Град Архиве | Паге 367 оф 378 | Кикиндски портал

Састали се са Тамаром Вучић: Представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ настављају битку за увођење терапије

Jelena Trifunović Децембер 1, 2022

Представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије” у Министарству спољних послова састали су се са Тамаром Вучић, првом дамом Србије и проф. др Сањом Радојевић Шкондрић, директорком Републичког фонда за здравствено осигурање. Тема састанка била је терапија за ову ретку болест и значај њене што раније примене у нашој земљи. Како истиче суграђанин Давор Терзин, представили су рад удружења и предали део документације о терапији и клиничним испитивањима.

-Познат нам је хуманитарни рад госпође Тамаре Вучић која је својим залагањем значајно допринела да се на листу лекова о трошку фонда уведу терапије против, такође ретких болести, спиналне мишићне атрофије и цистичне фиброзе. На састанку смо представили са чиме се наша деца и ми као родитељи сусрећемо, јер ахондроплазију сви повезују са ниским растом, али није само то, већ дуги низ компликација које ова болест носи са собом. Терапија те компликације минимизира или потпуно сузбија- указује Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе којој је дијагностикована ова ретка болест.

Јелена Хађасија, Данијела Стојановић и Давор Терзин, сво троје родитељи деце са ахондоплазијом истакли су на састанку да је приоритет у раду удружења увођење терапије о трошку РФЗО, али и ширење свести и едукација о овој болести као и помоћ родитељима и одраслима који се са њом суочавају. Терапија годишње за дете кошта више од 270.000 евра, а лек се успешно користи у Италији, Аустрији, Немачкој, Словенији, Русији.

– Наша деца иду у вртић и школе, па је потребно и да јавност упознамо са овом болешћу. Да би се терапија увела и у нашој земљи, постоје одређене процедуре и ми предузимамо даље кораке. Дуг је пут, али смо истрајни. Састанак је био веома успешан, Тамара Вучић и Сања Шкондрић исказале су разумевање и подршку за нашу борбу и упутиле нас на даље кораке. У овом моменту индиковано је десетак деце за терапију- наводи Давор. Наду и оптимизам улила му је и најава ће се приликом разматрања буџета за 2023. годину узети у обзир и терапија за ахондоплазију.

-Захваљујемо се свима који нам пружају максималну подршку на овом нашем путу и подржавају кампању #хоћударастем- истиче.

Сајт са бројним корисним информацијама о овој болести, приручник као и стручни скуп, такође су у плану Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ за наредни период.

Светски дан борбе против ХИВ-а и АИДС-а – „Изједначимо!“

Igor Crnogorac Децембер 1, 2022

Светски дан борбе против ХИВ-а и АИДС-а, 1. децембар, одвија се ове године под слоганом „Изједначимо!“. Из Заједничког програма Уједињених нација за ХИВ и АИДС (УНАИДС) позивају да се размотре неједнакости које коче напредак у завршетку пандемије АИДС-а, са циљем да се до 2030. године оконча ова глобална претња по здравље.

Повећана рањивост на вирус често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења ХИВ инфекције, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Пандемија узрокована ХИВ-ом је, до краја 2021. године, према проценама УНАИДС-а, однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано. У истој години 1,5 милион људи је новоинфициран, што је за трећину мање у односу на 2010. За исти период, међу децом је забележено смањење нових ХИВ инфекција за 50 одсто.

Ипак, уз све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних ХИВ-ом, ова болест постала је хронично здравствено стање које омогућава зараженима да воде дуг и продуктиван живот.

У прошлој години 76 одсто одраслих и 52 одсто деце која живе са ХИВ-ом у свету примало је доживотну антиретровирусну (АРВ) терапију. Ова терапија је комбинација неколико лекова који се узимају сваког дана. Она не може да излечи ХИВ, односно да га уклони из организма, али може да га потисне и држи под контролом.

На тај начин значајно се смањује количина вируса у организму, што омогућава имуном систему да се опорави, чиме се смањује и могућност добијања инфекција које могу бити фаталне. Такође, што је веома значајно, смањује ризик од преношења ХИВ-а.

