Grad Arhive | Page 338 of 344

Kako je protekao popis u Kikindi?

Jelena Trifunović November 7, 2022

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova na teritoriji Grada Kikinde trajao je od 1. do 31. oktobra. Grad Kikinda bio je podeljen na 513 popisnih krugova, a planiran je bio obilazak 21.421 domaćinstva. Bilo je angažovano 86 popisivača i 13 instruktora.

-Popis u Kikindi je uredno protekao. Bila je dobra saradnja sa instruktorima i popisivačima. Terenski rad uspešno je završen u roku, s tim da su još naredna četiri dana telefonskim putem građani koji iz nekog razloga nisu popisani mogli da se jave dežurnim popisivačima. Popis je prvi put rađen tako što su podaci unošeni u elektronske upitnike putem laptopova- navodi načelnik Gradske uprave Dragiša Mihajlović.

– Na vaše pitanje da li je bilo izrečenih kazni zbog odbijanja da se daju podaci, mogu vam reći da nismo imali takvih slučajeva. U nekoliko situacija građanima je bilo potrebno dodatno pojašnjenje, na primer da se podaci prikupljeni popisom koriste samo u statističke svrhe- objašnjava Mihajlović.

Iz pojedinih gradova već su objavljene informacije o smanjenju broja stanovnika. Jasno je da je takav trend prisutan i u Kikindi.

-Preliminarne rezultate popisa Republički zavod za statistiku objaviće do kraja novembra, a konačne do kraja juna 2024. godine- odgovara Mihajlović na pitanje o broju stanovnika koji je utvrđen popisom.

U međuvremenu, procene o demografskom kretanju potražili smo iz drugih izvora. Tako je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ nedavno u svom Zdravstveno-statističkom godišnjaku, izneo podatak da Grad Kikinda broji 52.668 stanovnika što je 6.785 manje u odnosu na popis iz 2011. godine. Koliko je ovaj proračun tačan, saznaćemo tokom novembra nakon što podatke iznese RZS koji svakih deset godina sprovodi popis kao najobimniju i najkompleksiju statistiku o stanovništvu i stambenom fondu u državi.

Podržimo kikindsku Turističku organizaciju i Sovembar!

Igor Crnogorac November 4, 2022

Turistička organizacija Grada Kikinde na listi je potencijalnih dobitnika nagrade „Turistički cvet“. Ovo priznanje dodeljuje Turistička organizacija Srbije za doprinos unapređivanju turističke ponude i promociji turizma Republike Srbije, i to u sedam kategorija.

U kategoriji manifestacija, Turistička organizacija Grada konkuriše sa svojim programom „Novembar – mesec sova“. „Sovembar“ se odvija već jedanaest godina. Pod sloganom „Sove Kikindu svetu preporučuju“, organizuju se svakodnevne aktivnosti radi popularisanja najvećeg urbanog zimovališta sova utina na svetu.

Dobitnici najprestižnije nagrade u ovoj oblasti, „Turističkog cveta“, nagrađuju se diplomom, statuom i promocijom na kanalima komunikacije Turističke organizacije Srbije. Nagrada se uručuje tokom decembra.

Laureat u svakoj od sedam kategorija dobija se glasanjem na sajtu www.turistickicvet.rs. Sa jedne IP adrese moguće je poslati samo jedan glas.

Podržite kikindsku Turističku organizaciju, glasajte za Sovembar!

Otvoren konkurs za književnu nagradu „Dušan Vasiljev”

Igor Crnogorac November 4, 2022

Nagradu „Dušan Vasiljev” raspisuje Grad Kikinda za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku, objavljenu u 2022. godini. Za ovo književno priznanje mogu da konkurišu autori sa svojim pesničkim i proznim delima, objavljenim na teritoriji naše države.

Konkurs su danas, u Gradskoj kući, predstavili Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, i književnik i direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, Radovan Vlahović.

– Naš cilj je afirmacija književne umetnosti i iskazivanje poštovanja prema našem književniku, Dušanu Vasiljevu. Ovo je jedna od najpopularnijih nagrada u Srbiji za srpsko književno delo, a želja nam je da još više podignemo standard kvaliteta. Prošle godine stigla su nam dela 184 autora, sada se nadamo još većem odzivu. Nadam se da će konkurs i nagrada inspirisati mnoge književnike da se prijave i da, na taj način, i oni inspirišu mlade umetnike – rekla je Valentina Mickovski.

