Кикинда ће бити један од првих градова који ће омогућити породицама са троје и више деце да остваре попусте на рачунима за комуналне услуге, даљинско грејање и паркинг. Нове погодности најавили су данас представници Градске управе и Покрета за децу 3+. Састанку су присуствовали Младен Богдан, председник Градског парламента и чланица Градског већа, Рамона Тот.
Захваљујући споразуму који је локална самоуправа прошле године потписала са Покретом 3+ из Чачка, око 300 породица у граду и околним местима већ користи попусте у плаћању у продајним објектима, установама културе и спортским клубовима. Наш град је један од првих који се прикључио Покрету чији је циљ да деци и родитељима из породица са троје и више деце олакша свакодневицу, остваривањем попуста и привилегија у коришћењу услуга и производа.
– Данас ћемо разговарати са представницима ЈП „Кикинда“ и ЈП „Топлана“ о попустима за рачуне за воду и за даљинско грејање и сигуран сам да ћемо постићи договор. Наставићемо да сарађујемо са Покретом, бићемо и даље чланови, како бисмо помогли родитељима са више деце јер је данас храброст ширити породицу – рекао је Младен Богдан.
Кикинда је један од 25 градова у Србији и само три у Војводини који континуирано сарађује са Покретом, рекао је председник Покрета 3+, Владица Гавриловић.
– Имамо изузетну сарадњу са градским челницима у Кикинди, овде увек наилазимо на велико разумевање и остварујемо стопостотни учинак у свим нашим акцијама – истакао је Гавриловић. – Наши напори у остваривању погодности за породице са више деце у читавој земљи већ дају резултате. Ми смо покренули петицију у којој је, 2017. године, сакупљено сто хиљада потписа за остваривање финансијског подстицаја рађања, да за рођење трећег детета држава даје сто евра, и 150 евра за четврто дете. Од тада, за четири године, забележено је 16 одсто више трећерођене и 13 одсто више четврторођене деце.
После договора с јавним предузећима, нови попусти биће унесени у апликацију која ће, такође, прво бити активирана у Кикинди. До тада, корисници три плус картице попусте остварују не само у својој средини, већ и широм земље, у 2.500 продавница, установа и предузећа које су потписале уговор са Покретом 3+, каква су и Поштанска штедионица и Службени гласник који, рецимо, за школски прибор, омогућава попуст од 25 одсто.
У читавој Србији сада има 138 хиљада породица са троје и више деце, што је осам одсто од укупног броја породица. Списак привредних субјеката који су се прикључили подстицању наталитета, као и информације о добијању картице, корисници могу видети на сајту triplus.org.rs.
За Кикинђанина Слађана Јањића ковачки занат је, не само посао који доноси извор прихода, већ и уметност. Од усијаног гвожђа прави све што муштерије пожеле, али изазове најчешће сам себи поставља.
Као и већина дечака, Јован је много волео игрице. 
Сада је јасно да је његова прва конзола, „PS1“, била заправо припрема за каријеру у индустрији видео игара. Јер Јован је волео и математику, што га је определило да заврши софтверско инжењерство на Електротехничком факултету у Београду. Први радни ангажман као програмер остварио је у израелској фирми за производњу видео игара за мобилне телефоне „Crazy Labs“ у Новом Саду.
– За сада ћу наставити ово да радим јер нам добро иде. Касније бих волео да правим озбиљније игрице, онакве какве ја волим да играм. То су игре за рачунаре, највеће производне вредности, које настају у великим студијима.
Породици Малешевић у Железничком новом реду прошлог месеца је, у пожару, изгорео кров. Од Градске управе затражили су помоћ јер сами нису били у могућности да предузму било какве радове. Недељко је 37 година радио у Ливници. Због болести је отишао у превремену пензију и сада сваког месеца прима само 25 хиљада динара. Супруга је незапослена.
Када су сазнали за Недељков проблем, из Градске управе контактирали су Фондацију „Хумана срца“ са којом су, почетком септембра, потписали протокол о сарадњи. Данас, месец дана касније, кров на кући Малешевића готово је завршен и они су, у знак захвалности, приредили послужење за госте, представнике Фондације и Града.
