Град

humanitarni-koncert

Народно позориште у Кикинди било је испуњено до последњег места на хуманитарном концерту „Сви за једну маму“, који је окупио ученике, професоре, културна друштва и бројне суграђане са једним циљем – да помогну лечење Јасне Стокић.

Публика је током вечери уживала у разноврсном програму – песми, рецитацијама и наступима који су, осим уметничког, носили и снажан емотивни набој. Атмосфера је била топла и весела, прожета осећајем заједништва и искрене жеље да се помогне.

Ова акција, која је потекла од ученика Економско-трговинске школе, за кратко време прерасла је у покрет који је окупио читав град.

– Безрезервну подршку ученици су добили од мене, директора и свих ученика из разреда, а потом и ученичког парламента. Цела школа се подигла на ноге да реализује ову идеју која је настала у учионици, а прерасла у нешто велико – истакла је Ивана Којић, разредни старешина одељења II1 ЕТШ.

Она је додала да су се позиву одазвали и ученици других школа, хорови и културна друштва, а посебно ученици Основне школе „Вук Караџић“, са којима деле зграду.

– Често мислимо да млади немају емпатије као некада, али вечерас смо видели да она и те како живи у њима – рекла је Којић, нагласивши да су се ученици укључили на различите начине – од наступа до организације и прикупљања прилога.

Посебну тежину вечери дале су речи Јасне Стокић, којој је концерт и био посвећен. Она се, заједно са ћерком Јеленом, на крају концерта захвалила свим окупљенима. Иако, како каже, није било лако прихватити да јој је потребна помоћ, подршка коју добија мења све.

– Осећај вечерас био је предиван. У почетку није било тако, јер није лако тражити помоћ. Али када видите колика армија људи стоји иза вас, онда је то нешто што вас тера да идете даље – рекла је она.

Додала је да јој много значи сваки гест подршке, било да долази од пријатеља, комшија, деце или потпуно непознатих људи.

– Један обичан човек одвоји од своје породице колико може, и то је за мене огромно. Не могу се довољно одужити свима за ову хуманост – истакла је Стокић.

Да је акција пробудила емпатију широм града, потврђују и млади који су се одазвали позиву.

– Дошла сам да подржим другарицу и њену маму. Највише ме је дирнуло то што људи желе да помогну и што су спремни да буду хумани – рекла је ученица Калина Скубан.

Идејни творац акције, ученица ЕТШ, Ива Киш, није крила задовољство што је иницијатива прерасла у нешто много веће.

– Када видим да је моја идеја постала стварност, баш ми је драго. Окупило се много људи и сви су изашли у сусрет. Најлепши тренутак је ово јединство – види се да је Кикинда град великог срца – рекла је она.

На великој сцени Народног позоришта вечерас су наступили женска певачка група „Мелизми, хор Културног центра „Attendite“, хорови ОШ „Вук Караџић“ и ЕТШ, ученици и рецитатори више школа, АДЗНМ „Гусле“, као и Милан и Вид Вашалић.

Хуманитарни концерт „Сви за једну маму“ показао је да, упркос свакодневним изазовима, солидарност и даље живи међу људима. Вече испуњено песмом и добротом још једном је потврдило да, када се заједница уједини, нико није сам.

Т. Д.

pexels-olly-3756693

Национална служба за запошљавање 23. марта расписала је 11 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 особа.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 30. новембра 2026. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези расписаних јавних позива су доступне на интернет страници www.nsz.gov.rs, путем званичних страница на друштвеним мрежама као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

staro-jezero-konkurs-(5)

Поводом обележавања Светског дана вода на Старом језеру организована је изложба старих и фотографија пристиглих на конкурс Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Мирослава Наранчић, секретарка поменутог Секретаријата истакла је да фотографије приказују језеро какво је некада изгледало и какво је данас.

