Град

Krajiski-viseboj-(9)

Централног дана манифестације Великоселски дани, градоначелник Кикинде Младен Богдан и јереј Немања Милинковић обишли су радове на Цркви Светог Василија Острошког Чудотворца у овом месту.

Данас је одржан и 15. Крајишки вишебој, традиционално спортско-надметање крајишких удружења, које је свечано отворио градоначелник.

– Треба да чувамо сећања на завичај и никада не заборавимо одакле смо и ко смо. Пркос нас је сачувао, као и тај љути крајишки камен, то нам даје снагу за борбу и опстанак. Људи који су овде дошли били су прихваћени и одржали су се. Данас заједно чинимо једно шаролико, снажно јединство. Свако треба да сачува своје обичаје јер је то услов нашег трајања. Треба да чувамо веру, српство, наше игре, и зато ми је драго што нас је овде данас толико. Увек ћемо бити уз вас, и сваке године ћемо овде да зборујемо – поручио је Младен Богдан.

На вишебоју је учествовало седам екипа – из Кикинде, Нових Козараца, Уба, Свилајнца и чак три екипе из самог Великог Села. Посетиоци су могли да уживају у омиљеним дисциплинама: вучењу конопца, ношењу џакова у штафети, скоку у даљ и вис, као и у бацању камена с рамена. Посебну пажњу изазвала је ревијална дисциплина за најмлађе – трка у џаковима.

– Презадовољни смо посетом, време нас је послужило. Наша екипа учествује на  вишебојима у нашој земљи, Републици Српској и Црној Гори. Имамо подршку Месне заједнице, Града, донатора и привредника. Цело Велико Село је укључено у организацију – истакао је Стојан Добранин, председник Удружења „Крајишки вишебој“.

Подршку манифестацији пружила је и Месна заједница, а председница Мира Пећанац истакла је да је ово догађај који вреднује корене, традицију и снагу крајишког народа.

– Поносни смо јер се кроз омладину види витешка борба наших предака. МЗ ће увек подржавати Вишебој, као и сва удружења у Великом Селу, јер се поносимо њима – нагласила је Пећанац.

У Великом Селу традиција и заједништво, и данас се показало, живе, трају и чувају се пуним срцем.

С. В. О.

Vaspitacice-(3)

Среда је и топло летње вече у башти кафића у центру града. Заправо нису важне ни временске прилике ни доба године – важно је да је то тај, посебан дан. За дружење, за причу, за сећања и подршку. Готово све су већ три деценије пензионерке и најмање 35 година васпитавале су Кикинђане. Речи су јасне и разговетне, тон је миран, а поглед благ. препознаћете их чак и ако их не познајете, и ако вас ниједна од њих није учила да треба рећи хвала и молим и како се држи она мала кашика у забавишту и везује пертла, да играчке треба вратити на место, али и како се воли, грли и прашта.

Пензионисане васпитачице – Иванка, Јелена, две Олге, и наставница Марија, као и још неке које тада нисмо затекли, чврсто се држе за своје среде. Заправо, једна за другу, за своја сећања и нове дане.

– Једва чекам да дођем. Претресамо успомене, догађаје из вртића. А имамо и теме, данас су то били зуби – каже васпитачица Јелена Бешлин која је читав радни век посветила малишанима у вртићу „Лептирић“. – Сећамо се и дечијих бисера. Имала сам једног Нешу и радили смо физичко: прво загревање, па трчање, како коњић диже ногу, како рода… Одједном, видим да Неша лежи. Била сам заборавила да је био болестан претходних дана, помислила сам да сам погрешила, да сам претерала… Притрчим му и питам га „Шта је било, Нешо?“. А он каже: „Васпитачице, липс’о коњ“.

Васпитачица Јелена била је посебно цењена јер је основала први оркестар удараљки са којим су деца путовала, наступала на такмичењима, чак државним, па на „Коларцу“ и у емисији „Музички тобоган“.

– Нико у Србији није имао такав оркестар – додаје, а колегинице потврђују.

Њен креативни дух не мирује ни после три деценије пензионерског стажа.