Шесточлана породица Зарић из Кикинде купила је трошну кућу у Партизанској улици. Међутим, нису могли да се уселе јер је објекат био у веома лошем стању. Ову породицу у Фондација „Хумана срца“ већ је обрадовала приликом прве посете граду. Поклоњени су им пакети са гардеробом и телевизор, млађа деца добила су и таблете, а најстаријој девојчици испуњена је жеља и обезбеђен јој је новац за похађање козметичарског курса. Тада је договорено да ће им бити урађен кров у вредности од 15 хиљада евра јер су ови радови били приоритетни.
– Кров је био у веома лошем стању, био је пред рушењем. Сада се поставља и нов плафон и потпуно нов кров, па ћемо имати и поткровље. Нисмо се надали помоћи, ово је и више него што смо очекивали – каже Срђан Зарић.
– Град брине о суграђанима који су социјално угрожени. Захвални смо Фондацији и њиховим партнерима – рекао је градоначелник Лукач. – Надам се да ћемо, у заједничким пројектима, помоћи већем броју породица.
Мештани Банатског Великог Села обележили су 77 година од колонизације, доласка Крајишника у овај део Баната. На сцени Дома културе, чланови културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“ и њихови гости, оживели су сећање на то време и представили песме и игре из завичаја досељеника у програму под називом “Живјећемо, дашта ћемо” .
Председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац, истакла је да се мештани поносе наслеђем које им је остављено да га чувају и унапређују.
Велика сала Дома културе вечерас је била потпуно испуњена мештанима и гостима за које су чланови КУД „Марија Бурсаћ“, чланови драмске секције Основне школе „Славко Родић“ и гости из Крајишника, КУД „Јандрија Томић – Ћић“, извели богат програм са инсценацијама колонизације, прела, и са песмама и играма из Босне. По речима председника КУД-а, Горана Шормаза, великоселско културно-уметничко друштво има 120 чланова, подељених у четири играчке и четири певачке секције.
Пројекат који је победио у Србији на SEE ECO steam challenge, а осмислили су га наставници Данило Боровница и Мирослав Грујић “Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве” представљен је бројним наставницима и научницима из целе Европе . На овај начин је европска научна јавност упозната са вредностима и радом у овој кикиндској школи.
-Агенција апелује на возаче да посебно обрате пажњу на пешаке и бициклисте, али и на пешаке и бициклисте да поштују саобраћајна правила. Циљ је да се што више мери смањи број саобраћајних незгода. Такође, апелујемо и да у условима смањене видљивости родитељи децу обуку у што светлију гардеробу или светло одбојне прслуке, као и да бицикли буду на правилан начин осветљени напред и позади- наводи Милош Милекић из Агенције за безбедност саобраћаја.
-Настављамо сарадњу са Агенцијом за безбедност саобраћаја Републике Србије у циљу промоције безбедности свих учесника. Свима су нам најважнија деца, па смо се овога пута фокусирали на оне који тек треба самостално да крену да учествују у саобраћају. Деци се овде на адекватан, али и занимљив начин преноси све оно што треба да знају о безбедности у саобраћају. Наставићемо са оваквим едукативним садржајима, биће још радионица, тестова и симулација у сарадњи са Агенцијом –рекао је Лукач.
У посети Кикинди данас је била комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић, у пратњи помоћника Ивана Гергинова. На састанку са градоначелником, Николом Лукачем, разговарали су о унапређењу сарадње ради решавања питања миграција, о стамбеном збрињавању избеглица из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске и о другим заједничким пројектима.
Градоначелник и гости затим су посетили Прихватни центар у Кикинди. Комесарка се упознала са бројем смештених миграната и облицима и врстама помоћи и услуга које им се пружају.
Информације о томе како безбедно да користе алтернативне начине загревања станова у случају несташице даљинског грејања, данас су добили управници који су у обавези да их пренесу станарима зграда.
– На државном нивоу већ постоје планови уштеде енергије, а један део је и превентива, ми то сада радимо. Одржавање димњачких и вентилационих вертикала спада у редовно и инвестиционо одржавање зграде. Ако будемо имали ситуацију да нема даљинског грејања, људи ће можда прибегавати алтернативним решењима којима, ако све није преконтролисано и безбедно, могу да доведу у непосредну опасност и себе и околину – објашњава Момчилов и додаје да ова фирма има четири обучена димничара, што је и минимум за град величине Кикинде.