Град Архиве | Страница 315 од 329

За већу безбедност учесника у саобраћају: Ускоро семафори на раскрсници улица Јована Јовановића Змаја и Михајла Пупина

Jelena Trifunović децембар 9, 2022

Започети су радови на постављању инфраструктуре и инсталација за семафоре на раскрсници улица Јована Јовановића Змаја и Михајла Пупина. Светлосна сигнализација допринеће безбеднијем одвијању саобраћаја на овој веома прометној раскрсници у Кикинди.

За саобраћајно техничко уређење и семафоризацију биће уложено укупно 5, 2 милиона динара са ПДВ-ом, од којих је 2,7 милиона динара суфинансирање Покрајинског секретаријата за енергетику, грађевинарство и саобраћај.

Укрштање Змај Јовине и Михајла Пупина је критична саобраћајна тачка у граду на којој се неретко догађају саобраћајне незгоде, те су возачи и саобраћајна струка сагласни у оцени да ће постављање светлосне сигнализације допринети повећању безбедности свих учесника у саобраћају.

Радови ће бити завршени до краја децембра, да би након добијања употребне дозволе почетком идуће године семафори почели са радом.

Како сазнајемо у градском Савету за саобраћај, ускоро ће бити постављен и радар на раскрсници код ЖАК-овог стадиона којим ће се надоградити постојећи систем смарт ситија. Саобраћај на углу улица Милоша Великог, Стевана Сремца и Стевана Синђелића регулише семафор који је постављен ове године.

Екипа школе „Жарко Зрењанин“ победник квиза о Кикинди

Igor Crnogorac децембар 8, 2022

Финале квиза знања „Моја Кикинда: Откријмо где живимо“, у организацији Канцеларије за младе и подршку Града Кикинде, одржано је данас у Културном центру.

Надметале су се четири екипе које су, ове године, показале најбоље знање о свом граду: седмог и осмог разреда основних школа „Жарко Зрењанин“ и „Јован Поповић“, Средње стручне школе „Милош Црњански“ и Техничке школе.

Квиз који је осмислио професор географије, Мирослав Грујић, ове године имао је осмо издање. Учествовало је 15 екипа – 11 из основних школа и четири средњошколска тима.

У самом финалу, поред знања из географије и историје, потребна је била и срећа јер се, бацањем коцкица, нису само добијала питања, већ и „заустављања“ у појединим местима Града.

У коначном пласману, најбољи су били ученици Основне школе „Жарко Зрењанин“: Милица Глишин, Милица Блажић, Иван Ковачев и Вук Кресоја, којима је менторка била наставница Александра Остојин.

– Спремамо се од септембра, били смо поделили области и важно нам је било да све што боље научимо – каже Милица Блажић. – Учествовали смо и прошле године и много тога смо научили. Лепо је научити нешто ново о граду у којем живимо, јер људи мало знају о томе – сама сам научила много о клими и температурама, о томе да смо најсунчанији град, о неким личностима из историје.

Аутор овог занимљивог, маштовитог и надасве едукативног квиза, професор Мирослав Грујић веома је задовољан знањем које су ђаци показали.

– Из циклуса у циклус деца показују све више знања – ове године су знали највише. Поносан сам на то што је квиз успео да заживи међу омладином и мислим да смо град у Србији у којој млади највише знају о својој средини. Посебно желим да похвалим Катарину Голић из Техничке школе која је, у прва два круга, знала одговор на свако питање које је било постављено било којем од такмичара. Пресрећан сам што деца основних и средњих школа имају оволико знање – каже професор Грујић.

Грујић напомиње да су сви финалисти победници и да су пресудиле нијансе, па је тако Катаринина екипа такмичење завршила на четвртом месту.

– У припреми за квиз највише сам научила о историји града, као и о неким општим подацима. О клими, рецимо, пре квиза нисам знала ни приближно колико знам сада – каже Катарина. – Верујем да свако треба добро да познаје град из којег потиче.

Екипу Техничке школе чинили су још: Дарио Бибер, Давид Нађ и Никола Плавшић. Менторка им је била професорица Марија Мишковић.

Екипа Средње стручне школе „Милош Црњански“ заузела је друго место и у њој су били: Милана Инђић, Дуња Грујић, Дуња Бајић и Емина Мујкић, уз подршку менторке, професорице Јасне Томашев.

