April 19, 2026

Град

posumljavanje-(4)

Održane radionice o pošumljavanju – izvanredne prilike u novom državnom projektu

Igor Crnogorac July 17, 2025

U Lovačkim domovima u Mokrinu i na Mlaki danas su održane radionice o mogućnostima pošumljavanja na teritoriji Kikinde. Organizovane su na osnovu projekta „Stvaranje uslova za obnovu šumskih ppredela na političkom, terenskom i tržišnom nivou u cilju postizanja neutralnog stanja degradiranosti zemljišta u Srbiji”, koji sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Srbije.

Prof. dr Saša Orlović, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada, istakao je da su Kikinda i Dimitrovgrad prepoznati kao pilot-područja za utvrđivanje stepena degradacije zemljišta i potencijala za pošumljavanje.

– Kikinda je odabrana jer smo procenili da su najveće aktivnosti pošumljavanja koje preduzima lokalna samouprava upravo ovde. Zemljište kao resurs je izloženo brojnim procesima degradacije – u Kikindi uglavnom vetrovima, eroziji – i nedostatku organske materije. Kada to utvrdimo, tražimo one koji bi bili spremni da pošumljavaju svoje parcele. Drveće povećava organsku materiju u zemljištu, smanjuje uticaj vetra, poboljšava biodiverzitet. Sada se otvara prostor za veliki državni projekat koji će se baviti podizanjem novih šuma, poljozaštitnih pojaseva, ali i unapređenjem postojećih – i u javnom i u privatnom sektoru – rekao je prof. dr Orlović.

On je dodao da je cilj ovih aktivnosti stvaranje održivog, vitalnog šumarstva koje će efikasnije vezivati ugljenik, proizvoditi drvnu masu i doprinositi očuvanju životne sredine.

– U Vojvodini, gde god posadite drvo, to je višestruka dobit. Pored ekologije, to doprinosi i boljim rezultatima u poljoprivredi, razvoju pčelarstva, lovstva i turizma. Drveće je neophodno za opstanak poljoprivrede, jer poboljšava mikroklimu, naglasio je Orlović.

Inženjer šumarstva u JP „Kikinda“ Miodrag Radovanović naglasio je da je u toku prikupljanje informacija o raspoloživim površinama na teritoriji Kikinde koje bi mogle biti obuhvaćene ovim programom.

– Ove radionice su finalna etapa pripremnog projekta, a njihov cilj je bio da se lokalna udruženja – ekološka, lovačka, pčelarska – informišu o mogućnostima učešća u većem programu pošumljavanja. U februaru je potpisan sporazum između Vlade Srbije i UN, čime je pokrenut projekat „Forest Invest“. On predviđa obnovu 50.000 hektara i podizanje novih šuma na 7.000 hektara širom Srbije – rekao je Radovanović.

On je dodao da je cilj da što više lokalnih aktera prepozna mogućnost i interes za učešće u pošumljavanju. Osim što će se podizati nove šume, biće unapređene i postojeće. Projekat, istakao je, predviđa i ekonomske i ekološke benefite, kako za državu, tako i za privatne vlasnike.

S. V. O.

jelena-stepanov-2

Vinari zadovoljni tekućom godinom: U Banatu vole lagana i mirisna vina

Jelena Trifunović July 17, 2025

Za razliku od voćara koji ove godine neće moći da se pohvale velikom rodnošću, vinogradari imaju razloga za optimizam. Manjak kiše zaslužan je što je i manje patogena među čokotima u odnosu na prethodne godine. Ipak, vinogradari i vinari ne oslanjaju se samo na nebesa, nego je potreban i niz koraka koje moraju sami da preduzmu da bi se postiglo ono čuveno agrarno „3 k“ – kvalitet, kvantitet i kontinuitet.

S obzirom da je svaki korak u uzgoju vinove loze veoma važan, osvrnućemo se na početak kalendarske godine i proces rezidbe, pa pitamo Bogdana Stepanova, dugogodišnjeg proizvođača vina iz Iđoša da li je zimus bilo izmrzavanja pupoljaka?