-Зелена оаза на Старом језеру најпрепознатљивија по језеру. Прошло је тачно две деценије од рекултивације овог простора које је непрепознатљиво у односу на оно какво је некада било. Штеванчева бара је заправо проширење речног тока некадашње реке Галадске и једина је водена површина која се налази 500 метара од градског језгра. Старо језеро је комплекс и чине га ободни канали, језеро, уређене зелене површине и мобилијар за све узрасте. Део је  Блока 9 у оквиру ког су и Велики парк и спортски центар су огроман потенцијал града.

На фото-конкурс на тему „Старо језеро, некад и сад“ пристигла су 44 рада ученика виших разреда основних школа „Свети Сава“, „Фејеш Клара“, „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“. Најбоља три су награђена, а пригодне поклоне уручио је Ђорђе Тешин, члан Градског већа. Прво место припало је Христини Милетин, друго Марку Зубанову и треће Дариу Гребецу.

-За конкурс сам чула у школи и решила да учествујем – сазнајемо од Христине, иначе ученице шестог разреда ОШ „Свети Сава“. – Фотографију је настала у јуну. Њоме је обухваћен поглед са моста и фонтана што ми је и најлепше.

Завод за јавно здравље у континуитету контролише воду у ободним каналима и у самом језеру, рекла је др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију.

-Контрола се обавља једном месечно, а лети два пута. Квалитет је такав да су то воде пете класе. У самом језеру је подземна вода, у ободном каналу је површинска. Повишене су вредности биохемијске потрошње кисеоника и хемијске потрошње кисеоника, што је одраз органског загађења. У води се налазе аератори који побољшавају њен квалитет, посебно лети – навела је  др Брусин Белош.

Изложба фотографија биће постављена и у Културном центру до 3. априла.

А.Ђ.

 

 

igraliste

Нова игралишта обрадоваће малишане у Башаиду, Новим Козарцима и Великом Селу, као и у Микронасељу, насељу Стрелиште и Вашаришту.

Ово је један од пројеката који је за КИКИНДСКИ портал најавио градоначелник Младен Богдан, истичући да планови за изградњу игралишта постоје већ неколико година, али су околности у претходном периоду успориле њихову реализацију.

-То смо планирали 2025. године. Међутим, ситуација која се дешавала и у држави и у друштву нас је мало омела. Ипак, од тих планова нисмо одустали и у 2026. години започињемо оно што смо тада замислили. Сигуран сам да ће ова игралишта обрадовати и родитеље и наше најмлађе суграђане, јер су управо породице годинама уназад тражиле овакве садржаје- каже градоначелник.

Пројекат се реализује уз подршку више партнера. Четири игралишта биће финансирана кроз пројекат компаније НИС „Заједници заједно“, док се преостала два граде уз подршку покрајине и Министарства за бригу о породици, и уз учешће града.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Градоначелник је упутио и апел грађанима да нове просторе за игру чувају и користе.

– Молим све суграђане да воде рачуна о њима, да се справе и простор не уништавају. Са друге стране, важно је и да се игралишта користе – јер би било штета да после труда и улагања остану празна- поручио је Богдан и подсетио да изградња игралишта није могућа на свакој локацији, чак и када постоји иницијатива грађана.

Ново игралиште ниче и у Новим Козарцима

-Парцеле морају бити сто одсто у власништву града, морају бити на безбедној удаљености од саобраћаја и не смеју да имају подземне инсталације попут гасовода или водовода. Често се дешава да добијемо петицију за неку локацију, али када се све провери у катастру, испостави се да она није погодна- објаснио је градоначелник.

Три игралишта у граду биће изграђена у: насељу Стрелиште, на углу улица Браће Средојев и Вашариште и у Микронасељу. Једно игралиште планирано је и у Новим Козарцима, где су радови већ започели, а нова игралишта добиће и малишани у Банатском Великом Селу и Башаиду.

