Град Архиве | Page 367 of 374 | Кикиндски портал

Подизање еколошке свести – „зелени квиз“ Покрета горана

Igor Crnogorac November 10, 2022

У Културном центру одржан је еколошки квиз „Покажи свету како чуваш планету“. Ради подизања свести младих о заштити животне средине „Зелени квиз“ организује Покрет горана Кикинде уз подршку Канцеларије за младе и Високе школе струковних студија за образовање васпитача, и под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину.

Најуспешнији су били ученици ОШ „Ђура Јакшић“. Победничку екипу чине: Исидора Кленанц, Николија Мирков и Марио Бањаш, које је припремала наставница биологије, Гордана Бабић. Другопласирана је била „плава“ екипа из ОШ „Свети Сава“, а ученици школе „Јован Поповић“, „зелени тим“, заузели су треће место.

– У свим играма на почетку били смо најбољи. Ова тема је важна да бисмо имали чисту животну средину. Мислим да људи не воде довољно рачуна о томе, смеће се свуда баца и не рециклира се. Ми у школи чувамо околину и сакупљамо чепове – каже Исидора.

У такмичењу знања и спретности учествовало је 30 ученика шестог и седмог разреда десет основних школа.

– „Зелени квиз“ одржан је други пут и изазвао је велико интересовање основаца – каже Невена Месарош-Оличков, заступница Грађанског удружења Покрет горана Кикинде. – Циљ ове активности је да ученици, на забаван начин, науче како се разврстава отпад и да разумеју значај очувања животне средине.

Дуња Чешић, координаторка Канцеларије за младе, каже да са Покретом горана сарађују две године.

– Подржали смо ову идеју и наши волонтери су помогли у организацији. То су, углавном, средњошколци који се и на овај начин едукују о значају заштите здраве животне средине – рекла је Дуња Чешић.

Програму је присуствовала и Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

– Веома ми је драго што се у Кикинди буди активизам и волонтeризам у идејама за заштиту животне средине – каже Крнићева. – До сада је Секретаријат позивао удружења грађана, а сада чланови удружења зову нас. Сви имамо исти циљ – буђење еколошке свести свих грађана.

Сви учесници квиза добили су ваучере за куповину садница дрвећа или цвећа како би оплеменили свој школски простор, а три првопласиране екипе награђене су и „зеленом“ екскурзијом, посетом Сремским Карловцима и Еколошком центру „Радуловачки“.

Нови циклус за пројекте прекограничне сарадње – у Кикинди одржан први инфо-дан

Igor Crnogorac November 10, 2022

У свечаној сали Градске куће у Кикинди данас је одржана прва радионица – инфо дан Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија – Србија у Србији.

– Од 2002. године имплементирали смо више од 170 пројеката и, на тај начин, привукли смо око 20 милиона евра у Средњи Банат и део Северног Баната. Све активности усмеравамо ка развоју локалних самоуправа – каже Дејан Ненадовић из Регионалног центра за друштвено-економски развој „Банат“ из Зрењанина.

Прва оваква обука у новом циклусу одржана је пре два дана у Темишвару, а данас у Кикинди присуствовала јој је и директорка Програма прекограничне сарадње, Оана Кристеа. Укупан буџет циклуса који траје од 2021. до 2027. године већи је од 87 милиона евра, каже Саша Танацков, у Градском већу задужен за привреду и инвестиције.

– Први позив у овом циклусу траје од 1. октобра до 1. фебруара 2023. године и има два приоритета: заштиту животне средине и управљање ризицима, и друштвено-економски развој. За разлику од претходног циклуса, имамо само две линије за аплицирање, што значи да ће бити прилично велико интересовање за мањe oпција. За прву приоритетну линију предвиђено је преко 11 милиона евра, а за другу око 13 милиона – рекао је Танацков.

Градоначелник, Никола Лукач, истакао је да је, поверавањем организације инфо-дана, Кикинди указана врелика част.

– Индиректни и директни корисници потенцијално имају одличну прилику да конкуришу са својим пројектима. У претходна два циклуса ми смо, на квалитетан начин, искористили средства добијена на овом конкурсу. За нови циклус такође ћемо пажљиво изабрати пројекте, оне које ће Кикинди донети бенефите и побољшати квалитет живота становника – рекао је Лукач.

Градоначелник је, такође, најавио да ће Град, у наредних десетак дана, обновити братску повељу са Жомбољем, са којим се планира аплицирање по заједничким пројектима.

Обука о изради буџета пројеката привукла је велики број заинтересованих. У Удружењу спортских риболоваца и Месној заједници Наково одлучили су да конкуришу за средства како би завршили спортско-рекреативни центар у овом месту.

