June 26, 2026

Град

cubrilo-(2)

Borislav Čubrilo, proizvođač kraft piva: Suvača na pivski pogon

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Nije baš kikindska ulica Toze Markovića toliko na periferiji, koliko se u prvi mah čini. Naročito ako smo u tu ulicu pošli s namerom da se upoznamo s proizvodnim pogonom zanatskog piva. Verovatno proces proizvodnje piva više interesuje tehnologe, a vaš izveštač se deklariše u konzumente ovog napitka. Zato ovaj tekst kucamo odmah na licu mesta, u pivari i sasvim trezni.

Dočekuje nas Borislav Čubrilo, kojem tražimo ličnu kartu. Ne naravno njegovu, jer nismo islednici, nego njegove zanatske radionice.

– Firma „Banat bir“ je nastala 2019. prvo kao kućna, eksperimentalna pivara. Tad smo se tek upoznavali s tehnologijom proizvodnje zanatskog piva. Prvo smo „kuvali“ po 20 litara za društvo i za lične potrebe, a ubrzo smo iste godine prešli na veću proizvodnju- kaže domaćin. -Međutim, došla je korona i to vreme lokdauna smo iskoristili da unapredimo opremu i proširimo proizvodnju na 180 litara. Tad smo razvili i paletu od četiri vrste piva. Nakon toga smo odlučili da se još ozbiljnije posvetimo proizvodnji. Prikupili smo dokumentaciju od Ministarstva poljoprivrede, uskladili proizvodne pogone sa zakonskim regulativama i napokon prošle godina registrovali firmu i još više proširili proizvodnu paletu. Sad proizvodimo osam vrsta piva- dodaje Čubrilo, ujedno nudeći da isprobamo neki od njegovih proizvoda. Odbijamo dok smo na zadatku, nego, dok traka „curi“ pitamo da nam otkrije još neki podatak o svojoj manufakturi:

– Dosta nove opreme smo nabavili. Dosta toga putem subvencija Republike Srbije, a nešto smo i sami napravili. Sad smo nabavili fermentor od 1000 litara i imamo kapacitet skladištenja od 24.000 litara godišnje. Očekujemo do kraja godine da ćemo nabaviti još jedan fermentor, što bi bilo dodatnih 12.000 litara godišnje.

A Kikinđani, koje najviše vole?- pitamo.

– Pre svega naše najpoznatije i autentično pivo od ludaje sa začinima: cimet, muskatni orah, đumbir, karanfilić… Zatim, pored piva od ludaje, tu su i „Kikindsko svetlo“, „Fijaker“, „Ipa“ i „Suvača“, koja su dobitnici specijalnih priznanja na Etno sajmu hrane i pića u Beogradu. Pored njih imamo i piva „Kinđa“, potom „Naiva“, a uskoro izlazi i „Ravnica“, pitko pivo sa citrusnim i notama hmelja. Ove godine smo se trudili da kroz lokalne manifestacije širom Srbije što više promovišemo naše proizvode, bili smo na mnogo mesta, a i na „Danima ludaje“ je bila prilično velika potražnja za našim pivom od strane komšija Rumuna.

– Može li sad jedno ladno? -navaljuje domaćin. –Može! Zadatak izvršen, kažem. Jer, mada nisam iz Rumunije, i mene živo interesuje kako vozi „Fijaker“  po „Ravnici“ i da li posle trećeg, „Suvača“ počinje da okreće.

N. Savić

sss-albanija-razmena-(5)-Copy

SSŠ „Miloš Crnjanski“ i ove godine u projektu „Superškole“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ i treću godinu zaredom, biće deo programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Tema projekta je „Izgradnja mira i jačanje mira na Balkanu“.

-Nakon što smo dve godine sarađivali sa učenicima i zaposlenima iz Gimnazije „Hidajet Lježa“, upoznali se sa kulturom, istorijskim znamenitostima, načinom života i školskim programom u Lješu, ove godine promenili smo partnera – saznajemo od direktora Milorada Karanovića. – Projekat ćemo realizovati sa školom iz središnje Albanije iz mesta Bereta. Naših 15 učenika posetiće Albaniju, nakon čega ćemo im i mi biti domaćini.

