Град

osmeh_vojvodine_230423_tw1024

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине објавио је у Службеном листу АП Војводине Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута ИБ реда од  граничног прелаза са Мађарском, Бачки Брег преко Сомбора, Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја до Кикинде, гранични прелаз са Румунијом у Накову. Будућа саобраћајница, позната и као „Осмех Војводине” биће дуга 164,392 километара и пројектована је за брзину од 100 илометара на сат. Укупна површина обухвата просторног плана је 11.273,42 хектара. Од мађарске до румунске границе градиће се 11 петљи.

Коридор мотопута Сомбор-Кикинда, почиње од површинске кружне раскрснице непосредно након граничног прелаза Бачки Брег  и завршава се у зони Града Кикинде, на површинској кружној раскрсници односно на излазу ка насељу Наково и граничног прелаза Наково.

Деоница 8 на територији Града Кикинде биће  дужине од 16,2 километара. Почиње на граници општине Нови Бечеј и града Кикинде и завршава се на површинској раскрсници на ДП број 15 на правцу ка Накову. Техничком документацијом се предвиђају три укрштања у нивоу површинске – кружне раскрснице, Кикинда југ, Кикинда исток, Кикинда север. Траса прелази преко више мелиоративних канала, преко канала ОКМ ХС ДТД, Кикиндског канала на граници деонице са деоницом Нови Бечеј, регионалних пруга, државних и општинских путева и укрштањима са инфраструктурним системима.

 

Подсетимо, изградња ове саобраћајнице је закључком Владе Србије 26. августа 2021. године, проглашена пројектом од посебног значаја за Републику Србију и његова реализација обавиће се на основу Закона о посебним поступцима ради реализације пројекта изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.

Почетак изградње „смајли“ саобраћајнице на деоници пута Бачки Брег-Наково, предвиђен је у току 2023. године, најавио је недавно министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

 

 

 

387356589_1358210451761627_9220537192033166584_n

У Основној школи „Јован Поповић“ организована је радионица под називом „Заједно можемо променити Свет“. Циљ је да се код ученика негују праве животне вредности међу којима је фер плеј. Стога је у школи организован спортски дан у којем су учешће узели ученици и њихови родитељи.

-У оквиру нашег акционог плана зацртано је да сарадња између запослених, ученика и родитеља буде још чвршћа и боља. Како бисмо показали деци да заједно можемо пуно тога да радимо и да се при том забавимо организовали смо спортско такмичење. Осам екипа родитеља и исто толико екипа ученика виших разреда, одмерили су своје снаге у шутирању пенала руком или ногом. Ученици нижих разреда учили су како се фер плеј навија, тако да смо анимирали све ђаке у школи – истакла је директорица Школе Јелена Крвопић.

Овог послеподнева најмање је било важно ко је победио. Ученици су се потрудили и направили транспаренте, а родитељи су се присетили школских дана. На крају је одиграна утакмица у баскету између родитеља и ученика, а сви су награђени дипломама.

Како је ова Школа прва у Граду која је од ове школске године  употпуности забранила употребу мобилних телефона у школској згради, али и у дворишту и за време одмора упитали смо нашу саговорницу да ли су се ђаци привикли на ову новину.

-Сви су се прилагодили без проблема. Наши ђаци за време одмора разговарају или се играју, као да мобилни телефони никада нису постојали – открила нам је Јелена Крвопић.

385389581_7057664547601767_6768438521268299443_n

Тродневна манифестација „Змајеве дечије игре“ завршена је са најслађим и најмлађим учесницима, децом из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и Балетске школе. У част дечијег писца Јована Јовановића Змаја они су певали, играли, рецитовали, а подржали су их  познати дечији писци и ствараоци Пеђолино, Тоде Николетића, Душко Домановић, Бојана Ступар и Горан Новаков.

Најстарију и јубиларну, 30. манифестацију, отворила је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је заједно са члановима Градског већа присуствовала централној приредби.

