Град Архиве | Page 322 of 345 | Кикиндски портал

У Кикинди постигнута колективна заштита од малих богиња, али још увек постоји опасност од епидемије

Igor Crnogorac January 16, 2023

У Севернобанатском округу обухват вакцинисаних ММR вакцином је веома висок, имунизовано је више од 95 одсто деце, потврђено је за Кикиндски портал у Заводу за јавно здравље. Кикинда је, поред Суботице и Бора, град са највећим обухватом вакцинације. Овако висок проценат сматра се довољним за стварање колективне заштите.

Пошто су троје невакцинисане деце и једна одрасла особа непознатог вакциналног статуса у Смедереву оболели од малих богиња (морбила), у овом граду проглашена је епидемија. Истовремено, из „Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут“ пооштрили су надзор и наложили ревизију вакциналних картона у читавој држави.

– У Кикинди још увек нема сумњи на мале богиње и ми нисмо имали проблема са вакцинацијом. Након што смо, 12. јануара, дан пошто је вирус потврђен у Смедереву, добили допис из „Батут“-а, послали смо обавештење свим здравственим установама о актуелној епидемиолошкој ситуацији. Подсетили смо их на начин на који се ради хитно обавештавање дежурног епидемиолога уколико постоји сумња на мале богиње. Наложена је и хитна ревизија вакциналне картотеке, евиденција невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, и спровођење њихове вакцинације. Наредног дана накнадно је вакцинисано још двоје деце у Кањижи – каже докторка Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода.

Иако је у Округу висок обухват имунизацијом, уколико у Србији дође до епидемије већих размера, она би могла да се „прелије“ и на наше подручје, каже докторка Пецарски, што се већ догодило 2007. и 2015. године, када је до ширења болести долазило управо због невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних и одраслих који су били имунизовани само једном дозом, по тадашњем календару вакцинације. Деца су нам у високој мери заштићена, чак и уколико дође до „пробоја вакцинације“.

Опасност од ширења епидемије из Смедерева повећава и чињеница да је проценат вакцинисаних у Србији само 74,8 одсто. Неславни рекорд држи Нови Сад, у којем је вакцинисано тек свако четврто дете или 26 одсто. Интернет и антивакцинални лоби нанели су огромну штету тврдећи да ММR вакцина изазива аутизам, што стручњаци одучно и упорно негирају. Све је почело 1998. године, када је познати научни часопис “Ленсет (импакт фактор 44)” објавио студију Ендруја Вејкфилда која повезује ММR вакцине са појавом аутизма. Рад је врло брзо повучен због неадекватног узорка, у часопису је објављено извињење читаоцима, али штета је већ била учињена.

ММR вакцина пружа заштиту од малих богиња, заушки и рубеола, болести које су биле сузбијене управо захваљујући вакцинацији. Прва доза даје се детету са навршених 12 месеци, а друга пред полазак у школу, најкасније месец дана пре уласка у колектив, како би се створио довољан број антитела. Дете не би требало да уђе у колектив, а да није заштићено ММR вакцином, каже докторка Пецарски.

Особе које нису вакцинисане или су примиле само једну дозу, треба да се вакцинишу до навршених 18 година, а могуће је то учинити и касније. Контакти оболелих који немају стечени имунитет потребно је да се вакцинишу ММR вакцином што пре, а најкасније 72 сата од контакта.

Контраиндикације за ову вакцину су стања смањеног имунитета због тешких болести, и трудноћа. Дете које, из медицинских разлога, не може да прими вакцину има више разлога да се плаши малих богиња него грипа, истичу лекари – грипозно дете може да зарази двоје, а дете заражено морбилама чак 12 до 18 деце.

Мале богиње преносе се капљичним путем и ундиректно, преко предмета који су контаминирани, а оболеле особе заразне су два до четири дана пре и четири дана након избијања оспе. Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ. Црвена оспа јавља се прво на лицу, а потом се шири на врат, труп и екстремитете.

Ова болест, у 30 одсто случајева, може да доведе до компликација, чак и до озбиљне упале мозга и смртног исхода. Тешке клиничке слике чешће су код деце млађе од пет година и код старијих од 20 година.

Када до епидемије дође, болест се веома брзо шири у популацији без имунитета, што се догодило пред пандемију, када је било и 15 смртних случајева, речено је у Удружењу за јавно здравље Србије. Лекари упозоравају да, одбијањем вакцинације, родитељи угрожавају своју, али и туђу децу која, због здравственог стања, нису у могућности да приме вакцину.