– Nije, bilo je kasnih prolećnih mrazeva, ali nisu naneli velike štete vinogradima. Međutim, bilo je posle malo problema zbog oprašivanja i bez obzira što je relativno dobro cvetalo i ponelo, deo cvetova zbog loših vremenskih prilika nije oprašen. To za posledicu negde ima rehuljavost grozdova, odnosno manji broj zrna u grozdu. Kod nas u vinogradu to nije bio slučaj i ova godina je za sada odlična. Doduše ono koliko mi radimo, a to su nešto preko dva hektara, skoro sve je pod zalivnim sistemom, a i kiša koja je nedavno pala nam je dosta pomogla. Nadamo se još jednoj dobroj kiši pre berbe i to će za vinograd biti dovoljno – kaže Stepanov, dodajući:

– Naši vinogradi su blizu kuće, a to je velika prednost, jer možemo maltene u sat da reagujemo kad je u pitanju prskanje i zaštita loze. Zato nemamo bolesti u vinogradu. Međutim, čujem da se kod kolega, kod kojih je udaljeniji vinograd od kuće, pojavila pepelnica. Ova dugotrajna suša je ipak napravila podlogu za neke vrste bolesti, a s druge strane, ne valja ni preobilna kiša. Mora se voditi računa o svakom detalju- kaže Stepanov, dok se njegova supruga Jelena nadovezuje da je pored nabrojanog važna i međusobna solidarnost kolega vinara, navodeći da je član Udruženja iđoških vinogradara „Šasla“, a članstvo u udruženju im je u početku pomagalo u razmeni iskustava i odabiru sorti prilikom zasnivanja vinograda.

– U međuvremenu moj suprug i ja smo kao registrovana vinarija prevazišli hobi proizvodnju i više smo sad okrenuti tehnološkom procesu i puštanju vina u promet, tako da je sad naše iskustvo dobro došlo nekim novim članovima udruženja – ponosna je Jelena.

Kao što je poznato, severnobanatsko područje ima vrlo malo rastresite zemlje. Uglavnom su to rit i slatina i nešto malo peščanih delova na kojima su uglavnom vinogradi, pa je u skladu s tim i izbor sorti vrlo važan.

–Dugo su se gajile stare, autohtone sotre kod nas, u kupasto-peharastom obliku uzgoja, ili što bi stari rekli „na čokot“. To je niski oblik uzgoja i te sorte su preživljavale zimu zahvaljujući zagrtanju. Tu se radila oštra rezidba na dva okca i spuštanje jednog zimskog lastara. Kada se kasnije prešlo na špalirni, to jest, visoki uzgojni oblik, izmrzavanje je postalo problem i mnoge od starih sorti su izgubile značaj koji su imale. Međutim, pomenuto polaganje i zagrtanje rezervnog lastara kod starih sorti je bio ozbiljan fizički posao, tako da su naši vinogradari morali da se okrenu visokom uzgoju- navodi naš sagovornik dodajući da se novoformirani vinogradi uglavnom oslanjaju na francuske sorte – šardone, karbone sovinjon, ima i frankovke. Uz njih tamjanika kao i grašac, italijanski i rajnski rizling, kaže Stepanov.

Zanimljivo je da se naši vinogradari ne odriču ni tradicionalnih sorti poput Hamburga, koji je pretežno konzumna sorta.

-Hamburg uvek daje dobar rod. Nekad ponese i 5 kilograma po jednom čokotu, zahvalan je jer on za vinogradare donese prve pare u sezoni. Dakle, uzgajivači ga prodaju u konzumne svrhe, potom od njega se pravi dobar roze, a ljudi ovde u Banatu vole da vino miriše i bude lagano, a sve što ne ode u vino, otići će u lozovaču, a rakija od hamburga je jedna od najkvalitetnijih rakija s ovog područja.

