Град

саобрацајна-полиција-1

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде и којима су  две особе задобила повреде и то једна теже, а друга лакше. У незгодама је настала материјална штета у износу од 115.000 динара.

Саобраћајна незгода се догодиле због незаустављање испред пешачког прелаза  и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 11 учесника у саобраћају и издато је 129 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено осам возача, од чега је шест  задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 прмила алкохола у организму.

Такође, откривено је 20 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 37 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 75 осталих прекршаја.

суноцкрет-кукуруз-август-2025-(5)

На појединим парцелама у кикиндском атару почела је жетва сунцокрета. На газдинству породице Радуловић из Нових Козараца овај посао започет је почетком недеље и најпре је усев скидан са парцела са ранијим роковима сетве.

-Под сунцокретом имамо 120 јутара. Сејемо га у два рока, половину парцела заснивамо у раним роковима, а остатак у каснијим, како би стигли све да покосимо на време – каже пољопривредник Дамир Радуловић. – На лакшим, песковитијим, теренима сунцокрет је посејан раније и тренутно стање је такво да ће принос бити катастрофалан. На жалост, моја процена да неће бити више од 700 килограма рода по јутру, показала се као тачна. Услед суше, биљка није имала снаге да отвори бутон. На осталим њивама очекујем принос до 1.500 килограма по јутру.

Јунска тропска клима без капи кише оставила је последице на примарне пољопривредне културе кукуруз и сунцокрет. Зрно није успело да се налије, па нема ни рода.

-Поред свих потешкоћа са временским (не)приликама, борили смо се и са вранама. Када је сунцокрет завршавао са цветањем и када се формирало зрно, није било воде и вране су „нападале“ парцеле свакодневно тако да су повадиле знатан број зрна. На неколицини парцела, које обрађујем, нема ниједног зрна сунцокрета. Толика је штета коју су нанеле – појаснио је наш саговорник.

Ситуација није боља ни са каснијом сетвом. На овим површинама род ће зависити од примене агротехничких мера.

-Обиласком њива приметио сам да има и оболелих биљака. Очекујем нешто бољи принос, али све зависи од тога колико се улагало и колико је ко минералног ђубрива дао земљи. Какво је сада стање жетва сунцокрета биће у јеку око 20. августа – процењује Дамир Радуловић.

Већ трећу годину за редом рак рана пољопривредника је кукуруз. „Златно зрно“ Радуловићу су засновали, такође, на 120 јутара.

-Кукуруза неће бити више од 200 килограма по јутру. Висина му је од 120 до 150 центиметара, а он треба да буде од два до три метра. Ове године радили смо силажу и приликом скидања усева наилазили смо на круг од 10 до 15 метара где је било клипова, а на осталим деловима парцеле нема ништа. По јутру, некада је било осам Змајевки приколица силаже, а ове је максимално четири – каже Радуловић.

Наш саговорник пита се и како ће ратарство бити исплативо произвођачима који немају своју механизацију и морају да плате све услуге.

-Решење видим у другачијем приступу. Ми ћемо мењати сетвену структуру. Наредне године сејаћемо уљану репицу на више парцела, а кукуруз дефинитивно смањујемо. Суво ратарење је прошлост тако да ћемо конкурисати за средства за заливне системе, како би нам се вратио бар део уложеног  – закључио је овај пољопривредник.

На њивама овог газдинства ранијих година традиционално се сејала шећерна репа.

-Прошле године сам се „опростио“ са овом културом. У мом газдинству је више никада нећу засновати. Донела нам је велике проблеме и иако сам био решен да истрајем у производњи „краљице“ ратарства, одустао сам од ње – открио нам је Дамир Радуловић.

Једини усев који није подбацио је пшеница која је имала солидан род. Стога ће све више пољопривредника тежити ка сетви озимих култура. Током зиме и пролећа оне добију влагу те и, какви, такви приноси не изостају.

А.Ђ.

идјос-центар-1

У понедељак, 18. и уторак 19. августа у Иђошу се обележава слава Преображења.

Првог дана у цркви је у 18 сати Бденије, а на сам дан славе у 9 сати и 30 минута биће одржана Света Литургија. Раније је постојао обичај да се у цркви преноћи ноћ уочи Преображења. Болесни из сваког села и околине раније су долазили пешице носећи крст, а током вечери се чита молитва. У поноћ се служи Света Литургија, свети се вода и уз воду гранчице босиљка. Сви који преноће у цркви остају и на јутарњој литургији.

У 21 час почеће и финале турнира у малом фудбалу.

