April 17, 2026

Град

Kikinda

Попис становништва, домаћинстава и станова на територији Града Кикинде трајао је од 1. до 31. октобра. Град Кикинда био је подељен на 513 пописних кругова, а планиран је био обилазак 21.421 домаћинства. Било је ангажовано 86 пописивача и 13 инструктора.

-Попис у Кикинди је уредно протекао. Била је добра сарадња са инструкторима и пописивачима. Теренски рад успешно је завршен у року, с тим да су још наредна четири дана телефонским путем грађани који из неког разлога нису пописани могли да се јаве дежурним пописивачима. Попис је први пут рађен тако што су подаци уношени у електронске упитнике путем лаптопова- наводи начелник Градске управе Драгиша Михајловић.

– На ваше питање да ли је било изречених казни због одбијања да се дају подаци, могу вам рећи да нисмо имали таквих случајева. У неколико ситуација грађанима је било потребно додатно појашњење, на пример да се подаци прикупљени пописом користе само у статистичке сврхе- објашњава Михајловић.

Из појединих градова већ су објављене информације о смањењу броја становника. Јасно је да је такав тренд присутан и у Кикинди.

-Прелиминарне резултате пописа Републички завод за статистику објавиће до краја новембра, а коначне до краја јуна 2024. године- одговара Михајловић на питање о броју становника који је утврђен пописом.

У међувремену, процене о демографском кретању потражили смо из других извора. Тако је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ недавно у свом Здравствено-статистичком годишњаку, изнео податак да Град Кикинда броји 52.668 становника што је 6.785 мање у односу на попис из 2011. године. Колико је овај прорачун тачан, сазнаћемо током новембра након што податке изнесе РЗС који сваких десет година спроводи попис као најобимнију и најкомплексију статистику о становништву и стамбеном фонду у држави.

 

sove

Туристичка организација Града Кикинде на листи је потенцијалних добитника награде „Туристички цвет“. Ово признање додељује Туристичка организација Србије за допринос унапређивању туристичке понуде и промоцији туризма Републике Србије, и то у седам категорија.

У категорији манифестација, Туристичка организација Града конкурише са својим програмом „Новембар – месец сова“. „Совембар“ се одвија већ једанаест година.  Под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“, организују се свакодневне активности ради популарисања највећег урбаног зимовалишта сова утина на свету.

Добитници најпрестижније награде у овој области, „Туристичког цвета“, награђују се дипломом, статуом и промоцијом на каналима комуникације Туристичке организације Србије. Награда се уручује током децембра.

Лауреат у свакој од седам категорија добија се гласањем на сајту www.turistickicvet.rs. Са једне IP адресе могуће је послати само један глас.

Подржите кикиндску Туристичку организацију, гласајте за Совембар!

Награду „Душан Васиљев” расписује Град Кикинда за најбољу књигу написану на српском језику, објављену у 2022. години. За ово књижевно признање могу да конкуришу аутори са својим песничким и прозним делима, објављеним на територији наше државе.

Конкурс су данас, у Градској кући, представили Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, и књижевник и директор Банатског културног центра из Новог Милошева, Радован Влаховић.

– Наш циљ је афирмација књижевне уметности и исказивање поштовања према нашем књижевнику, Душану Васиљеву. Ovo je јeдна од најпопуларнијих награда у Србији за српско књижевно дело, а жеља нам је да још више подигнемо стандард квалитета. Прошле године стигла су нам дела 184 аутора, сада се надамо још већем одзиву. Надам се да ће конкурс и награда инспирисати многе књижевнике да се пријаве и да, на тај начин, и они инспиришу младе уметнике – рекла је Валентина Мицковски.

Награду „Душан Васиљев” установила је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, како би се сачувало сећање на дело песника, рођеног у Кикинди 1900. године. Васиљев је био један од најзначајнијих песника српског експресионизма. Трагично је изгубио живот у 24. години.

Првих година признање се додељивало за посебан допринос развоју културе. Затим је уследио прекид, да би поново било установљено 2009. године. Од тада, додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Између осталих, до сада су награђени: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Ове године Град Кикинда је именовао жири који чине писци: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, и Ђорђе Писарев.