Трећепласирани су били ученици Основне школе „Јован Поповић“: Милана Бадрљица, Ања Тешин, Милана Сивчев и Душан Јерковић. Њихова менторка била је наставница Оливера Гашић.

Финалном такмичењу присуствовали су чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Драган Пецарски, задужен за спорт и омладину.

– Поносимо се нашим младим људима јер су показали да су спремни да издвоје време и да раде на сопственом усавршавању. Захваљујем се и професору Мирославу Грујићу на фантастичној иницијативи која им је омогућила да стичу нова сазнања на креативан начин који није у тој мери заступљен у формалном образовању. Увек ћемо, као Град, подржавати пројекте у којима су циљна група млади људи и рад на развијању њихових потенцијала – рекла је Мицковска.

Све четири екипе награђене су са по једном паметном таблом, чланови победничког тима – са по једним мобилним телефоном, другопласирани су добили свако по „паметни сат“, ђаци из тима који је заузео треће место добили су бежичне слушалице, док су члановима четвртопласиране екипе поклоњене екстерне батерије. Награде је обезбедила локална самоуправа.

Одржано прво предавање у циклусу „Познавање права потрошача“

Igor Crnogorac децембар 8, 2022

Прво предавање на тему „Познавање права потрошача“ одржано је данас у Гимназији „Душан Васиљев“. Пројекат обуке младих о правима купаца спроводи Удружење потрошача Кикинде (УПОК) под покровитељством Града.

– Наш циљ је да се ученици упознају са правима потрошача, да прошире своје знање, да се прилагоде свакодневном животу и да едукују одрасле чланове породице. Прва тема нам је рекламација, од које потрошачи неретко одустају јер не познају своја права ни процедуру, а затим ћемо обрадити и електронску куповину, куповину на даљину, што је посебно корисно за млађе генерације – рекао је председник УПОК-а, Дарко Цвијан.

Планирано је да се предавања одрже за ђаке седмог и осмог разреда и средњошколце на подручју Кикинде. Теме обука прошириваће се сходно интересовањима полазника, рекао је Цвијан.

У име Града предавању је присуствовала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Образовање деце и младих је нама у Градској управи, поред улагања у инфраструктуру, једна од примарних ставки – рекла је Мицковска. – Тежимо да понудимо нешто ново, чега нема у редовној настави. Стога је Град подржао Удружење потрошача и њихов пројекат и драго ми је да је у Гимназији препознат као потребан. Надам се да ће нам се придружити и остале школе.

Данашње предавање слушали су, као час грађанског васпитања, ученици четвртог разреда природног смера Гимназије.

– Драго ми је што је пројекат почео управо у нашој школи. Ђаци четврте године обрађују ову тему на часовима грађанског васпитања, већ имају основно знање, и мислим да ће бити корисно да га прошире и поделе са члановима својих породица. Наша школа сарађује са Удружењем, захваљујући томе учестовали смо у квизу одржаном у Првој трговачкој школи у Београду и освојили смо друго место – рекла је директорица Гимназије, Мирјана Дражић.

Кикинда је, иначе, једна од малобројних средина у којима постоји Удружење потрошача које је, већ 15 година, на располагању грађанима у случајевима потрошачких проблема. У оквиру пројекта Министарства унутрашње и спољне трговине, последњих пет година, УПОК је и регионално саветовалиште за подручје Војводине.

Град помаже социјално угрожене суграђане: Зa лекове и медицинска помагала два милиона

Jelena Trifunović децембар 8, 2022

Суграђани који због лоше материјалне ситуације нису у могућности да купе потребне лекове или медицинска помагала, и у години на измаку могли су да рачунају на помоћ Града. За ту сврху у градком буџету у 2022. години било је опредељено два милиона динара. Једнократну помоћ одобрава Комисија коју, поред запослених у надлежном секретаријату, чине лекари специјалисте, директор Дома здравља, директор Центра за социјални рад и координатор Црвеног крста.

-Комисија за једнократну помоћ у куповини лекова, медицинских помагала и помоћи у лечењу још један је начин како да се помогне суграђанима који због ниских или недостатка примања, нису у могућности да приуште потребну терапију, помагала или лечење које није покривено код РФЗО- каже за Кикиндски портал Младен Богдан, председник Комисије.