– Правимо комплекс око језера, иза „Полетовог“ стадиона, да бисмо и будућим генерацијама оставили нешто вредно и корисно, што ће служити на понос нашем месту. Језеро је ископано, имамо и струју и воду, и један мали објекат који смо већ изградили. Надамо се да ћемо успети да добијемо новац да завршимо цео пројекат. До сада су улагали Град и Месна заједница, добили смо и доста личних средстава, а потребно нам је још око 17 милиона динара да бисмо све завршили – каже Бранислав Чубрило – Рус, члан Савета Месне заједнице и Управног одбора Удружења спортских риболоваца у Накову.

За реализацију пројеката по Програму прекограничне сарадње, на територију Града слило се преко 2,4 милиона eвра; најзначајнији су повезани са граничним прелазом Наково-Лунга.

Археолошка ископавања на локалитету Градиште у Иђошу приведена крају

Jelena Trifunović November 10, 2022

У току септембра и октобра реализована је девета кампања археолошких ископавања на локалитету Градиште који се налази на ободу атара Иђоша, око седам километара удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је био, са прекидима, од периода старијег неолита до средњег века.

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште и културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба новог истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама. Пројекат систематских археолошких истраживања стартовао је у 2014. години, наводи Неда Мирковић Марић из суботичког Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

– Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне). У току 2022. дефинисани су рушевински слојеви најранијих винчанских кућа, те се стигло до нивоа првобитног хумуса- каже Мирковић Марић.

Циљ ископавања на овом делу локалитета је прецизно дефинисање стратиграфије. Ископавање на бронзанодопском делу локалитета из претходних година, које је реализовано у сарадњи са стручњацима из Универзитетског колеџа у Даблину дало је нове резултате о начину изградње ровова и одбрамбених система утврђења.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (University College Dublin, School of Archaeology), као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

– До сада су у оквиру девет година трајања пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од преко 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице. Наредних година планиран је рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице- објашњава археолошкиња.

Ископавања у току 2022. године у оквиру Пројекта систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ и Народним музејом Кикинда. Пројекат је, као и претходних година, подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Насеље из седмог миленијума пре нове ере

У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере). Затим следи хоризонт ране винчанске културе, а следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Град ће добити средства за завршетак планских докумената

Igor Crnogorac November 10, 2022

Град Кикинда једна је од осам локалних самоуправа у Војводини које ће добити бесповратна буџетска средства за завршетак послова на изради просторног плана града и плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине, Немања Ерцег, уручио је у среду, у Влади АП Војводине, уговоре о суфинансирању израде планских докумената градоначелницима и представницима локалних самоуправа које су то право оствариле на конкурсу за 2022. годину.

„Уз подршку председника Александра Вучића и Владе Републике Србије, стратешки пројекти којима је обухваћена Кикинда дају нам наду да ћемо, у наредном периоду, направити још боље услове за то да млад човек апсолутно пожели да остане у Кикинди и да му створимо услове за породични живот, као и да има посао адекватан свом образовању“, поручио је градоначелник Кикинде, Никола Лукач.

Јованов: Уз фабрику воде и мини постројења за села

Jelena Trifunović November 9, 2022

Шеф посланичке групе „Александар Вучић- Заједно можемо све“ у Скупштини Србије Миленко Јованов предочио је министрима у новој Влади важне пројекте за грађане Кикинде указујући на велики значај успешног завршетка изградње фабрике воде, као и реализацију више пројеката у области путне инфраструктуре. Како је указао Јованов, поред изградње фабрике воде у Кикинди, у селима ће, у сарадњи са покрајином, бити изграђена мини постројења за пречишћавање, чиме ће грађани на целој територији Града добити здраву пијаћу воду.

-Пречистач за пијаћу воду који се ради у Кикинди је веома важан за наш град, као и неки други пројекти. Ту, пре свега, желим да кажем да, од вас господине Весићу, очекујем контролу и беспрекорну реализацију пројекта фабрике воде у Кикинди. То је јако важан пројекат за нас и врло је важно да грађани Кикинде у што краћем року, у складу са стандардима изградње, добију чисту воду за пиће. У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, шумарство и водопривреду финансираћемо мини постројења за села, тако да сви грађани на територији Града Кикинде могу да имају добру воду за пиће- указао је шеф напредњака у Народној скупштини.

