Град

313746523_817992086144598_4624832382240294006_н

За Кикинђанина Слађана Јањића ковачки занат је, не само посао који доноси извор прихода, већ и уметност. Од усијаног гвожђа прави све што муштерије пожеле, али изазове најчешће сам себи поставља.

По занимању је аутомеханичар, радио је и као варилац, а чињеница да се ковачки занат сматра најтежим, није га одвратила од намере да се лати чекића и наковња.

Машине у радионици сам је правио. Његових руку импозантно дело је и змај тежак 150 килограма који вас „дочека“ на улазу у ковачку радионицу.

Необична реклама, признаћете.

 

Кикинђанин Јован Булатовић, дипломирани програмер, аутор је игрице коју овог момента на мобилном телефону има више од шест милиона људи широм света.

Као и већина дечака, Јован је много волео игрице. Сада је јасно да је његова прва конзола, „ПС1“, била заправо припрема за каријеру у индустрији видео игара. Јер Јован је волео и математику, што га је определило да заврши софтверско инжењерство на Електротехничком факултету у Београду. Први радни ангажман као програмер остварио је у израелској фирми за производњу видео игара за мобилне телефоне „Цразy Лабс“ у Новом Саду.

– Желео сам да радим као програмер игрица јер мислим да је то најбољи посао у мојој струци. Видео сам оглас и придружио се тиму дизајнера. Веома сам задовољан – каже Јован.

Његов тим зове се “Лаб Ратс“ и чине га и студенти дизајна видео игара Академије уметности у Новом Саду, Ана Чаушоска и Енсар Шаћировић. Да су одличан тим постало је јасно када је њихова игрица „Фридге Организинг“ постала планетарни хит.

– Ана је на „Тик Току“ видела тренд организовања фрижидера, преузели смо ту идеју и направили игрицу – објашњава Јован. – Када се игрица нашла у „Плеј продавници“, људима се јако свидела, просто је „букнула“. Нисам уопште очекивао оволики успех, изненадили смо се све троје. Овакве, једноставне игрице, ради опуштања и у тренуцима доколице, највише користе четрдесетогодишњаци и деца.

До данас, ова занимљива и визуелно богата игрица има више од шест милиона преузимања и бележи стабилан раст нових играча. У међувремену, његов победнички тим већ ради на новом пројекту, заснованом на принципу ТВ емисија, у којима девојка бира једног од младића према одговорима на питања која им поставља. Овога пута су и идејни творци и најављују занимљив производ. Јован потврђује да ће и у будућности, као програмер, остати у овој бранши.

– За сада ћу наставити ово да радим јер нам добро иде. Касније бих волео да правим озбиљније игрице, онакве какве ја волим да играм. То су игре за рачунаре, највеће производне вредности, које настају у великим студијима.

Овај млади професионалац за сада не мења место боравка јер је, како каже, Нови Сад већ постао познат као град програмера игрица – највеће иностране компаније управо овде отварају своја представништва. Озбиљне успехе у „неозбиљној“ индустрији видео-игара, Јован се нада, једног дана крунисаће отварањем сопственог студија и тада ће, погађате, направити и најбољу игрицу – онако, за своју душу.

 

 

Фондација „Хумана срца“ из Београда и Град Кикинда помогли су двема породицама у неопходним грађевинским радовима – оспособљавању њихових кућа за безбедно становање. Данас су представници Фондације посетили Кикинду. Са представницима Града, градоначелником Николом Лукачем, председником Скупштине града, Младеном Богданом и чланом Градског већа, Драганом Пецарским, уверили су се да радови теку по плану, а члановима једног домаћинства донели су лепе вести.

Породици Малешевић у Железничком новом реду прошлог месеца је, у пожару, изгорео кров. Од Градске управе затражили су помоћ јер сами нису били у могућности да предузму било какве радове. Недељко је 37 година радио у Ливници. Због болести је отишао у превремену пензију и сада сваког месеца прима само 25 хиљада динара. Супруга је незапослена.