– Бавим се сликањем и чини ми се да ме то подмлађује – каже.

За васпитачицу Олгу Пејаков, празници су чак два дана у седмици – уторак, када има  сликарску радионицу у КУД „Сунчана јесен“ и, наравно, среда.

– Нека деца, неке изјаве, остану урезане – каже. – Добро се сећам, седели су за столом и јели, и неко је почео да кашље. Други су га опоменули да треба да стави руку на уста. А онда се јавило једно дете: „Ми код куће, кад имамо неког, кашљемо с руком, а кад нема никог – ми без руке“.

Наставница Марија Новаковић каже да се овом друштву прикључила када је остала без свог круга наставница из школе. Предавала је, 35 година, музичко, у ОШ „Ђура Јакшић“. Њена недеља потпуно је испуњена: поред окупљања средом, обавезни су и хор, креативна радионица, али и игранке и заједничке прославе рођендана у Градском удружењу пензионера.

– Важно је одржавати везе, због физичког и менталног здравља – када си активан, не мислиш на то што те боли, на ружне ствари. У овим годинама свако има своју прошлост, своје губитке, а овако, док одржавамо везе, нисмо сами. Причамо, шалимо се, и научимо много једна од друге.

Олга Булић, иначе ћерка свештеника из Башаида, управо у том месту је и добила први посао по завршетку Васпитачке школе.

– Имам привезак од јантара, који је тежак. Док сам, преко дечијих глава, уписивала имена на њихове цртеже, тај привезак их је ударао, а ја на то нисам обратила пажњу. Све до једног момента када се један дечак окренуо према мени и рекао: „Докле ћеш ми кламћати са тим по глави?“ – испричала је Олга која је у пензију, такође, отишла из „Плавог чуперка“.

У то време, када је почела да ради, прве сликовнице, играчке и телевизијске емисије деца су, каже, видела у вртићу.

– То како су они доживљавали ове за њих нове ствари, ту радост, тешко је описати. Јасно се тога сећам и памтим као дивне тренутке.

Била су то друкчија времена, били су друкчији и деца и родитељи, било је више поштовања, надовезује се васпитачица Иванка Ђукановић која је у пензију отишла из „Плавог чуперка“.

– Родитељи су нам причали – када дете у кући за нешто каже „Тако је васпитачица рекла“, престајала је свака расправа. Васпитачице су биле и поштоване и волели су нас иако је морала да се одржава дисциплина, па имали смо по 30 деце у групи – истиче васпитачица Иванка. – Сада ми је најдраже када ми притрчи да ме изљуби нечија бака или дека, неко од моје деце од пре 50 и више година.

Увек има и туђих анегдота, као што је она из групе њихове колегинице Данице. Био је први дан и један дечак је плакао, није хтео да иде у вртић. Кад је мама рекла да васпитачица зна да свира, он је рекао: „Ако зна да свира ‘Три метера сомота’ ја ћу ићи у забавиште. И васпитачица је брзо научила, одсвирала му песму и он је решио да крене у забавиште. Данас је доктор наука.

Васпитачице памте и оно што дечије главице забораве. И труде се, кажу, да им у том, раном периоду, установе и хигијенске и културолошке навике. Јер, кажу, оне које се стекну до седме године, и остају. Тврде још да личност детета, чак и афинитети, могу да се препознају већ у трећој години. Оне то виде, јер су започињале одрастање више стотина малишана, увек изнова. Зато знају и подсећају: родитељи треба да поштују своје дете, васпитача и учитеља. И да увек брину о томе у каквом је дете друштву. Јер, сигурне су у то – домаће васпитање је основ, све остало је надоградња.

Ипак, са жаљењем закључују да је, временом, због промена у друштву, дошло и до промене статуса васпитача, али и односа родитеља према онима који им децу и по вокацији и по називу – васпитавају.

Зато средом, за великим столом у башти увек има и мало сете. Али често и радости.

– Частимо често и за све – за унукин дипломски, за унуков пријем на факултет, за још једно праунуче, за три нова зуба – кажу. – Али се много и жалимо – ко је пао, коме се шта ружно десило. И овде нађемо утеху, увек. Дружење је увек лековито, а посебно ако је неко сам. Против самоће се треба борити.