Ризик од инфицирања ХИВ-ом је за ризичне групе, у односу на општу популацију, већи: 35 пута међу особама које инјектирају дроге, 30 пута за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка епидемије, 1985. године, до данас, у Србији су регистроване 4.524 особе инфициране ХИВ-ом, од којих су 2.152 особе оболеле од АИДС-а, док је 1.336 умрло. Само ове године дијагностиковано је 152 инфицираних, што је за четвртину више него у истом периоду 2021. Међу пријављеним ХИВ позитивним особама било је 18 пута више мушкараца него жена и већина је узраста од 20 до 49 година.

Међутим, подаци показују и то да се велики број инфицираних не тестира благовремено, што смањује могућност успешног лечења и превенције преношења вируса.

На подручју Севернобанатског округа, од 2000. до 2022. године регистровано је 22 позитивних на ХИВ, и сви су мушкарци средњих година, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Неопходно је добро информисање и одговорно сексуално понашање јер је боље улагати у превенцију него у лечење. Такође, веома је важно откривање вируса на време јер је, уз благовремено узимање терапије нове генерације, могућ квалитетнији живот и мање заражавање – истиче др Пецарски.

У активности поводом Дана борбе против ХИВ/АИДС-а, и ове године укључио се и кикиндски Црвени крст.

– Цео децембар је у знаку едукација које организујемо у средњим школама јер сматрамо да је информисање младих о ХИВ-у и АИДС-у од изузетног значаја – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Из кикиндског ЗЗЈЗ подсећају да се код њих, сваког радног дана, од 8 до 14 сати, може проверити ХИВ статус, као и зараженост хепатитисом Б и Ц. Тестирање је бесплатно, добровољно, анонимно и поверљиво.

Скупштина усвојила извештај о деветомесечној реализацији буџета: Настављају се улагања за бољи живот грађана

Jelena Trifunović Новембер 30, 2022

Градска каса у првих девет месеци ове године приходовала је 2,283 милијарде динара што је 70 одсто у односу на годишњи план, док су расходи нешто мањи и износе две милијарде и 11 милиона динара односно 62 одсто плана. Консолидовани извештај о реализацији буџета у периоду од јануара до септембра, образложила је на данашњој седници градске скупштине заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-План по ком поредимо износи 3,243 милијарде динара. Реализација прихода је добра и већа у односу на прошлу годину када је, за исти период, износила 66 одсто. За око 211 милиона смо прикупили и наплатили више прихода у односу на лане. Прикупљено је више новца од пореза, али и од рудне ренте. Више је приходовано од пореза на добит и капиталне добитке, пореза на зараде, пореза на имовину, као и пореза на пренос апсолутних права. Од рудне ренте буџет је приходовао 342 милиона што је 118 милиона више него 2021.године- рекла је заменица градоначелника.

-Код расхода, текућа потрошња је у складу са планираном, док су код комуналних услуга расходи већи због поскупљења што нам је и био сигнал да ову ставку коригујемо код ребаланса. Нешто нижи проценат расхода је због инвестиција које ће бити реализоване у последњем кварталу године. Завршена је изградња канализације у насељу Шумице, највећи део пројекта Еколејкс, део завршних радова на пијаци, трафо станица у индустријској зони Расадник, улагања у ПУ „Драгољуб Удицки“ пред нову школску годину као и у месне заједнице, радови на отвореним базенима и поставка лед расвете у СЦ „Језеро“. Реализација инвестиција је, ипак, свега 26 одсто јер ће највећи део бити реализован у последњем кварталу, очекујемо још око 200 милиона. Следи реконструкција водовода, извођач ће идуће недеље бити уведен у посао. Завршена је реконструкција саобраћајница у индустријској зони Расадник у вредности 42 милиона, а креће и отплата пројекта лед расвете, то чека на извршење- детаљно је предочила Јакшић Киурски.

Лукач: Капитални пројекти и преговори са инвеститорима

Улагања у квалитетнији живот свих грађана на територији града Кикинде, биће настављена, а у току су преговори са десетак инвеститора-указао је на данашњој седници градске скупштине градоначелник Никола Лукач.

