Централног дана манифестације Великоселски дани, градоначелник Кикинде Младен Богдан и јереј Немања Милинковић обишли су радове на Цркви Светог Василија Острошког Чудотворца у овом месту.
Данас је одржан и 15. Крајишки вишебој, традиционално спортско-надметање крајишких удружења, које је свечано отворио градоначелник.
– Треба да чувамо сећања на завичај и никада не заборавимо одакле смо и ко смо. Пркос нас је сачувао, као и тај љути крајишки камен, то нам даје снагу за борбу и опстанак. Људи који су овде дошли били су прихваћени и одржали су се. Данас заједно чинимо једно шаролико, снажно јединство. Свако треба да сачува своје обичаје јер је то услов нашег трајања. Треба да чувамо веру, српство, наше игре, и зато ми је драго што нас је овде данас толико. Увек ћемо бити уз вас, и сваке године ћемо овде да зборујемо – поручио је Младен Богдан.
На вишебоју је учествовало седам екипа – из Кикинде, Нових Козараца, Уба, Свилајнца и чак три екипе из самог Великог Села. Посетиоци су могли да уживају у омиљеним дисциплинама: вучењу конопца, ношењу џакова у штафети, скоку у даљ и вис, као и у бацању камена с рамена. Посебну пажњу изазвала је ревијална дисциплина за најмлађе – трка у џаковима.
– Презадовољни смо посетом, време нас је послужило. Наша екипа учествује на вишебојима у нашој земљи, Републици Српској и Црној Гори. Имамо подршку Месне заједнице, Града, донатора и привредника. Цело Велико Село је укључено у организацију – истакао је Стојан Добранин, председник Удружења „Крајишки вишебој“.
Подршку манифестацији пружила је и Месна заједница, а председница Мира Пећанац истакла је да је ово догађај који вреднује корене, традицију и снагу крајишког народа.
– Поносни смо јер се кроз омладину види витешка борба наших предака. МЗ ће увек подржавати Вишебој, као и сва удружења у Великом Селу, јер се поносимо њима – нагласила је Пећанац.
У Великом Селу традиција и заједништво, и данас се показало, живе, трају и чувају се пуним срцем.
С. В. О.
За васпитачицу Олгу Пејаков, празници су чак два дана у седмици – уторак, када има сликарску радионицу у КУД „Сунчана јесен“ и, наравно, среда.
Олга Булић, иначе ћерка свештеника из Башаида, управо у том месту је и добила први посао по завршетку Васпитачке школе.
– Родитељи су нам причали – када дете у кући за нешто каже „Тако је васпитачица рекла“, престајала је свака расправа. Васпитачице су биле и поштоване и волели су нас иако је морала да се одржава дисциплина, па имали смо по 30 деце у групи – истиче васпитачица Иванка. – Сада ми је најдраже када ми притрчи да ме изљуби нечија бака или дека, неко од моје деце од пре 50 и више година.
Зато средом, за великим столом у башти увек има и мало сете. Али често и радости.
Чланице Удружења жена „Иђош“ донеле су своје специјалитете, а онај по којем су славне, нестао је одмах.
Чланови Удружења мултипле склерозе донели су рукотворине, лимунаду – и добру вољу.
Иако је Базар почео на врелих 38 степени, лагана кишица и ветар који је спустио температуру за десетак степени учинили су вече пријатнијим. Атмосфера је остала ведра, уз наду продаваца да ће каснији сати донети још више пролазника и купаца.
Ноћни базар организује Туристичка организација Града.
– Као и у свим другим областима, Град Кикинда препознаје праве вредности и увек ћемо бити ту да подржимо овакве манифестације. Данас су Нови Козарци центар окупљања свих љубитеља коњичког спорта. Ово је још један доказ да су Козарчани добри људи и добри домаћини. Најважније је да се људи окупљају, склапају нове везе, одржавају пријатељства – управо због тога подржавамо овакве догађаје – истакао је Жељко Раду, члан Градског већа.
И поред лоших временских прилика, веома високих температура, у Нове Козарце стигло је око двадесет запрега и учесника из Војводе Степе, Александрова, Српске Црње, Карађорђева, Кикинде, Башаида, Иђоша, Мокрина, Меленаца, Чоке и Новог Бечеја.
– Такмиче се у дисциплинама једнопрег, двопрег, тропрег, четворопрег и вишепрег, као и у категоријама млада грла до четири године, деца и јахачи. И наши чланови, има нас двадесетак, редовно учествују на оваквим скуповима у окружењу – навео је Миодраг Богојевић, председник Удружења.
Ову традиционалну манифестацију подржали су Месна заједница Нови Козарци и Град Кикинда.
Према Ђурановим речима, анализа земљишта постаје све важнија компонента у бодовању на конкурсима, али и у очувању земљишта као дугорочног ресурса.
Позитивно искуство имао је и Дамир Радуловић, пољопривредник из Нових Козараца.
У оквиру пројекта спроведена је и анкета међу насумично одабраним корисницима, која је показала висок ниво задовољства радом Службе: преко 87 одсто испитаника дало је највишу оцену сарадњи са ПСС. Такође, 44 одсто корисника потврдило је да је у могућности да примени добијене препоруке у потпуности, око 48 одсто се изјаснило да то не може због финансијских ограничења, док ће 8,5 одсто њих делимично применити предложене агротехничке мере. Предложено је, такође, да се сличне активности понове и да се омогући аплицирање са већим бројем узорака по једном газдинству.
Експлозија се догодила нешто после 12 сати, након чега је избио мањи пожар. На лицу места први су помогли двојица суграђана који су се затекли на путу у том тренутку, а ватру су брзо локализовале три екипе Ватрогасне јединице МУП-а.
Он је посебно нагласио мере које је неопходно спроводити.
Што се тиче болести богиња оваца и коза, као и куге малих преживара, оне представљају озбиљну претњу за сточарство, с обзиром на висок проценат оболевања и угинућа заражених животиња, речено је на скупу. До сада нису потврђени случајеви на територији Србије, а о потенцијалној опасности и превенцији говорио је Ђорђе Јанку, специјалиста епизоотиолог из Ветеринарског специјалистичког института у Зрењанину.
Као кључну поруку, Јанку је издвојио потребу за благовременом реакцијом.
Један од пунктова био је код некадашње сточне пијаце у Кикинди, где су акцију обишли и градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Ђорђе Тешин, као и представници стручних служби.
– Овакве активности организујемо други пут, с циљем да пољопривреднике информишемо и подстакнемо на правилно одлагање амбалажног отпада. Ова врста отпада је изузетно опасна – период његове разградње је до сто година, а често завршава на њивама, у каналима и на дивљим депонијама. Садржај у оваквом отпаду је у концентрованом саставу и оштећује животну средину и здравље људи и будућих поколења – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка ресорног Секретаријата.
Она је подсетила да се амбалажа правилно одлаже троструким испирањем, бушењем, затим паковањем у џамбо вреће, након чега се, по обавештењу из Секретаријата, предаје овлашћеним оператерима. Пољопривредници за то добијају потврду која постаје део документације у еАграру.
Према речима Младена Ђурана, директора Пољопривредне стручне службе, интересовање расте у односу на претходну годину, али је потребно још едукације и мотивације.
Један од учесника, пољопривредник Орестије Ранков, подржао је иницијативу и указао на њен значај из угла праксе.
Како је наглашено, овакве акције биће настављене и у наредном периоду, уз подршку надлежних институција и у сарадњи са пољопривредницима, ради одговорног управљања отпадом и очувања животне средине.