-Поносни смо што смо домаћини тридесетим „Змајевим дечијим играма“. Манифестација има своју вредност и зато и траје оволико. Намењена је деци уз сећање на поезију Јована Јовановића Змаја, без чијих стихова не може да се замисли одрастање и детињство. Он нас учи о љубави, пријатељству, племенитости, доброти, правим вредностима које треба усадити деци одмалена – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Тања Ножица из Културног центра напомиње да је три деценије манифестације обележено мноштвом радионица и садржаја за децу.

-Чика Јова Змај први је дечији песник и најпознатији је његов стих „Деца су украс света“. Деца то заиста јесу и на нама је да их учимо правим вредностима које је Јован Јовановић Змај промовисао. Са његовим песмама  се сусрећу у најранијој доби, па све до старости. На нама је да одржимо традицију и да приближимо деци  најпознатијег писца – напоменула је Тања Ножица.

skola idjos

Иђошка ОШ „Миливој Оморац” прославила је Дан школе организовањем пригодног програма посвећеног Миливоју Оморцу, и радионица у којима су учествовали ђаци и родитељи. Ову образовну установу похађа 122 ученика.

– Ова година значајна нам је јер имамо мали пораст броја ђака, девет их је више него прошле године, а можемо и да се похвалимо улагањима. Од Града смо добили 3,5 милиона за санацију подова, 400.000 динара је уложено у кречење учионица и ходника, стићи ће и нов намештај, очекујемо га почетком наредне године. Од ресорног покрајинског секретаријата смо добили 3,5 милиона за санацију санитарних чворова. У плану је израда пројекта за санацију фасаде – рекао је Александaр Аћимов, директор школе.

Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за образовање и културу честитала је ђацима и наставном кадру Дан школе.
– Драго ми је да сам данас овде и да сам присуствовала дивном програму који је био посвећен Миливоју Оморцу. Једна од вредности за које се борио је мултикултуралност, а ова школа јесте мултикултурална средина. Драго ми је да су са нама покрајинска посланица Јелена Јовановић и директорица Канцеларије за инклузију Рома Љиљана Михајловић- истакла је Мицковска.

У оквиру Дечије недеље, ромска децa од другог до осмог разреда добијају на поклон школски прибор.
– Једини пут излаза из зачараног круга сиромаштва је образовање. Кикинда је локална самоуправа са највише деце која уче ромски језик као изборни предмет са елементима националне културе Рома што нам је важно за очување културе и идентитета – напоменула је Јелена Јовановић, покрајинска посланица.

Школски прибор добиће између 200 и 250 ђака, прецизирао је Жељко Раду, координатор за ромска питања.
– Образовање је најбољи пут за интеграцију у друштво, И то је успех не само ромске заједнице већ и већинског друштва са којим ромска заједница дели живот. Ово је део имплементације Локалног акционог плана усвојеног 2023. године. Начелник округа Мирослав Дучић нам је обезбедио пернице, а Градска управа школски прибор. Прваци су већ добили школски прибор – рекао је Раду.

384534592_3553478551556505_6090110696625917975_n

У улици Краљевића Марка број 40 отворен је девети малопродајни објекат „Зеленог драгостора“. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и његова заменица Дијана Јакшић Киурски. Владимир Радовановић, власник „Зеленог драгстора“ истиче да продавнице отварају на захтев грађана.

-Запошљавамо седамдесетак радника и циљ нам је да врло брзо дођемо до стотину запослених. Хвала локалној самоуправи што нас подржава, а ми смо ту да помогнемо развоју Града – рекао је Радовановић.

Градоначелник Лукач истакао је да ће он и његов тим увек подржати локална предузећа и фирме.

-Владимир Радовановић је и друштвено одговоран. Више пута до сада помогао је појединце, али и јавне установе. Локалне фирме увек ћемо подржати јер нам је жеља да расту и развијају се и упошљавају што већи број суграђана – додао је Лукач.

rbt

У ОШ „Вук Караџић“ царује другарство!