-S tim u vezi, dodaje Bogdanova supruga, veoma bi bilo korisno kad bi se u Kikindi otvorila jedna vinoteka u kojoj bi u svakom momentu kupci mogli da se snabdeju kvalitetnim vinima, ne samo lokalnim, već i regionalnim. Takav jedan objekat bi bio ne samo ekonomski, nego i i turistički koristan – uverena je Jelena.

N. Savić

 

 

 

Aleksa-kod-gradonacelnika-(1)

Povodom osvojene medalje na Evropskoj geografskoj olimpijadi, Aleksu i njegovog mentora primio gradonačelnik Kikinde

Igor Crnogorac July 16, 2025

Nakon što je osvojio bronzanu medalju na Evropskoj geografskoj olimpijadi u Litvaniji, Aleksa Tomić, učenik generacije OŠ „Sveti Sava“, primio je i priznanje svog grada. Njega i njegovog mentora, nastavnika geografije Miroslava Grujića, u dvorištu Gradske kuće ugostili su gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan i član Gradskog veća za obrazovanje Tihomir Farkaš.

Prijem je bio prilika da se javno zahvale ovom darovitom i marljivom učeniku, koji je na takmičenju u Vilnijusu dostojno predstavljao ne samo svoju školu i grad, već i celu Srbiju. Aleksa je na Nacionalnoj olimpijadi poneo titulu apsolutnog šampiona, čime se plasirao na evropsko nadmetanje, gde je kao jedan od osmoro predstavnika Srbije postigao izvanredan rezultat.

– Takmičenje je trajalo četiri dana i obuhvatalo tri različita dela: multimedijalni, pisani i terenski test. Osim što sam naučio puno novog, imao sam i priliku da upoznam drugare iz različitih zemalja, da predstavim Srbiju, našu kulturu i običaje. Posebno sam ponosan što sam, za kulturno veče, na kojem smo predstavljali svoje države, poneo medenjake koje u mojoj porodici prave žene i na kojima su prikazane narodne nošnje – ispričao je Aleksa.

Posebnu zahvalnost, i tom prilikom i sada, uputio je nastavniku Miroslavu Grujiću.

– Zahvaljujući njemu sam i postigao ove rezultate. Pripremao me je tokom cele školske godine i motivisao da istrajem. Ova nagrada mi mnogo znači, posebno ako odlučim da studiram geografiju  – dodao je Aleksa koji je ovog leta postao učenik prvog razreda prirodno-matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev” u Kikindi.

Nastavnik Grujić ne krije ponos zbog Aleksinih uspeha.

– Aleksa je primer šta se može postići kada se rad i interesovanje ukrste. Ovo takmičenje je zahtevalo ne samo znanje iz geografije, već i dobro poznavanje engleskog jezika, jer su zadaci bili složeni i multidisciplinarni. Iskreno se nadam da će u srednjoj školi nastaviti da niže uspehe. Već polovinom avgusta očekuje ga Svetska juniorska olimpijada u Beogradu – najavio je nastavnik.

U znak zahvalnosti za postignute rezultate i za način na koji predstavlja Kikindu u najboljem svetlu, gradonačelnik Bogdan uručio je Aleksi laptop.

– Ponosni smo što u našem gradu rastu ovako vredna i darovita deca. Očekujemo od Alekse još lepih vesti sa budućih takmičenja i nastavljamo da podržavamo mlade koji postižu rezultate na najvišem nivou – poručio je Bogdan.

Aleksa je i ovim uspehom potvrdio da se trud i znanje uvek prepoznaju i vrednuju – kako u učionici, tako i van nje.

S. V. O.

signalizacija-(1)

Završeno postavljanje horizontalne i vertikalne signalizacije: Bezbedno u zoni škola

Aleksandra Djuran July 16, 2025

U zoni Osnovne škole „Feješ Klara“, Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i Ekonomsko-trgovinske škole završeno je postavljanje horizontalne i vertikalne signalizacije. Da je posao urađen na vreme, uverio se i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je razgovarao sa Bojanom Zorićem iz firme „Signal“ iz Sombora, koja je izvodila radove.

