najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Članovi „Gusana u magli“ danas su, povodom Dana žena, organizovali akciju na trgu. Suprotno očekivanom, razgovarali su sa muškarcima.
– U ovoj akciji zamislili smo da pronađemo muškarce kojima postavljamo pitanja o ženama. Oni koji tačno odgovore dobijaju paketić kako bi ga poklonili njima dragim ženama – kaže Jelena Erdeljan.
Sugrađani, bar oni manje stidljivi, rado su se odazvali i tako „zaradili“ pažljivo pripremljene i lepe poklone.
Povodom Međunarodnog dana žena, čestitku sugrađankama uputio je prvi čovek grada Nikola Lukač:
-Poštovane dame, vi koje ste uvek bile i bićete stub i oslonac čovečanstva, budite uvek snažne i uporne, ali i radosne i nežne kao dar života koji donosite na svet. Srećan Vam 8. mart, Međunarodni dan žena!- napisao je gradonačelnik Nikola Lukač na svom instagram i fejsbuk nalogu.
Kikindska Opšta bolnica odnedavno ima novog lekara, a Kikinđani novog sugrađanina.
Doktor Sami Hašim je radiolog iz Damaska. Zahvaljujući kolegama i pacijentima, u našem gradu već se oseća kao kod kuće.
Veoma je zadovoljan uslovima za rad i sticanje iskustva u kikindskoj bolnici. Za sada ne planira nove destinacije, štaviše, u izgledu je da će još neke sebi bliske ljude dovesti u naš grad.
Doktora Samija prepoznaćete po osmehu, a odmah zatim po stručnosti, profesionalnosti i izuzetnom odnosu prema pacijentima.
Posetili smo ga na njegovom radnom mestu.
Tisa Felbab završava Osnovnu školu „Sveti Sava“ i nosilac je Svetosavske povelje Škole, Vukove diplome i specijalnih diploma iz engleskog jezika i iz hemije. Ova trinaestogodišnjakinja ima i jedinstvenu strast, pomalo neuobičajenu za njenu generaciju. Tisa mnogo voli da čita i već tri godine je književni kritičar Izdavačke kuće „Laguna“.
– Mama je videla da „Laguna“ traži decu da pišu prikaze knjiga. Prva knjiga za koju sam napisala kritiku je „Devojčice uzvraćaju udarac“ Roberta Takariča. Posle nekoliko dana javila mi se urednica i ponudila mi da napišem još jedan prikaz. Tako je sve počelo – priča Tisa.
Urednica, ali i čitaoci, prepoznali su Tisin talenat da izrazi svoje utiske o knjizi. Međutim, ljubav prema pisanoj reči kod ove devojčice razvijala se od najranijeg uzrasta.
– Roditelji su mi čitali knjige kada sam bila mala. Čim sam naučila da čitam, počela sam sama da uzimam knjige iz biblioteke. Mislim da ima dece koja jako vole da čitaju, ali ih je mnogo manje od onih koji ne čitaju uopšte – objašnjava Tisa. – Volim da čitam fantastiku. Nedavno sam završila čitanje serijala „Stakleni presto“, za koji pišem prikaz.
Tisa kaže da će upisati Gimnaziju jer još uvek nije sigurna u to čime će da se bavi. Jedino što je sasvim izvesno, kaže, jeste to da će i dalje pisati književnu kritiku.
– Pored toga što mogu da čitam različite knjige, na taj način i vežbam pisanje i mogu da izrazim svoja osećanja ljudima koje će to zanimati. Nastavnici u školi i drugari mi često priđu i kažu da su pročitali neku od mojih kritika i da im se sviđa, što mi prija. Jave mi se i pisci, što me posebno obraduje. Aleksandra Filipović poklonila mi je svoju knjigu pošto je pročitala moj prikaz njenog romana „O krilima i čudima”. Pisac iz Kikinde, Srđan Tešin, dao mi je svoju knjigu „Luka kaže”, kako bih napisala kritiku o njoj. Posebnu zahvalnost dugujem i Marijani Ljiljak, nastavnici u Školi za mentalnu aritmetiku „BrainOBrain”, koju sam završila pre dve godine.
Uporište Tisine kreativnosti svakako je njena porodica. Ona je i uzor svom mlađem bratu Aljoši koji kaže da sebe u budućnosti vidi kao profesionalnog rukometaša.
Ova mlada književna kritičarka do sada je napisala pedesetak prikaza. Priznaje da bi volela i sama da napiše knjigu. Uz to, voli i da slika, pa je njeno usmerenje ka umetnosti već sada sasvim izvesno.