Osnovna ideja projekta je da mladi iz regiona upoznaju jedni druge i uče o drugim lokalnim zajednicama. Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ciljevi projekta su pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu. Tokom razmena organizuje se mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta.

Program „Superškola“ podržavaju lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, a finansiraju ga Evropska unija i Nemačka.

A.Đ.

 

 

 

 

crkva-fasada-(1)

Završeni radovi na hramu Svetog Nikole: U znaku jubileja

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Pravoslavni hram Svetog oca Nikole u centru grada u proteklom periodu  delom je rekonstruisan. Skela koja je bila postavljena oko jedne od najstarijih zgrada u Kikindi razmontirana je, čime je i okončan posao planiran u ovoj godini.  Protojerej Miroslav Bubalo podseća da je ove godine značajan jubilej, dva i po veka od završetka izgradnje zdanja.

-Stekli su se uslovi da se uradi najozbiljnija rekonstrukcija hrama u proteklih 50 godina. Najpre smo zamenili postojeći crep, i rekonstruisali dotrajale delove na krovu i na kraju smo sanirali postojeću fasada – kaže naš sagovornik.

Kako na crkvi nije bilo odgovarajućeg crepa on je pucao na krovu što je uzrokovalo prokišnjavanja. Stoga je je podaščan krov i stavljena nepropusna folija kako bi se došlo do trajnog rešenja. Fasada je sanirana i okrečena sa materijalima koje je odobrio nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice.

-Osposobljen je i sat u zvoniku koji nije radio pet, šest godina. Sada smo u eksperimentalnoj fazi, proveravamo razliku u tačnosti, kao i da li na rad sata imaju uticaja vremenske prilike. Mehanizam je stariji i ima oscilacija u odnosu na visoke i niske temperature. Rešili smo pogon sata i sada ga pratimo. Želja nam je da sat ponovo ima mehanizam za izbijanje, da se ponovo čuje na svakih 15 minuta, kako je to bilo nekada – otkrio je protojerej Bubalo.

Finansijer radova je kikindska Pravoslavna crkvena opština.

-Neophodni su i manji radovi u unutrašnjosti crkve. Na pojedinim mestima izbila je vlaga i šalitra i to bi trebalo sanirati. U planu je i da postavimo toplotnu pumpu koja bi zagrevala deo hrama koji ima podno grejanje, kao i da se zameni deo oštećenih pločica – pojasnio je protojerej Miroslav Bubalo.

U okviru proslave jubileja, 250 godina, krajem ovog meseca iz štampe će izaći i knjiga o crkvi Svetog Nikole koju je napisao Tihomir Gajski. Pošto knjiga ugleda svetlost dana biće organizovana i promocija. Do kraja godine u planu je i izložba arhivalija, starih predmeta, ikona i jevanđelja koje hram poseduje.

JUBILEJ ČITAVOG GRADA

-Ovo nije samo jubilej crkve, nego čitavog grada – navodi protojerej Bubalo. – Kikinđani su najpre izgradili crkvu od cigle pa su tek nakon toga pravili svoje kuće od čvrstog materijala.

A.Đ.

1710420647656

Pune ruke posla za saobraćajce: Šest saobraćajki i 18 isključenih vozača

Aleksandra Djuran October 20, 2025

Na području Policijske uprave u Kikindi u danima vikenda dogodilo se šest saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe  lakše  povređene. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 310.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog pogrešno izvođenje radnje vozilom, neprilagođene brzine i neustupanja prvenstva prolaza.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 30 učesnika u saobraćaju i izdata su 124 prekršajna naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 18 vozača, od kojih je šest vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkriveno je 25 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 33 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 78 ostalih prekršaja.

opasulji-se-(4)

Projekat „Opasulji se“ u kikindskim vrtićima: U „Mendi“ i „Bambiju“ realizovan projekat građanske nauke

Aleksandra Djuran October 19, 2025

Vrtić „Mendo“ i „Bambi“ učestvovali su u projektu građanske nauke Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu. Projekat je imao naziv „Opasulji se“ i mališani su zajedno sa vaspitačima imali zadatak da uzgajaju pasulj od semena do ploda.