– Ову награду пратим од 1997. године, када ју је установио покојни Недељко Радловић. Имали смо висок ниво награђених и то је трајало до 2000. године. Конкурс је поново је покренуо Милош Латиновић који је, такође, књижевник. Последњих година је, под вођством др Срђана Срдића, добила нову димензију. Сада, са новим жиријем, надам се да ћемо анимирати људе који раније нису конкурисали и да ће награда, у српској књижевној јавности, добити димензију коју заслужује песник Душан Васиљев. Такође нам је жеља да се, у договору са оснивачем, настави лепу традицију сарадње Града и Савеза Срба у Румунији, тачније Срба из Ченеја, где је службовао Душан Васиљев. Лепа традиција била је и та да су награђени писци одлазили у тамошњу школу и читали своје песме – истакао је Радован Влаховић.

Уведена је и новина, да аутори шаљу по четири примерка своје књиге, по једну за сваког члана жирија, и један примерак који ће добити Народна библиотека „Јован Поповић“.

Награда се састоји од плакете и од новчаног дела од сто хиљада динара. Свечана додела заказана је за 27. март 2023. године, на дан смрти Душана Васиљева.

Додатне информације доступне су на сајту: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

 

 

 

 

У граду сова, већ једанаест година, сваки новембар је „совембар“. Под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“, Туристичка организација Града организује свакодневне активности ради популарисања највећег урбаног зимовалишта сова утина на свету.

На манифестацији под називом „Новембар – месец сова“, најзначајнију улогу имају деца, предшколци и основци. Едукативна настава и „Совембарски читањац“ организују се свакодневно, за све узрасте, у школама, вртићима, библиотекама у граду и свим селима.

У Народном музеју и Центру за стручно усавршавање одржавају се истраживачке и креативне – драмске и вајарске радионице: „Шта је сова појела“, „Сова на зимовању“, „Сове, нечујни летачи“, „Сова као сувенир“, „Сова прати моду“. У току је и ликовни конкурс, а најављени су и квиз знања и концерт под маскама.

– Манифестација је образовног карактера, децу предшколског узраста и у основним школама учимо о совама, желимо да они, својим знањем, утичу на то да  оне што дуже долазе код нас. Сове су изабрале управо Кикинду за највеће зимско станиште на планети, то треба да одржимо јер тако привлачимо људе у наш град, развијамо туризам и представљамо и друге атракције које Кикинда има – каже Јасмина Миланков, в. д. директор Туристичке организације Града Кикинде.

У бројним и маштовитим активностима издваја се бројање сова, „Сова патрола“, која ће се одржати 25. новембра, када у наш град стиже извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, Милан Ружић са члановима Друштва. Они ће донети специјалне двогледе за малишане који ће помоћи у бројању ових птица.

После неколико година паузе због епидемије, у Кикинду поново стиже и чувени новинар и орнитолог из Велике Британије, Дејвид Линдо који, уз Ружића, има и највеће заслуге у промоцији зимовалишта сова у нашем граду. Линдо долази са групом британских орнитолога и у Кикинди ће боравити од 4. до 9. децембра.

Покровитељ једне од најзначајнијих туристичких манифестација је Град Кикинда. Партнери Туристичке организације су и: Народни музеј, Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе, Културни центар, Народна библиотека „Јован Поповић“ и Спортски центар „Језеро“.

 

 

У Кикинди је данас одржана 23. Смотра стваралаштва слепих и слабовидних уметника Србије. Из 14 градова стигло је 60 чланова савеза и удружења како би представили своје активности и доказали да уметност и култура, али и људско разумевање немају и не смеју да имају границе.

На сцени Народног позоришта чланови удружења показали су своје таленте и умећа, док је у фоајеу уприличена изложба радова – слика и рукотворина чланова.  За домаћина традиционалне Смотре на нивоу државе, ове године изабрана је Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“ из Кикинде. Зоран Стефановић, члан организације и њен представник у покрајинским и републичким институцијама каже да је то посебна част и привилегија.

– Ово је, нажалост, и ретка прилика да слепи и слабовиди прикажу шта могу и умеју. Град је препознао рад и труд особа са инвалидитетом и подржао нас у организацији овако значајног догађаја, веома важног за афирмисање слепих и слабовидих. У последње време имамо много нових чланова и за њих су овакве активности подстицај да и сами почну да стварају. Такође, будимо свест да је много баријера, пре свега унутрашњих, које треба савладати – рекао је Стефановић.

Организација „Северни Банат“ има 161 члана, много успешних такмичара у спортским надметањима и уметника који излажу своје радове. Кажу да им је подршка Града од неизмерног значаја.