Nagradu „Dušan Vasiljev” ustanovila je Kulturno-prosvetna zajednica Kikinde 1997. godine, kako bi se sačuvalo sećanje na delo pesnika, rođenog u Kikindi 1900. godine. Vasiljev je bio jedan od najznačajnijih pesnika srpskog ekspresionizma. Tragično je izgubio život u 24. godini.

Prvih godina priznanje se dodeljivalo za poseban doprinos razvoju kulture. Zatim je usledio prekid, da bi ponovo bilo ustanovljeno 2009. godine. Od tada, dodeljuje se za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora, objavljenu na srpskom jeziku.

Između ostalih, do sada su nagrađeni: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić i drugi.

Ove godine Grad Kikinda je imenovao žiri koji čine pisci: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, i Đorđe Pisarev.

– Ovu nagradu pratim od 1997. godine, kada ju je ustanovio pokojni Nedeljko Radlović. Imali smo visok nivo nagrađenih i to je trajalo do 2000. godine. Konkurs je ponovo je pokrenuo Miloš Latinović koji je, takođe, književnik. Poslednjih godina je, pod vođstvom dr Srđana Srdića, dobila novu dimenziju. Sada, sa novim žirijem, nadam se da ćemo animirati ljude koji ranije nisu konkurisali i da će nagrada, u srpskoj književnoj javnosti, dobiti dimenziju koju zaslužuje pesnik Dušan Vasiljev. Takođe nam je želja da se, u dogovoru sa osnivačem, nastavi lepu tradiciju saradnje Grada i Saveza Srba u Rumuniji, tačnije Srba iz Čeneja, gde je službovao Dušan Vasiljev. Lepa tradicija bila je i ta da su nagrađeni pisci odlazili u tamošnju školu i čitali svoje pesme – istakao je Radovan Vlahović.

Uvedena je i novina, da autori šalju po četiri primerka svoje knjige, po jednu za svakog člana žirija, i jedan primerak koji će dobiti Narodna biblioteka „Jovan Popović“.

Nagrada se sastoji od plakete i od novčanog dela od sto hiljada dinara. Svečana dodela zakazana je za 27. mart 2023. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva.

Dodatne informacije dostupne su na sajtu: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

Sove Kikindu svetu preporučuju

Igor Crnogorac November 3, 2022

U gradu sova, već jedanaest godina, svaki novembar je „sovembar“. Pod sloganom „Sove Kikindu svetu preporučuju“, Turistička organizacija Grada organizuje svakodnevne aktivnosti radi popularisanja najvećeg urbanog zimovališta sova utina na svetu.

Na manifestaciji pod nazivom „Novembar – mesec sova“, najznačajniju ulogu imaju deca, predškolci i osnovci. Edukativna nastava i „Sovembarski čitanjac“ organizuju se svakodnevno, za sve uzraste, u školama, vrtićima, bibliotekama u gradu i svim selima.

U Narodnom muzeju i Centru za stručno usavršavanje održavaju se istraživačke i kreativne – dramske i vajarske radionice: „Šta je sova pojela“, „Sova na zimovanju“, „Sove, nečujni letači“, „Sova kao suvenir“, „Sova prati modu“. U toku je i likovni konkurs, a najavljeni su i kviz znanja i koncert pod maskama.

– Manifestacija je obrazovnog karaktera, decu predškolskog uzrasta i u osnovnim školama učimo o sovama, želimo da oni, svojim znanjem, utiču na to da one što duže dolaze kod nas. Sove su izabrale upravo Kikindu za najveće zimsko stanište na planeti, to treba da održimo jer tako privlačimo ljude u naš grad, razvijamo turizam i predstavljamo i druge atrakcije koje Kikinda ima – kaže Jasmina Milankov, v. d. direktor Turističke organizacije Grada Kikinde.

U brojnim i maštovitim aktivnostima izdvaja se brojanje sova, „Sova patrola“, koja će se održati 25. novembra, kada u naš grad stiže izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Milan Ružić sa članovima Društva. Oni će doneti specijalne dvoglede za mališane koji će pomoći u brojanju ovih ptica.

Posle nekoliko godina pauze zbog epidemije, u Kikindu ponovo stiže i čuveni novinar i ornitolog iz Velike Britanije, Dejvid Lindo koji, uz Ružića, ima i najveće zasluge u promociji zimovališta sova u našem gradu. Lindo dolazi sa grupom britanskih ornitologa i u Kikindi će boraviti od 4. do 9. decembra.