Dr Uroš Stanković i dr Mirko Đorđević posetili su pomenute vrtiće kako bi se uverili u to kako je projekat napredovao tokom prethodnih meseci.

-Naša ideja je da ispitamo genetičku raznovrsnost pasulja i pasuljevog žiška. Želeli smo da se na licu mesta uverimo koje rezultate su postigla deca iz Kikinde i koliko su naučili – rekao je dr Stanković. – Cilj je da se uvidi raznovrsnost što pasulja tako i pasuljevog žiška u čemu su nam dosta pomogla deca iz „Mende“ i „Bambija“. Ovo je način na koji deca mogu da postanu naučnici. Drago mi je što su mališani, i vaspitači bili uspešni u onome što su radili.

Projekat je obuhvatio autohtone sorte pasulja, dodao je dr Mirko Đorđević, takođe sa beogradskog sa Instituta za biološka istraživanja .

-Sakupljamo stare sorte pasulja  i žiška iz čitave Srbije i radimo na populacionoj genetici. Zadovoljni smo koliko su se kikindski mališani posvetili uzgoju pasulja i šta sve znaju. Doneli smo i zanimljive društvene igre koje prate projekat i siguran sam da ćemo sarađivati i u narednom periodu. Sva naša istraživanja nalaze se na sajtu opasuljise.rs – istakao je dr Đorđević.

Sve je počelo na razmeni sa ostalim koleginicama, otkrila nam je vaspitačica u vrtiću „Mendo“ Olivera Ivanović.

-Dopao mi se naziv „Opasulji se“, ali i ekološka poruka koju on nosi. U današnje vreme ovo je zaista važno, kao i da naši mališani stiču znanja od naučnika sa fakulteta i stručnjaka u svojim oblastima. Semena su stigla sa beogradskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Zasadili smo ih sa decom u jednom delu dvorišta u vrtiću i ubrzo smo uključili i roditelje koji su odneli semena kući i tamo ih uzgajali. Uspeli smo da ga proširimo na širu zajednicu – precizirala je Olivera Ivanović.

Pasulj je svakodnevno negovan, deca su ga zalivala, plevila i pratila njegov rast.

-I ove školske godine takođe ćemo se priključiti ovom projektu. Sada imamo iskustvo više i sigurna sam da će rezultati koje ćemo postići biti bolji – zaključila je vaspitačica Olivera.

Deca su svojim gostima uručila crteže na kojima je naslikan čitav proces uzgoja pasulja od sadnje do berbe.

Rezultati ovog projekta unaprediće poljoprivrednu proizvodnju razvojem metoda bio kontrole štetnih insekata i značajno doprineti zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi od štetnih uticaja pesticida. Navedeni poduhvat moguć je isključivo uz aktivno uključivanje građana u sakupljanje žižaka velikog broja populacija sa različitih lokacija. Uključivanjem javnosti u sakupljanje i slanje materijala unaprediće se populaciono-genetička istraživanja pasuljevog žiška i detektovati rasprostranjenost ove štetne vrste u Srbiji.

Projekat je finansirao Centar za promociju nauke uz inicijativu da se što više građana uključi u njega.

A.Đ.

struja-radovi

U utorak bez struje deo Banatskog Velikog Sela

Aleksandra Djuran October 19, 2025

Zbog radova na električnoj mreži u utorak, 21. oktobra, od 9 do 13 sati, struje neće biti u sledećim ulicama u Banatskom Velikom Selu: Omladinska od škole do kraja (desna strana), Pane Đukića, Branka Ćopića, Desanke Maksimović, Bosanskoj, Slavka Rodića, Marka Jokića, Zdravka Čelara, Nikole Tesle od Desanke Maksimović do Bosanske, Nikole Tesle od polovine ulice prema Bosanskoj i ulica Vojvođanska.

 

 

stanislava-4

Stanislava Hrnjak na čelu poslaničke grupe SNS u Skupštini Vojvodine

Jelena Trifunović October 18, 2025

Dvoje Kikinđana na čelu najjačih poslaničkih grupa.

Predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi, Stanislava Hrnjak, izabrana je za predsednicu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ u Skupštini AP Vojvodine. Ova poslanička grupa ima 62 poslanika.

