Град

Kukuruzno proleće 8

Захваљујући ангажовању и ентузијазму чланова удружења у овом месту, Нови Козарци претендују да постану село са највећим бројем манифестација. Једна од најмлађих је „Кукурузно пролеће“, настало 2019. године.

Данас је одржано други пут, у организацији Удружења жена „Нови Козарци“. У Мотелу „Котарка“ поново су представљена стара јела, од којих су многа и заборављена.

– Куруза, љевача, проја, пура, све су то јела која знамо још из детињства. Атракција је кисело млеко од кукурузног брашна – скробово млеко. Оно се  правило у сиромашним крајевима где није било јогурта, киселог млека и сличних производа. Веома је освежавајуће. Мислим да га нико није правио на овом поднебљу. Наше жене су јако вредне и спремне за све манифестације у селу – река је Боја Ољача председница Удружења жена „Нови Козарци“, које постоји више до 40 година.

Са својим специјалитетима у Нове Козарце данас су стигле чланице десет удружења жена са територије нашег и суседних градова.

– Ова јела вратила су ме у детињство. Домаћице су правиле јело од онога што су имале. Мој специјалитет прави се само од квасца, воде, кукурузног и пшеничног брашна, а украшен је влашцем и цветом маслачка – каже председница Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова, Љупка Мишков.

„Кукурузно пролеће“ подржали су Месна заједница и локална самоуправа у име које су присуствовали председник Градског парламента, Младен Богдан и чланица Градског већа, Мелита Гомбар.

– Удружење жена „Нови Козарци“ негује традицију промовисања националне кухиње и локалних производа. Данас су нам понуђени традиционални и нови производи од кукурузног брашна. Част нам је што смо на овој манфестацији и настојаћемо и убудуће да је подржавамо – рекла је Мелита Гомбар.

Чланице удружења и њихови гости поново су успели да. изврсним и лепо украшеним јелима, дочарају дух прошлих времена, уз радост сусретања и дружења у Новим Козарцима.

Прво место припало је Удружењу жена „Ливађанке” из Александрова за мафине пуњене џемом од дрењина , друго такође овом удружењу, за питу од домаћег кукурузног брашна млевеног на камену, а треће Удружењу жена града Кикинде за пирошке са кукурузним брашном по рецепту који је колонизацијом донет у Војводину.

BVS4

Да у Месној заједници Банатско Велико Село брину о својим мештанима, јасно је и по томе што листу приоритета прилагођавају њиховим потребама. За прошлу годину планирана реконструкција дотрајале зграде Месне заједнице сведена је на неопходне радове у само једном делу, каже председница савета МЗ Мира Пећанац.

– Зграда Месне заједнице изграђена је 1949. године и заиста јој је неопходна реконструкција. Међутим, променили смо приоритете јер нам је важније да се уреди објекат који користи више људи, а то је започета зграда на стадиону Фудбалског клуба „Козара“. Деца нам се за утакмице припремају у неусловном простору. Очекујемо помоћ Града и Покрајине како бисмо зграду привели намени. За уређење свлачионица, вежбаонице, теретане, канцеларије, потребно је 15 милиона динара – каже наша саговорница.

У згради МЗ зато је урађено само најнеопходније: саниран је део крова, уведено грејање, замењене су електроинсталице и столарија, као и део намештаја, и то само у делу зграде. Све је коштало око 1,4 милиона динара.

– Подршка Града за комплетну реконструкцију постоји. Само пројекат кошта 1,5 милион, а радови би били вредни 25 милиона динара. Сада се надамо помоћи да се оспособи простор некадашње дискотеке „Неон“ јер млади у селу немају места за излазак.

Банатско Велико Село има 2.050 становника, 500 мање него на попису 2011. године. Из буџета Града прошле године добили су 12,8 милиона динара.