И тешко би било да им не поверујете. Јер и за ово седмично окупљање, оне су дотеране и лепе. Због себе, због самопоштовања и зато што воља и добро расположење често захтевају подстицај. Био он у новој огрлици или старој анегдоти. Ове пензионерке привилеговане су још једним подстреком – импулсом младости који носе од своје деце све ове године.

„Сетим се дететовог имена чим га угледам и без обзира на то колико година има“, каже једна од њих. Друга у човеку који јој прилази одмах препозна седмогодишњака у својој групи. Јер поглед, и осмех, и дечији однос према својој васпитачици тешко нестаје. И не би ни требало.

„Тако је рекла васпитачица“ универзалнa je порукa достојнa доброг човека. Да ли се сећамо шта нам је говорила васпитачица? И да ли бисмо јој се свидели овакви какви смо постали?

С. Вуловић Остојић

Nocni-bazar-(12)

Све тезге на Ноћном базару вечерас су пуне. Избор је, и овога пута, одличан – од домаћих производа – штрудли и сланог и слатког пецива, меда и домаћих сокова, до украсних свећа, накита и ручних радова. Има свега на препуним тезгама са љубазним продавцима који су се добро припремили за први ноћни базар овог лета.

Чланице Удружења жена „Иђош“ донеле су своје специјалитете, а онај по којем су славне, нестао је одмах.

– Крофне смо продале чим смо стигле, нисмо се ни распаковале – уз осмех каже Биљана Ђурђулов, председница Удружења. – Донеле смо и бакин колач, ванилице, погачице и слане штапиће. Сваки пут дођемо на базар и задовољне смо. То нам значи – и за рад удружења, и за трошкове путовања на манифестације.

Чланови Удружења мултипле склерозе донели су рукотворине, лимунаду – и добру вољу.

– То је начин да зарадимо за наше удружење, али и да се чланови осете кориснима. Имамо 54 члана и срећни смо што нам добри људи помажу својим донацијама. Тако ћемо бити у могућности да, од понедељка, сваког дана, од 17 сати, правимо свежу лимунаду испред Културног центра и да, на тај начин, помогнемо рад Удружења – рекла је председница, Бранкица Мишков.

Иако је Базар почео на врелих 38 степени, лагана кишица и ветар који је спустио температуру за десетак степени учинили су вече пријатнијим. Атмосфера је остала ведра, уз наду продаваца да ће каснији сати донети још више пролазника и купаца.

Ноћни базар организује Туристичка организација Града.

Fijakerijada-(5)

У Новим Козарцима данас је одржана девета Фијакеријада. На имању Лисовић окупили су се љубитељи коња из свих крајева Војводине, како би заједно прославили љубав према племенитим животињама и коњичком спорту.

– Као и у свим другим областима, Град Кикинда препознаје праве вредности и увек ћемо бити ту да подржимо овакве манифестације. Данас су Нови Козарци центар окупљања свих љубитеља коњичког спорта. Ово је још један доказ да су Козарчани добри људи и добри домаћини. Најважније је да се људи окупљају, склапају нове везе, одржавају пријатељства – управо због тога подржавамо овакве догађаје – истакао је Жељко Раду, члан Градског већа.

И поред лоших временских прилика, веома високих температура, у Нове Козарце стигло је око двадесет запрега и учесника из Војводе Степе, Александрова, Српске Црње, Карађорђева, Кикинде, Башаида, Иђоша, Мокрина, Меленаца, Чоке и Новог Бечеја.

– Такмиче се у дисциплинама једнопрег, двопрег, тропрег, четворопрег и вишепрег, као и у категоријама млада грла до четири године, деца и јахачи. И наши чланови, има нас двадесетак, редовно учествују на оваквим скуповима у окружењу – навео је Миодраг Богојевић, председник Удружења.

Ову традиционалну манифестацију подржали су Месна заједница Нови Козарци и Град Кикинда.