Pokrovitelj jedne od najznačajnijih turističkih manifestacija je Grad Kikinda. Partneri Turističke organizacije su i: Narodni muzej, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Gradske uprave, Kulturni centar, Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i Sportski centar „Jezero“.

Umetnošću protiv diskriminacije

Igor Crnogorac November 3, 2022

U Kikindi je danas održana 23. Smotra stvaralaštva slepih i slabovidnih umetnika Srbije. Iz 14 gradova stiglo je 60 članova saveza i udruženja kako bi predstavili svoje aktivnosti i dokazali da umetnost i kultura, ali i ljudsko razumevanje nemaju i ne smeju da imaju granice.

Na sceni Narodnog pozorišta članovi udruženja pokazali su svoje talente i umeća, dok je u foajeu upriličena izložba radova – slika i rukotvorina članova. Za domaćina tradicionalne Smotre na nivou države, ove godine izabrana je Organizacija slepih i slabovidih „Severni Banat“ iz Kikinde. Zoran Stefanović, član organizacije i njen predstavnik u pokrajinskim i republičkim institucijama kaže da je to posebna čast i privilegija.

– Ovo je, nažalost, i retka prilika da slepi i slabovidi prikažu šta mogu i umeju. Grad je prepoznao rad i trud osoba sa invaliditetom i podržao nas u organizaciji ovako značajnog događaja, veoma važnog za afirmisanje slepih i slabovidih. U poslednje vreme imamo mnogo novih članova i za njih su ovakve aktivnosti podsticaj da i sami počnu da stvaraju. Takođe, budimo svest da je mnogo barijera, pre svega unutrašnjih, koje treba savladati – rekao je Stefanović.

Organizacija „Severni Banat“ ima 161 člana, mnogo uspešnih takmičara u sportskim nadmetanjima i umetnika koji izlažu svoje radove. Kažu da im je podrška Grada od neizmernog značaja.

– Naš grad otvara vrata i srca za sve goste. Shvatamo značaj ovakvih aktivnosti i kontinurano pomažemo rad Organizacije „Severni Banat“. Činićemo to i ubuduće, kako bi oni lakše prevazilazili probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Još više ćemo raditi na tome da pronađemo načine da pomognemo u njihovoj integraciji. Kikinda se veoma ponosi svojim stanovnicima jer u ovom gradu žive ljudi koji imaju izuzetnu empatiju za sve kojima su pomoć i podrška neophodni – istakao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

Smotru su podržali i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za kulturu i informisanje. Pored gradonačelnika, Smotri su prisustvovali i članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski i Dragan Pecarski, kao i predstavnici pokrajinskih i republičkih organa udruženja koja, u čitavoj Srbiji, okupljaju oko devet hiljada slepih i tri hiljade slabovidih osoba.

– Ovakvi događaji su nam veoma značajni i kao mogućnost da se umanje predrasude prema slepima i slabovidima, što je i jedna od najvećih barijera u ostvarivanju svih drugim prava, pre svega školovanja, zatim zapošljavanja i društvene integracije. Iako postoje zakonske osnove, imamo mnogo problema. Jedan od najvećih je nedostatak nastavnog kadra i učila za slepu i slabovidu decu – rekao je Milan Stošić, predsednik Saveza slepih i slabovidih Srbije i predsednik regionalne organizacije slepih, Balkanskog konstitutivnog komiteta, koji okuplja 12 država.

On je istakao i problem statusa organizacija slepih i slabovidih, koje su registrovane kao udruženja građana. Donošenje posebnog zakona o organizacijama osoba sa invaliditetom omogućilo bi da, po principu reprezentativnosti, ovakve organizaciji budu podržane od strane države, a ne da zavise samo od dobre volje pojedinaca i lokalnih samouprava. Ipak, na današnjoj svečanosti, na kojoj su slepi i slabovidi dobili i scensku podršku kikindskih umetnika, učinjen je korak bliže društvu sa jednakim šansama za sve. Društvu oslobođenom diskriminacije, bez obzira na vrstu neizabrane različitosti.