иза-кулиса-(6)

У препуном дворишту Курије публика је уживала у кабареу „Љубав из кулиса“ у ком играју Владимир Посавец Тушек и Мина Лазаревић. Посетиоци су имали прилику да сазнају о урнебесно забавниме и дирљивим тренуцима из живота двоје заљубљених „матораца“,  глумачког пара са готово 100 година заједничког професионалног искуства.

-Представа је настала у опуштеним тренуцима. То је животна прича двоје средовечних људи који се заљубе – истакла је Мина Лазаревић. – Било нам је занимљиво да поставимо питања, која, сигурна сам, постављају особе у тим годинама: Да ли имам право на љубав у тим годинама?, Да ли је могућа?, Како може да функционише љубав када неко иза себе има децу, породицу? За нас су све ове теме биле диван полигон за игру и шалу и трудили смо се да будемо духовити и ауто иронични, али и да покажемо какав је живот глумаца када се угасе светла и спусте завесе, кад престане живот на сцени.

Глумци на сцени причају романтичну, сентименталну и духовиту причу.

-Оно што живот може да изрежира, то нико не може да измашта. Потрудили смо се да из својих и искустава наших колега направимо коктел у ком ће се свако препознати. Уколико публика, док гледа представу, остави, барем на сат и по своје страхове, свакодневне стресне ситуације и буду са нама, ми знамо да смо урадили добар посао – навела је Мина Лазаревић.

 

Владимир Посавец Тушек породично и емотивно је везан за нашу средину с обзиром на то да му је мајка из Накова.

-Драго ми је што сам поново са својим пријатељима из детињства и младости. Комад је премијерно одигран 1. децембра и већ смо близу четрдесетог извођења, што је много за свега пола сезоне. Кабаре изводимо по читавој бившој Југославији и реч је о форми која има чврсту драматургију – додаје је Посавец Тушек.

У Академији 28 комад је у редовном репертоару.

-Током лета извели смо представу у више различитих амбијената и градова. То је љубавна прича која је свим пријемчива, али је истовремено и прича о нашем, глумачком, послу. Говори са чиме се бавимо и сусрећемо, јер и глумац је обичан човек, али истовремено и необичан – закључио је Владимир Посавец Тушек.

У кабареу је Мина Лазаревић, уз клавирску пратњу Милице Радојевић, извела светске и домаће хитове. Представљене су 24 кабаретске сцене, 11 музичких и пет поетских тачака.

А.Ђ.

 

 

 

 

зарко-предсколска-(3)

У Основној школи „Жарко Зрењанин“ уписано је 62 ђака првака. Они ће бити распоређени у три одељења, каже директорица Славица Лазић.

-У нашој школи у току је уређење дела објекта. Реч је о просторијама које смо уступили на коришћење Предшколској установи „Драгољуб Удицки“. Од јесени ће у нашој школи бити предшколска група и све се ради да се простор до 1. септембра доведе у функцију.  Просторија је окречена, положен је ламинат, стављена су и нова улазна врата, адаптиран је тоалет. Постављена је и  заштита на радијаторима и преграђен је простор који води ка просторији где ће бити смештена предшколска група – напомиње Славица Лазић.

Предшколци ће имати простор који је уређен по свим стандардима и правилима који постоје у оквиру предшколског образовања. Уједно, већина ће, када крене у школу, ићи у „Жарко Зрењанин“ тако да ће имати прилику да се адаптирају на ново окружење још док су у вртићу.

А.Ђ.

 

деција-пиаца-(3)

И ове суботе дечија пијаца у Културном центру измамила је најмлађе продавце. У понуди су биле играчке, друштвене игре, шналице, сликовнице, књиге, бојице, уџбеници, одећа и још пуно тога.

Искра Михаљчић каже нам да се лепо провела и поред тога што је део предмета који јој више не требају продала, нешто је и купила.

-Други пут сам дошла. Овде је лепо, има нас пуно и сви се дружимо. Донела сам да продам играчке са којима се више не играм, сликовнице, бојице. Следећи пут кад дођем донећу и одећу. На пијаци има свашта и оно што сам зарадила потрошила сам како бих купила себи хеклану жабицу – сазнали смо од Искре.

И две другарице деветогодишња Теодора Недин и десетогодишња Лена Превијанац, такође су биле у улози продаваца.

-Први пут смо овде и сигурно ћемо доћи и наредне суботе – открила нам је Лена. – Нисмо пуно тога продале, али је најважније да смо се дружиле са другом децом и лепо провеле.

Лена је додала да ништа на дечијој пијаци није скупо.

-Донеле смо шналице, гумице, торбице, рајфове, новогодишњу капу, па и мајицу – појаснила је Лена. – Продавали смо шналице за 10 и 20 динара. И сви остали који су дошли имали су интересантну робу. Купила сам играчке које немам код куће.

