Град

posumljavanje-(4)

У Ловачким домовима у Мокрину и на Млаки данас су одржане радионице о могућностима пошумљавања на територији Кикинде. Организоване су на основу пројекта „Стварање услова за обнову шумских ппредела на политичком, теренском и тржишном нивоу у циљу постизања неутралног стања деградираности земљишта у Србији”, који спроводи Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), у сарадњи са Министарством пољопривреде Србије.

Проф. др Саша Орловић, директор Института за низијско шумарство и животну средину из Новог Сада, истакао је да су Кикинда и Димитровград препознати као пилот-подручја за утврђивање степена деградације земљишта и потенцијала за пошумљавање.

– Кикинда је одабрана јер смо проценили да су највеће активности пошумљавања које предузима локална самоуправа управо овде. Земљиште као ресурс је изложено бројним процесима деградације – у Кикинди углавном ветровима, ерозији – и недостатку органске материје. Када то утврдимо, тражимо оне који би били спремни да пошумљавају своје парцеле. Дрвеће повећава органску материју у земљишту, смањује утицај ветра, побољшава биодиверзитет. Сада се отвара простор за велики државни пројекат који ће се бавити подизањем нових шума, пољозаштитних појасева, али и унапређењем постојећих – и у јавном и у приватном сектору – рекао је проф. др Орловић.

Он је додао да је циљ ових активности стварање одрживог, виталног шумарства које ће ефикасније везивати угљеник, производити дрвну масу и доприносити очувању животне средине.

– У Војводини, где год посадите дрво, то је вишеструка добит. Поред екологије, то доприноси и бољим резултатима у пољопривреди, развоју пчеларства, ловства и туризма. Дрвеће је неопходно за опстанак пољопривреде, јер побољшава микроклиму, нагласио је Орловић.

Инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“ Миодраг Радовановић нагласио је да је у току прикупљање информација о расположивим површинама на територији Кикинде које би могле бити обухваћене овим програмом.

– Ове радионице су финална етапа припремног пројекта, а њихов циљ је био да се локална удружења – еколошка, ловачка, пчеларска – информишу о могућностима учешћа у већем програму пошумљавања. У фебруару је потписан споразум између Владе Србије и УН, чиме је покренут пројекат „Forest Invest“. Он предвиђа обнову 50.000 хектара и подизање нових шума на 7.000 хектара широм Србије – рекао је Радовановић.

Он је додао да је циљ да што више локалних актера препозна могућност и интерес за учешће у пошумљавању. Осим што ће се подизати нове шуме, биће унапређене и постојеће. Пројекат, истакао је, предвиђа и економске и еколошке бенефите, како за државу, тако и за приватне власнике.

С. В. О.

jelena-stepanov-2

За разлику од воћара који ове године неће моћи да се похвале великом родношћу, виноградари имају разлога за оптимизам. Мањак кише заслужан је што је и мање патогена међу чокотима у односу на претходне године. Ипак, виноградари и винари не ослањају се само на небеса, него је потребан и низ корака које морају сами да предузму да би се постигло оно чувено аграрно „3 к“ – квалитет, квантитет и континуитет.

С обзиром да је сваки корак у узгоју винове лозе веома важан, осврнућемо се на почетак календарске године и процес резидбе, па питамо Богдана Степанова, дугогодишњег произвођача вина из Иђоша да ли је зимус било измрзавања пупољака?

– Није, било је касних пролећних мразева, али нису нанели велике штете виноградима. Међутим, било је после мало проблема због опрашивања и без обзира што је релативно добро цветало и понело, део цветова због лоших временских прилика није опрашен. То за последицу негде има рехуљавост гроздова, односно мањи број зрна у грозду. Код нас у винограду то није био случај и ова година је за сада одлична. Додуше оно колико ми радимо, а то су нешто преко два хектара, скоро све је под заливним системом, а и киша која је недавно пала нам је доста помогла. Надамо се још једној доброј киши пре бербе и то ће за виноград бити довољно – каже Степанов, додајући:

– Наши виногради су близу куће, а то је велика предност, јер можемо малтене у сат да реагујемо кад је у питању прскање и заштита лозе. Зато немамо болести у винограду. Међутим, чујем да се код колега, код којих је удаљенији виноград од куће, појавила пепелница. Ова дуготрајна суша је ипак направила подлогу за неке врсте болести, а с друге стране, не ваља ни преобилна киша. Мора се водити рачуна о сваком детаљу- каже Степанов, док се његова супруга Јелена надовезује да је поред набројаног важна и међусобна солидарност колега винара, наводећи да је члан Удружења иђошких виноградара „Шасла“, а чланство у удружењу им је у почетку помагало у размени искустава и одабиру сорти приликом заснивања винограда.