U svetu pisane reči ili neke druge kreativne stvarnosti, trinaestogodišnja Tisa Felbab uobličava svoju sjajnu budućnost. I sigurnim koracima već stiže do nje.
Predstavljanje Pedagoškog fakulteta iz Sombora upriličeno je u Kulturnom centru gde su srednjoškolci imali priliku da se bliže upoznaju sa ovom visokoobrazovnom ustanovom. Fakultet upisuje storinak studenata, a pored postojeća tri smera, u procesu akreditacije je još jedan.
-Pedagoški fakultet u Somboru je najstarija institucija u Srba koja obrazuje učitelje. Tradiciju čuva od 1778. godine- ukazao je dekan fakulteta prof. dr Saša Marković. – Fakultet upisuje učitelje, vaspitače i bibliotekare, a u procesu akreditacije je smer digitalno obrazovanje. Novoizgrađeni dom „Zoran Đinđić“ je odmah pored fakulteta. Upisujemo 70 odsto budžetskih mesta,a za samofinansirajuće studente su najniže školarine u državi i mogu se platiti u ratama. Uslovi za studente su odlični, samo je potreban motiv kod mladih da se opredele za prosvetu. Odlučujući motivi su čovekoljublje i da vole knjige- ukazao je dekan fakulteta prof. dr Saša Marković.
Prisutne je pozdravila i članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski.
-Učiteljski poziv je, po meni, jedan od najplemenitijih i svako ko ima želju da pozitivno utiče na sistem vrednosti kod dece, trebalo bi da razmotri mogućnosti koje pruža ovaj fakultet. Kikinda će imati znatan odliv učiteljskog kadra. U narednih pet godina, 28 učitelja odlazi u penziju i ovo je mogućnost da mladi upišu fakultet i dobiju siguran posao. Da bismo motivisali mlade da postanu učitelji, razmišljamo i o dodeli posebnih stipendija- napomenula je Mickovski.
Ministarstvo za brigu o selu nedavno je raspisalo novi javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća za okućnicom. Putem ovog konkursa, seoske kuće na teritoriji Grada Kikinde kupile su 33 porodice. Među sugrađanima koji su putem ovog konkursa rešili stambeno pitanje je i četvoročlana porodica Ostojić iz Novih Kozaraca.
-Živeli smo u zajednici i odlučili da se osamostalimo. Teže je bilo pronaći adekvatnu kuću u selu, loše su bile ponude, ali ova je bila idealna za nas. Sada smo krenuli da je renoviramo. Plan je da se do leta završe radovi i da se uselimo. Iza kuće je bašta gde ćemo posaditi voće- pričaju Lidija (23) i Krstan (30) Ostojić, roditelji dvogodišnje Tare i osmomesečnog Bože.
Članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici Melita Gombar posetila je porodicu Ostojić i istakla da Grad Kikinda učestvuje na konkursu tako što zainteresovanim licima pomaže u prikupljanju dokumentacije i izjavom potvrđuje tačnost podataka koje se odnose na nekretninu.
– Cilj programa je revitalizacija sela i podsticanje mladih da ostanu da žive na selu odnosno da se vraćaju na sela i tu zasnivaju porodice. Koliko se ova mera pokazala uspešnom, svedoče podaci. Putem konkursa, stambeno pitanje u Srbiji rešilo je 5.000 građana, a samo tokom prošle godine prodato je 980 kuća. Pravo učešća na konkursu imaju punoletni državljani do 45 godina starosti- pojedinci, samohrani roditelji, bračni odnosno vanbračni partneri. Važno je da nemaju nepokretnost na svom imenu, osim poljoprivrednog zemljišta, da nemaju dugovanja za porez. Seoske kuće koje se kupuju moraju biti bezbedne i funkcionalne i da zadovoljavaju osnovne uslove za stanovanje. Najviši iznos sredstava koji se dodeljuje je 1,2 miliona dinara -precizirala je Gombar.
Cene poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini beleže rast. Kvalitet zemlje, veličina i položaj parcele- samo su neki od parametara koji utiču na cenu. I dalje su najskuplje oranice na teritoriji Južnobačkog okruga.
Poljoprivredno zemljište na teritoriji Grada Kikinde u 2022. godini prodavano je po cenama od 1.250 evra po hektaru pa do 21.000 evra, koliko je plaćen najskuplji hektar. Prosečna cena iznosila je 8.800 evra.
Približno toliko novca u proseku, trebalo je izdvojiti i za hektar zemlje u Žitištu (8.500evra), Kovinu (8.700 evra) i Šidu (8.800 evra).