Grad obezbedio besplatan ogrev za više od 1.300 domaćinstava

Jelena Trifunović November 3, 2022

Više od 1.300 socijalno ugroženih porodica dobiće besplatan ogrev za šta je iz gradskog budžeta opredeljeno 14 miliona dinara, skoro duplo više sredstava nego ranijih godina. Uprkos poteškoćama u nabavci- visokoj ceni i nestašici na tržištu, pomoć sugrađanima stiže u pravo vreme. Sa početkom grejne sezone 1. novembra, počela je i podela ogrevnog drveta na kućne adrese. Kriterijumi za ostvarivanje prava nisu se menjali, izjavio je „Kikindski“ predsednik Skupštine Grada Kikinde Mladen Bogdan.

-U pravo vreme smo raspisali nabavku i uspeli da dođemo do povoljnije cene drveta. Zbog teške zime koja nas očekuje uslovljene krizom energenata i poskupljenjima, obezbedićemo više ogrevnog drveta nego ranijih godina, pa će više socijalno ugroženih porodica dobiti pomoć. Da je bilo lako, nije. Borili smo se sa visokom cenom, sa nedostatkom drveta na tržištu, sa sve većim potrebama socijalno ugroženih. Nije naivno kada morate da izdvojite duplo više novca iz budžeta u odnosu na prethodne godine, a da drugo nešto ne oštetite- naglasio je Bogdan.

-Porodicama koje su ostvarile pravo na pomoć sledi jedan kubik, što nismo menjali, kako bi što više ljudi dobilo ogrev. U ovom trenutku ne možemo reći tačan broj korisnika, zbog prava na žalbe i roka za postupanje po istim, ali je sigurno da će znatno više socijalno ugroženih sugrađana biti pomognuto- napominje predsednik gradske skupštine.

Pravo na besplatan ogrev, kao i ranijih godina, imaju socijalno ugrožena domaćinstva: korisnici novčane socijalne pomoći, porodice sa troje i više dece, porodice sa teže obolelim članovima, staračka domaćinstva, višestruki dobrovoljni davaoci krvi. Kao i svake godine postoji Komisija koja razmatra zahteve po ovim stavkama.

-Očekujemo da će podela biti završena u roku i zamolićemo dobavljače da što brže rade na terenu. Grad Kikinda je još jednom pokazao brigu o svojim najugroženijim sugrađanima, posebno u ovim kriznim vremenima. Njima to mnogo znači, a nama da smo tim ljudima pomogli – jasan je Bogdan.

U toku je besplatna analiza poljoprivrednog zemljišta

Jelena Trifunović November 3, 2022

Poljoprivredna proizvodnja mora se raditi planski, kako bi krajnji rezultat bio povoljan, jasan je stav struke. Značajnu ulogu u tome ima laboratorijska analiza zemljišta koja se kontinuirano sprovodi proteklih godina. Grad Kikinda i Poljoprivredna stručna služba omogućili su više od 400 besplatnih agrohemijskih analiza zemljišta za poljoprivrednike.

-Poljoprivrednici treba da nas obaveste gde se parcela nalazi, a naša služba preko Geo Srbije nađe gde je parcela, uzmemo uzorak, uradimo analizu i dostavimo rezultate. Ugovor je takav da mi ovaj posao moramo da završimo do kraja godine – objašnjava Mladen Đuran, direktor Poljoprivredne stručne službe u Kikindi.

Redovna kontrola osnovne plodnosti tla preduslov je pravilne ishrane bilja. Analiza zemljišta važna je za postizanje rezultata proizvodnje, a ima i jasnu ekonomsku računicu.

– Analize su važne kako bi se videlo sa čim se raspolaže, kakvo je zemljište. Uradimo osnovne makro elemente i vidimo koliko određenih elemenata ima u višku ili manjku i onda možemo to da korigujemo đubrenjem. S obzirom na to koliko je đubrivo skupo, analizu je isplativo uraditi, a ne napamet primeniti đubrenje. Đubriva su u proteklih godinu dana poskupela čak i do dva i po, tri puta- kaže Đuran.

Pokrajinski sekretarijat za poaoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ove godine potpisao je ugovor sa PSS Kikinda kojim je bilo opredeljeno 290 besplatnih uzoraka za ispitivanje državnog zemljišta na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca. Đuran ukazuje da je akcija uspešno završena i da je najavljeno da će takav program biti ponovljen u narednoj godini.

I opština Novi Kneževac izdvojila je sredstva za analizu poljoprivrednog zemljišta. Ispitano je 275 uzoraka sa njihovog terena.

