Kikinda će biti jedan od prvih gradova koji će omogućiti porodicama sa troje i više dece da ostvare popuste na računima za komunalne usluge, daljinsko grejanje i parking. Nove pogodnosti najavili su danas predstavnici Gradske uprave i Pokreta za decu 3+. Sastanku su prisustvovali Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i članica Gradskog veća, Ramona Tot.
Zahvaljujući sporazumu koji je lokalna samouprava prošle godine potpisala sa Pokretom 3+ iz Čačka, oko 300 porodica u gradu i okolnim mestima već koristi popuste u plaćanju u prodajnim objektima, ustanovama kulture i sportskim klubovima. Naš grad je jedan od prvih koji se priključio Pokretu čiji je cilj da deci i roditeljima iz porodica sa troje i više dece olakša svakodnevicu, ostvarivanjem popusta i privilegija u korišćenju usluga i proizvoda.
– Danas ćemo razgovarati sa predstavnicima JP „Kikinda“ i JP „Toplana“ o popustima za račune za vodu i za daljinsko grejanje i siguran sam da ćemo postići dogovor. Nastavićemo da sarađujemo sa Pokretom, bićemo i dalje članovi, kako bismo pomogli roditeljima sa više dece jer je danas hrabrost širiti porodicu – rekao je Mladen Bogdan.
Kikinda je jedan od 25 gradova u Srbiji i samo tri u Vojvodini koji kontinuirano sarađuje sa Pokretom, rekao je predsednik Pokreta 3+, Vladica Gavrilović.
– Imamo izuzetnu saradnju sa gradskim čelnicima u Kikindi, ovde uvek nailazimo na veliko razumevanje i ostvarujemo stopostotni učinak u svim našim akcijama – istakao je Gavrilović. – Naši napori u ostvarivanju pogodnosti za porodice sa više dece u čitavoj zemlji već daju rezultate. Mi smo pokrenuli peticiju u kojoj je, 2017. godine, sakupljeno sto hiljada potpisa za ostvarivanje finansijskog podsticaja rađanja, da za rođenje trećeg deteta država daje sto evra, i 150 evra za četvrto dete. Od tada, za četiri godine, zabeleženo je 16 odsto više trećerođene i 13 odsto više četvrtorođene dece.
Posle dogovora s javnim preduzećima, novi popusti biće uneseni u aplikaciju koja će, takođe, prvo biti aktivirana u Kikindi. Do tada, korisnici tri plus kartice popuste ostvaruju ne samo u svojoj sredini, već i širom zemlje, u 2.500 prodavnica, ustanova i preduzeća koje su potpisale ugovor sa Pokretom 3+, kakva su i Poštanska štedionica i Službeni glasnik koji, recimo, za školski pribor, omogućava popust od 25 odsto.
U čitavoj Srbiji sada ima 138 hiljada porodica sa troje i više dece, što je osam odsto od ukupnog broja porodica. Spisak privrednih subjekata koji su se priključili podsticanju nataliteta, kao i informacije o dobijanju kartice, korisnici mogu videti na sajtu triplus.org.rs.
Za Kikinđanina Slađana Janjića kovački zanat je, ne samo posao koji donosi izvor prihoda, već i umetnost. Od usijanog gvožđa pravi sve što mušterije požele, ali izazove najčešće sam sebi postavlja.
Kao i većina dečaka, Jovan je mnogo voleo igrice. 
Sada je jasno da je njegova prva konzola, „PS1“, bila zapravo priprema za karijeru u industriji video igara. Jer Jovan je voleo i matematiku, što ga je opredelilo da završi softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Prvi radni angažman kao programer ostvario je u izraelskoj firmi za proizvodnju video igara za mobilne telefone „Crazy Labs“ u Novom Sadu.
– Za sada ću nastaviti ovo da radim jer nam dobro ide. Kasnije bih voleo da pravim ozbiljnije igrice, onakve kakve ja volim da igram. To su igre za računare, najveće proizvodne vrednosti, koje nastaju u velikim studijima.
Porodici Malešević u Železničkom novom redu prošlog meseca je, u požaru, izgoreo krov. Od Gradske uprave zatražili su pomoć jer sami nisu bili u mogućnosti da preduzmu bilo kakve radove. Nedeljko je 37 godina radio u Livnici. Zbog bolesti je otišao u prevremenu penziju i sada svakog meseca prima samo 25 hiljada dinara. Supruga je nezaposlena.
Kada su saznali za Nedeljkov problem, iz Gradske uprave kontaktirali su Fondaciju „Humana srca“ sa kojom su, početkom septembra, potpisali protokol o saradnji. Danas, mesec dana kasnije, krov na kući Maleševića gotovo je završen i oni su, u znak zahvalnosti, priredili posluženje za goste, predstavnike Fondacije i Grada.