– У међувремену мој супруг и ја смо као регистрована винарија превазишли хоби производњу и више смо сад окренути технолошком процесу и пуштању вина у промет, тако да је сад наше искуство добро дошло неким новим члановима удружења – поносна је Јелена.

Као што је познато, севернобанатско подручје има врло мало растресите земље. Углавном су то рит и слатина и нешто мало пешчаних делова на којима су углавном виногради, па је у складу с тим и избор сорти врло важан.

–Дуго су се гајиле старе, аутохтоне сотре код нас, у купасто-пехарастом облику узгоја, или што би стари рекли „на чокот“. То је ниски облик узгоја и те сорте су преживљавале зиму захваљујући загртању. Ту се радила оштра резидба на два окца и спуштање једног зимског ластара. Када се касније прешло на шпалирни, то јест, високи узгојни облик, измрзавање је постало проблем и многе од старих сорти су изгубиле значај који су имале. Међутим, поменуто полагање и загртање резервног ластара код старих сорти је био озбиљан физички посао, тако да су наши виноградари морали да се окрену високом узгоју- наводи наш саговорник додајући да се новоформирани виногради углавном ослањају на француске сорте – шардоне, карбоне совињон, има и франковке. Уз њих тамјаника као и грашац, италијански и рајнски ризлинг, каже Степанов.

Занимљиво је да се наши виноградари не одричу ни традиционалних сорти попут Хамбурга, који је претежно конзумна сорта.

-Хамбург увек даје добар род. Некад понесе и 5 килограма по једном чокоту, захвалан је јер он за виноградаре донесе прве паре у сезони. Дакле, узгајивачи га продају у конзумне сврхе, потом од њега се прави добар розе, а људи овде у Банату воле да вино мирише и буде лагано, а све што не оде у вино, отићи ће у лозовачу, а ракија од хамбурга је једна од најквалитетнијих ракија с овог подручја.

-С тим у вези, додаје Богданова супруга, веома би било корисно кад би се у Кикинди отворила једна винотека у којој би у сваком моменту купци могли да се снабдеју квалитетним винима, не само локалним, већ и регионалним. Такав један објекат би био не само економски, него и и туристички користан – уверена је Јелена.

Н. Савић

 

 

 

DDK-jun-1-(2)

Из кикиндског Црвеног крста обавештавају грађане да ће се у понедељак, 21. јула, одржати акција добровољног давања крви. Напомињу да су изузетно ниске резерве 0 и Б- крвне групе.

Акција траје од 8.30 до 13 сати, у Немањиној 4.

Aleksa-kod-gradonacelnika-(1)

Након што је освојио бронзану медаљу на Европској географској олимпијади у Литванији, Алекса Томић, ученик генерације ОШ „Свети Сава“, примио је и признање свог града. Њега и његовог ментора, наставника географије Мирослава Грујића, у дворишту Градске куће угостили су градоначелник Кикинде Младен Богдан и члан Градског већа за образовање Тихомир Фаркаш.

Пријем је био прилика да се јавно захвале овом даровитом и марљивом ученику, који је на такмичењу у Вилнијусу достојно представљао не само своју школу и град, већ и целу Србију. Алекса је на Националној олимпијади понео титулу апсолутног шампиона, чиме се пласирао на европско надметање, где је као један од осморо представника Србије постигао изванредан резултат.

– Такмичење је трајало четири дана и обухватало три различита дела: мултимедијални, писани и теренски тест. Осим што сам научио пуно новог, имао сам и прилику да упознам другаре из различитих земаља, да представим Србију, нашу културу и обичаје. Посебно сам поносан што сам, за културно вече, на којем смо представљали своје државе, понео медењаке које у мојој породици праве жене и на којима су приказане народне ношње – испричао је Алекса.

Посебну захвалност, и том приликом и сада, упутио је наставнику Мирославу Грујићу.

– Захваљујући њему сам и постигао ове резултате. Припремао ме је током целе школске године и мотивисао да истрајем. Ова награда ми много значи, посебно ако одлучим да студирам географију  – додао је Алекса који је овог лета постао ученик првог разреда природно-математичког смера Гимназије „Душан Васиљев” у Кикинди.

Наставник Грујић не крије понос због Алексиних успеха.