-Важно је да се настави и са другим пројектима, да се брза саобраћајница Сомбор-Кикинда гради и врло је важно то што је министар Мали навео, да ни један од пројеката који је започет неће бити заустављен, иако је криза и тешка ситуација- истакао је Јованов и наставио:

-Радујемо ме и желим да поздравим то што је издвојен новац за планирање две обилазнице, око Меленаца и око Башаида. Тиме ће се, у великој мери, убрзати пут до Зрењанина. То је тај, условно речено, јужни крак за нас из Кикинде, да се прикачимо на Зрењанин и касније два аутопута која ће ту да се граде, један ка Београду, а један ка Новом Саду. Хтео бих и да вас замолим да, када буџет буде био на дневном реду, да се у њему нађе кружни ток у Башаиду. То је село пред Кикиндом, које има укрштање два пута. Знакови постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је шеф посланичке групе СНС.

Кикинда: Од снажне индустрије до лоших приватизација

-Све су то важни пројекти за наш град, јер ми до 2013. године нисмо имали прилике да видимо ни како изгледа страни ни домаћи инвеститор, имали смо само затворене фабрике. Град у коме сам рођен и живим погодила је највећа јеврејска клетва: дабогда имао па немао. Град који је био врло богат, имао јаку, извозно оријентисану индустрију, али и оно што је преживело санкције уништено је приликом приватизација и дошло је дотле да се ништа не ради и не гради- указао је Јованов у Скупштини Србије.

-Ове саобраћајнице ће у великој мери помоћи да још неки инвеститори дођу у наш град и да се отворе још нека радна места, а са друге стране, јако нам је важно да се заврши фабрика воде јер је већ дуго то Кикинђанима главна тема. Ми сада показујемо, тиме што се гради и сваког дана напредује та фабрика, да за разлику од оних који су само делили летке са водом и причали како ће нешто да ураде, ми заиста и радимо. Ови пречистачи су такође важни, и мислим да ћемо, уз свеобухватну акцију пошумљавања, пошто је Кикинда град који има најмање пошумљених површина у Србији, доста променити еколошку слику у Кикинди, поред привреде и инфраструктуре, да се похвалимо и таквим резултатима.

Криза не зауставља планове

-Као Кикинђанин и посланик у Скупштини Србије желим да подржим ове предлоге који показују да не одустајемо од онога што смо замислили- иако је криза. То показује снагу и стабилност наших јавних финансија. Када то све завршимо, остаће да поразговарамо о северном краку који би могао да иде од Кикинде ка Хоргошу и тиме бисмо направили паралелу Коридору 10 кроз Банат, то би у великој мери променило слику и један доста девастиран регион, који је доста тога претпео кроз лоше године санкција и приватизације, мало помогнемо. Онда, да повежемо и направимо транзитно место и кроз гранични прелаз Наково, и ако би био позитиван одговор румунске стране, од Кикинде према Новом Саду, а на другу страну ка Темишвару, па Сомбору и даље кроз Хрватску. У име грађана Кикинде и своје име захваљујем на томе што се није одустало од ових пројеката и молим вас да се реализују у најкраћем могућем времену, без икаквих проблема, да грађани Кикинде јасно виде шта Влада Републике Србије ради за њих. Видели су већ многе ствари јер све оно најважније за њих урађено је у периоду од када председник Вучић има доминантну политичку улогу на политичкој сцени у Србији и доминантно утиче на политику Владе РС- закључио је Јованов.

У „Школи отвореног срца“ свечано обележене 72 године рада: Кад је школа дом

Igor Crnogorac November 8, 2022

Било је данас и свечано и емотивно у школи „Вук Караџић“. Награђени су најуспешнији ученици и у пензију је испраћена дугогодишња директорица, Оливера Лазић.

На приредби у фискултурној сали ђаци су приказали своје таленте у инсценацијама из живота Вука Караџића и приказу народних обичаја, а наступили су и хор и музичке секције Школе.

– Данас је централни дан, иначе Дан школе обележавамо читаве седмице – сутра је спортски дан, угостићемо ученике других основних школа, а у четвртак имамо маскенбал за ниже и игранку за више разреде. Иначе, целе недеље ђаци прикупљају храну као помоћ угроженим суграђанима – рекао је директор, Иван Пантелић.

На свечаности су награђени ђак генерације, Богдан Дејановић, и спортиста генерације, Тадија Станишић. Уручена су и признања из фонда „Велинка Тешин”, за најбоље резултате из српског језика и књижевности. Књиге су добили: Маријана Миланов, Јустина Марковић, Богдан Дејановић, Богдан Завишин и Доротеа Бореновић.