Ј. Ц.

predskolska-medalja-(2)

На Међународном сајму образовања у Новом Саду, Предшколској установи ,,Драгољуб Удицки“  уручена је Велика златна медаља. За награду је конкурисао вртић ,,Колибри“ са пројектом ,,Заједно смо безбеднији“ реализован прошле године и који је укључио  велики број учесника уз подршку Црвеног крста и ватрогасаца из НИС-а. Програм ,,Смањење ризика од елементарних непогода и других опасности“ је први пут у држави, обухватио најмлађу популацију, децу од једне до седам година и то из вртића „Колибри“.

Директорица, Кристина Дрљић, напомиње да су награде процена успешности сваке установе и да још успешније интегрише све чланове великог тима како би функционисали још боље.

-Подсетићу да смо у протеклим годинама добили највиша признања. На Сајаму образовања 2022. године сребрну медаљу за уређење простора у реализацији васпитно образовног рада. Већ наредне године на истој манифестацији припала нам је златна повеља за рад. Ту су и златне медаље за драмско извођење представа , за спровођење програма ,,Године узлета“,за подршку првих карика у васпитно образовном ланцу у раду са децом јасленог узраста. Све је крунисано прошле године „Светосавском наградом“  за значајне резултате и допринос развоју предшколског образовања и васпитања. Добили смо и највишу оцену екстерне комисије, нисмо стали. Настављамо и даље да се развијамо и унапређујемо све сегменте рада у нашим вртићима – истакла је Дрљић.

Подсетимо и да је показна вежба била евакуације у случају земљотреса и пожара и да јој је претходио је циклус едукације запослених, деце и родитеља. Настао је филм, ауторско дело васпитача, који приказује кроз све фазе и сегменте рада на пројекту. У филму је музичка нумера чији аутори су деца и васпитачи, а овим пројектом биће обухваћени сви вртићи на територији града.

jefimija-temisvar-(2)

Чланице плесног студија „Јефимија“ учествовале су на такмичењу у Темишвару. У суседној Румунији наступиле су са две кореографије и освојиле прво и друго место.

-Ово је наше треће учешће у такмичењу где смо представљали наш град, Руско Село и нашу државу Србију. Пласирали смо се на такмичење у Шпанији у Барселони у септембру ове године што је за нас велики успех – истакла је Снежана Аћамовић.

Следеће надметање чланице „Јефимије“ очекује већ 27.марта у Кањижи где се одржава Интернационални плесни фестивал у Кањижи.

Увелико теку припреме за трећи ,,Рускоселски фестивал плеса“ који се организује поводом Светског дана плеса. И ове године биће донаторског карактера јер ће два прикупљена средства бити упућена Предшколској установи ,,Драгољуб Удицки“ односно вртићу ,,Бубамара“ у Руском Селу.  Фестивал је у недељу, 29. марта са почетком у 16 часова.

А.Ђ.

kozarci-skola-svestenik

Ученике другог разреда Основне школе „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца недавно су посетили свештеник Александар Секулић, његова супруга Снежана Савичић Секулић, првакиња београдске опере и ћерка Јања, као и Драгана Д. Мирковић, композитор и текстописац. Пријатељство започето пре неколико месеци наставља да расте и продубљује се, а све је почело захваљујући пријатељству учитељице Неле Дамјанов и Драгане Д. Мирковић.

-У разговору са Драганом споменула сам да у разреду имам троје ученика са извесним здравственим проблемима јер знам да је и она током младости имала тегоба. Наш разговор препричала је свом пријатељу свештенику Александру Секулићу који служи у цркви Александра Невског у Београду. Изразио је жељу да помогне и то је и учинио за једно дете из мог разреда. Пожелео је да га упозна и да нас угости. Напоменула сам да је у мом одељењу седморо ђака и да су сви они ради да сазнају ко је свештеник Александар, на шта нас је он пред Нову годину позвао у Београд.

Учитељица Нела и њени ђаци отишли су у Београд где су обишли знаменитости, а примио их је и патријарх Порфирије, о чему је „Комуна“ и писала. Сада је дошао ред на доброг домаћина да буде угошћен, тако да је средином фебруара дошао у Нове Козарце.