– По пројекту Града ове године добићемо мини-постројење за пречишћавање воде. Урадићемо и видео-надзор централног парка и зграде МЗ. Такође, запошљавамо четири радника на привремено-повременим пословима, двојицу на одржавању два сеоска гробља, како бисмо мештане ослободили тих трошкова – додаје Мира. – Планирамо и уређење фасада Удружења пензионера и Удружења пчелара.

 

Нове просторије за Пошту и Библиотеку

У згради Месне заједнице постојао је неискоришћен простор, каже Мира. У договору са  Поштом и уз помоћ Града, шалтери су премештени у адаптирани део зграде, а ове године биће инсталиран и банкомат.

Народна библиотека уредила је, такође уз помоћ Градске управе, просторије огранка у приземљу и преселила се са спрата, како би била доступнија старијим мештанима.

Завичајна кућа, заштитни знак села, у новом издању

За адаптацију Завичајне куће, објекта који чува сећање на родни крај колониста, Фонд за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону Покрајине, издвојио је 540 хиљада динара. Објекат од педесетак квадрата добиће ново рухо и струју.

Свечано отварање заказано је за 13. мај, када ће бити одржан и Школски вишебој у организацији Удружења „Крајишки вишебој“. На ову манифестацију позвани су и гости са Косова, из Републике Српске и из Румуније.

Цело село активно у удружењима

Месна заједница финансира трошкове режија свих удружења, а има их 11.

Председница Савета истиче да се КУД „Марија Бурсаћ“ омасовио, сада има и и предшколску групу и припремају најмање четири концерта годишње који се увек жељно ишчекују.

У селу постоје два актива жена: „Великоселке“ и „Орхидеја“. Прошле године били су домаћини Изложбе предузетничких вештина удружења жена из града и околине. У централном парку приређени су гастрономски програми и изложбе. Организатор догађаја био је Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Жене из Удружења „Орхидеја“ прославиле су село победом на такмичењу „Изађи ми на теглу“ у Кикинди и представљале су град на централној манифестацији у Београду.

Моба није заборављена

– Потичемо из краја где је моба веома заступљена и ми одржавамо тај леп обичај заједништва – каже Мира Пећанац. – На тај начин, уз дружење, прошлог лета смо уредили трибине на помоћном терену „Козаре“. Да смо још увек сложни, показали смо и у пројекту НИС-а „Заједници заједно“. Добијених 120 хиљада динара уложили смо у материјал. Ватрогасцима НИС-а придружили су се мештани у  уређењу централог парка и амфитеатра.

И Велико Село има своју Лагуну

На месту једне сеоске депоније, од пре десетак година, село има језеро, праву зелену оазу коју су назвали „Лагуна“. Језеро има двадесетак позиција за риболовце, места за камповање и асфалтирану и осветљену „Стазу здравља“ која, у свим годишњим добима, има своје шетаче. Налази се на мапама туристичких места које би требало посетити и својеврсна је атракција села. Иначе, у селу се поносе и са 14 хектара зелених површина које сами одржавају.

Акватлон – државно такмичење само у Банатском Великом Селу

Уз подршку Триатлон савеза Србије, локалне самоуправе и Месне заједнице, Пливачко удружење BWS сваке године, крајем јула, управо на базену у овом месту организујe „Великоселски акватлон“, такмичење које има међународни карактер.

Савршено место за заснивање породице

– Наше село је идеално за одрастање деце. По програму доделе кућа младим брачним паровима, прошле године је овде збринуто пет породица. Мислим да има више интересовања него празних кућа. Максимално смо организовани, имамо одличну инфратруктуру, нашим грађанима све је доступно – каже председница Савета, Мира Пећанац.

МС акција 1

Удружење мултипле склерозе Кикинда данас је, на паркингу код  ”Лидла”, организовало акцију како би скренули пажњу на проблем паркирања особа са инвалидитетом. Акцијом под називом “Сигурни сте да желите моје место?!”, апеловали су на суграђане да не заузимају паркинг-места означена за особе са инвалидитетом.