-Cilj je da zona, posebno osnovne škole, bude bezbedna. Tokom dve nedelje, koliko su trajali radovi, imali smo podršku lokalne samouprave, a signalizacija je postavljena prema važećim standardima. Osim u ulici Vojvode Putnika, nova signalizacija je postavljena i u ulicama kojima deca dolaze do škole tako da postoji u delovima ulica Nemanjina, Vojvode Mišića, Dimitrija Tucovića, Branka Radičevića i Vojvode Putnika – pojasnio je Zorić.

Nova signalizacija uklapa se u Strategiju Saveta za bezbednost saobraćaja naše zemlje od 2023. do 2030. koja predviđa da bde 50 odsto manje stradalih u saobraćajnim nezgodama i da do 2030. ne strada nijedno dete.

-Mapirali smo crne tačke na teritoriji grada i rešavamo ih jednu po jednu. Jedna od njih je i raskrsnica ulica Branka Radičevića i Vojvode Putnika u čijoj blizini imamo osnovnu i dve srednje škole – precizirao je gradonačelnik Bogdan. – U lokalnom programu Saveta za bezbednost saobraćaja među prioritetima je postavljanje vertikalne i horizontalne signalizacije u ulici Vojvode Putnika koja je i najprometnija saobraćajnica tokom prepodneva jer pored škole tu je i Gradska pijaca, ali i trgovinski objekti. Imali smo zahteve i od sugrađana  da se u ovom delu ulice što više uspori saobraćaj  i da se pešacima obezbedi bezbedno kretanje što je sada i urađeno.

Projekat za postavljanje signalizacije urađen je 2023. godine.  Za ovaj posao izdvojeno je 4,7 miliona dinara.

Na teritoriji grada crne tačke su ugao ulica Jovana Jovanovića Zmaja i Partizanske, Vinogradi, Jugovićeve i Nikole Tesle, raskrsnica Vojvode Putnika i Branka Radičevića, ugao Nemanjine i Đoke Radaka, Semlačke i Distričke, Miloša Velikog, Stevana Sremca i Stevana Sinđelića, kao i svi pružni prelazi.

A.Đ.

SMILJKA-TRUKOVANJEjpg

Nacionalni sabor narodnog stvaralaštva: Zlatne ruke Smiljke Bulatović

Aleksandra Djuran July 16, 2025

Na Nacionalnom saboru narodnog stvaralaštva „Zlatne ruke“ održanom u Sokobanji sugrađanka Smiljka Bulatović dobila je prvu nagradu za stare zanate. Jedina je preduzetnica našoj zemlji koja ima registrovanu radionicu za trukovanje i vez  uskoro će obeležiti desetogodišnjicu rada.

-Prvi put sam učestvovala na ovoj manifestaciji i drago mi je što je prepoznat moj trud da sačuvam ovaj stari zanat od zaborava. Nagrada je prava promocija trukovanja jer je moj cilj da što više vezilja nauči ovaj postupak. Ujedno, ona je kruna decenije rada.

Da bi se izvezao motiv potrebno je da se na tkaninu nanese crtež po kojem treba da se veze i to je trukovanje.

-Posao zahteva jako puno truda i vremena. Na žalost, na tržištu nema potražnje, tako da nema profita od trukovanja. I pored toga, trudim se da ovaj stari zanat promovišem gde god to mogu. Imam plan baš kao u mnogim turističkim gradovima, a radi se o ponudi da se poseti prodavnica starih zanata, to bih jako volela da se na taj način predstavim turistima iz celog sveta – navela je naša sagovornica.