Najviše cene zabeležene su na području opština Stara Pazova, Novi Sad, Bačka Palanka, Bečej, Žabalj, Kula, Odžaci, Ruma, Subotica, Kovačica. Tako se u Staroj Pazovi cena kretala u proseku 15.600 evra- od 3.750 evra, koliko je po hektaru plaćeno najjeftinije poljoprivredno zamljište pa do čak 39.500 evra za hektar.
Prosečna cena oranica u Bačkoj Palanci iznosila je 13.500 evra, u Bečeju 13.650 evra, u Kuli 12.000 evra, Somboru 9.600 evra, a u Kanjiži 7.150 evra za hektar.
U obližnjem Zrenjaninu, parcele su prodavane do nešto nižim cenama nego u Kikindi- od 1.000 do 17.000 evra po hektaru odnosno u proseku za 7.650 evra.
Prema podacima RGZ, u odnosu na 2020. godinu, cena poljoprivrednog zemljišta u Severnobanatskom okrugu porasla je u proseku za 15 odsto.
U 2022. godini najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta plaćen je u Kaću po ceni od 40 evra za m2 za parcelu površine 52 ara. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prošloj godini prometovano je u opštini Čoka po ceni od 2,36 miliona evra za 163 hektara, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Predlog nacrta Zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru uskoro će se naći pred nadležnima. Njime je predviđena potpuna zabrana pušenja u svim zatvorenim prostorima, a pre svega to se odnosi na restorane i kafiće.
Ministarka zdravlja, prof. dr Danica Grujičić, apelovala je da se Zakonu pruži bezrezervna podrška. Predložila je da se u ugostiteljskim objektima postave detektori za dim čijim aktiviranjem će se naplaćivati kazna od milion dinara.
Naša zemlja, inače, od 2010. godine ima Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Ovim zakonom zabranjeno je pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru i u javnom prevozu, ali su ugostiteljski objekti tada izuzeti.
I danas, 12 godina posle, najava mogućeg novog ograničavanja pušenja, izaziva buru u javnom prostoru i, očekivano, potpuno oprečna mišljenja.
Mi smo proverili šta o mogućoj zabrani pušenja i u kafićima i restoranima misle Kikinđani.
U Dečijem i školskom dispanzeru povećan je broj pregleda, ali to je uobičajeno za ovo doba godine, saznajemo od načelnice Dispanzera dr Dragane Grujić.
-Najčešće su povišene telesne temperature praćene respiratornom simptomatologijom, sekrecijom iz nosa, bolom u grudima, kašljem, ali postoje i gastrointestinalne tegobe. Ovo je doba godine kada je aktuelan grip. Ima dece sa kliničkom slikom gripa, sa visokom telesnom temperaturom, bolovima u mišićima i respiratornom simptomatologijom. Temperatura može trajati više dana. Ukoliko se temperatura zadržava duže od četiri, pet dana, obavezno je javljanje lekaru. Komplikacije u vidu upale pluća ili upale ušiju češće su kod manje dece nego one školskog uzrasta- navodi dr Grujić.
Za prva četiri dana ove sedmice, u Dispanzeru je pregledano 1169 dece. Od toga, 578 u febrilnoj ambulanti.
– Ovo je period kada je povećan broj pregleda i tako je svake godine u ovo doba. Aktuelni su virusi gripa, respiratorni sincicijalni, adenovirusi. Deca su u kolektivu, borave u zatvorenim prostorijama, i to je period kada se lako šire virusne infekcije- ističe dr Grujić.
Nakon što je proteklih dana Pokrajinska vlada opredelila 11 miliona dinara za Opštu bolnicu Kikinda, za nabavku nameštaja i opreme za ambulante, čekaonice, lekarske i sestrinske sobe, lepe vesti stižu i od Ministarstva za javna ulaganja. Naime, ovo ministarstvo je raspisalo tender za nabavku medicinske opreme za Opštu bolnicu u Kikindi čija je vrednost procenjena na 29,5 miliona dinara. Tender je otvoren do 21. aprila.
Prva faza rekonstrukcije bolnice, koja podrazumeva kompletnu rekonstrukciju tri zgrade starog dela bolničkog kompleksa, trebalo bi da bude završena do kraja ove godine. U završnoj fazi su radovi na objektu odeljenja fizijatrije, patologije, psihijatrije. Radove finansira Ministarstvo za javna ulaganja. Kako je i najavljeno, pored rekonstrukcije bolnice, nabavka savremene medicinske opreme omogućiće bolji kvalitet rada, kvalitetniju zdravstvenu zaštitu i komfornije uslove za pacijente.