Емпатија и хуманост, те две највише људске вредности које су после трагичних догађаја у мају ове године доспеле под лупу јавности, нису напустили ђачке клупе и срца деце која похађају ову образовно-васпитну установу.

У оквиру Дечије недеље, која под слоганом „Велико срце деце Србије“ траје од 2. до 8. октобра, данас су представници ове школе уручили Дечијем одељењу кикиндске болнице пригодне поклоне: играчке, одећу, књиге и пакет млевеног „Плазма“ кекса.

rbt

Иницијатива за акцију потекла је од чланова Ђачког парламента ОШ „Вук Караџић“, који су уз помоћ својих другара прикупили средства за набавку и куповину дарова најмлађим пацијентима који се лече у болници.

У име те установе, на овом изузетно хуманом гесту и поклонима захвалиле су  специјалиста неонатологије др Биљана Племић и главна сестра Дечијег одељења Милица Митрашиновић.Сложиле су се да играчке увек добро дођу, а да је помоћ у виду хране и одеће драгоцена.

386437132_1278618736191357_3738280714879583012_n

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележено је 79 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Николом Лукачем, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а , Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, политичких партија. Обраћајући се окупљенима градоначелник Лукач истакао је да је те 1944. године, након година несреће, туге и бола коначно дошла слобода.

-Грађани Кикинде дали  су свој допринос ослобођењу од фашистичког зла, борећи се на различите начине против окупатора и њихових сарадника. Њихове жртве никада нећемо забораваити, а њихова храброст мора да буде поука свим нараштајима. Морамо се сетити и велике храбрости совјетске армије која је учествовала у ослобођењу нашег града. Наш однос према борцима може се видети и кроз реконструкцију и очување споменика Жртвама фашизма, али и других спомен обележја који је обављен у претходном периоду – навео је Лукач.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу. Скупу је присуствовао и Јово Барошвевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

-Ово је велики дан за Кикинду јер је пре 79 година стигла слобода. Ваш град дао је огроман допринос у Другом светском рату јер је од самог почетка учествовао у ослобођењу земље против окупатора. Данас одајемо почаст свим жртвама рата – навео је Барошевчић.

Саветник у Влади Србије генерал Милорад Ступар рекао је да је важно да се код деце негује култура сећања.

-Важно је да се сећамо оних који су нам дали слободу и ми у Кикинди не заборављамо оне који су погинули бранећи је. Српски народ цени своју слободу и никада није нити ће угрожавати слободу других народа. Одувек смо нудили руку суживота и то чинимо и данас. Ценећи нашу слободу, ценимо и слободу других народа – прецизирао је Ступар.

Црвена армија је, 6. октобра 1944. године, у снажном удару разбила остатке немачких јединица који су били присутни у Кикинди. Са 35 тенкова ушли су у наш град, а у ослобођењу су учествовали  партизани Севернобанатског одреда. Младен Богдан, председник Скупштине Града напоменуо је да је у савременој кикиндској историји 6. октобар је један од најзначајнијих датума и да је представљао ново поглавље у историји Града.

-Велике жртве поднете су да би наш град, али и читава земља били слободни. Свих оних који су дали најдрогаценије, свој живот, ми ћемо се сећати са пијететом. И данас сви заједно, представници републичке, покрајинске и локалне власти, шаљемо поруку из Кикинде да нам је и данас, као и тада, потребно заједништво и саборност – додао је Богдан.

У Другом светском рату живот је изгубило 648 Кикинђана. Поводом овог датума у Великом парку отворена је и изложба специјалних јединица полиције.

 

 

 

 

Sajam investicija 1

Као део делегације Развојне агенције Војводине, Град Кикинда, са још пет градова покрајине, учествује на једном од највећих европских сајмова инвестиција, „Expo Real“-у у Минхену.