С. В. О.

image-2025-07-21-232023975

Мушкарац и жена из Кикинде, тешко повређени у експлозији и пожару који се догодио у кући у улици Милоша Великог, животно су угрожени. Јован С.(28) је задобио опекотине другог и трећег степена на око 70 одсто тела, а у тешком стању је и Рада Ж. (43). Обоје су после збрињавања у Општој болници Кикинда и Клиничком центру Војводине у Новом Саду, смештени на Клиници за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије.

Потребнa je трансплантација коже и најмање три донора, упутио је апел Јованов брат Роберт Божић, који је исказао спремност за овај племенит и солидаран чин.

– Лекари су ми рекли да је потребно да буде најмање три донора коже јер ако његово стање буде стабилно, пресађивање коже би могло да уследи већ почетком идуће недеље. Ту сам ја и мој кум, али је потребно још људи, поготово уколико неког одбију. Мој брат има опекотине на чак 70 одсто тела, од чега је половина трећег степена. Има опекотине по целим леђима, као и по бутинама, ногама… Лекари су се у четвртак и петак борили за њихов живот, и даље су нестабилно – рекао је Божић за Кикиндски портал.

Донори треба да буду особе млађе доби, доброг општег здравственог стања, без присуства заразних или хроничних болести (попут ХИВ-а, хепатитиса, сепсе, рака коже итд). Иако крвна група није кључна као код трансплантације органа, пожељна је компатибилност ради смањења ризика одбацивања.

Сви који желе да помогну могу се јавити на број: 060 519 40 41.

sss-milos-crnjanski-(1)

На протеклом конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице средства су опредељена за три кикиндске школе.

Основној школи “Вук Караџић” за текуће одржавање фасаде додељено је 18,4 милиона динара, Основној музичкој школи “Слободан Малбашки” за звучну изолацију учионица 5,7 милиона, а ССШ “Милош Црњански” 7 милиона за реконструкцију крова изнад дела објекта.

Средства у износу од 1,37 милиона динара ,по истом конкурсу, опредељена су за Дом ученика “Никола Војводић”, за надоградњу постојећег система за дојаву пожара.

Фото: Покрајинска влада

Уговоре у укупној вредности од 375 милиона динара за финансирање и суфинансирање инвестиција у објекте установа предшколског, основног, средњег образовања и ученичког стандарда на територији АП Војводине уручила je председница Покрајинске владе Маја Гојковић.

 

zemlja

У Пољопривредној стручној служби Кикинда представљени су резултати управо завршеног пројекта који је имао за циљ унапређење пољопривредне производње кроз контролу плодности земљишта и праћење спровођења препорука и савета стручњака.

Како је објаснио директор ПСС Кикинда, Младен Ђуран, овај пројекат је реализован у периоду од априла прошле до јула ове године, а средства у износу од девет милиона динара обезбеђена су путем конкурса Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

– Циљ нам је био да, кроз агрохемијску анализу земљишта и давање стручних препорука, допринесемо унапређењу биљне пољопривредне производње – навео је Ђуран. – Испитали смо преко 3.100 узорака земљишта и услужили око 950 газдинстава. Саветодавна служба је на основу резултата анализа дала конкретне препоруке за формулације ђубрива и потребне количине. Након тога смо, у директном контакту са пољопривредницима, пратили у којој мери су препоруке спроведене и какво је њихово мишљење о пројекту.

Према Ђурановим речима, анализа земљишта постаје све важнија компонента у бодовању на конкурсима, али и у очувању земљишта као дугорочног ресурса.

– Неправилно ђубрење не само да представља непотребан трошак, већ може озбиљно угрозити квалитет земљишта и довести до загађења животне средине. Када примените ђубриво које земљишту није потребно – не добијате боље приносе, већ правите штету, уништавате земљиште – упозорио је Ђуран.

Иако је, како каже, велики број произвођача спреман да у потпуности или делимично примени дате препоруке, постоји и одређен број оних који то не могу учинити у потпуности, због високих трошкова специфичних формулација ђубрива.

– Са тим произвођачима радимо на проналажењу компромисних решења, јер нам је циљ да земљиште доведемо у пожељно стање плодности. Не смемо само узимати од земљишта, морамо му и враћати – поручио је Ђуран и додао да је, први пут, после много година, пројектом и унапређен рад лабораторије и саме Службе.