-Деца су се јако зближила са свештеником Александром и дочекала су га  срдачно и са осмесима. Гануло ме је реченица Александрове супруге Снежане која је рекла да је дошла да види дечију лепоту. Најпре смо били у школи где су деца рецитовала, певала и глумила, али и упознала их са школском зградом. Сви смо уживали када је у нашој учионици запевала првакиња београдске опере Снежана Савичић Секулић. Као прави домаћини, родитељи ученика, припремили су послужење и традиционална јела – прича Дамјанов.

Београђани су читав дан провели са децом. Посетили су цркву Светог Илије у Новим Козарцима и Народни музеј у Кикинди где су се уз кустосе упознали са поставкама, а за децу су организоване радионице.

-Пријатељство ћемо градити и даље. У сталном смо контакту са породицом Лекић и оно што деца жељно ишчекују јесте посета београдском Зоо врту. Наиме, док смо били код патријарха он је их је питао да ли су посетили животиње у зоолошком врту, што тада није било могуће јер је био затворен. Тада им је рекао да ће их водити у Зоо врт и они су то запамтили и само о томе причају – открила нам је учитељица Нела.

Са друге стране Снежана Савичић Секулић потрудиће се да организује одлазак у позориште како би мали Козарчани одгледали представу за децу.

А.Ђ.

sajan-ciscenje-sela-(7)

Мештани Сајана, уз подршку Месне заједнице, учествовали су у пролећном чишћењу села. Акцији су се одазвали чланови удружења, волонтери, млади, мештани, али и ученици од виших разреда Основне школе „Мора Карољ“, њих шездесетак. Сакупљено је педесет великих врећа отпада, истакао је председник Савета МЗ Золтан Тот.

-Акцијом смо обухватили све улице, али и прилазне путеве ка селу. Хвала свима који су учествовали, а посебно ђацима, који и на овај начин уче да чувају и воде рачуна о животној средини – рекао је Золтан Тот.

Како истиче наш саговорник сви који су били у могућности помогли су да се уреди село.

-Сав отпад који се накупио током зимских месеци је уклоњен, а одзив је био одличан. Поред тога што смо уредили село, ово је била прилика и да се дружимо и проведемо време заједно. Посебно бих се захвалио нашим пензионеркама које су, по завршетку акције чишћења, за све учеснике припремиле мекике – навео је Тот.

У Сајану већ за две недеље очекују пријатеље и госте. У организацији Друштва за неговање традиције и обичаја „Делибаб“ у суботу, 11. априла, биће организоване 31. Ускршње народне игре. Циљ је да се деца упознају са народним обичајима који се везују за ускршње празнике, али и да се угосте малишани из других средина. И овога пута биће организована изложба фарбаних ускршњих јаја и такмичење у ускршњим играма. За најуспешније предвиђене су и награде. Тог дана за све посетиоце биће отворена и Завичајна кућа у Сајану која чува начин на који се некада живело.

А.Ђ.

 

vasar-basaid-mart-2026-(3)

Први овогодишњи робни вашар у Башаиду окупио је велики број посетилаца и продаваца. Могло се наћи све од игле до локомотиве. Доступна је била роба широке потрошње, воће, поврће, намештај, ситна живина, огрев, саднице, ствари за кућу, алати, радне машине и још много тога.

Продавци, али и купци дошли су из читавог северног Баната. Међу њима је био и Рудолф Херцег из Новог Кнежевца који је посетиоцима понудио уникате предмете од дрвета.

-Тацне за предјела, месо или колаче и сталци за цвеће највише се траже, тако да сам се потрудио да донесем поменуте предмете. Од материјала користим дрво ораха, кајсије, брескве. Почео сам пре две године да се бавим овим послом и од тада редовно долазим на вашар у Башаиду – истакао је Херцег.

