujem mitropolitu Nikanoru jer punoća Svete arhijerejske Liturgije je tu, kada je on prisutan – dodao je jerej Boban Petrović koji je zahvalio i pozvao vernike da pomognu izgradnju zvonika.
Osveštanju zvona prisustvovali su i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i član Gradskog veća Đorđe Tešin.
Podsetimo da je ideja da Kikinda dobije još jedno pravoslavno zdanje potekla je devedesetih godina prošlog veka.Pošto je Crkvena opština prikupila dokumentaciju i iznašla lokaciju, lokalna vlast donirala je plac. Vladika banatski Hrizostom 1996. osvetio je mesto na kom će se graditi, a do 2003. godine tekle su pripreme za početak izgradnje. Od 2010. godine su se služile nedeljne i praznične svete Liturgije, a od 2014. organizovan je aktivni život Crkvene opštine i uspostavljena su svakodnevna sveta služenja. Osim hrama u porti se nalazi crkvena kancelarija sa svetosavskom salom, česma sa filtriranom vodom, izgrađen je Parohijski doma sa četiri stana za sveštenike, a uređena je porta i dvorišta oko Hrama.
A.Đ.
Drugi Bibliokamp Narodne biblioteke „Jovan Popović“ ponovo je izazvao veliko interesovanje – prijavilo se više mališana nego što je bilo mesta. Prvog dana, oko tridesetoro dece uzrasta do 11 godina uživalo je u druženju, učenju i istraživanju svemira, što je i tema ovogodišnjeg kampa.
Kamp traje pet dana, besplatan je i edukativno-zabavnog je karaktera, a glavni cilj mu je da kod dece razvije ljubav prema čitanju, knjigama i istraživački duh.
– Hteli smo da deci ulepšamo raspust kvalitetnim sadržajem, da ih bar na kratko odvojimo od ekrana i telefona, ali i da nauče nešto novo i shvate da je Biblioteka uvek mesto za njih – istakla je v. d. direktorka biblioteke Dunja Brkin Trifunović.
Svakog dana učesnici „osvajaju“ novi deo svemira, istražuju kroz razgovore, igre, umetničke aktivnosti i, naravno, knjige.
– Priče povezujemo sa enciklopedijama i književnim delima inspirisanim svemirom, a deca će i pisati sopstvene priče – dodaje direktorka. – Imamo i dan posvećen drami, kada će učiti dramske elemente.
Sa decom rade bibliotekarke Olivera Šušnica i Darinka Maljugić. Mališani, uglavnom đaci trećeg razreda, kažu da su oduševljeni Bibliokampom.
– Došao sam ponovo jer nam je prošle godine bilo baš zanimljivo. Učili smo nove reči, čitali, zabavljali se… Nadam se da će tako biti i ove godine – kaže Luka Nikolin, učenik OŠ „Žarko Zrenjanin“.
Jovan Ribić, koji živi u Beogradu, a leto provodi kod bake u Kikindi, dodaje:
– Volim ovaj kamp jer mogu da budem kreativan i svake godine naučim nešto novo.
Ivana Ivetić, učenica OŠ „Jovan Popović“, ističe da je ovaj put pozvala i drugarice.
– Lepo je što pravimo i crtamo svašta, a najlepše je što smo zajedno – rekla je Ivana.
Mateja Vasić i Laura Nedić iz vrtića „Pčelica“ srećni su što su se sreli u kampu.
– Mama me je prijavila. Mi smo najbolji drugovi – uz osmeh kaže Laura.
– Najviše volim što bojimo i učimo nove stvari – dodaje Mateja.
– Svakog dana učimo nešto drugo, i sve je o svemiru, što mi je baš zanimljivo – rekla je Ivana Tornji, učenica trećeg razreda.
Mala istraživačka ekipa već je poželela da kamp traje duže. U biblioteci obećavaju da će tu želju pokušati da ispune – možda već sledećeg leta.
S. V. O.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lakše telesne povrede. U nezgodama je nastala materijalna šteta procenjena na iznos od 100.000 dinara.
Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog naletanja na divljač i nepropisne radnje vozilom.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 19 učesnika u saobraćaju i izdato je 113 prekršajnih naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 15 vozača, od kojih su četiri zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 15 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 60 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 35 ostalih prekršaja.
Odličan i temeljno pripremljen bio je ovaj Deveti Suvača demo fest.. Bio bi ovo jubilarni deseti da zloglasna korona nije jedne godine prekinula tradiciju ovog festivala. Ali i ovako je sve zvučalo kao da je za jubilej-skoro pa perfektno: od organizacije, preko izbora bendova, do svetla, ozvučenja…
Desetak odličnih bendova, dosta dobra poseta, odlična organizacija, uvežbani bendovi i raspoložena publika, moglo bi se u najkraćem opisati ovogodišnje rok hodočašće kod starog mlina.
Doduše, u zavisnosti od izvođača, nekad se nije moglo prići ni blizu samoj bini, a kod nekih izvođača prisutni jednostavno nisu u dovoljnom broju popunili ni prve i sve ostale redove.
– Muzika čini da iz godine u godinu imamo sve više prijatelja i da smo svi okupljeni oko ove ideje koja opstaje već deceniju, a najveća zahvalnost ide na adresu porodice Grbić u njihovog bifea “67”, jer je njihova podrška od samog starta presudna. Imali smo sreću da ove godine nije bilo problema sa strujom, ali smo i dalje veći deo sredstava morali da pribavljamo putem donatora, a to nije ni malo lako, zato bi im se još jednom zahvalio. Ono što me posebno raduje je da se ni ove godine nije desio nijedan incident. -kaže organizator Vojislav Đukić.
Festival su otvorile mlade domaće snage, dečiji hor “Cvrčak”, koji deluje pri ADZNM “Gusle”. Iako su se vrlo kratko zadržali na bini, izmamili su spontan aplauz, s obzirom da je nekima od njih ovo i uopšte prvi javni nastup.
Nakon “Cvrčaka”, usledile su još jedne mlade snage, bečejske “Bubamare” tradicionalni gosti Suvače, koji su maestralno izveli neke od rok klasika, kao i miks hitova čuvene grupe Aba.
Nakon izvanrednih Bečejaca, nastupili su stariji učesnici.
Najbolji odjek kod publike imali su domaći sastavi, “The Friends”, “Sajgon”, “Kum”, “Roj”, “Feniks fuladi rok”…
– S obzirom da sam deo Suvača demo festa od samog starta, moram da kažem da je festival uzrastao u jednu ozbiljnu konceptualnu priču i poprima sve ozbiljnije konotacije i Kikinda je prepoznata na kulturnoj mapi zahvaljujući, između ostalog i ovom festivalu i iz godine u godinu sve smo bolje organizovani i ponosan sam što uspevamo zajedničkim snagama-naveo je Bili King, voditelj ove manifestacije.
Od grupa koje nisu iz Kikinde, uz jedan novosadski, jedan iz Banatskog Aranđelova i dva Zrenjaninska, nastupio je i požarevački sastav “Čvrge”.
Generalno, kvalitet izvođača je bio na zavidnom nivou. Ozvučenje i svetlosni efekti odlični, publika raspoložena.
Doduše, uvežbani i s čvrstom verom u svoje znanje, desilo se i da se ponekad gitaristi zanesu pa preteraju u solo deonicama, želeći da impresioniraju prisutne i imitiraju Radomira Mihajlovića Točka. Zaboravljajući na momenat da se točak vremena okreće i da su gitarski heroji ostali u sedamdesetim. Na kraju, svaki bend je sam birao kako će upotpuniti svojih pola sata na bini i čime (raz)očarati prisutne. Na sreću, vrlo malo je bilo “praznog hoda” i muzičari su pokazali da su svi zaslužili ovogodišnje učešće na ovom prestižnom festivalu.