– Наш град отвара врата и срца за све госте. Схватамо значај оваквих активности и континурано помажемо рад Организације „Северни Банат“. Чинићемо то и убудуће, како би они лакше превазилазили проблеме са којима се свакодневно суочавају. Још више ћемо радити на томе да пронађемо начине да помогнемо у њиховој интеграцији. Кикинда се веома поноси својим становницима јер у овом граду живе људи који имају изузетну емпатију за све којима су помоћ и подршка неопходни – истакао је градоначелник, Никола Лукач.

Смотру су подржали и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство за културу и информисање. Поред градоначелника, Смотри су присуствовали и чланови Градског већа, Валентина Мицковски и Драган Пецарски, као и представници покрајинских и републичких органа удружења која, у читавој Србији, окупљају око девет хиљада слепих и три хиљаде слабовидих особа.

– Овакви догађаји су нам веома значајни и као могућност да се умање предрасуде према слепима и слабовидима, што је и једна од највећих баријера у остваривању свих другим права, пре свега школовања, затим запошљавања и друштвене интеграције. Иако постоје законске основе, имамо много проблема. Један од највећих је недостатак наставног кадра и учила за слепу и слабовиду децу – рекао је Милан Стошић, председник Савеза слепих и слабовидих Србије и председник регионалне организације слепих, Балканског конститутивног комитета, који окупља 12 држава.

Он је истакао и проблем статуса организација слепих и слабовидих, које су регистроване као удружења грађана. Доношење посебног закона о организацијама особа са инвалидитетом омогућило би да, по принципу репрезентативности, овакве организацији буду подржане од стране државе, а не да зависе само од добре воље појединаца и локалних самоуправа. Ипак, на данашњој свечаности, на којој су слепи и слабовиди добили и сценску подршку кикиндских уметника, учињен је корак ближе друштву са једнаким шансама за све. Друштву ослобођеном дискриминације, без обзира на врсту неизабране различитости.

Град

Више од 1.300 социјално угрожених породица добиће бесплатан огрев за шта је из градског буџета опредељено 14 милиона динара, скоро дупло више средстава него ранијих година. Упркос потешкоћама у набавци- високој цени и несташици на тржишту, помоћ суграђанима стиже у право време. Са почетком грејне сезоне 1. новембра, почела је и подела огревног дрвета на кућне адресе. Критеријуми за остваривање права нису се мењали, изјавио је „Кикиндски“ председник Скупштине Града Кикинде Младен Богдан.

-У право време смо расписали набавку и успели да дођемо до повољније цене дрвета. Због тешке зиме која нас очекује условљене кризом енергената и поскупљењима, обезбедићемо више огревног дрвета него ранијих година, па ће више социјално угрожених породица добити помоћ. Да је било лако, није. Борили смо се са високом ценом, са недостатком дрвета на тржишту, са све већим потребама социјално угрожених. Није наивно када морате да издвојите дупло више новца из буџета у односу на претходне године, а да друго нешто не оштетите- нагласио је Богдан.

-Породицама које су оствариле право на помоћ следи један кубик, што нисмо мењали, како би што више људи добило огрев. У овом тренутку не можемо рећи тачан број корисника, због права на жалбе и рока за поступање по истим, али је сигурно да ће знатно више социјално угрожених суграђана бити помогнуто- напомиње председник градске скупштине.

Право на бесплатан огрев, као и ранијих година, имају социјално угрожена домаћинства: корисници новчане социјалне помоћи, породице са троје и више деце, породице са теже оболелим члановима, старачка домаћинства, вишеструки добровољни даваоци крви. Као и сваке године постоји Комисија која разматра захтеве по овим ставкама.

-Очекујемо да ће подела бити завршена у року и замолићемо добављаче да што брже раде на терену. Град Кикинда је још једном показао бригу о својим најугроженијим суграђанима, посебно у овим кризним временима. Њима то много значи, а нама да смо тим људима помогли  – јасан је Богдан.

analiza

Пољопривредна производња мора се радити плански, како би крајњи резултат био повољан, јасан је став струке. Значајну улогу у томе има лабораторијска анализа земљишта која се континуирано спроводи протеклих година. Град Кикинда и Пољопривредна стручна служба омогућили су више од 400 бесплатних агрохемијских анализа земљишта за пољопривреднике.