Šestočlana porodica Zarić iz Kikinde kupila je trošnu kuću u Partizanskoj ulici. Međutim, nisu mogli da se usele jer je objekat bio u veoma lošem stanju. Ovu porodicu u Fondacija „Humana srca“ već je obradovala prilikom prve posete gradu. Poklonjeni su im paketi sa garderobom i televizor, mlađa deca dobila su i tablete, a najstarijoj devojčici ispunjena je želja i obezbeđen joj je novac za pohađanje kozmetičarskog kursa. Tada je dogovoreno da će im biti urađen krov u vrednosti od 15 hiljada evra jer su ovi radovi bili prioritetni.
– Krov je bio u veoma lošem stanju, bio je pred rušenjem. Sada se postavlja i nov plafon i potpuno nov krov, pa ćemo imati i potkrovlje. Nismo se nadali pomoći, ovo je i više nego što smo očekivali – kaže Srđan Zarić.
– Grad brine o sugrađanima koji su socijalno ugroženi. Zahvalni smo Fondaciji i njihovim partnerima – rekao je gradonačelnik Lukač. – Nadam se da ćemo, u zajedničkim projektima, pomoći većem broju porodica.
Meštani Banatskog Velikog Sela obeležili su 77 godina od kolonizacije, dolaska Krajišnika u ovaj deo Banata. Na sceni Doma kulture, članovi kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“ i njihovi gosti, oživeli su sećanje na to vreme i predstavili pesme i igre iz zavičaja doseljenika u programu pod nazivom “Živjećemo, dašta ćemo” .
Predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac, istakla je da se meštani ponose nasleđem koje im je ostavljeno da ga čuvaju i unapređuju.
Velika sala Doma kulture večeras je bila potpuno ispunjena meštanima i gostima za koje su članovi KUD „Marija Bursać“, članovi dramske sekcije Osnovne škole „Slavko Rodić“ i gosti iz Krajišnika, KUD „Jandrija Tomić – Ćić“, izveli bogat program sa inscenacijama kolonizacije, prela, i sa pesmama i igrama iz Bosne. Po rečima predsednika KUD-a, Gorana Šormaza, velikoselsko kulturno-umetničko društvo ima 120 članova, podeljenih u četiri igračke i četiri pevačke sekcije.
Projekat koji je pobedio u Srbiji na SEE ECO steam challenge, a osmislili su ga nastavnici Danilo Borovnica i Miroslav Grujić “Hotel kod Save za pčele, bube i mrave” predstavljen je brojnim nastavnicima i naučnicima iz cele Evrope . Na ovaj način je evropska naučna javnost upoznata sa vrednostima i radom u ovoj kikindskoj školi.
-Agencija apeluje na vozače da posebno obrate pažnju na pešake i bicikliste, ali i na pešake i bicikliste da poštuju saobraćajna pravila. Cilj je da se što više meri smanji broj saobraćajnih nezgoda. Takođe, apelujemo i da u uslovima smanjene vidljivosti roditelji decu obuku u što svetliju garderobu ili svetlo odbojne prsluke, kao i da bicikli budu na pravilan način osvetljeni napred i pozadi- navodi Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.
-Nastavljamo saradnju sa Agencijom za bezbednost saobraćaja Republike Srbije u cilju promocije bezbednosti svih učesnika. Svima su nam najvažnija deca, pa smo se ovoga puta fokusirali na one koji tek treba samostalno da krenu da učestvuju u saobraćaju. Deci se ovde na adekvatan, ali i zanimljiv način prenosi sve ono što treba da znaju o bezbednosti u saobraćaju. Nastavićemo sa ovakvim edukativnim sadržajima, biće još radionica, testova i simulacija u saradnji sa Agencijom –rekao je Lukač.
U poseti Kikindi danas je bila komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević, u pratnji pomoćnika Ivana Gerginova. Na sastanku sa gradonačelnikom, Nikolom Lukačem, razgovarali su o unapređenju saradnje radi rešavanja pitanja migracija, o stambenom zbrinjavanju izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske i o drugim zajedničkim projektima.
Gradonačelnik i gosti zatim su posetili Prihvatni centar u Kikindi. Komesarka se upoznala sa brojem smeštenih migranata i oblicima i vrstama pomoći i usluga koje im se pružaju.
Informacije o tome kako bezbedno da koriste alternativne načine zagrevanja stanova u slučaju nestašice daljinskog grejanja, danas su dobili upravnici koji su u obavezi da ih prenesu stanarima zgrada.
– Na državnom nivou već postoje planovi uštede energije, a jedan deo je i preventiva, mi to sada radimo. Održavanje dimnjačkih i ventilacionih vertikala spada u redovno i investiciono održavanje zgrade. Ako budemo imali situaciju da nema daljinskog grejanja, ljudi će možda pribegavati alternativnim rešenjima kojima, ako sve nije prekontrolisano i bezbedno, mogu da dovedu u neposrednu opasnost i sebe i okolinu – objašnjava Momčilov i dodaje da ova firma ima četiri obučena dimničara, što je i minimum za grad veličine Kikinde.