Март је Месец подизања свести о овој болести. Акцијом се истиче један од свакодневних проблема оболелих од мултипле склерозе и других особа са инвалидитетом, рекла је Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе Кикинда.

– Хоћемо да подстакнемо суграђане да покажу мало више емпатије према особама са инвалидитетом, да нам не ускраћују наше право да се крећемо слободно и да се паркирамо на местима која су предвиђена за нас. Ми смо инвалиди сваког дана, и када се паркинг плаћа и када је бесплатан, у свим временским условима. Највећи проблем имамо код „Лидла“, зато смо и организовали акцију овде. Када нам заузму место возачи који немају налепницу и када им укажемо на то, они улазе у расправу, што је још више болно и стресно за нас.

Бранкица додаје да им Саобраћајна полиција излази у сусрет, али да немају довољно људи да би проблем био решен.

Уз то, проблем су и неуређени паркинзи, на којима постоје паркинг-места за инвалиде, али су неприступачна због ивичњака и немају довољно простора како би инвалиди могли да изађу са колицима. Једина два у том смислу уређена паркинга су код „Лидла“ и у Немањиној улици, што је недовољно.

Акцију су, из локалне самоуправе, подржали Младен Богдан председник Градског парламента, Мелита Гомбар, чланица Градског већа и Павле Поповић, инспектор Саобраћајне инспекције Града.

– Град подржава ову акцију и ми смо до сада одржали више састанака са представницима удружења особа са инвалидитетом и Саобраћајне полиције. Утврдили смо локације на којима треба да се уреде паркинг-места и приступне стазе и то ћемо и урадити у наредном периоду. Саобраћајна инспекција већ је поднела предлог да се то уврсти у буџет. Саобраћајна полиција, такође, излази у сусрет, али немају довољно људи – рекао је Младен Богдан, председник Градског парламента.

Он је такође апеловао на грађане да имају разумевања и да не заузимају места за паркирање особама са инвалидитетом.

– Треба да знате, када се паркирате на том месту, заузели сте место мајци детета са дауновим синдором или ратном војном инвалиду који се борио за своју земљу, неком ко не може самостално да брине о себи. Трудићемо се да са удружењима учествујемо у оваквим акцијама и подижемо свест грађана.

Акцији Удружења мултипле склерозе придружили су се и чланови других организација особа са инвалидитетом: Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида, Удружења дијабетичара, Општинске организације инвалида рада и Друштва за помоћ недовољно ментално развијеним особама „Чигра“.

Dr iz Ukrajine 3

Док мале средине имају проблем с недостатком лекара, а докторе оптужују да неће да се селе из великих центара, у Кикинди се, после лекара из Сирије, запослила његова колегиница из Украјине.

Докторка Оксана Савицка је искусан педијатар са стажом дугим готово три деценије. Од овог месеца запослена је у Школском диспанзеру.

– Велика је промена, али ми се свиђа овде, много је лепо. Мало је место, све ми је близу. Код куће сам до посла путовала читав сат. Ни у раду нема разлике, можда мало у лековима и администрацији – каже докторка Оксана на готово течном српском.

У наше место преселила се из хиљаду километара далеких Черниваца, града са 350 хиљада становника на југозападу Украјине, код границе са Румунијом. Међутим, докторка каже да је Кикинду добро упознала и пре него што је почела да живи у њој. Овде је долазила из емотивних разлога.

Чернивци, Украјина

– У ваш град долазила сам током одмора у претходних пет година. Овде је мој супруг, Украјинац, са којим сам се венчала пре годину дана. Он има своју фирму, у Кикинди живи већ три деценије. Иначе је и мој школски друг из разреда.

Када их је судбина поново спојила и када су решили да се венчају, прича докторка, договорили су се да ће живети у Украјини. Рат им је променио планове.– Решили смо да је безбедније да будемо овде. Са мном је дошла и ћерка, која  планира да, од јесени, студира психологију у Пољској. Имам одраслог сина. Он је музичар, композитор. Завршио је Конзерваторијум „Чајковски“ у Кијеву и остао тамо. За њега највише бринем. Надам се да ћу наредне зиме отићи да га видим. Ћерка се већ навикла овде, али јој недостају пријатељи.