-Пољопривредници треба да нас обавесте где се парцела налази, а наша служба преко Гео Србије нађе где је парцела, узмемо узорак, урадимо анализу и доставимо резултате. Уговор је такав да ми овај посао морамо да завршимо до краја године – објашњава Младен Ђуран, директор Пољопривредне стручне службе у Кикинди.

Редовна контрола основне плодности тла предуслов је правилне исхране биља. Анализа земљишта важна је за постизање резултата производње, а има и јасну економску рачуницу.

– Анализе су важне како би се видело са чим се располаже, какво је земљиште. Урадимо основне макро елементе и видимо колико одређених елемената има у вишку или мањку и онда можемо то да коригујемо ђубрењем. С обзиром на то колико је ђубриво скупо, анализу је исплативо урадити, а не напамет применити ђубрење. Ђубрива су у протеклих годину дана поскупела чак и до два и по, три пута- каже Ђуран.

Покрајински секретаријат за поаопривреду, водопривреду и шумарство  ове године потписао је уговор са ПСС Кикинда којим је било опредељено 290 бесплатних узорака за испитивање  државног земљишта на територији Кикинде и Новог Кнежевца. Ђуран указује да је акција успешно завршена и да је најављено да ће такав програм бити поновљен у наредној години.

И општина Нови Кнежевац издвојила је средства за анализу пољопривредног земљишта. Испитано је 275 узорака са њиховог терена.

1667404494520

У Градској кући данас су потписани уговори са првих 60 грађана којима је  одобрено суфинансирање куповине бицикала, као и са трговцима. Локална самоуправа први пут издваја подстицајна средства за ову намену, што је била и препорука Владе, рекао је градоначелник, Никола Лукач.

– Одмах смо се прикључили акцији јер сматрамо да је веома значајна, посебно сада, у време енергетске кризе, али и ради заштите животне средине. Због великог интересовања, ребалансом смо определили додатна средства, како би што више суграђана добило субвенцију. Поново ћемо то учинити како бисмо помогли што већем броју људи и зато што је наше опредељење да увек подржавамо еколошке акције.

Конкурс за добијање 10 хиљада динара првобитно је био расписан за сто корисника, за шта је из буџета било намењено милион динара. Како је стигло много више пријава, у Градској управи одлучено је да се, ребалансом, определи још 1,2 милиона, за укупно 213 грађана.

– Нисмо се надали оволиком интересовању, зато смо и накнадно увећали издвајања. Конкурс ћемо поновити у марту следеће године. Ресор за екологију ће, у договору с градоначелником, у програм буџета уврстити дупло више новца, најавио је Стеван Иличић, члан Градског већа задужен за екологију.

Уговоре су данас потписали и власници трговина “Аполо бајк” и „Еталон“. Они су поздравили акцију и захвалили Градској управи на поверењу и помоћи малим привредницима.

– Захваљујем Градској управи што, на овај начин, помаже малу привреду. Код нас су се највише куповали класични, градски и, у нешто мањој мери, дечији бицикли. Мислим да ће се, по следећем конкурсу, више куповати бицикли за децу – рекао је Вујин, власник „Аполо бајка“.

Одлуку Града да подстакне куповину омиљеног превозног и средства за рекреацију, поздравио је и власник „Еталона“, Никола Карановић.

– У договору с добављачем, снизили смо цене за десет одсто, а разлику у цени код нас је могуће платити у три рате. Тако ћемо учинити и следећи пут.

Наставник математике, Чедомир Шормаз из Башаида каже да му је бицикл једино превозно средство.

– Ускоро ћу бити пензионер и моћи ћу и да се рекреирам. Ја сам купио средњи, градски бицикл, и ово ми много значи јер ми је цена сасвим прикладна.

Јасмина Гавранчић из Кикинде такође је купила градски модел.

– Ово је поклон за снају која, иначе, вози ауто. Следећи пут на реду ће бити моји уници, близанци, купићу свакоме по један – каже Јасмина.

По потписивању уговора, грађани имају рок од пет дана да преузму своје бицикле. Циљ акције је повећање броја овог превозног средства, чиме се смањује број аутомобила у саобраћају и, на тај начин, чува животна средина, кажу у Градској управи.

