Град

suncana-jesen-(2)

Чланови Културно уметничког друштва „Сунчана јесен“ наступили су у дворишту Курије. Суграђани окупљени у овом друштву, не пропуштају прилику да се у оквиру Кикиндског лета, представе својој верној публици.

-Имамо пет секција и једино смо друштво у Војводини које, у оквиру Удружења пензионера, има континуирани рад. Нашим суграђанима представили су се чланови хора, фолклора, солисти, рецитатори и чланови литерарне секције. И наша креативна секција учествовала је у припреми наступа с обзиром на то да су нам израдили беџеве које поносно носимо на реверима. Рад чланова  креативног тима биће изложен на базару који је планиран претпоследњег августовског дана – истакла је Радојка Грујић, председница КУД-а „Сунчана јесен“.

Успешна је и спортска секција. Недавно су њени чланови били учествовали на сусрету спортиста Севернобанатских удружења пензионера и квалификовали су се за учешће на 4. Спортску смотру трећег доба у Врњачкој Бањи која ће окупити тимове из читаве Србије.

-Руководимо се мотом: „Нисмо стари, само нам је младост умножена“. Управо ова крилатица је и срж нашег рада у друштву које окупља 120 чланова. Једном месечно одлазимо на излет, тако смо овог пролећа и лето посетили Јагодину, Аранђеловац, Бању Ковиљачу, Сребрно, језеро, Палић, Апатин – навела је Радојка Грујић.

Већ у наредном периоду очекују их нова дружења.

-За „Дане лудаје“ бићемо добри домаћини гостима из Темишвара са чијим удружењем пензионера имамо одличну сарадњу. Током октобра, месеца старијих, обићи ћемо геронтолошке центре у граду, а већ 16. октобра очекује нас смотра хорова Србије у Аранђеловцу – додала је наша саговорница.

КУД „Сунчана јесен“ ради сваког радног дана.

-Позивам све пензионере, али и оне који ће се ускоро придружити нашем клубу да не пристају на усамљеност. Нека дођу код нас да заједно певамо, играмо и путујемо – прецизирала је председница „Сунчане јесени“.

Градско удружење пензионера има око 1.500 чланова.

А.Ђ.

a0d87832-705d-4989-a9ec-1d3cd177f174

Корисници куваних оброка Народне кухиње Црвеног крста данас и сутра, уместо свакодневних куваних оброка, добијаће пакете намирница које су довољне за њихове потребе. Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста и Младен Богдан, градоначелник истакли су да је до промене у дистрибуцији хране дошло услед исељења кухиње у којој се припремала храна и да је тренутна ситуација привремена.

-Топли оброци припремани су у кухињи некадашњег Дома ученика у улици Ђуре Јакшића. Како ће овај простор у наредном периоду бити реконструисан у оквиру прекограничног ИПА пројекта Србија – Румунија, кухиња је исељена. Тражимо адекватан простор за ову намену јер је неопходно да он одговара свим стандардима и прописима за припрему храну. Сигуран сам да ћемо врло брзо пронаћи адекватно решење, а до тада ће корисници Народне кухиње добијати ланч пакете. Разматрамо више објеката и недавно нам је у гостима био и главни секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић са којим смо разговарали о изналажењу новог простора за припрему топлих оброка. Желим да поручим корисницима Народне кухиње да неће остати без намирница и да активно радимо на томе да што пре поново добијају кувану храну на коју су навикли. Знатна средства издвајамо за ову помоћ и то ће се наставити и у наредном периоду јер је ово конкретна помоћ која пуно значи најугроженијима – истакао је градоначелник Богдан.

Црвени крст располаже довољним количинама намирница и ниједан корисник Народне кухиње неће остати без хране и хлеба. Куване оброке добијају 223 породице односно 536 особа. У пакетима ће се налазити основне животне намирнице, без брашна с обзиром да ће се хлеб и даље дистрибуирати.

-У старом Дому ученика поред кухиње био је и магацин који је такође исељен. Пакете хране одобрио је Црвени крст Србије, а донирани су од стране Министарства за рад, борачка и социјална питања. Хлеб, који се производи у простору Црвеног крста, ће се делити радним данима, као и до сада. Одговорићемо корисницима у складу са њиховим потребама.