-Постојање Комисије се показало заиста потребном. Заседамо једном месечно и просечно се разматра 15 до 20 захтева који се подносе у градској управи. Право на остваривање ове једнократне помоћи имају социјално угрожени суграђани који имају преписану терапију која се не издаје на рецепт него ју је потребно купити. Ту спадају различити медикаменти, ортопедска и друга помагала, као и лечења која не покрива РФЗО. Захтеви се пре свега односе на пунолетна лица, међутим у више наврата на овај начин, знатним новчаним средствима, помогнуто је и лечење деце. Један број наших суграђана нажалост није у могућности себи да обезбеди потребну терапију. Град Кикинда им помаже путем ове Комисије како би могли да дођу до тих лекова. Важно нам је да свима који имају здравствене проблеме помогнемо колико можемо у сарадњи са здравственим установама и Центром за социјални рад. Само заједно можемо на прави начин да будемо ту за грађане- истиче Богдан.

У овогодишњој градској каси опредељено је и три милиона динара за финансијску подршку за лечење малолетне деце оболеле од тешких и ретких болести. Томе је претходила иницијатива групе суграђанки „Маме солидарно“ чију је петицију подржало више од 3.000 грађана. Приликом усвајања буџета, надлежни у локалној самоуправи указали су да ће, уколико буде потребе, тај износ намењен лечењу деце повећати. На срећу, испоставило се да за тим није било потребе- до сада је утрошена четвртина опредељених средстава.

Гостовање ловаца из Књажевца у Кикинди

Igor Crnogorac децембар 7, 2022

Ловци братског удружења из Књажевца били су гости кикиндских ловаца протеклог викенда. Сарадња и дружење трају већ 15 година, а овога пута сусрет је протекао у лову на зечеве и фазане у делу атара код Галада. За госте који су први пут ловили на нашем подручју, изненађујуће искуство било је ловити по банатском дубоком орању што је, како су закључили, далеко напорније него ловити у брдима.

Сусрету су присуствовали и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирослава Наранчић. Градоначелник Лукач и гост, председник Ловачког удружења и Скупштине општине Књажевац, Марко Стојановић, усагласили су се на теме од заједничког интереса и договорили почетак сарадње локалних самоуправа.

Мирослава Наранчић обећала је стручну помоћ ловцима ради заштите дивљих животиња ограничавањем и контролисањем употребе хемијских средстава у пољопривреди.

Ловачко удружење Књажевац основано је 1897. године и једно је од првих у Србији. Ловиште је лоцирано на источним падинама Старе планине, надморске висине од 400 до две хиљаде метара. Лове се срне, лисице, дивље свиње, вукови и јелени. Удружење газдује на око 60 хиљада хектара површине и има око 400 чланова.

Књажевачки ловци поделили су своја искуства у борби против афричке куге коју су, на њихово подручје, донеле дивље свиње из Бугарске. Интензивним ловом и смањењем популације спречено је ширење болести на домаће свиње, истакли су гости.

Ловци из Кикинде поделили су своју забринутост због смањења популације дивљачи.

– У нашем ловишту на опадање броја дивљачи утичу интензивна пољопривредна производња на великим парцелама, неконтролисана употреба хемијских средстава, уништавање природних станишта и нагли пораста броја шакала – рекао је председник Ловачког удружења „Кикинда“, Младен Бањац.

Како би се ублажиле последице ових појава, предузимају се конкретне активности: лове се штеточине, лисице и шакали, буше се бунари и износи храна у ловиште, постављају се појила. У изради вештачких ремиза – засада за исхрану и заклон дивљачи, као и у пошумљавању, кикиндски ловци имају помоћ локалне самоуправе, речено је на скупу.

Једини начин на који Ловачко удружење може да освари приход јесте ловни туризам који ће употпунити и проширити туристичку понуду града и у чему је и локална самоуправа препознала заједнички интерес – рекао је Бањац. он је додао да су, ове године, у нашем граду ловили гости из Грчке, Кипра, Аустрије и Црне Горе, и очекује се долазак групе ловаца из Мађарске.

Организовано ловство на нашем подручју започело је 1885. године оснивањем “Великокикиндског ловачког друштва”, једног од најстаријих у Србији.

Данас Ловачко удружење „Кикинда“ броји око 160 чланова и газдује ловиштем „Варошки рит“, укупне површине 30.529 хектара. Лове се фазани, зечеви и срне.

Дружење чланова удружења из Књажевца и Кикинде настављено је на вечери у ловачком објекту на Млаки. Договорено је да кикиндски ловци за три недеље отпутују у Књажевац, у лов на вукове и дивље свиње.