Оливера Лазић, добитница награде „Др Павле Кенђелац“: Школа је била и остала у мом срцу

Jelena Trifunović January 16, 2023

За трајан допринос развоју образовања и просветном раду, дугогодишња директорица Основне школе „Вук Караџић“ Оливера Лазић која је у октобру прошле године отишла у заслужену пензију, награђена је високим градским признањем „Др Павле Кенђелац“. Награда јој је уручена на свечаности поводом обележавања Дана града. У просвети је радила 32 године, од којих је пуне две деценије успешно водила кикиндску основну школу коју је и сама похађала.

-Након што сам дипломирала енглески језик на Филозофском факултету у Новом Сад, најпре сам радила као преводилац шест година. Био је то леп посао, путовала сам и у Велику Британију , али одувек ме је привлачила школа и настава. Без великог размишљања, једног дана сам решила да позовем све школе и проверим да ли им је потребан професор енглеског језика. Прво сам позвала ОШ „Вук Караџић“ јер сам била ђак те школе. Одговор је био потврдан и након сусрета са тадашњим директором Ђорђем Младеновићем, одмах сам почела да радим. Био је то почетак другог полугодишта 1990. године- присећа се наша саговорница у разговору за Кикиндски портал.

На место директора школе, дошла је сасвим случајно. Испред Наставничког већа, била је чланица Школског одбора, а како тадашњој директорици није изгласано поверење, предложено је да Оливера преузме руководеће место, док се ситуација не реши.

-Извршили су притисак да будем в.д. шест месеци, да се прихватим тога. Брзо се све одвило и прихватила сам. То је био јул, време распуста. Полако сам кренула да радим тај посао и када сам схватила да нешто могу да урадим и променим, заволела га –прича Лазићева. Ни данас нема дилему да је изабрала прави животни позив.

-Посао је диван, да сам сад млада и да треба да одлучим којим путем да кренем, који факултет да упишем, поново бих исто изабрала. Био је леп рад са децом, сарадња са колегама. Школа је била мој други дом. Заиста је привилегија кад човек ради посао који воли. Имала сам и веома добру сарадњу са колективом где су дивни међуљудски односи и атмосфера која ми, морам признати, недостаје у пензији- искрена је Оливера Лазић.

Да је заиста тако, сведочи протекло, преправљено емоцијама, обележавање дана школе. Оливери у част, колеге су снимиле кратак филм, емитован том приликом, а дирљивој атмосфери допринео је и наступ хора „Атендите“ који води диригенткиња Биљана Јеремић. Јеремићева је раније руководила хором у школи „Вук Караџић“.

-Дошла сам као пензионер први пут. Нисам ни претпоставила шта је колектив припремио. Толико пуно емоција, и сад сам узбуђена и срећна због тога. Наш школски хор веома успешно, својевремено је водила Биљана Јеремић. Толико нас је све увесељавала у колективу, уз песму. Учествовали смо и освајали признања на бројним фестивалима, путовали у Италију, Белгију, Чешку, Аустрију. Било је то дивно искуство за децу и за школу- каже Лазићева.

Мера и доследност позиву

Иако не спори да се позиција просветних радника променила протеклих деценија, наша саговорница истиче да је неопходно остати доследан позиву и професији.
-Пронаћи исправан став, прави однос у одељенској заједници. Професор треба, до одређене мере, да буде строг, уколико је правичан према свим ученицима. Важна је и сарадња са родитељима, и ту треба пронаћи праву меру- напомиње.

Школа “Вук Караџић” данас броји скоро 400 ђака. Када су почела да се гасе одељења по школама, успели су да оформе још једно.

Особености школе „Вук Караџић“

Доделом бронзане, сребрне и златне читалачке значке на крају сваке школске године, ђаци се континуирано подстичу да читају. Захваљујући ентузијазму колега, унапређен је часопис „Основац“ који је покренут још шездесетих година. Квалитет рада потврђен је и пре неколико година када је проглашен најбољим школским часописом у држави.

Специфичност школе је и Фонд „Велинка Тешин“, који књигама награђује ученике за успехе из српског језика и књижевности.

