Град Архиве | Страница 6 од 329

Божић у знаку заједништва и сребрењак за Љиљану

Tijana Despotovski јануар 7, 2026

У Храму Светог оца Николаја у Кикинди данас је, на Божић, служена празнична литургија, након које је обављено ломљење чеснице. Храм је био испуњен верницима, међу којима је било много деце и младих, а после причешћа најмлађима су подељени пакетићи.

Након литургије, уследило је традиционално ломљење чеснице, у којој су се налазили један златник и два сребрњака, које је обезбедио Веселин Петков. Срећна добитница једног од сребрњака била је Љиљана Весков (77) из Кикинде, која је подсетила да је и раније имала сличну срећу.

-Пре осам година, када ми се праунук родио, извукла сам златник. Сада чекам пето праунуче и извукла сам сребрњак. Ово ми је велика част, иначе сам црквена жена – рекла је Весков.

Старешина храма, отац Мирослав Бубало, навео је да је чесницу припремила пекара „Тестотека“, која је, како је истакао, рад извела без икакве надокнаде, чак и за материјал. Он је подсетио да ломљење чеснице у храму није древни обичај, али да се у Кикинди практикује већ око десет година и да ће се трудити да се тај обичај одржи.

-Чесница, као и сваки хлеб, симболише јединство заједнице која се окупља око тела Христовог – поручио је отац Бубало, додајући да празник не треба да остане само на нивоу обичаја, већ да носи суштинску поруку промене односа између Бога и човека.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је Божић суграђанима и позвао на јединство и међусобно уважавање.

-Да Божић проведемо у миру са својим најмилијима, у топлини породичног дома. Живимо у свету који је непредвидив и не смемо да дозволимо да се делимо. Треба да чувамо јединство, да разговарамо и да се поштујемо, чак и када имамо разлике у мишљењу – поручио је градоначелник, истичући да је охрабрујуће што су храмови пуни деце и младих.

Верницима је прочитана и посланица патријарха Порфирија, у којој је упућен позив на јединство у љубави у времену несреће, рата и болести, као и на очување заједништва и међусобне бриге.

Коринђање у Градској кући: осмеси, песма и деца као главни гости

Tijana Despotovski јануар 6, 2026

Вечерас је у Градској кући у Кикинди одржано традиционално коринђање, које је и ове године окупило најмлађе суграђане у празничној и веселој атмосфери. Уз музику, осмехе и коринђалке, деца су донела дух Бадњег дана у центар града, а врата Градске куће била су отворена за све коринђаше.

Међу њима је била и осмогодишња Анђела Василов, која је први пут учествовала у овом догађају.

-Први пут сам овде и јако ми се допада. Кад дођем кући, наставићу да коринђам у комшилуку – рекла је Анђела, рецитујући песмицу коју је припремила за овај наступ.

Сестре Лана Комненовић (10) и Леа Комненовић (7) кажу да им је коринђање у Градској кући већ постало традиција.

-И претходних година смо коринђале овде и баш нам се свиђа. После овога идемо у куће и станове. Највише волимо кад добијемо слаткише – истакле су оне.

Дванаестогодишња Невена Мирков сматра да је коринђање један од најлепших обичаја.

-Сваке године идем у коринђање. Већ сам неколико пута била у Градској кући и сада уопште немам трему када треба да рецитујем – изјавила је Невена.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је ово шеста година заредом како Градска кућа отвара врата коринђашима.

-Традиционално се окупљамо 6. јануара увече и отварамо врата нашим најмлађима и свим коринђашима. Овде чувамо традицију, историју нашег поднебља и културу. Деца нам, као мали анђели, уносе радост и срећу у Градску кућу, а са овом традицијом ћемо наставити и убудуће – поручио је Богдан.

Бадње вече у Накову окупило бројне мештане

Jelena Trifunović јануар 6, 2026

У присуству великог броја верника и у Накову је прослављен Бањи дан. Најпре је у раним поподневним часовима литија са бадњаком прошла кроз село и позвала вернике да у миру и с радошћу прославе овај најрадоснији хришћански празник.

Потом су у 17 часова свештеник Срђан Вучановић и присутни mештани упалили бадњак. Након литургије, верници су се, како обичаји и налажу, послужили пригодном посном трпезом.