Ново из престонице бундеве: Путер од лудаје, укусан и здрав

Jelena Trifunović децембар 7, 2022

Пољопривреднo газдинство Крстоношић посвећено је производњи здраве хране. Производњу хладно цеђених уља, почели су пре две године. Њихови производи наишли су на велико интересовање купаца, а недавно су проширили асортиман производњом биљних путера. Пробна серија путера од семена лудаје голице планула је током протеклих Дана лудаје. Укусан и здрав намаз произведен је без икаквих додатака, а погодан је и за вегетаријански или постан режим исхране.

-Добија се од благо печеног семена голице када се самеље на млину велике снаге и са великим бројем обртаја. Није потребно додавати ни кап уља, никакву течност, ни зрно соли нити шећера, само 100 одсто семе голице. Помеша се са сопственим уљем и претвори у пасту, попут путера од кикирија, истом технологијом се добија.Неутралног је укуса, ни слано ни слатко. Као намаз је најпопуларнији, а има доста рецепата на интернету како се све може употребити- каже Владимир Крстоношић.

Ово пољопривредно газдинство производи хладно цеђења уља од осам врста сировина- сунцокрета, лана, кикирикија, конопље, уљане репице, мака, уљане тиквице и црног кима. Све биљке успевају на севернобанатским пољима.

-Неке од ових уљарица сами производимо, а неке набављамо у компензацији за услуге цеђења. Почели смо пре тачно две године, када смо крајем новембра набавили пресу у чему нам је значајно помогао конкурс града. Производимо и протеинска брашна од пет врста уљарица. У почетку је продаја надмашила наша очекивања, а сада се то стабилизовало. У међувремену смо почели смо да снабдевамо једну продавницу здраве хране у Београду и једну у Косовској Митровици.

Голица је специфична врста бундеве чије семе нема опну. Семе је богато аминокиселинама, здравим масноћама, протеинима и витаминским комплексом. Поред путера од семена лудаје голице, ПГ Крстоношић производи и путер од кикирикија.

Теглица од 280 грама путера од семена бундеве кошта 650 динара, док теглица од 300 гр путера од кикирикија стаје 400 динара. Иста је запремина, али разлика у маси настаје због тога што кикирики садржи већи проценат масноће, а лудаја суве материје. Цене уља крећу се од 350 динара за уље од сунцокрета или уљане репице (0,75 л) па до најскупљег- уља од црног кумина (1 дл кошта 800 динара и 2,5 дл 1800 динара).

(ВИДЕО) Повратак на село: Породична оаза породице Ћук

Jelena Trifunović децембар 6, 2022

Село хвали, а у граду живи- не важи у случају породице Ћук. Ивана и Горан, родитељи четворогодишње Саре и тромесечне Софије, одлучили су да своју породичну оазу направе на селу. Ту су видели могућност да живе комфорније, здравије и деци пруже свакодневни додир са природом.

Горан је као дечак са породицом избегао из Хрватске, а Ивана је из Новог Кнежевца. После подстанарског живота у Кикинди, прилику да дођу до свог крова над главом пружио им је програм доделе сеоских кућа избеглим лицима који је Комесаријат за избеглице реализовао са Градом.

Свој дом су пронашли у Руском Селу.

Кикинђани гости на обележавању славе Удружења пензионера у Темишвару

Igor Crnogorac децембар 6, 2022

Представници Града Кикинде, Градског удружења пензионера и Културног центра Кикинда данас су били гости Удружења пензионера у Темишвару поводом њихове славе, Светог Николе.

– Ово је, заправо, наставак сарадње јер се нисмо посећивали у време пандемије. Наши пријатељи из Темишвара били су у Кикинди у току Дана лудаје и сада им ми, за њихову славу, узвраћамо посету. Негујемо лепе везе које се не своде само на дружење; трудимо се да, са заједничким пројектима аплицирамо код невладиних организација у Румунији и Србији – рекао је Милан Периз, председник кикиндског удружења пензионера.

Повељу о сарадњи два удружења потписала су пре више од деценије. Николае Влад, председник удружења пензионера Темишвара, поздравио је госте и пожелео да се лепа сарадња настави још дуго година.

Догађају су присуствовали и председник Скупштине града, Младен Богдан, секретари секретаријата, Мирослава Наранчић и Богдан Тасовац, и директор Културног центра, Марко Марковљев.

