Радна акција у центру Банатског Великог Села окупила је представнике Месне заједнице, чланове удружења грађана и бројне друге мештане. Уређење парка иницирали су ватрогасци НИС-а. Посађене су нове саднице храстова, офарбан је амфитеатар, замењене су оштећене канте за отпатке и уређене бетонске жардињере.
– Све што се дешава у селу, обично се одвија у парку где се налази и Завичајна кућа и амфитеатар, у ком се одвијају културни програми током лета. Радује ме што је одзив био заиста велики, подршку су нам пружила сва наша удружења, а спремили смо и ручак за све учеснике радне акције у ком су нам помогли наши ловци- рекла је Мира Пећанац, председница Савета Месне заједнице Банатско Велико Село.
Радну акцију похвалио је Младен Богдан, председник Скупштине града.
-Лепо је што се велики број људи одазвао, што значи да мештани и те како воде рачуна о својој Месној заједници, о здравој животној средини, али и дају добар пример садашњим и будућим генерацијама како се треба односити према својој околини- указао је Богдан.
Заједно са НИС-овим ватрогасцима, летос је одржана акција чишћења околине бушотине термалног извора у центру села.
– Сарађујемо с локалном самоуправом, Покрајинским секретаријатом и ресорним министарством ради улагања у текуће одржавање и стварања што бољих услова за рад. Кабинети су нам веома добро опремљени, сада је потребно улагање у спољашњи део школе – рекао је директор, Александар Аћимов.
– Град је, у овој години, уложио око милион динара за замену неонских сијалица ЛЕД расветом, ради уштеде енергије. И убудуће ћемо улагати у инфраструктуру и ове и других образовних установа – рекла је Валентина Мицковски. – Свако одељење у овој школи има до 15 ђака, што значи да учитељи и наставници могу да се посвете сваком ученику. Такође бих истакла и њихову одличну сарадњу са Месном заједницом и удружењима из овог села.
Лето 1944. године било је пресудно за даљи ток историје, уакзао је председник градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.
Споменик жртвама фашизма на Тргу српских добровољаца дело је Александра Зарина. Подигнут је 1961.године, а рестауриран 2017. године. Поред градских челника, припадника Војске и полиције, као и чланова борачких удружења, венце су положили и представници амбасаде Руске Федерације.
Из локалне самоуправе полагању венаца присуствовали су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, његова заменица, Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, председник и секретар Градске скупштине, Младен Богдан и Жива Кнежевић, и Љубан Средић, члан Градског већа.
Председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић, говорио је о улагањима Града у радове у Руском Селу.
Највише грађана, њих 62, било је заинтересовно за замену столарије, за шта је највећи добијени износ био 140 хиљада динара. По пет домаћинстава добило је новац за замену котлова на гас и чврсто гориво, једно за котао на биомасу и једно за изолацију спољних зидова.
Укупно је, за пројекат спровођења мера енергетске санације, обезбеђено више од осам милиона динара. Свечаности је присуствовао и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, који је истакао значај подизања свести о штедњи електричне енергије.
У организацији Развојне агенције Војводине, своје потенцијале у овој области представља осам градова Војводине – уз Кикинду и: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор и Сремска Митровица. Наш град, за изградњу фабрика инвеститорима нуди индустријску зону „Расадник“ која је део слободне царинске зоне „Суботица“, као и могућност изградње хотела у Спортском комплексу „Језеро“. Могућности Кикинде представљају чланови Градског већа, Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције и Мирослав Дучић, задужен за комуналну инфраструктуру.
– Имамо обећања да ће бити обезбеђене довољне количине гаса, како би се топлотна енергија несметано испоручивала. Цена гаса коју сада плаћамо је око 50 одсто виша него у претходном периоду. Зато је нови ценовник неминовност, како би наше предузеће могло да функционише. Свестан сам да су ово непопуларне мере, али ово је морало да се усвоји.
Председник Градског парламента, Младен Богдан, најавио је да ће се, у том смислу, у наредном периоду, пронаћи решење за помоћ најугроженијим суграђанима.
Од закупа ће се приходовати око 85 милиона динара, из градског буџета биће додато 30 милиона, што ће, са средствима пренетим из прошле године и новцем из Покрајинске администрације, укупно бити око 140 милиона динара. Овај новац биће уложен у уређење земљишта и атарских путева, канале за одводњавање, рад пољочуварске службе и у субвенције пољопривредницима.
Фондација “Дајана Пауновић” има за циљ афирмацију и економско оснаживање жена, подстицање предузетништва и промоцију једнаких могућности. Приоритет су и финансијска помоћ локалним срединама и измена законске регулативе.
”То треба да урадимо на терену и у томе је важна улога локалне самоуправе јер су услови специфични у свакој средини. Локалне заједнице су те које формулишу и креирају своје пројекте, а ми се залажемо за то да држава обезбеди значајнија средства у наредном периоду”.
”Дугујемо велику захвалност кикиндском Ротари клубу јер својим акцијама редовно следи своју мисију. Ово тумачимо као велику помоћ нашем образовном систему и квалитету наставе. Видимо да је донација потпуно прилагођена данашњим трендовима који ће, у сваком случају, деци помоћи да унапреде своју информатичку и дигиталну писменост. Живимо у свету развоја информационих технологија, будућност се ослања на дигитализазију пословних просеца и на новац који долази из сфере информационих технологија. Наша земља такође се налази на путу дигиталне трансформације. Мислим да је простор за напредак неограничен, пре свега за младе људе, који су се опробали у свету рачунарства”, истакла је Дијана Јакшић Киурски.
”Тада смо донирали 600 рачунара и на тај начин смо анимирали и друге компаније да помогну. Затим смо, заједно са Фондацијом Б92, поклонили роботе, а прошле године смо донирали дронове за учење програмских језика“, рекао је Владимир Матић, паст гувернер Ротари Дистрикта Србије и Црне Горе и чартер председник Ротари клуба Београд – Чукарица.