Позитивно искуство имао је и Дамир Радуловић, пољопривредник из Нових Козараца.

– Анализа земљишта је веома битна на нашем газдинству. Људи су раније ђубрили напамет. На нашем терену већ деценијама има вишка калијума, али многи и даље користе класично ђубриво „три петнаестице“ (НПК 15:15:15), које садржи и 15 килограма калијума на сто килограма ђубрива. То је потпуно непотребно – рекао је Радуловић.

Он је додао да са братом обрађује око 200 хектара земље. Тренутно гаје пшеницу, сунцокрет и кукуруз, док су с производњом шећерне репе престали прошле године због неисплативости. Сада, каже, више уводе озиме културе, попут уљане репице.

У оквиру пројекта спроведена је и анкета међу насумично одабраним корисницима, која је показала висок ниво задовољства радом Службе: преко 87 одсто испитаника дало је највишу оцену сарадњи са ПСС. Такође, 44 одсто корисника потврдило је да је у могућности да примени добијене препоруке у потпуности, око 48 одсто се изјаснило да то не може због финансијских ограничења, док ће 8,5 одсто њих делимично применити предложене агротехничке мере. Предложено је, такође, да се сличне активности понове и да се омогући аплицирање са већим бројем узорака по једном газдинству.

С. В. О.

vatrogasci

Неисправна гасна инсталација узрок је експлозије и пожара који су се јуче догодили у приватној кући у улици Милоша Великог у Кикинди, потврђено је из кикиндске Полицијске управе.

У тренутку несреће у кући су се налазили мушкарац и жена. Обоје су, након иницијалног збрињавања у кикиндској Општој болници, санитетом превезени у Универзитетски клинички центар у Новом Саду. Како сазнајемо, у питању су две млађе одрасле особе које су задобиле тешке опекотине којима им је захваћено готово читаво тело.

Експлозија се догодила нешто после 12 сати, након чега је избио мањи пожар. На лицу места први су помогли двојица суграђана који су се затекли на путу у том тренутку, а ватру су брзо локализовале три екипе Ватрогасне јединице МУП-а.

Материјална штета за сада није званично процењена.

RPK-(4)

Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа – Кикинда, у сарадњи са Удружењем за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије, регионалном ветеринарском инспекцијом и Ветеринарским специјалистичким институтом Зрењанин, организовала је данас стручно окупљање ради подизања свести и едукације сточара и пољопривредних произвођача о актуелној претњи сточном фонду у држави. Теме су биле: афричка куга свиња, куга малих преживара и богиње оваца и коза.

Афричка куга свиња је тешка вирусна болест домаћих и дивљих свиња. Не преноси се на људе, али наноси велике економске штете. Преноси се директним контактом заражених и здравих животиња, али и преко контаминиране хране, опреме, одеће, обуће и превозних средстава. Болест је већ регистрована у Мачванском, Подунавском и Западнобачком округу, а бројна жаришта присутна су и у суседним земљама.

– Северни Банат је за сада миран – истакао је Ненад Будимовић, секретар за сточарство у Привредној комори Србије. – Ми смо још пре две године започели обуку фармера и пољопривредних техничара, свих који учествују у производњи свиња. Болест је врло упорна и врло лако се преноси. У Србији је још увек спорадична – имамо жаришта која се јављају у комерцијалним газдинствима пољопривредника. Вакцина не постоји, па је фокус на превентиви ради спречавања ширења и настајања болести.

Он је посебно нагласио мере које је неопходно спроводити.

– Мере су врло прецизне. То су: дезинфекција, контрола хране, транспорта, сточних пијаца, документације приликом кретања животиња и репродукција. Код фармера у Србији у високом проценту је заступљена природна оплодња – животиња иде из дворишта у двориште, што значи да би и вештачка оплодња смањила ризик. Такође, мере превентиве су и системска дератизација, уништавање глодара као главних вектора у преносу болести, недозвољавање да стране особе улазе на фарму и долазе у контакт са животињама – све наведено може да буде кључно у спречавању настанка и ширења болести – навео је Будимовић и указао и на ризике који се јављају у летњем периоду.