Požarevačke “Čvrge” su nastupile za sam kraj. Autorski, melodični ska rok sastav. Međutim, s obzirom da su nastupili nešto pre dva časa ujutru, nije ostalo previše publike da ih sluša. Po jednima ovaj bend veoma podseća na “Dubiozu kolektiv” pa stoga nisu ni hteli da ostanu da ih odslušaju. Drugima je upravo to i bio razlog da ostanu da ih čuju, jer, kako ono glasi ona čuvena Bregovićeva izjava: “Bolje da liče na nešto, nego da ne liče ni na šta”.
N. Savić
U Sajanu će se ponovo začuti koraci narodnog kola, zvuci citre i narodne pesme. Osmi Severnobanatski kamp mađarskih narodnih igara, pesama i muzike naredne sedmice organizuje Kulturno društvo „Adi Endre“, s ciljem da mladima približi bogatstvo tradicije i narodne umetnosti.
– Kamp je namenjen deci uzrasta od 7 do 20 godina. Očekujemo decu iz našeg mesta, ali i iz Padeja, Kikinde, Ostojićeva, kao i mališane koji letnji raspust provode kod baka i deka u Srbiji. Prijavljeno je već oko 40 učesnika – rekla je Šara Benjocki, predsednica Kulturnog društva „Adi Endre“.
Dolazak dece planiran je za sredu, kada će se zajednički izraditi i zastava kampa – simbol zajedništva i dobre energije.
Učesnici će biti raspoređeni u dve folklorne grupe – mlađu i stariju, koje će voditi iskusni mentori iz Bačkog Petrovog Sela i Ade. Pored folklora, deca će imati priliku da uče i narodnu muziku, kao i tehniku sviranja na citri. Za to će biti zaduženi stručni predavači.
– Planirana je i radionica rukotvorina, koju će voditi studentkinje Pedagoške akademije. Osim što uče tradicionalne veštine, deca sklapaju prijateljstva i stiču lepe uspomene – dodaje Šara.
Sve aktivnosti će se odvijati u Domu kulture, dok će smeštaj biti obezbeđen u zgradi Osnovne škole. Kamp će trajati do subote.
Organizatori poručuju da još uvek nije kasno za prijave – mogu se obaviti do srede preko Fejsbuk stranica Šare Benjocki (Benyócki Sára), Atile Benjocki (Attila Benyócki) i Roberta Tapaija (Tápai Róbert).
Kulturno društvo „Adi Endre“, koje broji tridesetak članova, ovim kampovima ne samo da čuva kulturno nasleđe, već i podstiče mlade da mu se približe i postanu njegovi budući nosioci. Suorganizator je Pedagoški savet „Pastor Vera“ iz Kikinde, a podršku pružaju i Mesna zajednica i Pokrajinska vlada.
Cilj je da pridobijemo nove članove i da zajedno nastavimo misiju očuvanja kulturnog i muzičkog nasleđa, poručuju iz Društva.
S. V. O.
Lokalna samouprava u Kikindi i ove godine preduzima mere za suzbijanje ambrozije – štetne korovske biljke koja ugrožava zdravlje ljudi i utiče na poljoprivrednu proizvodnju. Već skoro dve decenije ove aktivnosti se sprovode tokom vegetacijske sezone, na mapiranim površinama utvrđenim monitoringom, a uklanjanje se vrši mehaničkim putem – košenjem, navodi Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada Kikinde.
– Prema Uredbi o merama za suzbijanje korovske biljke ambrozije, u obavezi da je uništavaju su svi: vlasnici i korisnici poljoprivrednih površina, upravljači putevima i kanalima, građani na građevinskim parcelama i u svojim baštama, kao i na javnim površinama ispred svojih objekata – podseća Narančićeva.
Monitoring i mehaničko košenje ove godine planirani su na približno 20 hektara u gradu i naseljenim mestima. Kampanja će započeti sredinom jula, a završiće se početkom avgusta.
– Svest kod građana se značajno promenila. Pre 20 godina gotovo da nismo znali šta je ambrozija. Tek smo se upoznavali sa njenim uticajem na zdravlje i prinos useva. Ona crpi vlagu sa poljoprivrednih površina i veoma se lako širi, pa je važno uništavati je – prvo zbog zdravlja ljudi, zatim i zbog zaštite poljoprivrednog zemljišta – ističe ona.