Осим људи, докторки Оксани веома се свиђа храна.

– Имате јако лепо брашно, од њега стално правим наше кнедле и специјалитете.  Код вас је леп хлеб, наш, украјински, можемо да једемо само један дан. Јако ми се свиђају сва пецива, бурек посебно, али и сарма, мешано месо на роштиљу.У региону Украјине из којег је стигла докторка Савицка, за сада је безбедно. Не мора да брине за своју породицу али јој, каже, недостају сестра, браћа, пријатељи. Мада, каже, у Кикинди супруг и она већ имају породичне пријатеље са којима се друже.

– Осећам се као код куће, људи су као и ми. Наши народи имају заједнички корен, али су нас историјски догађаји разбацали. И језик је сличан – каже докторка. – Мени је овде добро, имам сигурност, али ми је жао свих у Украјини који то немају.

Захваљујући добрим људима у Кикинди, докторка Оксана овде је пронашла своје парче неба. И планира управо ту и да остане.

 

godišnjica bombardovanja

Достојанствено и свечано Кикинда је обележила Дан сећања на страдале у НАТО агресији и 24. годишњицу од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије. Венце и цвеће на споменик „Туга” положили су представници града на челу са градоначелником Николом Лукачем, припадници војске и полиције, чланови борачких организација, родбина и породице страдалих.

У свечаном програму учествовали су ученици Гимназије „Душан Васиљев” и основних школа „Фејеш Клара”, „Јован Поповић” и „Братство јединство” из Банатске Тополе.

Претходно је у згради Полицијске управе, полагањем венаца и минутом ћутања одата почаст погинулим припадницима полиције.

 

Mladen Bogdan7

Град Кикинда расписао је Јавни позив за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу из буџета Града за 2023. годину, како би се и ове године пружила финансијска подршка оним паровима који нису у могућности да природним путем постану родитељи. За подршку паровима у процесу ВТО из градског буџета опредељено је два милиона динара, а рок за подношење захтева тече од дана објављивања Јавног позива до утрошка средстава.

Финансијска подршка подразумева новчану накнаду за трошкове анализа, лекова или суплемената које не покрива РФЗО, што је дефинисано Правилником о накнади трошкова за вантелесну оплодњу. Пар који испуњава услове остварује новчану накнаду у висини просечне нето зараде на територији Републике Србије за тај период, каже председник Скупштине града Младен Богдан.

– Сваком пару, који је у овој ситуацији, на првом месту много значе разумевање и подршка. Показали смо се као прави партнер за сарадњу и спремни да увек разговарамо о тој теми о којој се још увек не прича отворено. Прихватили смо сугестију да се паровима олакша подношење захтева, пре свега око медицинске документације. Чинимо све што можемо са наше стране да им се помогне и упућујемо их на начине како све могу да побољшају свој положај и остваре своја права. Финансијска подршка им много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Позитивне реакције и очекивање расписивања овогодишњег Јавног позива код заинтересованих парова показују нам да смо на правом путу и да заједно радимо добру ствар- истиче Богдан.

Подсетимо, Град је 2021. године први пут издвојио финансијска средства у буџету за ову меру популационе политике. У прошлој години, финансијску подршку добила су 43 пара.

dan škole nakovo 3

Поводом Дана школе у Накову, свечаност за родитеље и госте одржана је вечерас у биоскопској сали. Присуствовао јој је и градоначелник, Никола Лукач.

– Велика је част и задовољство доћи на рођендан школе у Накову. Свима вам честитам Дан школе, ђацима, наставном и ненаставном особљу. Ученицима желим да буду насмејани и да „краду“ знање од својих наставника јер им то нико не може одузети. Ово је добра школа са квалитетним колективом и Град ће се потрудити да обезбеди још боље услове. Ђацима желим да буду понос школе, својих родитеља, свог места и Кикинде. Настојаћемо да Наково буде још боље место за живот и рад – рекао је Лукач, обраћајући се присутнима.