 

 

 

Osim trukovanja, radi i vez. Kako ističe za jednu košulju ili peškir potrebno je 150 sati rada. Zahvaljujući baki i majci Smiljka ima veliku kolekciju veoma starih mustri za vez po pismu, odnosno za trukovanje. Ona objašnjava da se vezovi dele na vez po broju i pismu. Vez po broju se radi na tkanini koja ima jako izražene linije i potke, pa se broje niti i tako se stvaraju šare, dok je vez po pismu u stvari vez po crtežu koji je prenet na platno.

A.Đ.

 

FENOK-2025-(6)

Svečano otvoren 24. FENOK: Potpisan protokol o saradnji sa Muzejom Vojvodine, Festival podržala pokrajinska sekretarka

Igor Crnogorac July 15, 2025

U dvorištu Kurije večeras je zvanično otvoren 24. Međunarodni festival narodnih orkestara – FENOK, koji organizuje ADZNM „Gusle“ uz podršku Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Pred brojnom publikom, Festival je otvorila pokrajinska sekretarka Aleksandra Ćirić Bošković, a goste i domaćine pozdravio je gradonačelnik Mladen Bogdan.

Pre samog otvaranja FENOK- a, na bini je upriličeno potpisivanje Protokola o saradnji sa Muzejom Vojvodine. Ovaj značajan dokument potpisali su direktorka Muzeja Vojvodine Čarna Milinković i direktor „Gusala“ Zoran Petrović.

– Velika je čast i zadovoljstvo prisustvovati 24. FENOK-u, ovako značajnom festivalu jednog od najstarijih društava za negovanje tradicije i kulture Srba, Akademskog društva „Gusle“, osnovanog davne 1876. godine. Pokrajinska vlada preko Pokrajinskog sekretarijata za javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama već više od 10 godina podržava rad ovog društva kroz konkurse. Ove godine smo podržali tri projekta u vrednosti od milion dinara. Velika je čast što naš indirektni korisnik, Muzej Vojvodine, potpisuje protokol o saradnji sa ADZNM „Gusle“. To je veoma značajno, ne samo za Kikindu, nego i za čitav region i za našu zemlju jer je ovo društvo pravi primer čuvanja tradicije, negovanja kulture i običaja našeg naroda i svih Srba – u našoj zemlji i u regionu – izjavila je pokrajinska sekretarka Aleksandra Ćirić Bošković.

Ona je dodala da je pokrenut inicijalni sastanak kako bi „Gusle“ prešle na viši nivo i bile pod pokroviteljstvom Pokrajine.

– U toku su pregovori – predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković je upoznata sa tim i u toku su dalji razgovori o tome na koji način ćemo to da realizujemo i na koji način ćemo da pomognemo Društvu, da i dalje budu čuvari naše tradicije i naših običaja – rekla je Aleksandra Ćirić Bošković.

Saradnja sa Muzejom Vojvodine traje dugi niz godina pošto su „Gusle“ jedno od malobrojnih društava koja ozbiljno rade na zaštiti, revitalizaciji elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa i njegovoj registraciji, i to upravo u saradnji sa Muzejom Vojvodine, izjavio je Zoran Petrović.

–  To nije jedino polje rada, mi imam i kostimski fond, nošnje, mnogo zajedničkih dodirnih tačaka i smatram da će se saradnja u budućnosti još više razvijati i edukacijama i kroz zajedničke projekte. Već sledeće godine planiramo da napravimo izložbu o istoriji „Gusala“, kao i da prikažemo šta imamo u našim depoima, i šta radimo na sceni. Želimo da javnost vidi da mi ovo doživljavamo kao ozbiljnu obavezu na kojoj ćemo ozbiljno i da radimo – zaključio je Petrović.

Gradonačelnik Mladen Bogdan naveo je da se kikindska publika svakog jula raduje FENOK-u, što, kako je rekao, pokazuje i koliko je naš grad usmeren na očuvanje tradicije, običaja i kulture.