-Седеле смо у клупи у основној школи, заједно уписале енглески језик и књижевност у Новом Саду, али се Велинка, након што смо апсолвирали, нажалост, разболела и преминула. Фонд ће наставити да живи у нашој школи. За успешан рад образовне институције важни су њени успеси и начин на који се представља у заједници, али никада нисам била присталица да се школа пошто-пото појављује у јавности, већ само када за то постоје добри разлози- открива Оливера Лазић у разговору за Кикиндски портал.

Андријана у хуманој, животној мисији

Igor Crnogorac January 14, 2023

Кикинђанка Андријана Гајин добитница је Градског признања „Меланија Николић Гаичић“ за 2022. годину, за хуманитарни рад и исказано доброчинство. Андријана има и хумано занимање, она је медицинска сестра на Одељењу хемодијализе у Општој болници. Хуманитарним радом бави се пуних осам година, од када је њена потреба да помаже другима постала и њен начин живота.

– Почело је тако што сам учествовала у акцијама прикупљања помоћи, уплаћивала новац и помагала колико сам могла. Све се интензивирало када се прикупљала помоћ за малу Калину. Сама сам организовала акције на Фејсбуку – лицитације и наградне игре. Активирала сам суграђане тако што сам улазила редом – у пицерије, цвећаре… Испричам им о својој хуманитарној акцији и некада добијем пицу и два пића, букет цвећа, услугу у фризерском салону, нешто што ће бити поклон у наградној игри. Позовем, затим, на Фејсбуку, своје пријатеље да учествују, да донирају минимум 200 динара, или да уз то и пошаљу СМС, уколико прикупљамо новац за неког преко Фондације Александар Шапић. Свако добије свој број и онда, уживо, такође на Фејсбуку, извлачимо добитника награде. Дешавало се да немам шта да понудим као награду, онда сама, кад добијем плату, купим нешто ново, на пример пеглу за косу, организујем наградну игру и прикупимо новац – прича Андријана.

После акције за Калину, прикупљао се новац за малу Тису, а у међувремену и за многе у Фондацији Александра Шапића. Нажалост, увек има неког коме је потребна помоћ, али и много дивних људи који су спремни да помогну, каже Андријана.

– У првој наградној игри имала сам само пет учесника и била сам пресрећна. Сада их, увек, има више од сто. Људи се јављају, сами нуде своје производе и услуге, и акције се стално одвијају. Невероватно је колико има хуманих људи који често не желе ни да их наведем као донаторе. За Дамјана Петрова сакупили смо 26 хиљада динара, сада смо сакупљали новац, храну и лекове за једну девојчицу која болује од целикалије.

Ово је само део активности јер Андријана је стално у акцији. На Фејсбуку има готово три хиљаде пријатеља. Биланс свих доброчинстава готово је немогуће извести – поклања се у роби, услугама, новцу, СМС порукама. Андријана каже да је успела да израчуна да је, само у протекле две године, сакупљено и упућено најугроженијима, милион динара у новцу од наградних игара и продаје ствари, и у хуманитарним СМС порукама.

Најважније од свега је што дародавци, донатори, сви хумани људи који учествују у Андријаниним наградним играма и акцијама, увек тачно знају коме је и колико новца, ствари, намештаја, лекова, хране, отишло. Андријана све документује и поставља на свој Фејсбук профил како би све информације биле доступне и, разуме се, како би оправдала поверење свих добрих људи које окупља око себе. Ту су, такође, и сва имена доброчинитеља, осим оних који дарују анонимно.

Прошле године је, уз помоћ пријатеља и многих племенитих људи, остварила можда и највећи подухват. За породицу Мијатовић, комплетно је реновирала и опремила стан који је у простору некадашње бициклане био неуслован за самохраног оца са децом.

– Познајем девојчицу из те породице јер је школска другарица моје ћерке – каже Андријана. – Чим сам видела у каквим условима живе, предложила сам њеном оцу да помогнем. Много дивних људи се одазвало и помогло, од обезбеђивања смештаја за породицу док трају радови, до беле технике и намештаја. Прочуло се за акцију и људи су се сами јављали, донирали новац и ствари, иселили и уселили намештај, кречили, малтерисали, радили све што је било потребно – прича Андријана.

Ова млада доброчинитељка признаје да ништа не би било могуће без подршке породице. Андријана има две девојчице, Маријану и Анђелу, које се већ укључују у њен хуманитарни рад.

– Помажу ми супруг Бора и сестра близнакиња, Маријана, без њих ништа не бих успела – признаје Андријана.