Најрадоснији су били најмлађи, а парохијанима је свештеник пожелео благодат и здравље током целе године пред нама.

Н. Савић

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Најмлађа кума у историји кикиндског бадњака

Tijana Despotovski јануар 6, 2026

Традиционално паљење бадњака испред Храма Светог оца Николаја у Кикинди ове године обележено је несвакидашњим детаљем: улогу куме понела је шестогодишња Ника Белеслин, најмлађа кума од када се овај обичај организовано негује у граду. Бадњак је, као и претходних година, у храм довезен у поворци запрега и јахача чланова кољичког клуба Банат.

Ника Белеслин, која је и ранијих година учествовала у бадњачким поворкама, поделила је са нама своје утиске.

-Већ сам учествовала у овим поворкама на Бадњи дан, а данас сам кума. Код нас су дошли коњари, поворка, ишли смо по кућама, носили смо бадњак и донели га овде, испред цркве – изјавила је Ника.

Како је објаснио председник Коњичког клуба „Банат“, Илија Рађеновић, припреме су почеле рано ујутру.

-Ишли смо да сечемо бадњак и донели га код Жике Белеслина. Његова ћерка је данас кума, најмлађа кума икад, што нам је посебно драго и на шта смо поносни. У поворци је било десетак запрега и пет–шест јахача. Обилазили смо своје чланове, колеге, пријатеље и све који су изразили жељу да их посетимо – рекао је Рађеновић.

Јереј Мирослав Бубало истакао је да су сви хришћански празници подједнако важни и да их треба гледати као целину.

-Желим вам да све празнике схватите као једну велику хришћанску целину, да они прожимају вашу годину и ваше животе, да се радујете и да се пазите. Да се радујете Господу и својој цркви и светим празницима и да на тај начин, славећи Бога сачувате хришћанско и православно име.

Овом приликом је у цркви Светог Николе направљено и суграђанима подељено 1500 бадњака.

Бадњак унет у Градску кућу

Tijana Despotovski јануар 6, 2026

Поводом Бадњег дана, у Градску кућу у Кикинди јутрос је, по вишегодишњој традицији, унет бадњак. Тим чином, како је поручено, симболично се упућују жеље за здрављем, миром и радошћу свим суграђанима.

-Већ по традицији, 6. јануара, на Бадње јутро уносимо бадњак у Градску кућу и тиме желимо да поручимо да свим нашим суграђанима желимо пуно здравља, јер бадњак представља симбол здравља и радости – навео је градоначелник Младен Богдан.

У уношењу бадњака учествовали и представници Кикиндског коњичког удружења Банат, који су се побринули и за набавку бадњака. Овогодишњи бадњак је највећи до сада и симбол је најрадоснијег хришћанског празника – Божића.

У оквиру обележавања Бадњег дана, предвиђен је и пратећи програм. Паљeње бадњака заказано је за 14.30 часова испред Храма Светог Николе и испред Цркве Светих Козме и Дамјана, док се од 16 часова очекује долазак најмлађих суграђана и њихових родитеља у Градску кућу, уз традиционално коринђање.

На крају, градоначелник је свим Кикинђанима честитао Бадњи дан, уз жељу да га проведу у миру, благостању и здрављу, у кругу својих породица.

Без повреда у Кикинди, али лекари упозоравају: Петарде најчешће повређују децу

Tijana Despotovski јануар 5, 2026

Иако је новогодишње празнике Кикинда дочекала без пријављених повреда изазваних употребом пиротехнике, лекари упозоравају да опрез не сме да изостане. Искуства службе Хитне медицинске помоћи показују да се најтеже последице јављају онда када се петарде нађу у рукама деце, док подаци на нивоу Србије сведоче да пиротехничка средства и даље представљају озбиљан безбедносни и здравствени проблем.

У Кикинди, током последњих празника, служба Хитне медицинске помоћи није имала интервенције због повреда изазваних пиротехником. Како наводи др Бојан Мишков, специјалиста ургентне медицине, Кикинђани су углавном опрезни када је у питању употреба ових средстава.

-Нисмо имали пријављене повреде настале употребом пиротехнике, нити саобраћајне незгоде или туче током празника. Најчешће су нам се јављали пацијенти са симптомима респираторних инфекција, повишеном температуром, слабошћу и последицама прекомерне конзумације алкохола, што је уобичајено за празнични период – каже др Мишков, наглашавајући да говори искључиво у име службе Хитне помоћи, а не пријемног одељења Опште болнице у Кикинди.