 

 

колибри грејање

У оквиру програма „Заједници заједно“ који спроводи компанија НИС, модернизован је систем грејања у вртићу „Колибри“ који су, поводом успешне реализације овог пројекта обишли градоначелник Никола Лукач и заменик генералног директора компаније НИС Вадим Смирнов у пратњи директорице Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Кристине Дрљић. У замену котла на који се греју и Месна заједница и амбуланта Дечијег диспанзера  уложено је 3,4 милиона динара.

-Нови котао допринеће повећању безбедности, мањој потрошњи гаса, али и значајно смањеном загађењу животне средине што је једнако важно. Стари котао је прво радио на чврсто гориво, па је био прерађен да ради на гас, а потрошња је била огромна. Овај пројекат је доказ успешности тимског рада– истакла је Кристина Дрљић.

Програм „Заједници заједно“ остаће стуб друштвено одговорног пословања Нафтне индустрије Србије, поручио је Вадим Смирнов, заменик директора НИС-а.

-Први пут сам у Кикинди, одушевљен сам градом и људима. Компанија НИС мора да захвали Граду Кикинду што дужи низ година ви нама омогућавате да водимо пословање у вашем дивном граду. Разговарао сам са вашим градоначелником и уверен сам да је Град Кикинда на добром путу, као и цела Србија. На мапи пословања НИС-а, Кикинда је врло значајан град. Овде се налазе нафтна поља где ми водимо своје пословање, одакле вадимо нафту која је сада у времену када наша компанија мора да обезбеди енергетску безбедност за целу земљу, нама је то врло важно –нагласио је Смирнов.

Од 2009. године када је почела реализација програма „Заједници заједно“ , у Кикинду је уложено 236 милиона динара и успешно су реализована 164 пројекта, указао је градоначелник Никола Лукач.

-Велика захвалност компанији НИС јер је исказала разумевање за потребе грађана Кикинде. Град Кикинда фокусирао се стратешки да најмлађим суграђанима обезбеди бољу будућност и безбедност у смислу енергетске ефикасности. У 2021. години на територији Града Кикинде уложено је 15,5 милиона динара у пет пројеката у области екологије и заштите животне средине: у Предшколској установи, Заводу за јавно здравље, Дому здравља, ОШ „1. Октобар“ и СЦ „Језеро“- прецизирао је Лукач.

У оквиру овогодишњег конкурса „Заједници заједно“ Кикинди је опредељено 17 милиона динара, за набавку медицинске опреме и апарата у Дому здравља и Општој болници.

 

Edjseg

Постављањем нове дрвено-металне капије на улазу у  Културно-уметничко друштво „Еђшег“ крунисана су досадашња улагања у реновирање објекта овог удружења.

Радови су током прошле године обухватили санацију крова, замену прозора и врата, а да би се значајно побољшали услови за неговање културе и традиције мађарске националне заједнице, на чему „Еђшег“ у континуитету ради већ скоро осам деценија, допринос су дали Фондација „Бетлен Габор“, Градска управа, али и вредни и посвећени чланови и пријатељи КУД-а.

 

-У прошлој години, уложено је више од 5,5 милиона динара. Већина средстава добијена је преко Фондације “Бетлен Габор” из Мађарске, док је милион динара из градског буџета уложено за замену свих прозора. Од осталих 4,5 милиона успели смо да урадимо потпуно нови кров на згради са улице, што нам је било најважније, пошто је кров већ годинама прокишњавао. Урађена је фасада на згради и унутрашњи део клуб просторије, где чланови КУД-а, преко недеље, проводе највише времена. Успели смо и да променимо двоја улазна дрвена врата.  И чланови друштва су били јако вредни. Реновирали су предсобље и терасу- напомиње председница КУД “Еђшег” Рамона Тот.

Иако ове године нису планирали велика улагања, решили су да конкуришу за средства за замену старе, зелене капије на самом улазу у културно-уметничко друштво.

-Жеља нам се испунила. На конкурсу Фондације “Бетлен Габор” добили смо 200.000 динара- задовољно додаје Рамона Тот.

Нова капија од јуче краси улаз у “Еђшег”. Извођач радова била је фирма “Махагони варош” из Кикинде. У КУД-у су веома задовољни новим изгледом и бољим условима за рад. О детаљима у ентеријеру, уз искрену вољу и труд, радо су се побринули и сами чланови. Један од њих, Игор Комарек, од старе греде, направио је занимљив лустер који сада краси предсобље овог културно-уметничког друштва.