Често, каже, донације превазилазе њене физичке могућности, као када је, пред Нову годину, добила да испразни две куће и сав намештај из њих поклони у хуманитарне сврхе. Тада у помоћ прискачу пријатељи.

– Не посустајем јер ме подржавају добри људи. Кад год сам помислила да не могу више, добијала сам неки поклон за наградну игру – и наставила даље. И на радном месту наилазим на подршку. Посао, наравно, не трпи, а моја главна сестра, Верица Каналаш, заиста има пуно разумевања. Моје колегинице такође анонимно одвајају новац, кад год могу.

Поред прикупљања помоћи на друштвеној мрежи, новогодишњих пакетића за социјално угрожену децу и малишане у болници, Андријана има још много идеја – организовала је и уличне акције продаје, али и мало радости за своје хумане пратиоце, као што је међусобно даривање жена или oсмомартовски ручак у ресторану и поклоне за жене слабијег материјалног стања.

– За мене је ово душевна храна, не могу да станем – каже Андријана. – Верујем да ме, у свему што радим, подстиче тужна животна прича моје мајке која је оболела веома млада. Зато смо и сестра и ја данас медицински радници и имамо потребу да помажемо.

Андријанина потреба одавно је и мисија. Њена хуманост улепшала је животе многих породица и покренула многе племените људе који су, сигурна је Андријана, свуда око нас.

Најмлађи Кикинђани у музеју су као код куће

Igor Crnogorac January 14, 2023

Ђаци основних школа имали су изузетну прилику да уче, стварају и уживају у програму „Зима у музеју“ који се већ годинама, поред летњег издања, одржава у Народном музеју у Кикинди. Више десетина њих је, у петодневним активностима, правило календаре, посетило Сувачу, помоћу старих разгледница научило ко живи у ком фртаљу и које су најважније зграде у граду, сврставали предмете у одговарајуће музејске збирке и упознали се са сталном музејском поставком. Последњег дана, у суботу, на програму је била уметничка радионица.

– У овој креативној радионици прво су добили информације о томе како могу да посматрају уметничка дела, да их доживе, чак и окусе. Проналазе слике на основу детаља и описа, као и оне на којима могу да „чују“ музику, замишљају о чему разговарају особе на слици и цртају инспирисани уметничким делима у Музеју – каже Катарина Драгин, музејски едукатор која је, уз музејског педагога, Драгана Киурског, осмислила, припремила и спровела радионице.

Иако су двосатни програми били намењени ђацима основних школа, и овога пута дошли су и предшколци, који се укључују у све активности, каже Катарина и додаје да су деца веома заинтересована и расположена за све музејске програме.

Део распуста у Музеју је провео и осмогодишњи Милош Симичић из Новог Сада.

– Дошао сам на распуст код бабе и деде. Деда ми је рекао да овде има радионица, и ја сам био заинтересован да дођем. Волим уметност и волим да цртам. Можда људи не знају какве информације могу да добију у Музеју – каже Милош.

Ова установа има сталне програме намењене деци која, све чешће, музејске поставке приближавају и својим старијим члановима породице. За њих је, од почетка године, био бесплатан улазак у Музеј и ту прилику искористило је више од 60 породица.

Мозаик „Девојке у плавом“ на радионици у КЦ

Igor Crnogorac January 13, 2023

Иако је распуст за основце у току, малишани су се у великом броју одазвали још једном позиву на радионицу у кикиндском Културном центру. Тродневну „Малу школу мозаика“, од четвртка води Љиљана Ривић, ликовна уметница из Београда.

– Деца ће, за ова три дана, имати прилику да науче обраду и ређање камена, и саму израду мозаика. Циљ је да се упознају са техником која није много заступљена у уметности, као и да развијају моторику, што је посебно важно у овом узрасту, и што мозаик омогућава – рекла је Љиљана Ривић.

У великој сали Културног центра данас је стварало тридесетак основаца. Коста Грубиша иде у други разред Школе „Вук Караџић“.

– На радионици је лепо и занимљиво. Припремао сам каменчиће и стављао их у слику – каже Коста.

Његова вршњакиња из Школе „Ђура Јакшић“, Петра Фелбаб, каже да јој се веома свидео данашњи рад.

– Узимала са пинцетом каменчиће који су већ исецкани, затим сам их стављала у слику – похвалила се Петра. – Јако ми се свидео овај рад.

