Radna akcija u centru Banatskog Velikog Sela okupila je predstavnike Mesne zajednice, članove udruženja građana i brojne druge meštane. Uređenje parka inicirali su vatrogasci NIS-a. Posađene su nove sadnice hrastova, ofarban je amfiteatar, zamenjene su oštećene kante za otpatke i uređene betonske žardinjere.
– Sve što se dešava u selu, obično se odvija u parku gde se nalazi i Zavičajna kuća i amfiteatar, u kom se odvijaju kulturni programi tokom leta. Raduje me što je odziv bio zaista veliki, podršku su nam pružila sva naša udruženja, a spremili smo i ručak za sve učesnike radne akcije u kom su nam pomogli naši lovci- rekla je Mira Pećanac, predsednica Saveta Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo.
Radnu akciju pohvalio je Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.
-Lepo je što se veliki broj ljudi odazvao, što znači da meštani i te kako vode računa o svojoj Mesnoj zajednici, o zdravoj životnoj sredini, ali i daju dobar primer sadašnjim i budućim generacijama kako se treba odnositi prema svojoj okolini- ukazao je Bogdan.
Zajedno sa NIS-ovim vatrogascima, letos je održana akcija čišćenja okoline bušotine termalnog izvora u centru sela.
– Sarađujemo s lokalnom samoupravom, Pokrajinskim sekretarijatom i resornim ministarstvom radi ulaganja u tekuće održavanje i stvaranja što boljih uslova za rad. Kabineti su nam veoma dobro opremljeni, sada je potrebno ulaganje u spoljašnji deo škole – rekao je direktor, Aleksandar Aćimov.
– Grad je, u ovoj godini, uložio oko milion dinara za zamenu neonskih sijalica LED rasvetom, radi uštede energije. I ubuduće ćemo ulagati u infrastrukturu i ove i drugih obrazovnih ustanova – rekla je Valentina Mickovski. – Svako odeljenje u ovoj školi ima do 15 đaka, što znači da učitelji i nastavnici mogu da se posvete svakom učeniku. Takođe bih istakla i njihovu odličnu saradnju sa Mesnom zajednicom i udruženjima iz ovog sela.
Leto 1944. godine bilo je presudno za dalji tok istorije, uakzao je predsednik gradskog odbora SUBNOR-a Savo Orelj.
Spomenik žrtvama fašizma na Trgu srpskih dobrovoljaca delo je Aleksandra Zarina. Podignut je 1961.godine, a restauriran 2017. godine. Pored gradskih čelnika, pripadnika Vojske i policije, kao i članova boračkih udruženja, vence su položili i predstavnici ambasade Ruske Federacije.
Iz lokalne samouprave polaganju venaca prisustvovali su gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, njegova zamenica, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnik gradonačelnika, Šandor Talpai, predsednik i sekretar Gradske skupštine, Mladen Bogdan i Živa Knežević, i Ljuban Sredić, član Gradskog veća.
Predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović, govorio je o ulaganjima Grada u radove u Ruskom Selu.
Najviše građana, njih 62, bilo je zainteresovno za zamenu stolarije, za šta je najveći dobijeni iznos bio 140 hiljada dinara. Po pet domaćinstava dobilo je novac za zamenu kotlova na gas i čvrsto gorivo, jedno za kotao na biomasu i jedno za izolaciju spoljnih zidova.
Ukupno je, za projekat sprovođenja mera energetske sanacije, obezbeđeno više od osam miliona dinara. Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je istakao značaj podizanja svesti o štednji električne energije.
U organizaciji Razvojne agencije Vojvodine, svoje potencijale u ovoj oblasti predstavlja osam gradova Vojvodine – uz Kikindu i: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor i Sremska Mitrovica. Naš grad, za izgradnju fabrika investitorima nudi industrijsku zonu „Rasadnik“ koja je deo slobodne carinske zone „Subotica“, kao i mogućnost izgradnje hotela u Sportskom kompleksu „Jezero“. Mogućnosti Kikinde predstavljaju članovi Gradskog veća, Saša Tanackov, zadužen za privredu i investicije i Miroslav Dučić, zadužen za komunalnu infrastrukturu.
– Imamo obećanja da će biti obezbeđene dovoljne količine gasa, kako bi se toplotna energija nesmetano isporučivala. Cena gasa koju sada plaćamo je oko 50 odsto viša nego u prethodnom periodu. Zato je novi cenovnik neminovnost, kako bi naše preduzeće moglo da funkcioniše. Svestan sam da su ovo nepopularne mere, ali ovo je moralo da se usvoji.
Predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, najavio je da će se, u tom smislu, u narednom periodu, pronaći rešenje za pomoć najugroženijim sugrađanima.
Od zakupa će se prihodovati oko 85 miliona dinara, iz gradskog budžeta biće dodato 30 miliona, što će, sa sredstvima prenetim iz prošle godine i novcem iz Pokrajinske administracije, ukupno biti oko 140 miliona dinara. Ovaj novac biće uložen u uređenje zemljišta i atarskih puteva, kanale za odvodnjavanje, rad poljočuvarske službe i u subvencije poljoprivrednicima.
Fondacija “Dajana Paunović” ima za cilj afirmaciju i ekonomsko osnaživanje žena, podsticanje preduzetništva i promociju jednakih mogućnosti. Prioritet su i finansijska pomoć lokalnim sredinama i izmena zakonske regulative.
”To treba da uradimo na terenu i u tome je važna uloga lokalne samouprave jer su uslovi specifični u svakoj sredini. Lokalne zajednice su te koje formulišu i kreiraju svoje projekte, a mi se zalažemo za to da država obezbedi značajnija sredstva u narednom periodu”.
”Dugujemo veliku zahvalnost kikindskom Rotari klubu jer svojim akcijama redovno sledi svoju misiju. Ovo tumačimo kao veliku pomoć našem obrazovnom sistemu i kvalitetu nastave. Vidimo da je donacija potpuno prilagođena današnjim trendovima koji će, u svakom slučaju, deci pomoći da unaprede svoju informatičku i digitalnu pismenost. Živimo u svetu razvoja informacionih tehnologija, budućnost se oslanja na digitalizaziju poslovnih proseca i na novac koji dolazi iz sfere informacionih tehnologija. Naša zemlja takođe se nalazi na putu digitalne transformacije. Mislim da je prostor za napredak neograničen, pre svega za mlade ljude, koji su se oprobali u svetu računarstva”, istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
”Tada smo donirali 600 računara i na taj način smo animirali i druge kompanije da pomognu. Zatim smo, zajedno sa Fondacijom B92, poklonili robote, a prošle godine smo donirali dronove za učenje programskih jezika“, rekao je Vladimir Matić, past guverner Rotari Distrikta Srbije i Crne Gore i čarter predsednik Rotari kluba Beograd – Čukarica.