Богдан Дејановић, сада ученик друштвено-језичког смера у Гимназији „Душан Васиљев“, двоструки је лауреат за школску 2021/2022. годину.

– Мислим да сам награде заслужио успесима на такмичењима из историје и књижевности, а пре свега јер сам имао добар однос према друговима и наставницима. Знање из основне допринело је и мом бољем старту у средњој школи – каже Богдан.

Прослави су присуствовали и директори других школа, пензионери колектива и градски челници: градоначелник Никола Лукач, Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање, и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– За мене је увек емотивно када дођем у ову школу јер смо је похађали и ја и чланови моје породице. Сигуран сам да ће нови директор, утабаним стазама, са изузетном децом и одличним наставним кадром, омогућити још боље услове за стицање знања. Деци поручујем да „краду“ знање, да се друже, како би са лепим успоменама на своју основну школу постизали успехе у будућности – рекао је градоначелник Лукач.

Посебно емотивни тренуци били су приликом приказивања филма о сада већ бившој директорици, Оливери Лазић, која је путем успеха Школу водила две деценије.

– Први пут сам данас у зграду ушла са позивницом – каже директорица у пензији. – Срећна сам што видим сва драга лица људи са којима сам сарађивала. У основи нашег успеха био је добар однос са колегама. Имали смо веома добру сарадњу, увек смо били врло јединствен колектив. И наша многобројна дружења била су корисна, на њима смо добијали идеје за рад и у томе су били наша покретачка снага и успех.

Оливера Лазић је новом директору „Школе отвореног срца“ пожелела успех и да га у послу води љубав.

Историјат школе

Основна школа „Вук Караџић”, једна од најстаријих у Кикинди, основана је 1950. године, као једна од четири осмолетке и носила је назив Осмолетка бр. 2. На самом почетку имала је седам разреда: четворогодишњу школу и три разреда Пуне кикиндске гимназије. Већ 1952. у њој је било свих осам разреда и преименована је у Осмолетку ,,Вук Караџић“.

У том периоду Школа је имала и два одељења забавишта, комбиновано одељење на Пољопривредном комбинату „Банат“, а њен простор користила је и Школа за ученике у привреди. Школа се налази у згради која је саграђена 1890. године и у потпуности је прилагођена наставном процесу.

Пре осам година отворен гранични прелаз Наково-Лунга

Jelena Trifunović November 8, 2022

На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе.

-У претходних осам година, до краја септембра ове године, преко овог граничног прелаза званично је прешло 943.695 путника. Истовремено су отворена још два Врбица – Валкањ (188.999 путника) и Јаша Томић – Фењ (603.496 путника). За све ово време, преко три нова гранична прелаза, је прешло 1.736.190 путника, што значи да ја на прелазу код Кикинде, било 54,35 % од укупног броја- прецизан је члан Градског већа Саша Танацков.

Објашњава да када томе додамо да свакодневно Кикинђани запослени у фабрици “Зопас” у Великом Семиклушу, њих око 200, мора да путује преко граничног прелаза Српска Црња – Жомбољ због ограниченог радног времена прелаза код Накова, доћи ћемо до податка да би преко ГП Наково – Лунга до сада одавно имали више од милион путника, односно просечно само у овој години минимално 50.000 више регистрованих прелазака.

-Захваљујући отвореном граничном прелазу сада у Кикинди у фабрици “Зопас” ради скоро 700 људи, средствима ЕУ, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије” изградили смо гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичку стазу са соларном расветом и видео надзором, реконструисали смо део међународног државног пута…Следећи циљ је радно време 24/7 као и дозвољен прелазак аутобусима- наводи Танацков.

Вредна донација: За градске и сеоске школе од Министарства просвете 450 рачунара

Jelena Trifunović November 8, 2022

Савремену и квалитетну наставу данас је немогуће замислити без примене дигиталних технологија. Од Министарства просвете, основним и средњим школама на територији Града Кикинде, стигла је вредна опрема која ће бити значајна подршка у свакодневној настави.

Градске и сеоске школе, на самом почетку школске године, добиле су укупно 450 лаптоп и десктоп рачунара уз пратећу опрему- мониторе, видео бимове, штампаче, каже за Кикиндски портал Тихомир Фаркаш, председник Актива директора школа.

-Значајна наставна средства додељена су школама. Министарство просвете кренуло је у процес дигитализације школа и ми сад радимо на пројектима дигиталних школа односно дигиталних компетенције како бисмо реализовали различите садржаје на дигитални начин.