Он ипак упозорава да су повреде од петарди, када до њих дође, изузетно тешке.

-Повреде најчешће настају када се деци дају петарде. То су озбиљне повреде које често захтевају ампутацију прстију, а у највећем броју случајева страдају деца, истиче др Мишков.

Суграђани такође указују на проблеме које пиротехника изазива. Јадранка Кнежевић сматра да се пиротехници придаје превелики значај и да њена доступност представља додатан ризик.

-Неуки и неискусни људи доводе у опасност и себе и друге. Тај тренд је узео маха и тешко је допрети до свести деце када су петарде доступне на сваком ћошку – наводи она, додајући да би строжа законска регулатива могла бити једно од решења.

На последице по животиње указује и Андреј Култошев, који подсећа да бука од петарди и ватромета сваке године изазива велики стрес код кућних љубимаца и животиња на улици.

-Закони постоје, али је питање колико се доследно спроводе – оцењује он.

Иако поједине локалне средине, попут Кикинде, бележе мањи број инцидената, званичне републичке статистике показују да пиротехника и даље представља озбиљан јавноздравствени и безбедносни проблем.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Србије, током новогодишњих и божићних празника сваке године бива повређено више десетина људи услед неправилне употребе пиротехнике. Међу повређенима је велики проценат деце и малолетника, а најчешће су у питању повреде шака, прстију, лица и очију, од којих део завршава трајним инвалидитетом.

Стручњаци упозоравају да је највећи ризик управо у давању петарди деци и у неконтролисаној употреби пиротехничких средстава од стране нестручних лица. Повреде које настају у тим ситуацијама често су тешке и захтевају сложено лечење, а у појединим случајевима и ампутације. Зато је превенција, пре свега кроз одговорно понашање одраслих и заштиту деце, кључна у спречавању повреда које могу да имају доживотне последице.

Кикинда добила школу балета за одрасле: простор где се жеља из детињства коначно остварује

Tijana Despotovski јануар 5, 2026

По први пут у Кикинди покренути су часови балета намењени искључиво одраслима, као рекреативно-корективни програм који спаја физичку активност и уметнички израз.

Идеја о балету за одрасле постојала је дуже време, али је реализована тек ове године. Како објашњава Ингрида Војводић Црномарковић, наставница класичног балета и историјско-балетских игара, иницијатива је дошла са више страна – ње као наставнице и жена које су желеле да се баве балетом, али за то раније нису имале прилику.

-Неколико година уназад жене које доводе децу на балет, као и бивше балерине које су завршиле школу пре више од десет година, питале су када ћемо направити рекреативни балет за одрасле. Нисмо имали времена ни организације све до ове године, када смо кренули експериментално са мањом групом – наводи Војводић Црномарковић.

Програм је прилагођен могућностима сваке полазнице. Часови се одвијају по балетском програму, али без притиска да се од полазница стварају професионалне балерине.

-Радимо елементе класичног балета, онолико колико ко може. Циљ нам је да зaтeгнемо мишиће, побољшамо држање, да се елегантније крећемо, седамо и устајемо – објашњава она.

Часови се одржавају у балетским салама, уз класичну музику, балетске штапове и огледала. Обухватају вежбе код штaпа, рад на средини, скокове, партер, истезање, као и једноставне кореографије, валцере и историјске балске игре. Тренутно групу чини десетак полазница, различитог узраста и физичке спреме.

Важно је истаћи да претходно искуство није потребно.

-Пола групе чине жене које су први пут обуле балетанке. Радимо полако, од почетка, и свако може да се прикључи у било ком тренутку – каже Војводић Црномарковић, додајући да не постоји старосна граница за упис.

Међу полазницама су и оне које никада раније нису тренирале балет, али и бивше балерине. Зорана Влајнић, 32-годишња полазница, истиче да се на балет уписала пре свега због физичке активности, али и уметничке инспирације.

-Одувек сам волела балет, али нисам могла да га тренирам као дете. На првом часу сам имала трему, било ми је збуњујуће, али после тренинга се осећам много боље. И као мастер ликовне уметности, доживљавам балет као важан утицај на свој рад – каже она.