Дистрибуција хлеба обављаће се по следећем распореду: у Хајдук Вељковој од 10 сати, у Раде Трнића испред броја 99 у 10.15, у Јована Јовановића Змаја број 135 у 10.30 часова, угао улица Браће Средојев и Мали Бедем хлеб ће се дистрибуирати у 10.45 сати, а на углу улица Наковачки друм и Ливадска у 11 часова.

Нови програм у оквиру Црвеног крста формиран је 1992, а Народна кухиња у нашем граду функционише од 1993. године. Циљ је да одговори на директно сиромаштво у локалној заједници. Кориснике програма делегира Центар за социјални рад, а финансира се из градског буџета.

А.Ђ.

metal-gate-bend

Тако млади, а већ успешни! Трочлани хеви метал састав из Кикинде „Меtal Gate” остварио је сјајан успех на гитаријади у Великом Градишту, где су одушевили љубитеље жестоких рифова и освојили другу награду.

Оно што је додатно обележило њихов наступ је признање за Михајла Мунћана (14), који је проглашен најбољим гитаристом фестивала, чиме је освојио и специјалну награду – електричну гитару марке Jackson.

“Великоградиштанска гитаријада” посвећена је неафирмисаним бендовима који имају ауторску музику.

Посебно је занимљиво да је кикиндски хеви метал бенд био убедљиво најмлађи међу такмичарима јер су Никола, Михајло и Петар основци.  Бубњар Никола Лињачки има тек 11, а басиста Петар Срдић свега 13 година.

На Гитаријади у Великом Градишту наступили су бендови из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и једна група из Аустрије. Пријављено је било педесетак састава који свирају ауторску музику. Услов је био да имају барем три ауторске песме. Пред публиком је наступило 15 такмичарских бендова.

Млади Кикинђани су одушевљени успехом, а са наградом је „пао” и њихов први хонорар за свирку- 30.000 динара.

„Меtal Gate” постоји од 2021. године, неуморно вежбају и граде свој музички пут.

На домаћој метал сцени, где често доминирају ветерани и трибјут бендови, “Metal Gate” доноси свежину и нову енергију. Бенд који не имитира – већ гради свој идентитет, и то жестоко и искрено.

 

 

saobracajna-policija-1

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодило се пет саобраћајних незгода у којима су три особе страдале. Тешке телесне повреде задобило је једна, а лаке две особе. У незгодама је настала материјална штета у износу од 330.000 динара.

Саобраћајне незгоде су се догодиле због  неприлагођена брзине, неуступање првенства пролаза, вожње под дејством алкохола и радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 20 учесника у саобраћају и издато је 99 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од чега су два задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривено је 10 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 38 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 57 осталих прекршаја.

 

FAZAN-BASAID

Ловачко удружење „Фазан“ из Башаида обележило је 100 година рада и постојања. Друштво, окупља педесетак активних чланова и газдује ловиштем површине од око 8.000 хектара. Датум јубилеја везан је за 23. август 1925. године, када је друштво званично регистровано на Савезној скупштини у Суботици.

 

-Јубилеј представља потврду дугогодишње традиције и рада на очувању ловног фонда у катастарским општинама Башаид, Банатска Топола и Ново Милошево у којима негујемо и штитимо срнећу дивљач, зеца, фазана и пољску јаребицу. У сезони су присутне и препелица, грлица, гугутка и голуб гривњаш – истакао је на свечаности председник Зоран Микалачки. – Израдили смо и одржавамо ловачку инфраструктура хранилишта, чеке, прихватилишта за фазане и ловачки дом. Наш циљ је одрживо газдовање и обнова фонда сваке године.

Обележавање стогодишњице употпуњено је полагањем испита за стручног пратиоца у лову, којем је приступило око двадесет кандидата из више војвођанских места.

-Јубилеј ће допринети развоју ловног туризма и даљој афирмацији младих генерација ловаца у локалној заједници. И у годинама које долазе планирамо да додатно ојачамо подмладак кроз обуке и менторство. Наставићемо и са пошумљавањем, унапређењем праћења и излова предатора, као и са развојем ловног туризма – закључио је Микалачки.

Обележавању века постојања, поред чланова Удружења, присуствовали су гости из земље и иностранства, градоначелник Младен Богдан, као и представници Ловачког савеза Војводине. Ово је била прилика да се доделе признања и захвалнице ловцима и свима који су помогли рад „Фазана“.