Tako su sada Kikinđani na čelu dve najveće poslaničke grupe u Srbiji – i u Beogradu i u Novom Sadu. Sugrađanin Milenko Jovanov u drugom je mandatu šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini.

Hrnjakovoj je ovo drugi mandat u pokrajinskom parlamentu. Do sada je bila zamenica predsednika poslaničke grupe SNS.

sajam-cveca-oktobar-2025-(9)

Sajam cveća okupio veliki broj sugrađana

Aleksandra Djuran October 18, 2025

Na oktobarskom Sajmu cveća u Kikindi okupilo se petnaestak izlagača iz Kikinde i okoline. Osim što su ponudili svoje proizvode svim posetiocima pomogli su savetima o najboljem načinu uzgoja baštenskog i drugog cveća.

Ljubica Klačak iz Kikinde ponudila je, mahom, sobno cveće.

-Uzgajam cveće za svoju dušu. Kako ga imam puno rešila sam i da ga prodajem. U ponudi sam imala sve vrste sobnog cveća, pa i nove sadnice spatifiluma za koje su mnoge sugrađanke tražile. Cene su više nego pristojne. Puno rada i ljubavi neophodno je da bi se uzgajalo cveće – navela je Ljubica Klačak.

Izlagači su ponudili veliki izbor rezanog i saksijskog cveća, rezanog bilja, rasadnog materijala, neophodnih dodataka za napredovanje cvetnica, ukrasnog materijala za baštu i kuću.

-Doneli smo dan i noć i hrizanteme koje su  i najtraženije. Cene nisu visoke, godina ih nismo menjali i to naši kupci cene – dodao je Žolt Imre, zaposlen u rasadniku cveća „Janić“ iz Mokrina.

Sajam su u velikoj meri posetile, mahom Kikinđanke koje su izrazile zadovoljstvo bogatom ponudom.

-Jako volim cveće i ne čudi me što je ovolika gužva. Bogata je ponuda i ima svega i pravi je praznik za oči. I majka i ja volimo cveće i smatram da bi bilo dobro da se ovakvi sajmovi organizuju češće – napomenula je Vesna Blašković.

Ponudom je bila zadovoljna i Ilona Mužung.

-Imam jako puno cveća, moje kolegince mi kažu: „Kod tebe Ilona, i kamen će procvetati“. Cveću treba ljubavi, da ga negujete, da pričate sa njim. Cveće voli i muziku – saznali smo od Ilone Mužung.

Sitan rasad cveća prodavao se po ceni od 50 dinara, dok su najskuplje bile mediteranske biljke  preko 1.000 dinara.

 

 

PUDAR-MIONICA

Za energetsku sanaciju objekta JP „Kikindi“ 27,7 miliona dinara u okviru Nacionalnog programa

Aleksandra Djuran October 17, 2025

U Mionici su  svečano potpisani  ugovori u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije objekata od javnog značaja u jedinicama lokalne samouprave (JLS). Među 43 gradova i opština  i Kikindi su odobrena sredstva za finansiranje projekta unapređenja energetske efikasnosti i energetske sanacije zgrade komunalnih delatnosti – JP „Kikinda“. Za ovaj projekat biće izdvojeno 27,7 miliona dinara.

Ugovor je zameniku gradonačelnika, Dejanu Pudaru, u ime Ministarstva rudarstva i energetike, svečano uručila državna sekretarka Sonja Vlahović.

-Nastavljamo sa ulaganjima u održivi razvoj i modernizaciju lokalne zajednice. Koristim priliku da se zahvalim Republici Srbiji i Ministarstvu rudarstva i energetike na kontinuiranoj podršci u našim naporima. Planirani radovi obuhvataju primenu savremenih rešenja za smanjenje potrošnje energenata, obnovu fasada i unapređenje sistema grejanja, što će doprineti ekološkoj i finansijskoj održivosti javnih objekata. Kikinda ne gradi samo objekte – mi gradimo budućnost. Svaki projekat energetske efikasnosti je korak ka jačoj, zdravijoj i odgovornijoj zajednici. Naš cilj je da pokažemo da grad, uz jasan plan i posvećenost, može biti primer kako se čuva energija, priroda i javni interes – istakao je Pudar.

error: Content is protected !!