– Разболео сам се, оперисан сам и сад ме чека још једна операција. Пожар је избио у сред ноћи, комшије су ми прве притекле у помоћ, још увек ми помажу у свему, као што сам и ја њима, када сам год могао. Веома сам захвалан Граду и „Хуманим срцима“, хвала свима који су нам помогли у овом тешком времену – каже Недељко.

Када су сазнали за Недељков проблем, из Градске управе контактирали су Фондацију „Хумана срца“ са којом су, почетком септембра, потписали протокол о сарадњи. Данас, месец дана касније, кров на кући Малешевића готово је завршен и они су, у знак захвалности, приредили послужење за госте, представнике Фондације и Града.

– Тражили смо начине да што пре помогнемо породицама и споразум са овом Фондацијом то нам је и омогућио. Овде су људи сложни и солидарни, свакако ћемо настојати да свим становницима Железничког новог реда олакшамо живот – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Николина Ђујић, извршна директорка Фондације „Хумана срца“ каже да је у нови кров на кући породице Малешевић уложено 11 хиљада евра.

– Драго ми је што смо се одазвали позиву градоначелника да помогнемо и овој дивној породици. Они су много дали свом граду и она овај начин им се и Град одужује.

Шесточлана породица Зарић из Кикинде купила је трошну кућу у Партизанској улици. Међутим, нису могли да се уселе јер је објекат био у веома лошем стању. Ову породицу у Фондација „Хумана срца“ већ је обрадовала приликом прве посете граду. Поклоњени су им пакети са гардеробом и телевизор, млађа деца добила су и таблете, а најстаријој девојчици испуњена је жеља и обезбеђен јој је новац за похађање козметичарског курса. Тада је договорено да ће им бити урађен кров у вредности од 15 хиљада евра јер су ови радови били приоритетни.

– Кров је био у веома лошем стању, био је пред рушењем. Сада се поставља и нов плафон и потпуно нов кров, па ћемо имати и поткровље. Нисмо се надали помоћи, ово је и више него што смо очекивали – каже Срђан Зарић.

Данас су Срђановој породици гости донели лепе вести – у Фондацији су одлучили да им реновирају читаву кућу. Николина Ђујић објаснила је да ће, у објекту од 190 квадрата са поткровљем, бити постављени нови подови, керамика, биће изграђено купатило и купљени намештај и сва потребна кућна техника. За сада се поставља кров и ти радови вредни су 15 хиљада евра.

– Град брине о суграђанима који су социјално угрожени. Захвални смо Фондацији и њиховим партнерима – рекао је градоначелник Лукач. – Надам се да ћемо, у  заједничким пројектима, помоћи већем броју породица.

Он је додао да Град Кикинда континуирано помаже социјално угроженима по различитим програмима. У сарадњи са Центром за социјални рад препознају се  породице којима је помоћ најпотребнија, а посебна брига и пажња усмерена је ка најмлађим становницима, како би сви имали квалитетне услове живота.

1667210898589

[supsystic-gallery id=’3′]

На свечаности у Градској кући подељено је 157 пакета за бебе рођене у јулу, августу и септембру ове године. Даривање малишана део је акције „Кикиндског беби клуба“ коју Град спроводи од 2014.године.

Присутне је поздравио градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

-Ови осмеси нас мотивишу да радимо још више. Скромни поклони, сигуран сам да ће вам помоћи у првим месецима након рођења детета- рекао је градоначелник Лукач.

Пакети садрже мултифункционалну столицу, пешкир, торбу, ћебе и радосницу. Њихова вредност је 8.700 динара.

-Град још једном показује да смо оријентисани ка породици и деци. Ово је једна од мера из популационе политике и дечије заштите. Желимо да помогнемо родитељима и да развијамо град да буде лепо место за живот. Имали смо широка издвајања из социјалне заштите, 92 милиона динара. За беби пакете опредељено је 4,7 милиона динара- прецизирао је Младен Богдан, председник градске скупштине.