А.Ђ.

 

sns-skup-2308-(11)

Суграђани, њих 1.200, данас су се окупили испред Градске куће и на миран и достојанствен начин послали јасну поруку какву Србију желе.

Ово је начин, како су нам рекли, да покажу да хоће стабилност, мир, да им се врате све вредности које су им у претходним месецима одузете. Грађани, не само у Кикинди, него и у 80 других места и градова широм земље, желе да им се врати право на живот који им је ускраћен.

-Желим нормалан живот, да се слободно крећем, да ме на улици не пресрећу људи који вичу, звижде, пале и псују. То нисмо ми и то није већинска Србија. Неправда ми најтеже пада – истакла је Милева Милић која је, иако је у инвалидским колицима, дошла да подржи скуп.

И ветерани су се у великом броју окупили да подрже грађане који су против блокада. Носећи заставу Србије поручили су да је она светиња.

-Желимо да подржимо и станемо уз наш народ – навео је Недељко Миладинов, ветеран. – Највише ми смета што се народ сукобљава између себе, привреда стагнира, а млади уместо на факултетима су на улицама.

Суграђанка Силвија Канцел додала је да је доста насиља и блокада.

-Желим да се наша деца васпитавају и образују. Управо школарци и студенти највише трпе јер им је ускраћено право да уче, образују су и напредују – закључила је Силвија Канцел.

Подршку скупу у Кикинди пружила је и глумица Ива Штрљић.

-Овде сам јер желим да подржим и нагласим љубав према нашој земљи, јер када волите своју домовину навијате за то да она расте и развија се, да људи у њој буду задовољни и срећни. Подржавам председника Александра Вучића, верујем у њега и његове идеје и знам да својим идејама и радом помаже да Србија буде још сређенија и још боља. Ово су скупови чији је циљ да покажемо да су мир, спокој и заједништво најважнији. Смета ми да што велики број мојих колега, глумаца, заиста нема потребу да буде незадовољан. Чињеница је да се данас снима више него икада и да никада толико прилика и шанси за глумце није било и сматрам да треба бити захвалан – прецизирала је Ива Штрљић.

Уз  поруке „Хоћу да учим“, „Хоћу да радим“, „Хоћу моју Србију назад“, „Хоћу моју Србију назад“, „Хоћу да се крећем слободно“ грађани су показали да је већинска Србија устала против насиља и блокада, залажући се за мир и поштовање.

 

 

pasuljijada-r-selo-(5)

Месна заједница Руско Село данас је била домаћин Пасуљијади у организацији Удружења грађана „Завичај мој“. Овим је почело обележавање Великогоспојинских дана који ће трајати до 31. августа.

Манифестација је окупила 14 екипа, истакао је Милан Кесић из поменутог удружења. Пасуљијади су се прикључили и чланови екипе из Старе Молдаве из Румуније.

-Већ 18 година посећујемо и сарађујемо са Руским Селом. Сви мештани су за нас део фамилије и надам се да ће нам наши Рускоселци ускоро узвратити посету. Долазак у Руско Село, за нас је као долазак кући. У Старој Молдави има пуно Срба и неизмерно се радујемо посети наших земљака из матице – навео је Адријан Мојсеш Виктор, председник Месне организације Савеза Срба из Старе Молдаве.

Манифестацију је уз руководство Савета МЗ Руско Село, на челу са председником Душаном Марјановићем, посетио градоначелник Младен Богдан.

Великогоспојински дани у Руском Селу су незамисливи без овог, својеврсног, гастрономског фестивала – навео је градоначелник Богдан. – Овакви догађаји увек ће имати подршку локалне самоуправе јер су се екипе окупиле да покажу оно што нам је у овом моменту најпотребније, заједништво и слогу. То нам је најпотребније у овим изазовним временима. Дани села нас подсећају на заједништво, јединство и саборност. Преображење Господње које се обележава као слава у Руском Селу прилика је да поразговарамо са мештанима и гостима. Да чујемо њихове сугестије, да чујемо који су проблеми, као и да им предочимо шта је то што град може да уради. Развој села нам је приоритет и то наши становници месних заједница одлично знају. Гости из других места  и суседне Румуније увек су добродошли и драго ми је што су увеличали ово окупљање.