Тања Ножица, заменица директора Културног центра рекла је да ће мозаик бити изливен у Београду, а затим враћен у Културни центар који ће тако, захваљујући младим уметницима, имати своју „Девојку у плавом“ Ђуре Јакшића – у мозаику.

(ВИДЕО) Овако је некад било: Кикинда под снегом и у дебелом минусу

Jelena Trifunović January 13, 2023

Због благих зима и временских прилика више налик јесени, које нас прате већ годинама уназад, готово да смо и заборавили како изгледа Кикинда под снегом. Захваљујући колегама из дописништва Радио телевизије Србије у Кикинди, у прилици смо да се тога подсетимо. Пре тачно 20 година, 13. јануара 2003. године, како је забележио сниматељ Драго Јанковић, наш град био је окован снегом. Тога јутра измерено је чак 24 степена испод нуле.

Да су зиме знале још више да покажу зубе, сведочи податак да је 23. јануара 1963. године, у нашем граду било још хладније- чак 29,8 степени у минусу.

Пакетићи за потомке ратних ветерана

Igor Crnogorac January 13, 2023

Српски ратни ветерани у Кикинди поделили су данас 163 пакетића деци и унуцима својих чланова. Ово је традиционална активност Удружења поводом обележавања православне Нове године.

– Трудимо се да одамо почаст нашим члановима, да негујемо културу сећања на погинуле и у томе имамо подршку локалне самоуправе – рекао је Владимир Радојчић, председник Скупштине Српских ратних ветерана у Кикинди.

У име Градске управе додели пакетића присуствовао је Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Петер Фекете, пензионисани официр Полиције, довео је на доделу пакетића своје унуке.

– Презадовољан сам, с обзиром на ситуацију, драго ми је да Удружење успева да обрадује децу пакетићима. Прво је моја ћерка примала пакетиће, а сада унуци – Ђорђе и Матија, који је преузео поклоне и за свог брата, једномесечног Лазара. Трудимо се сви да помажемо породице погинулих и њихове потомке, као и чланове који се налазе у лошој материјалној ситуцији – каже Фекете.

Пре доделе пакетића, за дечију публику изведена је представа „Правда за Деда Мраза“ Радионице снова из Новог Бечеја.

Вечерас дочек српске Нове године: У Иђошу весело уз крофне и вино

Jelena Trifunović January 13, 2023

Православна или Српска нова година, дочекује се 13. јануара у поноћ. Првог дана, 14. јануара, православни верници обележавају крсну славу Свети Василије и празник Мали Божић.

Обичај је да се на сам дан Нове године једе глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу василицу. Првог дана Нове године, у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Према веровањима, поред богате трпезе, тога дана у кућу треба унети неку нову ствар како би у кући током целе године било напретка.

Велики број суграђана, Српску Нову годину дочекаће у својим домовима, а неки су се, радије, определили за провод уз музику и пиће у угоститељским објектима.

Организованог дочека на градском тргу у Кикинди, ни ове године, неће бити.

Да се окупе у центру села и прославе празник, одлучили су у Иђошу. Удружење жена Иђош заједно са Удружењем винара и виноградара “Шасла” и уз подршку Месне заједнице у центру села, код Дома културе, организује дочек Српске нове године. Празнично расположење употпуниће чувене иђошке крофне, још чувенија иђошка вина и музичари.

324778856_1639678896469883_8681980875578233987_n

Поучно и забавно: Завршен је зимски камп у ЦСУ

Jelena Trifunović January 13, 2023

Три дана занимљиве хемије и музичког времеплова на радионицама у оквиру зимског кампа у Центру за стручно усавршавање окупили су тридесетак деце узраста од шест до 12 година. Да је камп испунио очекивања малишана, уверили смо се на лицу места. Марко Пандуров, ученик четвртог разреда Основне школе „Свети Сава“ пун је утисака са хемијске радионице.

-Много ми се свидело овде, много тога сам научио, а наставница ме похвалила јер сам неке ствари већ знао. Било је баш забавно, волео бих да дођем и следеће године- каже Марко.

И Дуња Грубиша (9) је доста нових сазнања стекла на хемијској радионици.

-Понећу кући миришљаву свећу. Мом брату се више свидела музичка радионица, а мени је овде занимљивије.

-Мени се посебно свидело што смо правили миришљаве свеће и слајдове-додаје Татјана Лисулов (9).

