најчитанији портал Севернобанатског округа
У овој емисији водимо вас у Нове Козарце, село које осам деценија чува успомене на храбре колонисте и њихова прва огњишта.
Веза са коренима се негује, а традиција наставља да живи у срцима нових генерација.
У Новим Козарцима су градили будућност на темељима поноса, заједништва и упорности.
Традиционално и вишедеценијско пријатељство норвешког и српског народа и братских градова Нарвика и Кикинде датира из времена Другог светског рата када је на Ђурђевдан 1942, године 46 наших суграђана антифашиста интернирано у логор Бејсфорд на крајњем северу Норвешке.
Норвежани су уз ризик по властиту сигурност у окупираној Норвешкој помагали нашим људима да преживе у суровим климатским и логорским условима достављајући им кришом храну, одећу, лекове и обућу.
Недавно је делегација града Кикинде коју је предводио Дејан Пудар, заменик градоначелника, гост нашег подкаста, боравила у вишедневној посети Нарвику, којом приликом се разговарало о перспективама сарадње.
Први пут у историји Кикинде обележено је страдање суграђана у бомбардовању железничке станице и насеља Бедем 22. новембра 1944. године. Венац је данас у 11 часова положен испред спомен плоче четрнаесторици железничара погинулих у Народноослободилачкој борби, њима у част и у знак сећања на 51 суграђанина који су изгубили животе тог дана.
Полагању венца присуствовало је двадесетак чланова СУБНОР-а Кикинда, два потомка страдалих и један очевидац догађаја. Венац је положио Саво Орељ, председник СУБНОР-а и покретач иницијативе да се овај датум по први пут званично обележи. Покренута је и иницијатива да се у холу Железничке станице постави посебна спомен-плоча посвећена жртвама бомбардовања.
Т. Д.
У тишини тринаесте улице у Накову, стоји кућа која је до недавно била у прилично лошем стању. У њој већ двадесет пет година живи бака Зорка Тошев (67) са унуком Гораном, учеником седмог разреда и младим фудбалером клуба „Полет“, који је остао без оба родитеља.
– Његова мајка је преминула када је имао само три године. Још док је била болесна, замолила ме је да га чувам. Од тад је код мене, он је сада само мој и Божији – каже бака Зорка, чије лице открива умор, али и снагу која је води већ годинама.
Некада су у кући живели и син и супруг, али су обојица преминули. Тако је Горан остао без оба родитеља, али његова бака Зорка се није предавала – радила је у пекари, хладњачи, а увек је спремна и за сезонске послове. Са болесном кичмом и малом пензијом, успева да обезбеди унуку све што му треба: од књига и екскурзија, до ситних радости које детињство чине лепшим.
-Он је златно дете, скроман и пажљив. Кад се уписују за екскурзију, он ћути, неће да се пријави, јер зна да имамо мала примања. Али не могу да дозволим да остане код куће. Сналазим се како знам, само да он иде са другом децом – каже бака Зорка, гласом пуним поноса и туге.
Судбина им се променила у априлу ове године, када је екипа емисије „Радна акција са Тамаром“ дошла у њихов дом. Захваљујући иницијативи комшинице Тање, Зорка и Горан су пријављени у емисију и убрзо су добили вест која им је вратила наду.
Тим, на челу са Тамаром Грујић, реновирао је њихову стару швапску кућу за само пет дана. Нови подови, зидови, фасада, намештај, кухиња и купатило заменили су старе, оронуле зидове и влагу. Горан је добио своју собу, радни сто, лаптоп.
-Да нису дошли, ја то никад не бих могла да приуштим. Сад бар знам да ће кућа остати унуку у пристојном стању – каже бака, захвална екипи која им је, како каже, „вратила живот у кућу“.
Горан, миран и озбиљан дечак, сања да постане професионални фудбалер. Навија за Црвену звезду, а омиљени играч му је Кристијано Роналдо.
– Волим да живим са баком. Трудим се да је чувам, идем у продавницу, само још да научим да кувам – каже уз стидљив осмех.
Оно што је још неопходно урадити на кући је санација крова, на ком треба заменити старе црепове који прокишњавају.
– Ако се то не среди, све што је урађено пропашће. Кад дуне јак ветар, деси се да неколико црепова отпадне – каже Зорка, додајући да је јој је, поред огрева, то највећа брига.
Т. Д.