Већ сутра у 9 часова почиње 20. Међународни Великогоспојински стонотениски турнир у сали Основне школе „Глигорије Попов“. Очекују се екипе из Румуније, Мађарске и читаве Војводине. Истог дана, у 17.30 сати, на стадиону је и локални дерби између фудбалских клубова Црвене звезде и Козаре из Банатског Великог Села.

У уторак, 26. августа у 19 сати у холу Дома културе је отварање изложбе слика насталих на ликовној колонији „Џев“ у Банатском Великом Селу, а већ наредног дана на истом месу и у исто време биће отворена изложба слика Браце Азарића.

На сам дан славе, 28. августа у 9 часова у цркви Успења Пресвете Богородице биће служена Света Литургија. Субота је дан када ће бити организовано такмичење у пуцању глинених голубова на стрелишту у организацији Ловачког удружења „Зец“ са почетком у 17 сати.

 

Последњег дана обележавања славе села, у недељу, 31. августа, у сали ОШ „Глигорије Попов“ у 18 сати је Великогоспојински концерт плеса, док у 19.30 сати почиње Великогоспојински концерт фолклора у организацији Удружења жена „Јефимија“.

А.Ђ.

 

 

vinari-susret-(6)

У Иђошу је традиционални скуп под називом „Сусрети винара и виноградара Војводине“. Организатор је Удружење винара и виноградара „Шасла“, а поред домаћина скупу су присуствовали и гости из сличних удружења из Војводине, стручњаци, енолози. Приликом обиласка два винограда било је прилике и за размену искустава.

Сава Дудеј, власник је једног од винограда који су гости обишли. Дочекао их је са унуком Рељом и песмом.

-Виноград је подигнут 2015. године и има 200 садница италијанског ризлинга и исто толико франковке. Прошле године са 60 садница италијанског ризлинга сорте сила  попуњавао сам виноград. Више волим франковку која је сваке године роднија и здравија. Ова година боља је него прошла. Када правим вино не цедим грожђе, него отачем, и производим розе од франковке и бело вино од ризлинга. Све што преостане оде у ракију. Ове године, ценим, биће око 350 килограма ризлинга и око 400 килограма франковке – сазнали смо од Дудеја.

Јелена Кљајић, саветодавац ПСС истакла је да су виногради ове године много боље прошли него воћари.

-Цветање винове лозе избегло је ниске температуре у априлу и иако суша одразила на принос, али и на плод јер су гроздови и бобице ситније, није било проблема са појавом болести. Инсекти, осим цикада, не праве велики проблем виновој лози. Цикада малтене да није ни било, јер су и виноградари реаговали на време да спрече њихову појаву. Поједине сорте грожђа достигле су технолошку зрелост и на виноградарима је да прате садржај шећера и одреде када ће започети са бербом. Мој савет је да не журе и да дају шансу овом хладнијем таласу, како би квалитет вина био што бољи – додала је Јелена Кљајић.

Технолог и енолог Горан Аџић више од две деценије сарађује са иђошким виноградарима.

-У виноградима је солидно стање и то је добро, међутим, и ове године све је преурањено. Прошле године берба грожђа поранила је месце дана, а ове ће три недеље. Киша која је пала пре петнаестак дана преокренула је ситуацију, а ова, која је пала, пре свега неколико дана, умногоме ће утицати на сазревање винограда. Хладан талас, такође ће пролонгирати време бербе, тако да се надам да ће квалитет грожђа и вина бити бољи у односу на онај који очекујемо. Ове године очекујем бољи квалитет вина, али и боље услове прераде, уколико се продужи период са дневним температурама до 30, а ноћним до 16 степени – навео је Аџић.

Сваки савет који се односи на технологију прављења вина, злата је вредан, напоменуо је Бранислав Бројчин, члан „Шасле“.

-Окупило се више од двадесетак удружења и појединаца које смо позвали. Сви присутни били су у прилици да разговарају са стручњацима и питају све што их интересује. Скуп је значајан јер виноградари међусобно размене искуства. Ово је петнаеста година како организујемо Сусрет винара и виноградара Војводине и важно нам је да у нашем селу одржимо традицију гајења винограда – прецизирао је Бројчин.