– Grad podržava ovaj festival koji će sledeće godine doživeti četvrtinu veka postojanja. Stalo nam je do toga da bude što bogatiji i da možemo da pružimo našoj publici kvalitetne sadržaje, ali i da se aktivno bavimo očuvanjem kulture i tradicije. Ovaj festival je veliki ne samo za naš grad nego i za Pokrajinu koja ga je podržala, a važan je i za Srbiju. Ovo je 150. koncertna godina našeg Akademskog društva, najstarijeg u Srba, i ne smemo zaboraviti kakvo kulturno blago imamo u Kikindi. Zato je naš zadatak da ga obogaćujemo i u budućnosti – istakao je gradonačelnik.

U toku Festivala biće održano pet koncertnih večeri, u dvorištu Kurije, od 20 sati. Večeras nastupaju domaćini, ADZNM „Gusle“ – Izvođački ansambl i Veliki narodni orkestar.

Sutra, sredu, biće održan koncert solističkog pevanja sa gostima iz Turske, Severne Makedonije i Rumunije. U četvrtak će specijalna gošća biti Danica Krstić.

Za petak je zakazan koncert Etno-kampa, a Zoran Bugarski Brica, vođa ansambla „Zorule“ će dovesti veliki orkestar sastavljen od novosadskih i temišvarskih tamburaša. Najavljuje se šarolik i bogat repertoar – od Štrausa i romansi, do banatskog kola, sa  izvanrednim solistima.

Završni koncert u subotu održaće tenor Aleksandar Saša Petrović prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta i veliki prijatelj „Gusala“.

A. Đ. i S. V. O.

toza-bogdan-(9)

„Toza Marković“ ispunila plan reorganizacije: Poseta predstavnika grada u cilju bolje saradnje

Aleksandra Djuran July 15, 2025

Fabrika „Toza Marković“ ispunila je unapred pripremljen plan reorganizacije tačnije obaveze prema poveriocima koje su i usvojene u Privrednom sudu u Zrenjaninu, pošto je proglašen stečaj, istaknuto je u okviru radne posete gradonačelnika Mladena Bogdana i člana Gradskog veća Đorđa Tešina kikindskoj crepari. Početkom decembra 2024. godine za generalnog direktora fabrike imenovan je Miroslav Gajić koji je rekao da, zajedno sa saradnicima, čini sve da kompaniji koja je ponovo postala DOO, vrati nekadašnju slavu.

– U fabrici je 350 zaposlenih, sa minimalnom fluktuacijom s obzirom na to da je su u najvećoj meri to radnici koji su blizu penziji. To je i optimalan broj za sadašnju proizvodnju. Od decembra prošle godine proizvodnja pločica privremeno je obustavljena. To je bio moj prvi potez kao rukovodioca i to je urađeno zbog ekonomskih razloga. Sa našom tehnologijom, cenom prevoza, gline, količinom, kvalitetom proizvoda, dimenzijama ne možemo da budemo konkurentni uvoznoj keramici iz Turske i Indije.  Pogon keramike je konzerviran i uz određena ulaganje moguće ga je ponovo pokrenuti. Sa lokalnom samoupravom imamo dobru saradnju koja nije samo deklarativna što nam puno znači – rekao je Gajić.

Poseta najstarijoj fabrici na teritoriji grada i šire iskorištena za razgovor o budućim planovima, istakao je gradonačelnik Bogdan.

-Ova kompanija je važna za našu sredinu i želimo da pomognemo da poslovanje bude bolje. Naredne godine „Toza Marković“ obeležava veliki jubilej 160 godina postojanja i rada što je ponos za naš grad, ali i obaveza. Ova godina je, kako smo već ranije konstatovali, teška svim privrednim društvima u zemlji. Da bi fabrika dobro radila potrebna je radna snaga tako da je u planu da se organizuju posete kako bi se mladi i srednjoškolci upoznali sa njenim funkcionisanjem i odlučili da se zaposle u „Tozi Markoviću“. Kako bi olakšali poslovanje grad je u dva navrata konvertovao dug kompanije u kapital – precizirao je Mladen Bogdan.