Iako je, po Uredbi, dozvoljeno i hemijsko uništavanje, u Kikindi se već godinama primenjuje isključivo mehanički način, kao bezbedniji.
– Cilj nam je da sprečimo ambroziju da se razvije i baci polen – naglašava Narančićeva.
Ambrozija je jednogodišnja biljka koja najčešće niče na zapuštenom građevinskom i neobrađenom poljoprivrednom zemljištu, pored puteva, kanala i pruga. Jedna biljka može da proizvede od 500 do čak 3.000 semena, koja ostaju klijava i do 40 godina, a polen može da se širi i do 100 kilometara unaokolo. Smatra se da ambrozija proizvodi više od milijardu polenskih zrna, a njen polen sadrži čak 52 alergogena jedinjenja. Cveta od sredine jula do septembra, a izaziva tegobe kod oko 10 odsto ljudi – uzročnik je 75 odsto svih polenskih alergija.
Karavan roditeljstva, program Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Vlade Republike Srbije, stigao je u Kikindu. Manifestacija je održana u Kulturnom centru, a naš grad je jedan od deset u kojima se tokom jula sprovodi ova inicijativa. Cilj je jasan – podrška roditeljima i osnaživanje porodica, kao temelja zdravog i održivog društva.
– Ovo je peta lokalna samouprava u kojoj se održava „Karavan roditeljstva“, program koji smo pokrenuli s namerom da se približimo roditeljima, čujemo njihove dileme, nedoumice i probleme sa kojima se suočavaju. Želimo da olakšamo roditeljstvo i osnažimo porodice. Porodica je prepoznata kao nacionalni prioritet, a sve populacione mere imaju za cilj upravo to – da izgradimo porodičnu Srbiju – rekla je Biljana Rakić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju.
Prema njenim rečima, finansijska podrška države porodicama nikada nije bila izdašnija.
– Roditeljski dodatak je najveći u istoriji naše države i na Balkanu: 500.000 dinara za prvo dete, 600.000 za drugo (u 24 jednake rate), 2.180.000 za treće i 3.180.000 za četvrto dete. Tu su i subvencije do 20.000 evra za kupovinu prve nekretnine, kao i nova uloga Ministarstva u upravljanju Alimentacionim fondom. Mi želimo da podržimo sve porodice u Srbiji, u direktnoj komunikaciji, licem u lice – istakla je Rakić i posebno pohvalila Kikindu kao jednu od najaktivnijih lokalnih samouprava u oblasti populacione politike.
Skupu je prisustvovao i gradonačelnik Mladen Bogdan sa saradnicima, koji je podsetio na brojne mere podrške porodicama koje Grad sprovodi.
– Želimo da svaka porodica u Kikindi ima uslove za najlepše odrastanje. Članovi smo Kluba 3+, izdvajamo sredstva za prvorođeno i drugorođeno dete, subvencionišemo užinu za četvrto dete, kao i prevoz za učenike i studente. Pružamo podršku nezaposlenim roditeljima, a značajna su i izdvajanja za bebi pakete i „kutiju želja“, po čemu smo prepoznatljivi. Uz podršku Pokrajine i Republike, grad Kikinda ostaje posvećen zaštiti porodice – poručio je Bogdan.
Manifestacija je započela vedro i razigrano – trkom beba „Puzijadom“. Učesnici su bili brojni, a svako dete dobilo je medalju i poklon. Jedan od najbržih bio je jedanaestomesečni Arsenije Jovanović, koga su bodrili mama Anja i stariji brat Jakša.
– Ovo je veoma lep i edukativan događaj. Deca se upoznaju, dele igračke, uče važne veštine od najranijeg uzrasta – podelila je utiske mama Anja.
Nakon toga, održana je i tribina za roditelje pod nazivom „Savremeno roditeljstvo – izazovi i rešenja“, na kojoj su govorile dr Aleksandra Krstić, pedijatar, i Nataša Žunić, viša patronažna sestra.