Живко Дражић из Кикинде хвалио је домаће кокошке које је продавао, као и украсне коканкине.

-Има интересовања. Сви питају и за једне и за друге коке. Одувек су у мојој кући. И моји родитељи су имали домаћу живину, а ја сам наставио ту традицију. Ништа нема боље од домаће супе – закључио је Дражић.

Горан Радуловић из Зрењанина имао је јединствену понуду- мноштво репродукција слика на платну:

-Интересовање купаца је одлично. Осим разноврсне понуде, цена, која је повољна, одређује колико ћу слика продати. Различити су укуси тако да имам иконе, природу, коње, море и друго. Долазио сам и претходних година и био сам задовољан. Надам се да ће тако бити и ове. Нисмо далеко, први комшилук, тако да ћу сигурно бити редовно на овом вашару.

Суграђанка Душица Микалачки у Башаид је донела ручно рађен накит, али и икебане са цвећем од воска.

-Први пут излажем на овом вашару и нисам очекивала оволику гужву. Накит израђујем епоксидне смоле која је савремени је полимерни материјал. То је тренутно врло тражено и прави је хит, посебно међу младима. Поред минђуша, ланчића, привезака, правим и украсне тацне за послужење хране. Оне се израђују на дрвеној подлози. Производи су другачији, јаче сијају и имају интересантан изглед и то је оно што привлачи купце. Цвеће, али и свеће разних облика правим од воска и у њих се могу додати дифузери да дуже задрже мирис. Посао није компликован, ни тежак уколико га радите са вољом и љубављу – прецизирала је Микалачки.

Вашар у Башаиду, после оног у Сенти, највећи је у овом делу Банату и организује се сваке друге недеље у месецу, све до октобра.

А.Ђ.

fejes-klara-dan-skole-(7)

Основна школа „Фејеш Клара“ првог дана пролећа обележава свој дан. За 214. рођендан уприличена је приредба под називом „Наша прича, једна књига“ у Народном позоришту за ученике, запослене, родитеље и пријатеље установе.

 

-Школа је основна давне 1812. године и првих година рада настава се реализовала у многобројним објектима у граду – истакла је директорица Хермина Чемере. –  Давне 1893. године се приступило изградњи нове школске зграде које је завршена након три године. Због своје лепоте и архитектонске вредности зграда је под заштитом државе, а наша зграда једна је од две најстарије образовне установе у граду.

 

У приредби, коју су осмислили наставници и учитељи, учествовала је већина ученика од првог до осмог разреда, а како и приличи јединој школи са наставом на мађарском језику, била је двојезична. Овом приликом додељене су похвалнице најуспешнијим ђацима који су од 1. септембра били успешни на такмичењима и конкурсима.

-Желели смо да испричамо причу о детињству, о првим школским данима, све до развоја детета у тинејџера, о првим љубавима. Акценат је на заједништву, мултикултуралности међу генерацијама. Ово је била прилика да наша публика чује и види рецитале, песме, игре на српском, мађарском, немачком и енглеском језику – навела је Хермина Чемере.

Ова година је, истиче наша саговорница, посебно значајна у школској историји.

-Након што је у претходном периоду објекат реконструисан споља, недавно је започела и комплетна реконструкција унутрашњости зграде. Радови су од изузетног значаја за нашу школу, јер овако обимно улагање нисмо имали више деценија уназад. Ни запослени ни ученици не могу да дочекају завршетак радова и да наставу реализујемо у бољем и лепшем простору – прецизирала је Чемере.

Дан школе обележава се првог дана пролећа у знак сећања на Фејеш Клару, студенткињу медицине и истакнуту чланицу Народноослободилачке  борбе. Убијена је 1943 у 22. години живота, тако да ова установа обележава младост, снови и љубав према животу  који су прекинути у трену. Први дан пролећа симболизује и младост, лепоту и буђење живота. Школа има 204 ученика.

А.Ђ.