Марија и Бранислав Марков из Мокрина истичу да је свака помоћ, након доласка принове, добродошла.

-Алекса нам је прво дете. Пакет је користан, а родитељима је значајна свака подршка- кажу.

Соња Ступар на пријем је дошла са сином Матејом.

– Ово нам је треће дете. Пакети су практична помоћ за родитеље- искрена је Соња.

Акцијом “Кикиндског беби клуба” одушевљени су у Фондацији „Хумана срца“.

-Желимо да будемо мало преписивачи па да овај диван догађај проширимо на целу Србију. Уз стручну помоћ Града Кикинде, желимо то да урадимо и у другим градовима. Надам се да ће нам градоначелник Лукач изаћи у сусрет са сугестијама- каже Николина Ђујић из ове фондације.

Мештани Банатског Великог Села обележили су 77 година од колонизације, доласка Крајишника у овај део Баната. На сцени Дома културе, чланови културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ“ и њихови гости, оживели су сећање на то време и представили песме и игре из завичаја досељеника у програму под називом “Живјећемо, дашта ћемо”  .

Прослави су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник, Никола Лукач, председник Скупштине Града, Младен Богдан и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Традиција, култура и обичаји народа с љубављу и пажњом чувају се у овом Културно-уметничком друштву и у читавом селу и хвала им на томе – рекао је градоначелник Лукач. – Ова сећања обавезују нас да будемо много мудрији и да, заједно, стварамо још боље услове за живот.

Председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац, истакла је да се мештани поносе наслеђем које им је остављено да га чувају и унапређују.

– Наши преци били су довољно храбри да без ичега дођу у потпуно непознате крајеве. То није било случајно – они су сви били добри борци и то је и био разлог да буду насељени уз границу.

Председница Савета МЗ подсетила је да је садашњи Дом културе изграђен мобом 1949. године и у плану је да се, у наредне три године, потпуно реконструише, у чему ће помоћи Град Кикинда.

Велика сала Дома културе вечерас је била потпуно испуњена мештанима и гостима за које су чланови КУД „Марија Бурсаћ“, чланови драмске секције Основне школе „Славко Родић“ и гости из Крајишника, КУД „Јандрија Томић – Ћић“, извели богат програм са инсценацијама колонизације, прела, и са песмама и играма из Босне. По речима председника КУД-а, Горана Шормаза, великоселско културно-уметничко друштво има 120 чланова, подељених у четири играчке и четири певачке секције.

У време колонизације, тих, првих послератних година, из Босне и Херцеговине у Војводину је стигло укупно 76 хиљада људи. У Банату је, у такозваној Осмој офанзиви, насељено 29 места. На подручју садашњег Банатског Великог Села настанило се становништво из Босанске Крајине, и то углавном из Босанског Петровца и Дрвара. Крајишници су, заправо, стигли у три села: Шарлевил, Хуберт и Солтур, која су се спојила у једно. Према казивању старијих мештана, становници нису могли да се договоре о називу, па су усвојена оба предлога – и Банатско и Велико, која су, 1947. године ушла у назив места. Годину дана касније, на попису, село је имало 4.400 становника, што је и највећи забележени број мештана.

Према попису из 2011. године, Банатско Велико Село има око две и по хиљаде житеља који се поносе чињеницом да су једно од најуређенијих села у земљи. Све улице асфалтиране су до 1977. године, фудбалски стадион постоји дуже од пола века, а више од три деценије село има и отворене базене.

Директни пут до Кикинде изграђен је 1991. године, али је село са суседним Наковом било спојено већ 1962. године и то асфалтним путем за који су подлогу, циглу по циглу, мештани постављали ручно, сложни у жељи да за своје породице стварају бољу и лепшу будућност. Овај дух заједништва у Банатском Великом Селу одржао се до данас и свакако је још једно вредно наслеђе за генерације које стасавају.