Ту се, пре свега, мисли на коришћење дигиталних уџбеника, приступ ученика дигиталним материјалима, па чак у перспективи и израда завршних испита или тестирања онлајн. Кикиндским основним и средњим школама додељено је 450 рачунара што ће значајно помоћи у организацији наставе- указује Фаркаш.

Градске и сеоске школе добиле су нову опрему, у зависности од броја ученика и постојећих дигиталних капацитета. Конкретно, Основна школа “Жарко Зрењанин” добила је 33 лаптоп и 12 десктоп рачунара са мониторима, захваљујући чему опремају још један информатички кабинет.

Ветеранима Посебних јединица полиције уручене медаље

Jelena Trifunović November 8, 2022

За заслуге у одбрани Савезне Републике Југославије од 1998. оо 2000. године, Удружење ратних добровољаца 1912-1918. уручило је медаље „Ђенерал Божидар Јанковић- Освећено Косово” члановима Удружења ветерана Посебних јединица полиције : Николи Марјановићу из Кикинде, Милораду Јакићу из Куле и Борису Ладишићу из Новог Сада.

-Полицајац сам од 1984.године, данас у пензији. Учествовао сам у свим дејствима на Косову и Метохији, провео дана и дане са колегама на терену. Нажалост, из Полицијске управе Кикинда погинуло је девет људи, а петнаест је рањено. Бивши сам припадник Посебних јединица полиције од оснивања до распуштања 2002. године. Удружење ветерана ПЈП је младо удружење, основано пре три године. Ово признање ми много значи- искрен је суграђанин Никола Марјановић.

Медаље су уручене у просторијама Градског одбора СУБНОР-а. Удружење ветерана Посебних јединица полиције је колективни члан те борачке организације.

-Њихови чланови су и чланови СУБНОР-а. Ускоро ћемо и основати секцију Посебних једница полиције. То су ветерани учесници у одбрани Савезне Републике Југославије на Косову. Награђенима сам и поручио да су они Обилићи двадесетог века- истакао је Саво Орељ, председник градског одбора СУБНОР-а.

Медаље „Ђенерал Божидар Јанковић-Освећено Косово” уручио је Петар Јовановић, заменик председника Удружења ветерана ПЈП. Удружење је основано са циљем очувања сећања на постојање ове јединице, као и њене погинуле, нестале, преминуле и пензионисане припаднике, бриге о породицама чланова, али и у циљу неговања традиције ПЈП, прикупљања и публиковања историјске грађе и сарадње са сродним организацијама.

-Признање је новоустановљено, добили су га заслужни појединци који су га завредели својим радом и помагањем становништву. Уручићемо га још и Небојши Краљевићу из Зрењанина- напоменуо је Јовановић.

Додељена признања названа су по истакнутом српском генералу и војном министру Божидару Јанковићу (1849-1920). Био је један од најспособнијих официра српске војске, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата.

Како је протекао попис у Кикинди?

Jelena Trifunović November 7, 2022

Попис становништва, домаћинстава и станова на територији Града Кикинде трајао је од 1. до 31. октобра. Град Кикинда био је подељен на 513 пописних кругова, а планиран је био обилазак 21.421 домаћинства. Било је ангажовано 86 пописивача и 13 инструктора.

-Попис у Кикинди је уредно протекао. Била је добра сарадња са инструкторима и пописивачима. Теренски рад успешно је завршен у року, с тим да су још наредна четири дана телефонским путем грађани који из неког разлога нису пописани могли да се јаве дежурним пописивачима. Попис је први пут рађен тако што су подаци уношени у електронске упитнике путем лаптопова- наводи начелник Градске управе Драгиша Михајловић.

– На ваше питање да ли је било изречених казни због одбијања да се дају подаци, могу вам рећи да нисмо имали таквих случајева. У неколико ситуација грађанима је било потребно додатно појашњење, на пример да се подаци прикупљени пописом користе само у статистичке сврхе- објашњава Михајловић.

Из појединих градова већ су објављене информације о смањењу броја становника. Јасно је да је такав тренд присутан и у Кикинди.

-Прелиминарне резултате пописа Републички завод за статистику објавиће до краја новембра, а коначне до краја јуна 2024. године- одговара Михајловић на питање о броју становника који је утврђен пописом.

У међувремену, процене о демографском кретању потражили смо из других извора. Тако је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ недавно у свом Здравствено-статистичком годишњаку, изнео податак да Град Кикинда броји 52.668 становника што је 6.785 мање у односу на попис из 2011. године. Колико је овај прорачун тачан, сазнаћемо током новембра након што податке изнесе РЗС који сваких десет година спроводи попис као најобимнију и најкомплексију статистику о становништву и стамбеном фонду у држави.