– Не погодује ни чињеница да је ово период у којем имамо пролазак великог броја путника из Европе према Грчкој, Турској и Бугарској кроз Србију – јер они бацају сендвиче, то је храна за дивље свиње, које су резервоар – нагласио је.

Што се тиче болести богиња оваца и коза, као и куге малих преживара, оне представљају озбиљну претњу за сточарство, с обзиром на висок проценат оболевања и угинућа заражених животиња, речено је на скупу. До сада нису потврђени случајеви на територији Србије, а о потенцијалној опасности и превенцији говорио је Ђорђе Јанку, специјалиста епизоотиолог из Ветеринарског специјалистичког института у Зрењанину.

– Куга малих преживара је регистрована на Косову и очекивано је да ће се ширити. Важно је да се благовремено примети и да се предузму мере: убијање пријемчивих животиња у зараженом дворишту и мере које се тичу транспорта и промета – рекао је Јанку. – Болест је  регистрована и у темишварској регији и можемо очекивати да ће бити пренесена и у наше крајеве. Обе болести се преносе и директно и индиректно, и не преносе се на човека – истакао је.

Као кључну поруку, Јанку је издвојио потребу за благовременом реакцијом.

– Најбитније је да произвођач благовремено пријави промену здравственог стања животиње. Струка треба што пре да узме узорке и пошаље их на дијагностику, јер је тешко само на основу клиничке слике разазнати о којој је болести реч и предузети адекватне мере – додао је.

Важно је знати и да, у случајевима угинућа обележених животиња, држава надокнађује штету, речено је на скупу у Кикинди којем је присуствовао велики број произвођача са територије града и околних места.

С. В. О.

ambalazni-otpad-(3)

У циљу очувања животне средине и јачања еколошке свести код пољопривредних произвођача, данас је на шест пунктова у Кикинди и у околним селима спроведена акција прикупљања амбалажног отпада од пестицида и хемијских средстава за заштиту биља. Акцију је организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града у сарадњи са Пољопривредном стручном службом Кикинда и Регионалном привредном комором Севернобанатског управног округа.

Један од пунктова био је код некадашње сточне пијаце у Кикинди, где су акцију обишли и градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Ђорђе Тешин, као и представници стручних служби.

– Овакве активности организујемо други пут, с циљем да пољопривреднике информишемо и подстакнемо на правилно одлагање амбалажног отпада. Ова врста отпада је изузетно опасна – период његове разградње је до сто година, а често завршава на њивама, у каналима и на дивљим депонијама. Садржај у оваквом отпаду је у концентрованом саставу и оштећује животну средину и здравље људи и будућих поколења – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка ресорног Секретаријата.

Она је подсетила да се амбалажа правилно одлаже троструким испирањем, бушењем, затим паковањем у џамбо вреће, након чега се, по обавештењу из Секретаријата, предаје овлашћеним оператерима. Пољопривредници за то добијају потврду која постаје део документације у еАграру.

Према речима Младена Ђурана, директора Пољопривредне стручне службе, интересовање расте у односу на претходну годину, али је потребно још едукације и мотивације.

– Ово је важан корак у унапређењу еколошке праксе у пољопривреди. Очекујемо да ће број учесника наставити да расте, а уколико у будућности ова активност постане услов за остваривање субвенција, то ће додатно подстаћи пољопривреднике да се укључе – рекао је Ђуран.

Један од учесника, пољопривредник Орестије Ранков, подржао је иницијативу и указао на њен значај из угла праксе.

– Годинама сам чувао амбалажу јер нисам имао решење за њено безбедно одлагање. Мислим да је ово прави потез. У просеку имамо 4,5 литре оваквог отпада по хектару годишње, а у нашој општини је под културама 40 до 50 хиљада хектара. Значи, ово није занемарљива количина.

Како је наглашено, овакве акције биће настављене и у наредном периоду, уз подршку надлежних институција и у сарадњи са пољопривредницима, ради одговорног управљања отпадом и очувања животне средине.

С. В. О.