У четворочланој екипи Центра за промоцију науке која је представила Србију на овогодишњој међународној научној конференцији ЦАРНЕТ ЦУЦ 2022 у Шибенику били су директорица ОШ “Свети Сава” Гордана Рацков и наставник географије и СЦИЕНТИX амбасадор Србије Мирослав Грујић.

Пројекат који је победио у Србији на СЕЕ ЕЦО стеам цхалленге, а осмислили су га наставници Данило Боровница и Мирослав Грујић “Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве” представљен је бројним наставницима и научницима из целе Европе . На овај начин је  европска научна јавност упозната са вредностима и радом у овој кикиндској школи.

-Наставници и научници бројних европских држава са пажњом су испратили излагање. Програм је намењен највише наставницима, али и научницима. Три дана су била испуњена бројним округлим столовима, предавањима и радионицама који су допринели размени идеја и искустава међу колегама из целе Европе, из Пољске, БиХ, Словеније, Грчке, Исланда… На овом округлом столу, поред мене, своје победничке идеје представили су Анита Шимац, ОШ “Петра Прерадовића” из Задра  и Бруно Гребенар из ОШ “13. рујан” Јајце. Модератор округлог стола био је Добривоје Лале Ерић, руководилац одељења за међународну сарадњу Центра за промоцију науке-  каже Мирослав Грујић који је са наставником математике Данилом Боровницом међу 27 СЦИЕНТИX амбасадора за Србију.

Еколошки победнички пројекат “Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве” осмишљен је са циљем подизања свести ученика о значају климатских промена, озелењавању, развијању тимског рада и примене знања из више предмета.

Теоријски и практични део тренинга безбедне вожње бицикла одржан у ОШ „Вук Караџић“ био је прилика да 133-оје ученика петих разреда из три кикиндске основне школе утврде постојећа и стекну нова сазнања о учешћу у саобраћају.  Тренинг је организовала Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије и Савет за безбедност саобраћаја Града Кикинде, а обухватио је ђаке петих разреда школа „Вук Караџић“, „Фејеш Клара“ и „Ђура Јакшић“.

-Агенција апелује на возаче да посебно обрате пажњу на пешаке и бициклисте, али и на пешаке и бициклисте да поштују саобраћајна правила. Циљ је да се што више мери смањи број саобраћајних незгода. Такође, апелујемо и да у условима смањене видљивости родитељи децу обуку у што светлију гардеробу или светло одбојне прслуке, као и да бицикли буду на правилан начин осветљени напред и позади- наводи Милош Милекић из Агенције за безбедност саобраћаја.

Тренингу на полигону присуствовали су градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Мирослав Дучић.

-Настављамо сарадњу са Агенцијом за безбедност саобраћаја Републике Србије у циљу промоције  безбедности свих учесника. Свима су нам најважнија деца, па смо се овога пута фокусирали на оне који тек треба самостално да крену да учествују у саобраћају. Деци се овде на адекватан, али и занимљив начин преноси све оно што треба да знају о безбедности у саобраћају. Наставићемо са оваквим едукативним садржајима, биће још радионица, тестова и симулација у сарадњи са Агенцијом –рекао је Лукач.

У протеклих пет година у саобраћајним несрећама на територији Града Кикинде погинуло је 25  особа, од којих четворо бициклиста, а међу њима и једно дете.

 

 

У посети Кикинди данас је била комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић, у пратњи помоћника Ивана Гергинова. На састанку са градоначелником, Николом Лукачем, разговарали су о унапређењу сарадње ради решавања питања миграција, о стамбеном збрињавању избеглица из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске и о другим заједничким пројектима.

Градоначелник и гости затим су посетили Прихватни центар у Кикинди. Комесарка се упознала са бројем смештених миграната и облицима и врстама помоћи и услуга које им се пружају.

Констатовано је да је досадашња сарадња Града и Комесаријата за избеглице и миграције била успешна, на чему ће се радити и убудуће, како би се изазови миграција решавали на најбољи начин.