На пијаци сте могли да добијете и нову фризуру и то за свега 300 динара, с обзиром на то да је једна од девојчица правила пунђе по тој цени.

А.Ђ.

 

крофнијада-2025-(1)

Манифестацијом Крофнијада, у организацији удружења жена „Иђош“, почело је обележавање Дана села. Окупило се пет такмичарских екипа из околних места, а ове године направљено је и подељено је хиљаду крофни.

-Ни високе температуре нису нас спречиле да умесимо и печемо крофне. Са прављењем крофни почели смо пре 25 година, а саму манифестацију започели смо пре седам година. За лепе и укусне крофне потребна је лака рука и пуно љубави – истакла је Биљана Ђурђулов председница удружења жена „Иђош“.

Уз Иђош се везују крофне и важно је одржати традицију, рекао је градоначелник Младен Богдан који је посетио манифестацију.

-Окупљање и дружење на оваквим догађајима значајно је за свако место. Ово је прилика да се размене искуства, да се квалитетно проведе време, а најважније је што се прављење традиционалне посластице преноси на млађе генерације. Свака екипа, како сам чуо, има свој рецепт и начин како прави крофне, те је зато и свака од њих специфична – рекао је Богдан.

Први човек града похвалио је агилност Иђошанки.

-Удружење жена труди се да негује и чува обичаје које су научиле од својих бака и прабака. Где год да оду представљају своје место и свој град и ми се трудимо да их подржимо и помогнемо им. У овим тешким временима неопходно нам је јединство око важних и кључних питања нашег народа и желим да позовем све да будемо јединствени и да се окренемо ономе што нас спаја, а то је интерес нашег града и наших села – навео је Младен Богдан.

Крофнијаду су улепшали најмлађи чланови КПД „Миливој Оморац“ који су одиграли сплет народних игара.

У манифестацији су учествовале екипе из Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Лазарева, Новог Милошева.

Програми обележавања ће трајати до 19. августа када је и црквена слава овог места Преображење, које је познато и као летње Богојављење. Раније је постојао обичај да се у цркви преноћи ноћ уочи Преображења. Болесни из сваког села и околине раније су долазили пешице носећи крст, а током вечери се чита молитва. У поноћ се служи Света Литургија, свети се вода и уз воду гранчице босиљка. Сви који преноће у цркви остају и на јутарњој литургији.

А.Ђ.

пруга-(2)

Хемијски воз, специјално шинско возило Инфраструктуре железнице Србије за сузбијање вегетације дуж пруга, данас, 15. августа, на релацији Суботица – Хоргош државна граница, почиње рад ове сезоне, саопштено је из тог предузећа.

Предвиђено је да у наредних четрдесетак дана хемијски воз прође дуж готово свих пруга у Србији, а растиње ће се уништавати у ширини од пет и по метара од пруге, наведено је у саопштењу.

Обезбеђена су сва неопходна хемијска средства, а њихова примена, како се истиче, није штетна по здравље људи и животиња.

Хемијски воз ће саобраћати и сузбијати вегетацију дуж следећих пруга: данас, 15. августа, дуж пруге Суботица – Хоргош државна граница, а сутра, 16. августа, дуж пруге Суботица-Сента-Кикинда.

Затим, у недељу, 17. августа, сузбијаће вегетацију дуж пруге Кикинда – државна граница (Јимболиа) – Банатско Милошево – Зрењанин, а 18. августа дуж пруге Зрењанин-Панчево.

Иако хемијска средства која се користе приликом третирања вегетације нису штетна, “Инфраструктура железнице Србије” апелује на пчеларе да заштите своје пчелиње колоније, уколико се евентуално налазе у зонама деловања хемијског воза.

Реализација распореда рада хемијског воза условљена је атмосферским приликама, па су могућа одступања, напомињу из овог предузећа и наводе да ће правовремено обавештавати јавност о даљем току спровођења акције.

боокс-1678014-1280

С обзиром на то да север Баната има развијену традицију стварања и конзумирања девете уметности, кикиндски Културни центар и новокозарачка Галерија “Здравко Мандић” у октобру ће организовати тродневни фестивал стрипа.

– Околни градови, пре свих Сомбор и Зрењанин, већ имају угледне фестивале сличног типа. Тако смо сликар Брацо Азарић, стрип цртач Миливој Вукојевић и ја дошли на идеју да и нашим суграђанима омогућимо један овакав догађај – каже Тања Ножица, заменица директора Културног центра.