Слично искуство има и Милана Малешевић, која је као дете завршила основну балетску школу.

Када је најављена школа балета за одрасле, била сам одушевљена. Тело памти покрете, иако петнаест година нисам играла. Изазов је повратак у форму, али воље сада имам више него икад – истиче Малешевић, додајући да јој највише значи спој уметности и физичке активности.

Часови се одржавају два пута недељно, понедељком и четвртком од 18.30 часова, и трају око сат и по. Сви заинтересовани могу да се прикључе директно или да најпре дођу и погледају како часови изгледају.

Стигао нам Алекса: први Кикинђанин рођен у 2026. години

Tijana Despotovski јануар 3, 2026

У Кикинди је рођена прва беба у Новој 2026. години. Дечак Алекса, син Сање Секереш из Банатске Тополе, на свет је дошао у 8.33 часова у Породилишту Опште болнице, чиме је постао прва беба рођена у овој години у граду.

Према речима мајке, Алекса је њено прво дете, тежак 3.630 грама и дугачак 57 центиметара, а порођај је протекао у најбољем реду.

-Искрено, нисам се надала да ће Алекса бити прва беба у 2026. години, само сам желела да све прође како треба. Порођај је прошао у најбољем реду уз најбољу екипу, на челу са доктором Марком Ђукићем – навела је Сања, додајући да јој је термин био првог јануара.

Директорка Опште болнице, Весна Томин, истакла је да је током 2025. године у овој здравственој установи рођено тек 375 беба.

-То је значајно мање у односу на период од пре две године, када је смо имали 480 новорођенчади. Свакако нам треба више деце. Болница је срце овог града у којем се људи лече, рађају. Здрави људи могу да стичу, граде а то што смо стекли треба неком и да оставимо и зато је битно да се роди што више деце у једној години и да напредујемо и растемо кроз њих.

Честитке мајци и новорођенчету упутио је и градоначелник Кикинде Младен Богдан, који је Алексу поздравио као првог Кикинђанина у 2026. години.

-Град, по традицији, дарује прву бебу у години симболичним, али значајним поклоном, као знак поштовања родитељима који се одлучују на родитељство. Ове године тај поклон износи 80.000 динара. Желим да поручим да смо као град издвајали доста велика новчана средства за дечију заштиту и популациону политику и желимо да наставимо то и у наредном периоду. Надамо се да ћемо 2026. имати више беба него претходне године.

У име Црвеног крста, чланица Градског већа Маријана Мирков уручила је мајци поклон-пакет са неопходним стварима за прве дане живота бебе.

– Са великом емоцијом смо данас на порођајном одељењу. Емоције су још веће јер смо малог Алексу чекали три дана Нове године. Као и сваке године, Црвени крст Кикинда поклања првој беби али и свим бебама које ће се родити до Божића скромне поклоне, оно што је најпотребније за прве дана. Али ови пакети носе много више: знање да је Црвени крст увек ту са нама и у најлепшим тренуцима и у најтежим. Пожелела бих Алекси пуно среће и тренутака у животу, породици бих пожелела да имају снаге да га изведу на најбољи пут. Захвалила бих се и болници и порођајном одељењу јер свакодневно, пожртвовано и са топлином спасавају животе. Свим нашим суграђанима од срца желим успешну годину, пуну разлога за осмех.

Рођењем малог Алексе, Нова година у Кикинди почела је лепим и значајним догађајем, који је обрадовао не само његову породицу, већ и ширу заједницу.

Први снег ове зиме напокон је стигао!

Tijana Despotovski јануар 3, 2026

Данас, по први пут ове зиме, беле пахуље украшавају наш град – Кикинда се пробудила прекривена првим снегом, а деца и одрасли са осмехом су пожурили да ухвате прве пахуље и направе снешка! Дугоочекивана зимска идила стигла је баш на време да нас обрадује на почетку јануара и унесе мало чаролије у свакодневицу.

Метеоролози су потврдили да су се услови за снежне падавине данас остварили услед хладног фронта који је захватио север Баната, па су Кикинду касно синоћ захватиле снежне пахуље – и то први снежни покривач ове сезоне.

Шта нас очекује у наредних дана? Према најновијим временским прогнозама, снег неће нестати тако брзо:

Недеља (04. јануар) – могућа јутарња снежна вејавица и пахуље касније током дана, уз температуру око 0–1°Ц.