Како би, у случају несташице енергената и примене алтрернативних начина загревања, грађани безбедно користили димњаке, у Градској управи одлучили су да организују састанак професионалних управника зграда са стручњаком у овој области из кикиндске фирме која пружа димничарске услуге, „САС енергија“.

Информације о томе како безбедно да користе алтернативне начине загревања станова у случају несташице даљинског грејања, данас су добили управници који су у обавези да их пренесу станарима зграда.

– Ради се о димњацима и, у мањој мери, вентилационим отворима. Није довољно да зграда има димњак, он мора да буде очишћен, без зачепљења. Власници станова ће од управника зграде моћи да добију информацију о томе да ли, евентуално, могу да користе димњак за ложење у становима – каже Горан Иветић из Градског штаба за ванредне ситуације. – Ми сада немамо информацију о томе у којим зградама је могуће алтернативно грејање. То морају да установе професионални управници. Ти димњаци се не контролишу годинама, могуће је да су непроходни. Важно је да се станари не прикључују самоиницијативно, то није безбедно ни за њих, ни за околину.

Димничарске услуге у Кикинди обављају само радници кикиндске фирме „САС енергија“. Власник, Радован Момчилов, каже да је данашње предавање само почетак решавања овог проблема.

– На државном нивоу већ постоје планови уштеде енергије, а један део је и превентива, ми то сада радимо. Одржавање димњачких и вентилационих вертикала спада у редовно и инвестиционо одржавање зграде. Ако будемо имали ситуацију да нема даљинског грејања, људи ће можда прибегавати алтернативним решењима којима, ако све није преконтролисано и безбедно, могу да доведу у непосредну опасност и себе и околину – објашњава Момчилов и додаје да ова фирма има четири обучена димничара, што је и минимум за град величине Кикинде.

Он додаје да су, за почетак, највећи проблем непрегледани димњаци, што је потребно да се ради бар једном годишње. Контролише се и простор око димњака, да не постоје запаљиве материје у близини.

Такође, како је упозорено, нека од грејних тела која се продају на интернету, веома су опасна. То су гасне грејалице, иначе намењене само за полуотворене и отворене просторе, и пећи на етанол, које су опасне по живот и здравље.

Уз димњаке и вентилацију, потребно је у зградама проверити у каквом су стању пожарни пролази, да ли постоје апарати за гашење пожара, планови евакуације и упутства за поступање у случају пожара, речено је на састанку.

Из Градског штаба за ванредне ситуације напомињу да је, у следећој фази, у плану и ангажовање инспекцијске службе, како би се успоставила што боља контрола и обезбедила сигурност грађана.

 

ПРЉАВИ ДИМЊАЦИ ОПАСНИ ПО ЗДРАВЉЕ

Иначе, познато је да лоше одржавани, такозвани нехигијенски димњаци и вентилациони отвори, могу да узрокоју озбиљне болести, пре свега репираторних органа. Такође, утичу на опште стање организма, изазивају малаксалост, главобоље, па и неке смртоносне болести, попут коксаки вируса.

 

 

Пригодном свечаношћу и организовањем радионица, у Средњој стручној школи „Милош Црњански“ данас је обележен Дан школе, 61 година рада.

– Имамо изузетно добру децу и квалитетне наставнике, стварамо потенцијал квалитетних и добрих људи за будућност о којој не треба да бринемо – рекао је, поздрављајући госте, директор, Милорад Карановић.

У име Града, прослави су присуствовали чланица Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за образовање и културу и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– Драго ми је што присуствујемо прослави јер је ово изузетна прилика за ученике да, поред својих вештина, покажу и уметничке и креативне особине. Након свечаности, с директором ћемо разговарати о потребама школе јер је у току  планирање буџета, као и о програму за следећу годину – истакла је Валентина Мицковски.

Школу „Милош Црњански“ похађа 360 ученика у 15 одељења и осам образовних профила. Подручја рада су: архитектура, медицина и производња хране. Истичући добру сарадњу са Високом школом за образовање васпитача, са којом деле зграду, директор Карановић подсећа да се континуирано ради на осавремењавању ове установе.