Удружење „Шасла“ постоји 25 година и има шездесетак чланова. Од прошле године део младих винара укључио се у рад , чему се посебно радују старији чланови. У новијим виноградима заступљене су сорте каберне, мерло, рајски ризлинг, док се у старијим, чокотним, виноградима и даље узгајају сланкаменка и друге.

А.Ђ.

 

 

fifarkas-(2)

По завршетку уписа, у мају, испоставило се да нема довољно места за све који испуњавају услове за боравак у ПУ „Драгољуб Удицки“. Већ тада су предузете мере да се ово превазиђе.

Тихомира Фаркаша, члана Градског већа за образовање пред почетак нове школске године питали смо шта је урађено:

– На срећу, морам то да кажем, дошли смо у ситуацију да имамо више малишана. У Мокрину није распоређено више од 20 малишана, а у Кикинди око 90 деце. Ово је значајан број оних који су, да се жаргонски изразим, остали испод црте. Већ тада смо најавили да ћемо се свим силама трудити да нађемо адекватно решење и сад, пред почетак нове школске године, могу да кажем да смо урадили одличан посао.

Предшколска установа објавила је у среду списак малишана који ће бити смештени у додатној групи у вртићу „Колибри“. Осим тога у Мокрину је део школе „Васа Стајић“ преуређен за боравак предшколаца, тако да неће бити листе чекања у овом селу.

-Завршавају се адаптације дела простора у основним школама „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“, где ће такође бити предшколске групе. У новим просторима испуњени су сви законом прописани стандарди за боравак деце. У кикиндским школама биће припремно-предшколске групе. Јуче, четвртак, је у самој установи истакнут списак деце која ће бити уписана у поменутим школама. По завршетку свих радова и процедура биће организован родитељски састанак како би родитељи видели простор у којем ће боравити њихова деца. За саме предшколце ово је двојака корист јер ће они ићу у школе у којима ће похађати последњу годину вртића и тако се одлично упознати са простором у који ће боравити као школарци. Изаћи ћемо у сусрет родитељима чија деца ће децембра напунити годину. Они треба да се јаве у управну зграду Предшколске установе где ће добити информације јер постоји могућност да формирамо јаслену групу у вртићу „Јеленко“ у Накову, а локална самоуправа понудиће родитељима субвенције за превоз деце. На овај начин највећи број деце на листи чекања кренуће у вртић. Надам се да ћемо, са овим решењима, постати један од ретких градова у којима неће бити листе чекања за упис у вртиће – навео је наш саговорник.

Када се упис у потпуности заврши сви који, евентуално, остану нераспоређени треба да се јаве Предшколској управи, како би видели шта још можемо да урадимо.

А.Ђ.

dusan-flbab

Душан Фелбаб, један од најпознатијих кикиндских глумаца, преминуо је у 77. години живота.

Фелбаб се у кикиндском театру опробао у скоро свим жанровима, фарсама, водвиљима, али и комедијама домаћих аутора. Ипак, кикиндска публика име Душана Фелбаба углавном везује за типичног Лалу. Говорио је „лалошки“, облачио се као некада, неговао је обичаје и волео Банат и равницу.

У кикиндском позоришту играо је од 1963. до пензије. Публика памти представе у којима је играо, а највише комаде  „Полицајци“, „Па изволте у Сакуле“, „Како Банат кроз родољубље иде“.

-Затекла ме је вест да је наш Баба преминуо – каже за наш портал Бранислав Чубрило Рус. – Дуго смо радили заједно и Душан је увек био расположен за шалу. Волео је свој Банат, ову равницу и све што је везано за место из ког потиче.

За глуму је добио 34 награде. Између осталих то су Октобарска награда општине Кикинде, Златна значка Културно просветне заједнице Србије, Сребрна плакете Савеза аматера Србије и Плакета позоришта Кикинда.

Осим у Народном позоришту Душан Фелбаб био је једно време запослен и у кикиндској Полицијској станици и у Историјском архиву.

Комеморативни скуп биће одржан у понедељак у 10 сати у Народном позоришту у Кикинди, где ће се пријатељи, колеге и поштоваоци опростити од овог великана. Сахрана ће се одржати истог дана у 13 часова на Новом гробљу у Кикинди.