Понедељак (05. јануар) –периоди снега и мраза, хладно време ће задржати снежни покривач.

Уторак и среда (06–07. јануар) – прогноза обећава слаб, али упоран снег уз ниске температуре, што значи да ће беле пахуље вероватно наставити да красе Кикинду.

Четвртак и даље – иако ће бити променљиво, прогноза показује могућност кратких снежних падавина и даље током следеће седмице, уз ниске температуре које одржавају снежни прекривач.

Зима се, чини се, тек захуктава – што значи много лепо белих јутара и зимских призора у Северном Банату!

Зоран Иванковић, кувар и професор у ЕТШ о посној трпези: Један зачин може да промени јело

Tijana Despotovski јануар 3, 2026

Посна кухиња има чврсто упориште у традицији северног Баната и представља важан део празничне трпезе, нарочито током Божићног поста. Иако се навике и укуси мењају, њене основне одлике – једноставност, доступне намирнице и ослањање на локалне ресурсе – остале су препознатљиве до данас.

Према речима Зорана Иванковића, куварa и професорa куварске групе предмета при Eкономско-трговинској школи, посна исхрана у овом крају традиционално се припремала на води, за разлику од уобичајене банатске кухиње која се иначе ослања на маст.

-У време поста, риба је била основ – шаран, сом, штука, све наше речне рибе које су биле доступне у близини, уз доста поврћа – истиче он.

Ипак, рецепти које данас користимо знатно се разликују од оних које су припремале наше баке. Доласком уља и променом животних навика, мењали су се и укуси.

-Свакa генерација уноси своје измене. Ни поврће више није исто као пре тридесет или шездесет година – различите сорте дају и различит укус. Али, основе су остале исте – каже Иванковић.

Када је реч о јелима која се најчешће налазе на посној празничној трпези, он наводи посне пите и рибу. Посебно скреће пажњу на честу грешку код припреме рибљих паштета.

-Људи најчешће користе туњевину, која није са нашег подручја. Много је боље узети свежу речну рибу, рецимо шарана, и прилагодити постојећи рецепт. Важно је знати да ни сваки шаран није истог укуса – дивљи је поснији од оног узгојеног у рибњаку, који је маснији – објашњава саговорник.

Посна сарма не мора да подразумева соју.

-Може се правити у листу винове лозе или киселом купусу, а пуњење од пиринча и разноврсног поврћа – кромпира, шаргарепе, целера, тиквица, патлиџана – даје пун и богат укус – наводи Иванковић.

И код рибљег паприкаша, како каже, нема великих тајни у припреми. Процес је исти као и код класичног паприкаша, с тим што се риба кува одвојено због костију.

-Једна мала љута папричица може да заокружи укус – одаје професор.

На зимској трпези неизоставне су и посне салате. Последњих година све чешће се користи посни мајонез за руску или француску салату, а Иванковић подсећа и на разлику између њих.

-Састојци су скоро исти, али руска салата има месо, док се у француску додају киселе јабуке. Туршија је, наравно, стални део празничне трпезе.

Када је у питању комбинација поврћа, житарица и зачина, саговорник истиче да је кључ у експериментисању.

-Један зачин може потпуно да промени јело. Анис се, рецимо, ретко користи код нас, а даје веома занимљив укус – наводи Иванковић.

Посни десерти, по његовом мишљењу, могу бити подједнако укусни као и мрсни. Предност даје старинским рецептима.

-Баке су правиле једноставне, проверене колаче – посни бакин колач, орахе, облатне. Данашњи рецепти су често непотребно компликовани – сматра наш саговорник.

Правилно припремљена посна храна, додаје, нутритивно је довољна и за децу и за одрасле, иако је нешто мање калорична. Прилагођавање савременом начину живота не захтева радикалне мере.

-За нормалан животни темпо нису неопходни додаци. Важно је да прелаз на пост буде постепен, као и повратак на мрсну исхрану. Кључ је у умерености.

За крај, Иванковић поручује да одговоре често не треба тражити у компликованим, модерним рецептима.

-Најбоље је питати баке и деке, старије комшинице. Њихови рецепти су једноставни, са јефтиним и доступним намирницама, проверени генерацијама. Уз мало маште, могу се и лепо декорисати, а да укус остане онај стари и познат – закључује он.