„Toza Marković“ proizvodi sedam modela crepa.

-Na lageru imamo 8,2 miliona crepa prve klase. Proizvodnja pristojno funkcioniše i naša sreća je što imamo najveće natkriveno skladište gline u Evropi i na lageru imamo oko 50.000 tona sirovine. Da bi crep bio dobar glina mora da odleži minimalno tri nedelje i sada su idealni vremenski uslovi za taj posao – naveo je Gajić.

Plate su redovne i isplaćuju se iz dva dela. Prosek je osamdesetak hiljada.

A.Đ.

 

jasmina-amfora

Priznanje za uspešan rad: Jasmini Milankov „Zlatna amfora”

Jelena Trifunović July 15, 2025

Za lični doprinos uspešnom radu Turističke organizacije Grada Kikinde, „Zlatnom amforom“ nagrađena je v. d. direktorka Jasmina Milankov. Nagradu već 30 godina dodeljuje specijalizovani turistički magazin „Ju Travel“ turističkim organizacijama, restoranima, hotelima, turističkim agencijama i pojedincima, koji su značajno doprineli razvoju i afirmaciji turizma u našoj zemlji.

– Svaka nagrada prija, ali i obavezuje. Potrebno je da voliš svoj grad, svoj posao i da se trudiš da izvučeš maksimum iz svega. Bez dobrog tima, pojedinac ne može da ima uspeha, posebno jer je ovo timski rad. Koliko je nagrada moja, toliko je i svih zaposlenih u Turističkoj organizaciji, koja je za uspešan rad u proteklom periodu takođe nagrađena ovim priznanjem, pre četiri godine. Kikinda ima još mnogo stvari koje nije stigla da pokaže turistima, u narednom periodu imamo da ponudimo i nove turističke proizvode – najavljuje Jasmina Milankov.

Na svečanosti dodele nagrada u Hotelu „Palas“ u Beogradu, predstavnici turističkih organizacija, agencija, hotela, restorana i brojni gosti imali su priliku da, uz osvrt na tri decenije ove akcije, zajedno proslave dobre rezultate koji unapređuju turizam naše zemlje.

 

studenti-(2)

Upis u Visoku strukovnu školu: Na osnovnim studijama 70, na masteru 50 studenata

Aleksandra Djuran July 15, 2025

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača raspisala je konkurs za upis studenata u školsku 2025/2026. godinu. Na osnovnim studijama ima mesta za upis 70 brucoša, dok je na master strukovnim studijama predviđeno 50 mesta.

Na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta 50 studenta biće upisano na budžetu, a 20 je samofinansirajućih. Školarina je 54 hiljade dinara i postoji mogućnost plaćanja na rate, saznajemo od direktorica Visoke škole Angela Mesaroš.

 

-Prijem dokumentacije je od 23. do 25. jula, a prijemni ispit biće održan 26. jula. Budući studenti imaće proveru muzičkih, govornih i fizičkih sposobnosti, kao i test opšte kulture i informisanosti – navodi naša sagovornica.

Na master strukovnim studijama na raspolaganju je 50 mesta. Konkurs traje do 30. septembra, s obzirom na to da konkurišu kandidati koji su završili Visoku školu ili neku srodnu disciplinu, odnosno nešto iz oblasti društveno-humanističkih nauka.

-Od ukupnog broja mesta dva su budžetska , a na master studijama studenti se rangiraju po proseku. Prijemnog ispita nema, nego je merodavan prosek iz prethodnog školovanja – kazala je Angela Mesaroš Živkov.

Školarina za master je 75 hiljada dinara i plaća se na 10 mesečnih rata. Nastava se prilagođava  pošto škola izlazi u susret i studentima na masteru koji su u radnom odnosu.

Sve neophodne informacije zainteresovani mogu da pogledaju na sajtu škole www.vaspitacka.edu.rs , na društvenim mrežama, ili putem telefona.

A.Đ.