– Алекса је пример шта се може постићи када се рад и интересовање укрсте. Ово такмичење је захтевало не само знање из географије, већ и добро познавање енглеског језика, јер су задаци били сложени и мултидисциплинарни. Искрено се надам да ће у средњој школи наставити да ниже успехе. Већ половином августа очекује га Светска јуниорска олимпијада у Београду – најавио је наставник.

У знак захвалности за постигнуте резултате и за начин на који представља Кикинду у најбољем светлу, градоначелник Богдан уручио је Алекси лаптоп.

– Поносни смо што у нашем граду расту овако вредна и даровита деца. Очекујемо од Алексе још лепих вести са будућих такмичења и настављамо да подржавамо младе који постижу резултате на највишем нивоу – поручио је Богдан.

Алекса је и овим успехом потврдио да се труд и знање увек препознају и вреднују – како у учионици, тако и ван ње.

С. В. О.

signalizacija-(1)

У зони Основне школе „Фејеш Клара“, Гимназије „Душан Васиљев“ и Економско-трговинске школе завршено је постављање хоризонталне и вертикалне сигнализације. Да је посао урађен на време, уверио се и градоначелник Младен Богдан који jе разговарао са Бојаном Зорићем из фирме „Сигнал“ из Сомбора, која је изводила радове.

-Циљ је да зона, посебно основне школе, буде безбедна. Током две недеље, колико су трајали радови, имали смо подршку локалне самоуправе, а сигнализација је постављена према важећим стандардима. Осим у улици Војводе Путника, нова сигнализација је постављена и у улицама којима деца долазе до школе тако да постоји у деловима улица Немањина, Војводе Мишића, Димитрија Туцовића, Бранка Радичевића и Војводе Путника – појаснио је Зорић.

Нова сигнализација уклапа се у Стратегију Савета за безбедност саобраћаја наше земље од 2023. до 2030. која предвиђа да бде 50 одсто мање страдалих у саобраћајним незгодама и да до 2030. не страда ниједно дете.

-Мапирали смо црне тачке на територији града и решавамо их једну по једну. Једна од њих је и раскрсница улица Бранка Радичевића и Војводе Путника у чијој близини имамо основну и две средње школе – прецизирао је градоначелник Богдан. – У локалном програму Савета за безбедност саобраћаја међу приоритетима је постављање вертикалне и хоризонталне сигнализације у улици Војводе Путника која је и најпрометнија саобраћајница током преподнева јер поред школе ту је и Градска пијаца, али и трговински објекти. Имали смо захтеве и од суграђана  да се у овом делу улице што више успори саобраћај  и да се пешацима обезбеди безбедно кретање што је сада и урађено.

Пројекат за постављање сигнализације урађен је 2023. године.  За овај посао издвојено је 4,7 милиона динара.

На територији града црне тачке су угао улица Јована Јовановића Змаја и Партизанске, Виногради, Југовићеве и Николе Тесле, раскрсница Војводе Путника и Бранка Радичевића, угао Немањине и Ђоке Радака, Семлачке и Дистричке, Милоша Великог, Стевана Сремца и Стевана Синђелића, као и сви пружни прелази.

A.Ђ.

SMILJKA-TRUKOVANJEjpg

На Националном сабору народног стваралаштва „Златне руке“ одржаном у Сокобањи суграђанка Смиљка Булатовић добила је прву награду за старе занате. Једина је предузетница нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез  ускоро ће обележити десетогодишњицу рада.

-Први пут сам учествовала на овој манифестацији и драго ми је што је препознат мој труд да сачувам овај стари занат од заборава. Награда је права промоција труковања јер је мој циљ да што више везиља научи овај поступак. Уједно, она је круна деценије рада.

Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.

-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат промовишем где год то могу. Имам план баш као у многим туристичким градовима, а ради се о понуди да се посети продавница старих заната, то бих јако волела да се на тај начин представим туристима из целог света – навела је наша саговорница.

 

 

 

Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму у ствари вез по цртежу који је пренет на платно.

А.Ђ.

 

FENOK-2025-(6)

У дворишту Курије вечерас је званично отворен 24. Међународни фестивал народних оркестара – ФЕНОК, који организује АДЗНМ „Гусле“ уз подршку Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Пред бројном публиком, Фестивал је отворила покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић, а госте и домаћине поздравио је градоначелник Младен Богдан.

Пре самог отварања ФЕНОК- а, на бини је уприличено потписивање Протокола о сарадњи са Музејом Војводине. Овај значајан документ потписали су директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић и директор „Гусала“ Зоран Петровић.