S. V. O.
Ovogodišnji 24. Međunarodni festival narodnih orkestara biće otvoren u utorak 15. jula. Prve večeri biće potpisan protokol o saradnji između Muzeja Vojvodine i ADZNM „Gusle“. Nakon toga, po tradiciji, prve večeri nastupiće domaćini. Koncert igračkog ansambla i Velikog narodnog orkestra „Gusala“ u dvorištu Kurije počinje u 20 sati.
Druge večeri, takođe u 20 časova, na sceni će nastupiti Narodni orkestar Folklornog ansambla „Vila“ iz Novog Sada, Veliki narodni orkestar „Gusala“ i solisti. Publici će se predstaviti i gosti iz Turske orkestar „Ritam terapisi grubu“, kao i Rumunije Akademski ansambl studenata i profesor Zapadnog univerziteta iz Temišvara.
U četvrtak, 17. jula, takođe u 20 sati koncertno veče otvaraju Danica Krstić i Veliki narodni orkestar, Turci i Rumuni, kao i članovi ansambla „Makedonija“ Muzičke akademije „Goce Delčev“ iz Štipa.
Petak, u 20 časova, je rezervisan za koncert udruženih omladinskih tamburaških orkestara „Zvuci panonije“. Učestvuju orkestar Centra tamburaške kulture „Marko Nešić“ iz Novog Sada i „Temišvarski tamburaši“.
Poslednjeg dana FENOK-a u subotu u 20 sati je veče na kom će se predstaviti Ženska pevačka grupa, solisti, dueti „Gusala“ i Saša Petrović, tenor, prvak opere novosadskog Srpskog narodnog pozorišta i deo Velikog narodnog orkestra.
U organizaciji ADZNM „Gusle“ od 13. do 20. jula trajaće tradicionalni etno kamp. Naučno istraživačka stanica muzičko-tradicionalnog folklora Banata okupiće studente etnokoreologije i etnomuzikologije iz Banja Luke, Beograda, Novog Sada, Štip iz Makedonije. Učestvovaće i učenici srednjih muzičkih škola iz Kraljeva, Subotice i Sombora. Očekuje se dolazak 25 učesnika kampa. Mentorka kampa je dr Dragica Panić iz Banja Luke, a komentori su dr Kristina Planjanin Simić i Katarina Nikolić.
Tokom sedmodnevnog boravka za učesnike će biti organizovana predavanja eminentnih stručnjaka iz zemlje i regiona i muzičke, igračke i pevačke radionice. U okviru istraživanja organizovaće se i poseta u mađarsko mesto Batanja, rumunsko Arad i Čenej i Kumane gde će studenti moći da vide kako izgleda rad na terenu. U okviru kampa radiće se i na arhiviranju materijala i njegovom čuvanju.
A.Đ.
Članice Udruženja žena „Novi Kozarci“ okupile su se večeras u sali nekadašnjeg Udruženja vozača, da u prijatnoj atmosferi, uz slavsku pogaču i žito, obeleže svoju slavu – Petrovdan. Pored domaćina, prazničnoj večeri prisustvovale su i gošće iz prijateljskih udruženja iz Kikinde, okolnih sela, Srpske Crnje, Kumana i drugih mesta.
– Naše udruženje postoji skoro pet decenija, a obeležavanje slave je važan deo naše tradicije. Zato smo želele da večeras sa nama budu žene koje dele iste vrednosti i ljubav prema očuvanju običaja – rekla je Boja Oljača, predsednica Udruženja.
U ime Grada, svečanosti je prisustvovala članica Gradskog veća, Marijana Mirkov.
Udruženje žena iz Novih Kozaraca prepoznatljivo je po aktivnostima u zajednici: u svojim prostorijama neguju stare zanate, izrađuju ručne radove i tkaju na razboju, redovno učestvuju na bazarima i humanitarnim akcijama.
Već 14 godina organizuju jedinstvenu manifestaciju – „Pitijadu“, takmičenje u pripremi pita od krompira po starim receptima. Udruženje broji oko 30 članica i neguje plodnu saradnju sa sličnim udruženjima širom regiona.
S. V. O.