Црквена и варошка слава Свети Архангел Михаило у Мокрину прослављена је свечано. У цркви је одржана света Литургија којој су присуствовали мештани, представници Савета Месне заједнице, градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа Жељко Раду и Мирослав Дучић који је ове године био и кум славе.
-Захвалио бих се на указаној части да будем кум ове године и свим Мокринчанима честитам славу. Представници села и сви ми из локалне самоуправе имамо заједничку мисију, да допринесемо да се Мокрин развија и заједнички ћемо радити на томе– рекао је Дучић.
И градоначелник Младен Богдан честитао је свим мештанима славу села.
-Похвалио бих ангажовање Савета Месне заједнице на томе што су агилни и раде за своје село. Ова година била је пунa изазова, више него било која. Иако су поједини покушали, нису успели да нас зауставе да радимо и градимо, нису у томе успели. Још јаче и боље потрудићемо се да развијамо наш град и села, да Мокрин има лепши Варошки трг и Омладински дом, место окупљања будућности села. Сви којима је развој села на првом месту су ту, а на локалној власти је да пажљиво ослушкује захтеве мештана и да се заједно са њима потрудимо да радом и одговорним понашањем те захтеве и реализујемо – прецизирао је градоначелник Богдан.
Ово је била прилика и да се резимира шта је током године урађено у Мокрину. Све се ради у циљу унапређења живота мештана, а посебан фокус био је на удружењима која окупљају велики број деце, рекао је председник Горан Ристић.
-Ове године асфалтиран је део улице Бранка Радичевића. Радове је са четири милиона динара финансирала компанија НИС Нафтагас. У току је уградња пречистача пијаће воде као и део замене азбестних цеви кроз село и у наредних пар година очекујемо да ће се завршити замена на комплетном водоводу. Ових дана биће завршена комплетна документација са дозволама и пројектом за реконструкцију новог челичног крова на сали Омладинског дома. Локална самоуправа финансира их са 2,7 милиона динара, након чега ће започети уређење ентеријера коју финансира Месна заједница са 1,6 милиона динара. За следећу годину у овом простору у плану је замена плочица у сали, уређење фасаде и паркинг места испред саме зграде – навео је Ристић.
Овом приликом истакнуто је и да је годинама уназад највећи проблем дивља депонија која је сваке године све већа. Месна заједница је определила 200.000 динара за уређење, а до краја године средствима Покрајинског секретаријате за заштиту животне средине и града уложиће се 12 милиона динара за рекултивацију дела депоније. Следеће недеље почиње и насипање некатегоризованих путева. Око 350 кубика чврстог материјала биће насуто на неколико локација у селу као и на прилазу вртићу, за шта ће се утрошити 990.000 динара.
-У наредној години планирамо да санирамо и део пешачких стаза и да изградимо нове. Наша жеља је и да израдимо пројекте за замену крова на Дому културе, за терен за мали фудбал и рукомет и за нову пијацу. Циљ је и да наше село добије амфитеатар и фонтану на Варошком тргу и да проширимо вртић. Трудићемо се и да Вашариште постане лепше- закључио је Ристић.
Председник Савета МЗ Мокрин посебно се захвалио ДВД -у и КУД-у „Мокрин“. Чланови Добровољног ватрогасног друштва ове године учествовали су на државном првенству са три екипе и освојили два трећа и једно друго место. Добровољно ватрогасно друштво окупља 80 деце и 40 одраслих и једно је од најмасовнијих у Мокрину.
Културно уметничко друштво и током ове године имало је значајан број наступа. На захтев градоначелника Младена Богдана, у најбољем светлу представили су своју државу, град и село гостовањем у братском граду Силистра у Бугарској.
А.Ђ.
Поводом Совембра, месеца посвећеног нашим малим, пернатим и изузетно корисним суграђанкама, Туристичка организација Кикинде и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој организују едукативну наставу за ученике трећег разреда основних школа.
Један такав час одржан је и у Основној школи „Иво Лола Рибар” у Новим Козарцима, где су ученици трећег разреда са пуно пажње и радозналости слушали занимљиве приче о совама — птицама које су Кикинду прославиле широм света. Ученици су показали одлично предзнање, а нова сазнања су додатно подгрејала њихову знатижељу.
Аника Мајкић, ученица трећег разреда, открила нам је да је већ имала прилику да сазна занимљивости о ушарама.