-Поносан сам и задовољан резултатима у протеклих девет година у Кикинди и десет година у Србији, политика Александра Вучића и Српске наредне странке је да бринемо о грађанима. Нећемо се зауставити када је у питању брига о младима и о најстаријима. Лепо је чути како се на десетине породица вратило у наш град и када видимо да се више деце рађа. У току су, али и предстоје нам значајна улагања, поменућу само нека: реконструкција болнице, брза саобраћајница Сомбор-Кикинда, фабрика воде, отварање граничног прелаза, водовод и канализација, пијаца, реконструкција зграде РФЗО и ПИО фонда, нова зграда Центра за социјални рад, улагања у школе, спорт, културу, месне заједнице, путну инфраструктуру.

-Са десетак инвеститора преговарамо да дође бар једна фабрика и у томе имамо подршку покрајине и републике. Гледамо да овде дођу квалитетније фирме, са већим платама. Наш циљ остаје да свако село буде понос, а треба напоменути и да су око 50 кућа добили млади брачни парови у селима, и биће их још, укупно скоро 70. Грађани можда дуго чекају да се реализују неки пројекти, али хвала на разумевању да ћемо све решавати, по приоритетима- истакао је градоначелник Лукач.

Средњерочни план града

Скупштина је усвојила одлуку о покретању поступка за израду и доношење средњерочног плана града чију важност је образложио Саша Танацков, члан Градског већа.

-План развоја града до 2030. године као кровни документ смо усвојили, а разрада овог стратешког документа је средњерочни план који се доноси за период од три године. Поклапа се за буџетом и пројекцијама за наредне две године. Средњерочни план прецизно разрађује шта ће бити урађено које године и која средства су потребна. Предвиђа и анализу претходног периода. Примера ради, у Плану развоја града имали смо привредни развој, планирана је изградња индустријске зоне Расадник, то смо и завршили. Инвестиција вредна 82 милиона динара је заједничко финансирање Министарства привреде и града. Такође, у сегменту екологије, завршили смо најобимније радове из прекограничног пројекта „Еколејкс“- истакао је Танацков.

Расписан конкурс за годишње награде и признања Града – предлози се примају до 20. децембра

Igor Crnogorac Новембер 30, 2022

Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања расписала је Јавни позив за подношење предлога за доделу Награде града Кикинде и градских признања за 2022. годину.

Награда града Кикинде, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде.

Градска признања додељују се физичким или правним лицима са пребивалиштем, седиштем на територији града Кикинде, за значајна остварења у области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада, постигнута у години у којој се признање додељује.

Предлоге за доделу награда и признања града Кикинде могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града Кикинде.

Предлог се доставља у писаној форми и треба да садржи податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.

Предлоге треба доставити до 20. децембра 2022. године, на адресу:

Град Кикинда

Градска управа

Канцеларија бр. 80

Трг српских добровољаца 12

23300 Кикинда,

са назнаком: за награду Града Кикинде.

Кроз совембарске радионице у музеју прошло 400 деце

Jelena Trifunović Новембер 30, 2022

И овај Совембар у Народном музеју Кикинда био је прилика за учење, дружење и забаву. Трајао је од 2. до 26. новембра. Креативна, драмска, истраживачка, ликовна и вајарска радионица биле су посвећене познатим суграђанкама- совама утинама којима је Кикинда била и остала омиљено зимовалиште.

-У програмима Совембра учествовало је око 400 деце различитих узраста, основаца, предшколаца…За свакога је било понешто, Имали смо радне листове за млађу децу и за ону мало старију којима је посебна занимљиво било и истраживање гвалица. То је интересантан начин да сазнају чиме се сова храни- наводи Славица Цвијетић, музејски водич.

Совембар у музеју организовали су посећивали и вртићи и школе. Суботом се, на радионице, долазило породично, са децом за коју је ово одличан начин да сазнају више не само о совама и природи, већ и да се посетом музеју заинтересују за друге садржаје ове установе културе. Сви програми били су бесплатни.

Нису заборавили некадашњи празник: СУБНОР обележио 29. новембар

Jelena Trifunović Новембер 29, 2022

Обележавање некадашњег празника, 29. новембра, уприличили су чланови СУБНОР-а у месном одбору у Банатском Великом Селу. Том приликом додељене су и захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора ове борачке организације: постхумно Ђури Дотлићу, секретару МО Бранку Марчети, Миодрагу Обрадовићу и савету Месне заједнице Банатско Велико Село.