– Велика је част и задовољство присуствовати 24. ФЕНОК-у, овако значајном фестивалу једног од најстаријих друштава за неговање традиције и културе Срба, Академског друштва „Гусле“, основаног давне 1876. године. Покрајинска влада преко Покрајинског секретаријата за јавно информисање и односе са верским заједницама већ више од 10 година подржава рад овог друштва кроз конкурсе. Ове године смо подржали три пројекта у вредности од милион динара. Велика је част што наш индиректни корисник, Музеј Војводине, потписује протокол о сарадњи са АДЗНМ „Гусле“. То је веома значајно, не само за Кикинду, него и за читав регион и за нашу земљу јер је ово друштво прави пример чувања традиције, неговања културе и обичаја нашег народа и свих Срба – у нашој земљи и у региону – изјавила је покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић.

Она је додала да је покренут иницијални састанак како би „Гусле“ прешле на виши ниво и биле под покровитељством Покрајине.

– У току су преговори – председница Покрајинске владе Маја Гојковић је упозната са тим и у току су даљи разговори о томе на који начин ћемо то да реализујемо и на који начин ћемо да помогнемо Друштву, да и даље буду чувари наше традиције и наших обичаја – рекла је Александра Ћирић Бошковић.

Сарадња са Музејом Војводине траје дуги низ година пошто су „Гусле“ једно од малобројних друштава која озбиљно раде на заштити, ревитализацији елемената нематеријалног културног наслеђа и његовој регистрацији, и то управо у сарадњи са Музејом Војводине, изјавио је Зоран Петровић.

–  То није једино поље рада, ми имам и костимски фонд, ношње, много заједничких додирних тачака и сматрам да ће се сарадња у будућности још више развијати и едукацијама и кроз заједничке пројекте. Већ следеће године планирамо да направимо изложбу о историји „Гусала“, као и да прикажемо шта имамо у нашим депоима, и шта радимо на сцени. Желимо да јавност види да ми ово доживљавамо као озбиљну обавезу на којој ћемо озбиљно и да радимо – закључио је Петровић.

Градоначелник Младен Богдан навео је да се кикиндска публика сваког јула радује ФЕНОК-у, што, како је рекао, показује и колико је наш град усмерен на очување традиције, обичаја и културе.

– Град подржава овај фестивал који ће следеће године доживети четвртину века постојања. Стало нам је до тога да буде што богатији и да можемо да пружимо нашој публици квалитетне садржаје, али и да се активно бавимо очувањем културе и традиције. Овај фестивал је велики не само за наш град него и за Покрајину која га је подржала, а важан је и за Србију. Ово је 150. концертна година нашег Академског друштва, најстаријег у Срба, и не смемо заборавити какво културно благо имамо у Кикинди. Зато је наш задатак да га обогаћујемо и у будућности – истакао је градоначелник.

У току Фестивала биће одржано пет концертних вечери, у дворишту Курије, од 20 сати. Вечерас наступају домаћини, АДЗНМ „Гусле“ – Извођачки ансамбл и Велики народни оркестар.

Сутра, среду, биће одржан концерт солистичког певања са гостима из Турске, Северне Македоније и Румуније. У четвртак ће специјална гошћа бити Даница Крстић.

За петак је заказан концерт Етно-кампа, а Зоран Бугарски Брица, вођа ансамбла „Зоруле“ ће довести велики оркестар састављен од новосадских и темишварских тамбураша. Најављује се шаролик и богат репертоар – од Штрауса и романси, до банатског кола, са  изванредним солистима.

Завршни концерт у суботу одржаће тенор Александар Саша Петровић првак Опере Српског народног позоришта и велики пријатељ „Гусала“.

А. Ђ. и С. В. О.

toza-bogdan-(9)

Фабрика „Тоза Марковић“ испунила је унапред припремљен план реорганизације тачније обавезе према повериоцима које су и усвојене у Привредном суду у Зрењанину, пошто је проглашен стечај, истакнуто је у оквиру радне посете градоначелника Младена Богдана и члана Градског већа Ђорђа Тешина кикиндској црепари. Почетком децембра 2024. године за генералног директора фабрике именован је Мирослав Гајић који је рекао да, заједно са сарадницима, чини све да компанији која је поново постала ДОО, врати некадашњу славу.