– Чланове два удружења повезују заједничке активности и дружење које је изузетно значајно за грађане трећег доба. Показали смо да подржавамо и помажемо наше Удружење пензионера и сада, и на овај начин, желимо да промовишемо сарадњу два града – рекао је Младен Богдан.

У програму прославе наступили су хорови и фолклорна група кикиндског Удружења, и уручене су захвалнице, а затим су гости и домаћини посетили Божићни вашар.

Мигранти посетили кикиндски Музеј

Jelena Trifunović децембар 6, 2022

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе. У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.

Потписани нови колективни уговори са „Топланом“ и ЈП „Кикинда“: Додатне погодности за запослене

Igor Crnogorac децембар 6, 2022

Радници јавних предузећа „Кикинда“ и „Топлана“ биће боље плаћени за дежурства, ноћни рад, рад викендом и празницима, повећана су им солидарна давања и издвајања за лечења и опоравак у бањама. Имаће и права на слободне дане за процес вантелесне оплодње и бригу о деци, као и стопостотну надокнаду у случају лечења од малигнитета. Све ово обухваћено је новим колективним уговорима који су данас, у Градској кући, потписали представници Града Кикинде, два јавна предузећа и Савеза самосталних синдиката.

Потписивању су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

– Направили смо још квалитетнији, бољи колективни уговор, и постигли смо договор у корист свих запослених у овим јавним предузећима. Сматрам да, заједничким трудом и разговором, увек можемо да дођемо до најбољих могућих решења, како за положај запослених, тако и за побољшање услуга које ова предузећа пружају грађанима Кикинде – изјавио је Лукач.

Нови колективни уговори важе три године. Претходно су већ потписани са директним буџетским корисницима, а сада је то учињено и са предузећима чији је оснивач Град и која запошљавају више од 200 људи.

Дијана Јакшић Киурски нагласила је да су одредбе уговора усклађене са свим законским и подзаконским актима, као и да њихова реализација неће угрозити финансијску стабилност и ликвидност ових предузећа.

– У новим уговорима такође су чвршће дефинисани одређени критеријуми, да не би било злоупотребе, како би помоћ добијали они којима је заиста потребна – рекла је заменица градоначелника. – Када је реч о основама за повећање зараде, дата су и већа права у односу на то како налажу Закон о раду и грански колективни уговор. Посебно је стављен акценат на здравствену заштиту запослених јер је радник најважнији ресурс. За сваку похвалу је то што ће на терет послодавца бити обезбеђена средства за превентивне прегледе и за превенцију радне инвалидности. Сви радници, пословодство, оснивачи и репрезентативни синдикат задовољни су потписаним колективним уговорима.

Са заменицом градоначелника сложио се и председник Основне организације Самосталних синдиката за комуналне делатности у Јавном предузећу „Кикинда“, Никола Војновић. Он је оценио да је нови колективни уговор један од најбољих и да су у синдикату задовољни постигнутим.

Председник Већа Савеза самосталних индиката за Кикинду, Чоку, Нову Црњу и Нови Кнежевац, Илија Дрљић, истакао је да су данас потписани колективни уговори међу најбољима у држави и да је Град показао висок ниво разумевања када је у питању брига о запосленима.

– Добијена су повећања зараде од пет до десет одсто по сату за дежурства. За рекреативни опоравак и одмор у фонд се издваја 0,75 одсто; солидарно давање, које се редовно исплаћује, повећано је на 41 хиљаду динара. Топли оброк сада је дефинисан на 250 динара дневно, а регрес ће бити 75 одсто просечне бруто зараде у Републици увећане за 33 хиљаде, што је сада око 89 хиљада динара на годишњем нивоу. Повећане су и накнаде за прековремени рад, рад суботом и на државни празник, прве две 30, а за рад на празник 120 одсто. Посебна брига исказана је за акутне проблем и проширење породице: за вантелесну оплодњу добијаће се десет радних дана, до сада се нису добијали слободни дани, а за бригу о детету до 12 година, обезбеђено је пет радних дана – објаснио је Дрљић.

Он је додао да су колективни уговори са директним буџетским корисницима веома слични данас потписанима, осим у деловима издвајања за топли оброк и регрес и солидарних давања која су, код њих, нешто мања. У овом Синдикату су, кажу, задовољни што Град поштује одредбе потписаних уговора, па се и њихова реализација никада не доводи у питање.