Наставница Сенка Хелдрих каже да је хемијска радионица приближила ову науку деци која хемију још немају у школи.

-Хтели смо да покажемо деци да хемија није баук, да то нису само формуле и рачунања, већ да је хемија свуда око нас и да се са њом ученици сусрећу у свакодневном животу- каже Сенка Хелдрих, наставница хемије која је водила ову радионицу у Центру за стручно усавршавање. -Правили смо мирисне свеће, сапуне, лабело и слајм, а деца су ове поклончиће понела кућама. Мислим да је радионица испунила њихова очекивања.

Мултиинструменталиста и васпитач Милан Вашалић водио је музичку радионицу.

-Првог дана смо проучавали музичку генезу, због чега настаје музика, шта је подстакло човека да ствара и да се музички изражава, који је био први инструмент. Причали смо како је то наука утицала на музику, па данас имамо прегршт инструмената који као подршку имају струју, софтверске програме.

Другог дана смо израђивали инструменте. Направио сам овај суперсонични аудио топ, а деца су правила различите инструменте од ствари из окружења, то су картонске чаше, папири, рециклажни материјал, пластичне и металне цеви. Трећег дана смо посетили лабораторије звука: „Гусле“ и музички студио „Маус“. Тамо је био рокенрол бенд, а међу члановима бенда дечак који свира цитру, тако су на једном месту деца видела како може да се помири традицонални и модеран звук, наводи Вашалић.

Кикиндска болница једна од најопремљенијих – стижу нови дијагностички апарати

Igor Crnogorac January 12, 2023

У кикиндској Општој болници интензивно раде на томе да за пацијенте обезбеде најбољу дијагностику и лечење. Овоме у прилог говори податак да је, у најсавременију опрему, само прошле године, из покрајинских фондова уложено 79 милиона динара.

– Ове године опремаћемо ОРЛ одељење и акценат ће бити на ултразвучним апаратима за радиологију, кадриологију и педијатрију; већина одељења ће имати нове ултразвучне апарате. Добили смо опрему за урологе, други смо здравствени центар у Војводини, поред Клиничког центра, који има ласер за уролошку дијагностику и терапију – каже в. д. директорица Опште болнице у Кикинди, др Весна Томин.

Болница у Кикинди такође је једна од три у држави за које је Министарство здравља купило 64-слојни скенер. Управо се уређује просторија за овај савремени апарат и он ће врло брзо бити у функцији.

Истовремено, мањак лекара још увек је сметња која мучи и пацијенте и запослене. Овог момента на специјализацији коју финансира Болница науштрб материјалних трошкова, налази се 35 лекара из свих грана медицине. Такође, на субспецијализацији је четворо специјалиста: из перинатологије – др Бранислава Давидовић, из лапароскопске хирургије за гинекологију – др Марко Ђукић, др Тијана Марчета је будући ендокринолог, и др Марија Вукобрат је субспецијализант за терапију бола.

Добра вест је да се, у наредних месец дана, после специјалистичких испита, враћају три лекара: гинеколог др Стеван Крнић и интернисти, др Милош Ђурин и др Бранка Пилиповић Томашев.

– Запослили смо и новог, младог радиолога из Сирије који је, са високом оценом, завршио Медицински факултет у Новом Саду и има завршену специјализацију, као и новог хирурга, др Бориса Бановића из Врбаса – каже др Томин. – По кадровском плану требало би да имамо 119 лекара, ми их тренутно у Болници имамо 89. Међутим, ми знамо да радимо и у немогућим условима јер све нас спаја исти циљ – добробит пацијента. Сада имамо људска ограничења, али сви пацијенти буду прегледани. Важно нам је да наши суграђани знају да смо увек ту за њих и због њих, да им помогнемо и да у датом тренутку урадимо све што је најбоље за њих.

Док се ситуација са кадровима, која је бољка великог броја болница, не стабилизује, све што је потребно јесте стрпљење пацијената, каже др Томин. Дуже се чека на преглед, али не сме да се догоди да неко остане непрегледан.

Када су у питању нове мере Министарства здравља, сазнајемо да су сви специјалисти дали своје термине за заказивање прегледа било ког дана у месецу. Такође, у свим специјалистичким амбулантама већ практикују да се следећи преглед, уколико је потребан, заказује одмах, без потребе за поновним одласком код изабраног лекара.