– Некадашњи Дан Републике био је понос и традиција заснован на НОБ-у и другом заседању АВНОЈ-а. Традиција да се овај дан у име Градског одбора СУБНОР-а Кикинда обележава у Месном одбору у Банатском Великом Селуа, наставила се и ове године уз пригодну вечеру и обраћање председника великоселског одбора Драгана Бранковића и председника Градског одбора СУБНОР-а Саве Ореља који је и уручио захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора- наводе у кикиндском СУБНОР-у.

После завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у Југославији. Распадом СФРЈ престаје обележавање овог празника који је званично укинут тек 2002. године одлуком Савезне скупштине СРЈ.

Средства НИС-а за опремање још једне гинеколошке ординације

Jelena Trifunović Новембер 29, 2022

Овогодишњим конкурсом Нафтне индустрије Србије „Заједници заједно“ Дому здравља Кикинда опредељено је 10,5 милиона динара за набавку нове медицинске опреме. Диспанзер за жене добиће гинеколошку столицу прилагођену и особама са инвалидитетом, четири електрична двосекцијска кревета за прегледе, аутоклав, ултразвучни апарат, два колпоскопа и пет апарата за стерилизацију. Директорица Дома здравља др Биљана Марковић указује да ће бити опремљена још једна ординација у Диспанзеру за жене:

-Овај конкурс НИС-а био је намењен директном улагању у јавно здравље, конкретно подршци и развоју репродуктивног здравља у циљу подизања наталитета. Пошто је још једна докторка која је завршила специјализацију гинекологије летос почела да ради, сада имамо три докторке у Диспанзеру за жене. Имаћемо две докторке у првој и једну у поподневној смени, па нам је потребно опремање још једне комплетне ординације у Диспанзеру за жене- каже за Кикиндски портал др Марковић.

Средства НИС-а на конкурсу „Заједници заједно“ Дому здравља опредељена су и прошле године. За пројекат енергетске ефикасности, замену котлова и опремање четири котларнице, ова установа добила је четири милиона динара. Пред грејну сезону, нове котлове на гас добили су друга и трећа здравствена станица у Кикинди, као и амбуланте у Башаиду и Мокрину.

-Котлови су били стари по 20, 30 година, често су се кварили, трошили су много више гаса и непрекидно је котлар морао да буде уз њих. Ови нови раде по принципу проточног бојлера. Очекујемо да ће се утрошак гаса смањити, а колика ће бити уштеда, пратићемо и знати по завршетку грејне сезоне- истиче др Марковић.

Уз подршку локалне самоуправе нови котао и у Првој здравственој станици

-Имали смо непредвиђену ситуацију. Покварио се котао у првој здравстеној станици, иако није стар. Већ је неколико пута поправљан. Са захтевом да нам помогне да решимо тај проблем, обратили смо се локалној самоуправи, која нам је определила средства у износу од милион динара за нови котао. Радови су, такође, завршени пре почетка грејне сезоне – истиче др Марковић.

Због мањка лекара ангажовали пензионере

Иако Дом здравља већ дуже време има отворен конкурс за запошљавање лекара, заинтересованих нема. Овој здравственој установи недостаје пет доктора. Проблем су, делимично решили, ангажовањем три лекара која су у пензији.

Озваничена сарадња „Гусала“ и Музичке школе: За очување музичке традиције и још виши ниво културе и образовања

Igor Crnogorac Новембер 29, 2022

Директори Академског друштва за неговање музике „Гусле“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ данас су потписали уговор о сарадњи. У просторијама Школе овом чину присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Маргита Детари, директорица Музичке школе истакла је да је потписивање уговора само озваничило већ постојећу сарадњу.

– Заједнички циљ је неговање и развој музике Кикинде, Баната и Србије. Музичка школа треба да даје допринос свуда где се промовише музика и наш задатак јесте да описмењујемо ученике и да их оспособљавамо и за самосталне и за наступе у ансамблима, хоровима и оркестрима. „Гусле“ су изузетна установа у којој ће стечено знање моћи да примењују јер, наравно, ми се не ограничавамо само на озбиљну музику. Сматрамо да треба да будемо активни у свим жанровима – рекла је Маргита Детари.