Дан школе честитала је и Валентина Мицковски, у ГВ задужена за културу и образовање.

– Ову школу карактерише улагање у образовање и ванаставне активности. Многа деца отварују фантастичне резултате на такмичењима. Школа много улаже и у свој наставни кадар и организује професионална усавршавања. Имају дивну децу и посвећене наставнике – рекла је Валентина Мицковски.

Директорица, Љиљана Јањиловић, каже да се, нажалост, сваке године уписује све мање ученика. У овој школској години има их 77, и 29 запослених.

Више десетина ђака наступило је вечерас на свечаности поводом дана своје школе. Родитељима и гостима у публици су приказали своје таленте са пуно ентузијазма и радости.

Cent za prom nauke 9

У кикиндски Центар за стручно усавршавање данас је стигла опрема којом је комлетиран „Мејкерс спејс“ простор у научном кабинету. Опрема је донација београдског Центра за промоцију науке и „Yettel“ фондације.

– Од „Yettel“ фондације смо, пре три године, добили донацију за отварање три „Мајкерс спејса“. Међу 12 научних клубова у Србији које смо основали, одабрали смо три најбоља – у Кикинди, Шапцу и Лесковцу и у њима опремили ове просторе – каже Дарије Јаношевић из Центра за промоцију науке.

У првој фази стигли су 3Д штампач и це-ен-це машина, а данас мини-рачунари розбери пај (Raspberry Pi) и „ардуино китови“ – комплети за учење.

Ова сарадња траје већ седам година, каже директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.

– Организујемо различите активности за децу ради промовисања науке. Имамо одличну сарадњу са кикиндским школама, подстичемо децу да размишљају на друкчији начин. Позиваћемо ђаке и обучаваћемо и наставнике да, на практичним примерима, виде како се ради на овим уређајима – рекао је Карановић.

Укупна вредност донације је око три хиљаде евра. Опрема у „Мејкерс спејс“ простору биће доступна свим просветним радницима, али и свим грађанима који су креативни и желе да програмирају, користе 3Д штампач или да гравирају уз помоћ це-ен-це машине са плавим ласером, кажу у Центру.

Centar za prom nauke 1

Из београдског Центра за промоцију науке данас је у Основну школу „Свети Сава“ стигла награда, кабинетска наставна средства која су сами одабрали. Ђаци и наставници ове школе послали су на конкурс Центра пројекат који је проглашен за најбољи у Србији.

– Ученици су, месец дана, сваки сат, мерили температуру и влажност ваздуха. Такође смо осмислили пасивно хлађење помоћу биљака које се саде уз зид, као и кућицу за инсекте коју смо назвали „Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве“ – каже наставник математике, Данило Боровница.

Захваљујући претходној сарадњи са Центром за промоцију науке, школа „Свети Сава“ одабрана је као једна од четири установе из Србије за учешће у такмичењу у оквиру регионалног пројекта „Scientix“. Наставници и ученици дванаест школа из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије разматрали су своју климатску реалност и моделе озелењавања непосредних школских окружења.

– Пројекат кикиндске школе садржи инспиративно и креативно решење – прилагођавање биодиверзитета на измењене климатске услове и начин да се школско двориште оживи биљним и животињским врстама – оценио је Добривоје Лале Ерић из Центра за промоцију науке и национални координатор пројекта „Scientix“.

Наставник географије Мирослав Грујић, такође је био вођа победничког тима

– Пратимо пројекте из образовања и науке, а сарадња са Центром за промоцију науке је на високом нивоу, одазивамо се за све пројекте. Наш, победнички пројекат, затим смо представили на конференцији CUC (Carnet Users Conference), одржаној у Шибенику.