Počelo potpisivanje ugovora o subvencionisanju kupovine bicikala

Igor Crnogorac November 2, 2022

U Gradskoj kući danas su potpisani ugovori sa prvih 60 građana kojima je odobreno sufinansiranje kupovine bicikala, kao i sa trgovcima. Lokalna samouprava prvi put izdvaja podsticajna sredstva za ovu namenu, što je bila i preporuka Vlade, rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Odmah smo se priključili akciji jer smatramo da je veoma značajna, posebno sada, u vreme energetske krize, ali i radi zaštite životne sredine. Zbog velikog interesovanja, rebalansom smo opredelili dodatna sredstva, kako bi što više sugrađana dobilo subvenciju. Ponovo ćemo to učiniti kako bismo pomogli što većem broju ljudi i zato što je naše opredeljenje da uvek podržavamo ekološke akcije.

Konkurs za dobijanje 10 hiljada dinara prvobitno je bio raspisan za sto korisnika, za šta je iz budžeta bilo namenjeno milion dinara. Kako je stiglo mnogo više prijava, u Gradskoj upravi odlučeno je da se, rebalansom, opredeli još 1,2 miliona, za ukupno 213 građana.

– Nismo se nadali ovolikom interesovanju, zato smo i naknadno uvećali izdvajanja. Konkurs ćemo ponoviti u martu sledeće godine. Resor za ekologiju će, u dogovoru s gradonačelnikom, u program budžeta uvrstiti duplo više novca, najavio je Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.

Ugovore su danas potpisali i vlasnici trgovina “Apolo bajk” i „Etalon“. Oni su pozdravili akciju i zahvalili Gradskoj upravi na poverenju i pomoći malim privrednicima.

– Zahvaljujem Gradskoj upravi što, na ovaj način, pomaže malu privredu. Kod nas su se najviše kupovali klasični, gradski i, u nešto manjoj meri, dečiji bicikli. Mislim da će se, po sledećem konkursu, više kupovati bicikli za decu – rekao je Vujin, vlasnik „Apolo bajka“.

Odluku Grada da podstakne kupovinu omiljenog prevoznog i sredstva za rekreaciju, pozdravio je i vlasnik „Etalona“, Nikola Karanović.

– U dogovoru s dobavljačem, snizili smo cene za deset odsto, a razliku u ceni kod nas je moguće platiti u tri rate. Tako ćemo učiniti i sledeći put.

Nastavnik matematike, Čedomir Šormaz iz Bašaida kaže da mu je bicikl jedino prevozno sredstvo.

– Uskoro ću biti penzioner i moći ću i da se rekreiram. Ja sam kupio srednji, gradski bicikl, i ovo mi mnogo znači jer mi je cena sasvim prikladna.

Jasmina Gavrančić iz Kikinde takođe je kupila gradski model.

– Ovo je poklon za snaju koja, inače, vozi auto. Sledeći put na redu će biti moji unici, blizanci, kupiću svakome po jedan – kaže Jasmina.

Po potpisivanju ugovora, građani imaju rok od pet dana da preuzmu svoje bicikle. Cilj akcije je povećanje broja ovog prevoznog sredstva, čime se smanjuje broj automobila u saobraćaju i, na taj način, čuva životna sredina, kažu u Gradskoj upravi.

Uspešna saradnja Grada i NIS-a: U vrtiću „Kolibri“ modernizovan sistem grejanja

Jelena Trifunović November 2, 2022

U okviru programa „Zajednici zajedno“ koji sprovodi kompanija NIS, modernizovan je sistem grejanja u vrtiću „Kolibri“ koji su, povodom uspešne realizacije ovog projekta obišli gradonačelnik Nikola Lukač i zamenik generalnog direktora kompanije NIS Vadim Smirnov u pratnji direktorice Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ Kristine Drljić. U zamenu kotla na koji se greju i Mesna zajednica i ambulanta Dečijeg dispanzera uloženo je 3,4 miliona dinara.

-Novi kotao doprineće povećanju bezbednosti, manjoj potrošnji gasa, ali i značajno smanjenom zagađenju životne sredine što je jednako važno. Stari kotao je prvo radio na čvrsto gorivo, pa je bio prerađen da radi na gas, a potrošnja je bila ogromna. Ovaj projekat je dokaz uspešnosti timskog rada– istakla je Kristina Drljić.