АДЗНМ „Гусле“, као установа културе и образовна установа придаје велики значај формалном образовању, рекао је директор Зоран Петровић.

– Важно је то што се, и у „Гуслама“ и у Музичкој школи, трудимо да, уз помоћ квалитетних кадрова, подстакнемо младе да остану у нашем граду да бисмо, аутентичним програмима, подигли ниво културе и образовања. У „Гуслама“ смо увек спремни да организујемо едукације за ученике и све који желе да напредују.

У областима учења и истраживања сарадња већ постоји и она ће се наставити на обострано задовољство, закључено је приликом потписивања уговора.

– Ово је пример добре праксе који ће, надам се, инспирисати и остале образовне и институције културе да га следе – изјавила је Валентина Мицковски. – Један од бенефита за Музичку школу је тај што ће ученици бити у могућности да део својих активности фокусирају на очување традиције и културног наслеђа уз помоћ „Гусала“, док ће члановима овог друштва бити доступнија класична музика.

Уговор о сарадњи потписан је на неодређено време, а из обе установе већ најављују нове, заједничке активности, мајсторске радионице и наступе својих чланова, ученика и наставника.

Полазници РЦТ „Душан Васиљев” посетили Виминацијум, Лепенски Вир, Сребрно језеро

Jelena Trifunović Новембер 28, 2022

Тридесетак полазника и ментори РЦТ „Душан Васиљев“ претходни викенд провели су на студијском путовању које је подразумевало обилазак културно-историјских знаменитости у централној Србији и Војводини, као и интензиван менторски рад. На мапи овог путовања нашли су се Виминацијум, Рамска тврђава, Лепенски Вир, Голубачка тврђава, Смедеревска тврђава, Сребрно језеро, као и музеј у Вршцу.

-На путовање су пошли приоритетно средњошколци који се налазе у процесу писања научно-истраживачких радова које ће представити на наредном такмичењу талената на пролеће 2023, као и мањи број основаца, старијих полазника Центра. Програм путовања осмислили су ментори групе за географију, Јасна Томашев и Будимир Ђукичин, док су полазници имали тродневну прилику да у сталним консултацијама са својим менторима обаве све неопходне припреме за наставак успешног научног рада- наводе у РЦТ „Душан Васиљев“ који самостално функционише већ седам година.

Ове године уписао је рекордан број полазника са територије Северног Баната распоређених у једанаест група издељених према различитим научно-истраживачким областима. Учешће у раду Центра потпуно је бесплатно за све полазнике.

Кикинђани на Сајму етно хране и пића у Београду

Jelena Trifunović Новембер 27, 2022

На Међународном сајму хране и пића који се по 16. пут одржава у Београду први пут се представља и Град Кикинда. Посетиоци регионалне смотре прехрамбених производа намењених тржишту а припремљених по традиционалним рецептима, која траје од 24. до 27. новембра у прилици су да се упознају са асортиманом производа Винарије „Кепул”, Пољопривредих газдинстава „Крстоношић” и „Степанов”, „Нутто”, „Банат бир” и Дестилерије „Хуберт 1924″. На Сајму хране и пића представила су се и удружења жена: Кикинда, Сувача, Иђош и Наковчанке.

Носилац промоције је Секретар за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, а подршку пружа и у промоцији учествује и Туристичка организација Града Кикинде.

Фокус ове манифестације су производи са заштићеним географским пореклом или они чија се заштита препоручује, а сајам етно хране и пића их афирмише као прворазредне тржишне и извозне артикле, који би требало да постану и незаобилазни елемент туристичке понуде.

Сајам етно хране и пића одиграо је у последњих 15 година значајну улогу у брендирању, промоцији и пласману лесковачког ајвара, качарског и хомољског меда, дуван-чварака, футошког купуса, пиротских пегланих кобасица, вурде, различитих џемова, киселе зимнице, чајних мешавина, сушеног воћа, пекарских производа, вина и ракије, од којих су многи постали и извозни артикли.

Манифестација има пословни и промотивни карактер. Намењена је дистрибутерима, добављачима хотела и трговинских ланаца, власницима ресторана, трговинских радњи или шефовима кухиња, професионалним гастрономима, те купцима из иностранства ради закључења купопродајних уговора.