Награда је подразумевала да победник сам изабере учила и инструменте, па су данас у Школу стигли шестари, микроскопи, геометријска тела, информатичка опрема. Са опремом за мерење микроуслова коју су добили ради спровођења пројекта, укупна вредност је око хиљаду евра.

У школи „Свети Сава“ напомињу да већ имају подршку локалне самоуправе за спровођење пројекта, па ће озелењавање зидова бити завршено у току године.

Feješ Klara 5

Ђаци и наставници ОШ „Фејеш Клара“, једине двојезичне школе у граду, данас су, програмом у Народном позоришту, обележили 211 година постојања ове установе.

Свечаности су присуствовали и представници локалне самоуправе, градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа – Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције.

– Чињеница да је „Фејеш Клара“ двојезична школа показује да, у мултинационалној и мултикултуралној средини, поштујемо обичаје и културу свих народа који у њој живе. Трудићемо се да унапредимо услове за ученике и да, на тај начин, допринесемо стварању још бољих генерација – рекао је Лукач, честитајући Дан школе ђацима и запосленима.

Валентина Мицковски похвалила је новине у настави у овој школи.

– Школа се издваја од других по иновативном приступу настави. Наставници се  прилагођавају потребама деце и начину на који они примају знање. Ђаци имају активну улогу у настави и, на тај начин, стичу самопоуздање, уче како да доносе одлуке, стичу вештине потребне за живот. Ово јесте једна од најстаријих институција у граду али је начин едукације веома модеран.

Данашња свечаност само је заокружила многобројне активности којима је, у претходних десетак дана, обележен Дан школе.

– Одржали смо ликовне и језичке радионице и угостили ученике школа „Свети Сава“ и „Вук Караџић“. Посебно смо поносни на рецитаторско такмичење које смо организовали трећи пут – рекла је директорица, Хермина Чемере.

На завршној свечаности уручене су дипломе свим ђацима који су постигли успех на такмичењима, као и најбољима на школском ликовном конкурсу. У програму су наступили полазници драмске и музичких секција, ђаци свих разреда Школе.

„Сада сањам мастила у боји“

У част преминуле колегинице Хајналке Тот, у школи „Фејеш Клара“ већ три године организују рецитаторско такмичење под називом „Сада сањам мастила у боји“. Ове године стигле су пријаве из свих крајева Србије и из Мађарске. Први део такмичења одржан је онлајн.

У категорији нижих разреда прво место заузела је Маша Ранковић, ученица ОШ „Вук Караџић“ из Крњева код Велике Плане. Матеја Стојановић из исте школе заузео је друго место, док је трећепласирана Ерна Доброка из ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Новог Кнежевца.

У овој категорији специјалне награде припале су Катарини Живојинов, ученици  ОШ „Ђура Јакшић“ из Кикинде и Јовану Степанчеву из ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину.

У категорији виших разреда, првопласиран је Петар Крстин из ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину; друго место припало је Хани Смиљанић, ученици ОШ „Јован Поповић“ у Чоки, док је Вања Вуловић, ученик ОШ „Димитрије Туцовић“ из Чајетине, заузео треће место.

Добитници специјалних награда међу старијим основцима су: Борис Тоскић из  ОШ „Јован Стерија Поповић“ из Вршца и Душан Петровић, ученик ОШ „Карађорђе“ из Остружнице код Београда.

Једна од најстаријих и најлепших школа

Основна школа “Фејеш Клара” основана је 1812. године као Парохијална народна школа у склопу римокатоличке капеле. Због све већег броја ученика, 1893. године започета је изградња нове школске зграде која је данас под заштитом државе.

Од школске 1950. године има статус осмогодишње школе. Првобитни назив био је “Осмолетка број 2”, а од 1952. носи име народног хероја Фејеш Кларе. Од 1956. године настава се одвија двојезично, на српском и мађарском језику.

Ове школске године Школа има 220 ђака и 56 запослених.

error: Content is protected !!