— Мој брат је учествовао на више такмичења поводом Совембра, па сам од њега чула много занимљивих ствари о ушарама. Сове су веома корисне птице и имају лепо перје — каже Аника.
Учитељ Филип Попадић истиче да се ова врста наставе одлично уклапа у предмет „Природа и друштво”.
– Деца стичу нова знања о совама и њиховим карактеристикама, о природном феномену по коме је Кикинда препознатљива, и заиста уживају у сваком новом открићу — каже учитељ.
Едукативна настава обухвата све школе, па деца имају прилику да на занимљив и интерактиван начин упознају свет сова, јединственог симбола нашег града.
Удружење „Чигра“ прославило је 23. рођендан. У просторијама Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа окупили су се корисници, њихови родитељи и пријатељи. Овом приликом најављено је и да је почела продаја слика насталих на ликовној колонији.
-Kолонијa „Хумани уметници за Чигру“ организована је девети пут. Учествовало је двадесетак уметника који су нам оставили слике различитих формата и мотива. Новац који добијемо продајом утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју. Најважније нам је да уредимо фасаду која је у лошем стању – истакла је Загорка Новаков, председница „Чигре“.
Колонија је финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град. Слике се могу погледати сваког дана, а помоћ који се прикупи овим путем помоћи ће да се створе бољи услови за рану стимулацију, групни рад, социо-едукативни и терапијски програм и радионице. Ово друштво континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.
-Обележиће се и 3. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом, а неће изостати ни традиционална изложба новогодишњих и божићних украса у удружењу – додала је Загорка Новаков.
Радионице у „Чигри“ организују три пута недељно. Ово друштво има 25 чланова од три до 50 година са којима ради тим стручних сарадника.
А.Ђ.
Деда Мраз ће, заједно са Снежном краљицом, и својим помоћницима, у недељу, 23. новембра у 17 сати, испред Градске куће донети „Кутију жеља“. Иако је догађај који са нестрпљењем очекују малишани био првобитно најављен за суботу, због прогнозиране кише и лошег времена, померен је за недељу.
Малишани су позвани да напишу писма са новогодишњим жељама и убаце их у „Кутију жеља“. Протеклих година, стизало је чак 6,000 писама у оквиру традиционалне акције коју на овакав начин организује само наш град.
Град и донатори заједнички ће обезбедити поклоне који ће улепшати празнике деци како у граду, тако и у селима. Ово је већ тринаеста година да се организује једна од најлепших акција локалне самоуправе.
У писму је, поред жеље, потребно навести име и презиме детета, узраст, адресу становања и број телефона родитеља или старатеља, како би поклон стигао у праве руке.
У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.
Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.
-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.
Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.
-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.
За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.
-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.
Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.
-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.
В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.
-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.
Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.
-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.
Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.
Поводом обележавања 107 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка Српске војске у град у Културном центру организована је свечана академија под називом „Одлучујуће победе српске војске 1918-те“.
Генерал мајор Милорад Ступар, саветник председника Србије за војна питања и председник Удружења ратних добровољаца Србије 1990-1999. окупљенима је представио историјске чињенице о ослобађању Војводине 1918. године, као и шта је претходило уједињењу Војводине са Краљевином Србије.
-Банат је ослободила Моравска дивизија, Бачку је ослободила Дунавска дивизија, а Срем Дринска дивизија прве армије. Међу војницима је била и 21.000 српских добровољаца из Срема, Бачке, Баната, Босне и Далмације који су се предавали на руском фронту. У Румунији су формиране прва и друга добровољачка јединица која се борила на страни Румуна, па у Добруџи постоји и споменик српском војнику. После тога су ове јединице пребачене на Солунски фронт који је пробијен 15. септембра 1918. године српском војском. Српска војска, поред тога што је ослободила Војводину, омогућила је и да се остваре политички захтеви српског народа да се уједине. Опредељење је било припајање Србији. – рекао је генерал мајор Ступар.
Стање у јужној Угарској у то време представио је пензионисани пуковник Сретен Егић.
Окупљене је поздравио и председник Скупштине града Душан Попесков.
-Дан ослобођења Кикинде је изузетно важан датум у нашој историји. Ниједан народ на кугли земаљској није дао толики данак у крви у борби за слободу. Наша дужност, као потомака, је да се сећамо и да не дозволимо да се забораве храброст и јунаштво наших предака – додао је Попесков.
А.Ђ.