Program „Zajednici zajedno“ ostaće stub društveno odgovornog poslovanja Naftne industrije Srbije, poručio je Vadim Smirnov, zamenik direktora NIS-a.

-Prvi put sam u Kikindi, oduševljen sam gradom i ljudima. Kompanija NIS mora da zahvali Gradu Kikindu što duži niz godina vi nama omogućavate da vodimo poslovanje u vašem divnom gradu. Razgovarao sam sa vašim gradonačelnikom i uveren sam da je Grad Kikinda na dobrom putu, kao i cela Srbija. Na mapi poslovanja NIS-a, Kikinda je vrlo značajan grad. Ovde se nalaze naftna polja gde mi vodimo svoje poslovanje, odakle vadimo naftu koja je sada u vremenu kada naša kompanija mora da obezbedi energetsku bezbednost za celu zemlju, nama je to vrlo važno –naglasio je Smirnov.

Od 2009. godine kada je počela realizacija programa „Zajednici zajedno“ , u Kikindu je uloženo 236 miliona dinara i uspešno su realizovana 164 projekta, ukazao je gradonačelnik Nikola Lukač.

-Velika zahvalnost kompaniji NIS jer je iskazala razumevanje za potrebe građana Kikinde. Grad Kikinda fokusirao se strateški da najmlađim sugrađanima obezbedi bolju budućnost i bezbednost u smislu energetske efikasnosti. U 2021. godini na teritoriji Grada Kikinde uloženo je 15,5 miliona dinara u pet projekata u oblasti ekologije i zaštite životne sredine: u Predškolskoj ustanovi, Zavodu za javno zdravlje, Domu zdravlja, OŠ „1. Oktobar“ i SC „Jezero“- precizirao je Lukač.

U okviru ovogodišnjeg konkursa „Zajednici zajedno“ Kikindi je opredeljeno 17 miliona dinara, za nabavku medicinske opreme i aparata u Domu zdravlja i Opštoj bolnici.

KUD “Eđšeg” u novom ruhu

Jelena Trifunović November 1, 2022

Postavljanjem nove drveno-metalne kapije na ulazu u Kulturno-umetničko društvo „Eđšeg“ krunisana su dosadašnja ulaganja u renoviranje objekta ovog udruženja.

Radovi su tokom prošle godine obuhvatili sanaciju krova, zamenu prozora i vrata, a da bi se značajno poboljšali uslovi za negovanje kulture i tradicije mađarske nacionalne zajednice, na čemu „Eđšeg“ u kontinuitetu radi već skoro osam decenija, doprinos su dali Fondacija „Betlen Gabor“, Gradska uprava, ali i vredni i posvećeni članovi i prijatelji KUD-a.

-U prošloj godini, uloženo je više od 5,5 miliona dinara. Većina sredstava dobijena je preko Fondacije “Betlen Gabor” iz Mađarske, dok je milion dinara iz gradskog budžeta uloženo za zamenu svih prozora. Od ostalih 4,5 miliona uspeli smo da uradimo potpuno novi krov na zgradi sa ulice, što nam je bilo najvažnije, pošto je krov već godinama prokišnjavao. Urađena je fasada na zgradi i unutrašnji deo klub prostorije, gde članovi KUD-a, preko nedelje, provode najviše vremena. Uspeli smo i da promenimo dvoja ulazna drvena vrata. I članovi društva su bili jako vredni. Renovirali su predsoblje i terasu- napominje predsednica KUD “Eđšeg” Ramona Tot.

Iako ove godine nisu planirali velika ulaganja, rešili su da konkurišu za sredstva za zamenu stare, zelene kapije na samom ulazu u kulturno-umetničko društvo.

-Želja nam se ispunila. Na konkursu Fondacije “Betlen Gabor” dobili smo 200.000 dinara- zadovoljno dodaje Ramona Tot.

Nova kapija od juče krasi ulaz u “Eđšeg”. Izvođač radova bila je firma “Mahagoni varoš” iz Kikinde. U KUD-u su veoma zadovoljni novim izgledom i boljim uslovima za rad. O detaljima u enterijeru, uz iskrenu volju i trud, rado su se pobrinuli i sami članovi. Jedan od njih, Igor Komarek, od stare grede, napravio je zanimljiv luster koji sada krasi predsoblje ovog kulturno-umetničkog društva.

Град