– У фабрици је 350 запослених, са минималном флуктуацијом с обзиром на то да је су у највећој мери то радници који су близу пензији. То је и оптималан број за садашњу производњу. Од децембра прошле године производња плочица привремено је обустављена. То је био мој први потез као руководиоца и то је урађено због економских разлога. Са нашом технологијом, ценом превоза, глине, количином, квалитетом производа, димензијама не можемо да будемо конкурентни увозној керамици из Турске и Индије.  Погон керамике је конзервиран и уз одређена улагање могуће га је поново покренути. Са локалном самоуправом имамо добру сарадњу која није само декларативна што нам пуно значи – рекао је Гајић.

Посета најстаријој фабрици на територији града и шире искориштена за разговор о будућим плановима, истакао је градоначелник Богдан.

-Ова компанија је важна за нашу средину и желимо да помогнемо да пословање буде боље. Наредне године „Тоза Марковић“ обележава велики јубилеј 160 година постојања и рада што је понос за наш град, али и обавеза. Ова година је, како смо већ раније констатовали, тешка свим привредним друштвима у земљи. Да би фабрика добро радила потребна је радна снага тако да је у плану да се организују посете како би се млади и средњошколци упознали са њеним функционисањем и одлучили да се запосле у „Този Марковићу“. Како би олакшали пословање град је у два наврата конвертовао дуг компаније у капитал – прецизирао је Младен Богдан.

„Тоза Марковић“ производи седам модела црепа.

-На лагеру имамо 8,2 милиона црепа прве класе. Производња пристојно функционише и наша срећа је што имамо највеће наткривено складиште глине у Европи и на лагеру имамо око 50.000 тона сировине. Да би цреп био добар глина мора да одлежи минимално три недеље и сада су идеални временски услови за тај посао – навео је Гајић.

Плате су редовне и исплаћују се из два дела. Просек је осамдесетак хиљада.

А.Ђ.

 

jasmina-amfora

За лични допринос успешном раду Туристичке организације Града Кикинде, „Златном амфором“ награђена је в. д. директорка Јасмина Миланков. Награду већ 30 година додељује специјализовани туристички магазин „Ју Травел“ туристичким организацијама, ресторанима, хотелима, туристичким агенцијама и појединцима, који су значајно допринели развоју и афирмацији туризма у нашој земљи.

– Свака награда прија, али и обавезује. Потребно је да волиш свој град, свој посао и да се трудиш да извучеш максимум из свега. Без доброг тима, појединац не може да има успеха, посебно јер је ово тимски рад. Колико је награда моја, толико је и свих запослених у Туристичкој организацији, која је за успешан рад у протеклом периоду такође награђена овим признањем, пре четири године. Кикинда има још много ствари које није стигла да покаже туристима, у наредном периоду имамо да понудимо и нове туристичке производе – најављује Јасмина Миланков.

На свечаности доделе награда у Хотелу „Палас“ у Београду, представници туристичких организација, агенција, хотела, ресторана и бројни гости имали су прилику да, уз осврт на три деценије ове акције, заједно прославе добре резултате који унапређују туризам наше земље.

 

studenti-(2)

Висока школа струковних студија за образовање васпитача расписала је конкурс за упис студената у школску 2025/2026. годину. На основним студијама има места за упис 70 бруцоша, док је на мастер струковним студијама предвиђено 50 места.

На смеру струковни васпитач деце предшколског узраста 50 студента биће уписано на буџету, а 20 је самофинансирајућих. Школарина је 54 хиљаде динара и постоји могућност плаћања на рате, сазнајемо од директорица Високе школе Ангела Месарош.

 

-Пријем документације је од 23. до 25. јула, а пријемни испит биће одржан 26. јула. Будући студенти имаће проверу музичких, говорних и физичких способности, као и тест опште културе и информисаности – наводи наша саговорница.

На мастер струковним студијама на располагању је 50 места. Конкурс траје до 30. септембра, с обзиром на то да конкуришу кандидати који су завршили Високу школу или неку сродну дисциплину, односно нешто из области друштвено-хуманистичких наука.

-Од укупног броја места два су буџетска , а на мастер студијама студенти се рангирају по просеку. Пријемног испита нема, него је меродаван просек из претходног школовања – казала је Ангела Месарош Живков.

Школарина за мастер је 75 хиљада динара и плаћа се на 10 месечних рата. Настава се прилагођава  пошто школа излази у сусрет и студентима на мастеру који су у радном односу.

Све неопходне информације заинтересовани могу да погледају на сајту школе www.vaspitacka.edu.rs , на друштвеним мрежама, или путем телефона.

А.Ђ.