Како наводе организатори, овај догађај окупиће не само љубитеље стрипа него и неке од угледних стрип цртача. Засад су учешће потврдили Микица Ивановић, који је најпознатији као цртач Великог Блека, потом Бранко Ђукић, академски сликар и организатор зрењанинског фестивала “Стриполис”, као и неколико репрезентативних бањалучких уметника.

 

Вукојевић

– Један део програма одвијаће се и у Новим Козарцима, а то ћемо уклопити у Михољске сусрете села, тако да се надамо да ће овај фестивал видети велики број посетилаца-наводи Брацо Азарић, док идејни творац Миливој Вукојевић додаје да ће уз стрипаџије, посетиоци видети и неке од радова еминентних сликара с овог подручја. У склопу Фестивала биће уприличена и промоција пете књиге мајстора црно-белих квадратића, Спасоја Кулаузова.

-Прошле године овај познати мокрински стрип цртач је био спречен, па нисмо стигли да промовишемо ни његову четврту стрип-књигу, коју је издао Културни центар, зато ћемо ове године у склопу програма објединити и представљање и те четврте, као и пете, недавно издате Спасојеве књиге, наводи Тања Ножица, додајући да ће организиратори учинити све да анимирају и малишане који би путем радионица испољили своју евентуалну склоност ка овој уметности.

-Наша генерација је одрасла уз стрип, а многа данашња деца ни не знају шта је то. Време је да се та ситуација коначно промени и да стрип поново заузме запажено место у поп култури- констатује Тања Ножица.

Н. Савић

топола-велика-госпа-(12)

У четвртак и петак Банатска Топола је место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква Узнесења Блажене Девице Марије, у народу позната као Велика Госпа, подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.

И ове године на молитвама и миси окупио се велики број верника из Мађарске, Румуније и читаве Војводине. Међу њима је била и Зрењанинка Маријана Нишкановић.

-Чула сам за то да се Госпа више пута указала на зиду цркве и због тога смо и дошли. Иначе за ово свето место сазнали смо тек прошле године, а сваке године одлазили смо на ходочашће у Међугорје. Свештеник нам је рекао за Банатску Тополу и дошли смо да будемо део обележавања великог празника уочи Велике Госпе. Дан раније се долази и изговарају се мисе уочнице јер се Госпа указала на овом месту. Очекивала сам пуно људи, али ме је изненадио оволики број верника и драго ми је што сам и ја дошла – истакла је Маријана Нишкановић.

Обележавање црквене славе од 19. века је дан раније, 14. августа. Вечерњој и Светој миси, као и процесији  са кипом Мајке Божије присуствовали су свештеници зрењанинске бискупије, а ове године ту је био и Чаба Бојте, свештеник реда Светог Фрање из Трансилваније који је познат по свом хуманитарном раду. Од  1993. године, од када је на његову иницијативу отворено прво сиротиште, до данас спасао је 6.000 деце без родитеља. Фондација коју води обезбеђује храну, одећу и обућу, али и образовање за сирочад.

-У овим временима нада је та која треба да води људе, да буду добри једни према другима. И ово ходочашће потврђује да постоји вера. Дошао сам из далека, као и многи људи који су се окупили у Банатској Тополи. Осим вере, потребно је да опростимо грехе једни другима јер једино тако можемо да напредујемо – поручио је фрањевац Чаба Бојте.

Мису је водио монсињор Мирко Штефковић, зрењанински бискуп.

-Важно нам је што смо на овом светишту, јер је ово јубиларна година, година наде за Католичку цркву. Папа нас је позвао да будемо ходочасници наде, да се обраћамо Богу и да сагледамо наш животни пут. На нама је да увек чинимо добро, да помажемо ближњима и усмеримо их да нађу пут ка Богу – рекао је монсињор Мирко Штефковић.

Записано је да је давне 1854. године, у тадашњој школи, која се користила као богомоља, појавио лик Богородице која је услишавале молитве болесних и несрећних.

-Ово светиште посебно поштујемо. Према предањима овде се догодило чудо и окупљањем показујемо поштовање према Девици Марији – додао је  зрењанински бискуп.

Лик Богородице први пут се појавио 9. децембра. Деца су у тадашњој школи приметила да се оросио зид у облику мајке са дететом, лик Богородице. Обрисали су зид, али се поново појавио лик. Марамицама којима су брисали зид поједини су стављали на болесне очи и оздравили су, каже предање. О томе се прочуло и ова црква постала је место ходочашћа. Најпре су она организована на Велику и Малу Госпојину.

Изградња цркве почела је 1854. године када се први пут указала Богородица. Посао је трајао до 1871. године, а торањ је изграђен 1914. године.

А.Ђ.