На овогодишњој манифестацији у центру Баварске, на више од 54 хиљада квадрата, наступа 2.199 излагача из тридесетак држава света.

Доминантни су излагачи из Немачке који представљају своје покрајине и економске регионе, а значајан је и наступ представника Аустрије, Швајцарске, Холандије, Италије, Француске, Шпаније, Велике Британије и других држава Европе.

Од инвеститора са простора бивше Југославије излажу регије из Словеније и Хрватске. Републику Србију промовишу војвођански градови: Нови Сад, Суботица, Сремска Митровица, Сомбор, Зрењанин и Кикинда, који нуде индустријске зоне, научне паркове и траже инвеститоре за изградњу станова и смештајних капацитета.

Град Кикинда наступа са понудом за индустријске парцеле које су у режиму слободне царинске зоне: Подзона 1 Нове индустријске зоне, као и Индустријска зона „Расадник“. Понуђене су и различите brownfield локације и траже се потенцијални улагачи за изградњу хотела и SPA&Wеllness центра у комплексу Старог језера.

Инвестициона понуда Града Кикинде нашла се у друштву аквизиција великих центара, попут немачких метропола Минхена, Берлина, Хамбурга, Келна, затим европских градова Будимпеште, Варшаве, Барселоне, Амстердама, Прага, Даблина…

Фокус бројних сесија на „Expo Realu“ је на рационалној потрошњи енергије и декарбонизацији, што је посебно важно великим улагачима у различитим секторима – индустријским, хотелијерским и стамбеним.

Приметна је блага уздржаност и већи опрез потенцијалних инвеститора и очигледно је да геополитичке прилике на истоку Европе имају доминантан утицај на нове инвестиције.

384501940_855719729158674_3565428808531970432_n

Представници Града, Савета Месне заједнице и СУБНОР-а полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру Руског Села обележили су Дан ослобођења у Другом светском рату. Све жртве рата заслужују почаст јер су погинуле бранећи слободу, истакли су обраћајући се окупљенима Саво Орељ, председник СУБНОР-а и генерал Милорад Ступар, саветник у Влади Србије и председник Удружења српских ратника.

Одржана је и свечана седница на којој је председник Савета МЗ Руско Село Душан Марјановић говорио о инвестицијама које су урађене у овом месту.

-Покрајински секретаријат за спорт и омладину одобрио је пет милиона динара, а Град Кикинда 7,5 милиона динара са којима смо потпуно реконструисали објекте на стадиону ФК „Црвена звезда“ који су свечано отворени за славу села. Адаптиран је простор Дома културе и после 30 година у реновираним просторијама поново имамо сеоску библиотеку. Асфалтирано је 900 метара Његошеве улице, а уз проширење банкина добили смо одличан пут. За најкасније 15 дана почеће изградња паркинга на четири локације: код православног гробља, испред католичке цркве, испред амбуланте Дома здравља и у дворишту Омладинске сале. Очекује нас и чишћење дивље депоније. До краја године наставићемо и радове на сеоском парку површине 2,5 хектара у центру села – образложио је Марјановић.

Свечаности је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који је истакао да свако насељено место у локалној самоуправи има квалитетеног партнера.

-Рускоселци знају да цене слободу и достојанствено обележавају све важне датуме у месту. Драго ми је што је обележавању присуствовао велики број мештана, посебно младих, којима треба да пренесемо осећај привржености својој држави и народу. Руско Село може да рачуна на градску управу, да заједнички радимо на побољшању квалитета живота у овој месној заједници – истакао је Лукач.

Ово је била прилика да се Руско Село одужи најзаслужнијим појединцима и колективима. Петооктобарску повељу добио је Милан Ковачевић, власник фирме „Стовариште Ковачевић“ која је показала друштвену одговорност.

-Част ми је што је препознато наше залагање да Руско Село буде још лепше и боље место. Увек се одазивамо свим акцијама, а помажемо и спортистима, талентованим ђацима, али и организовање манифестација.  Фирма је основана пре седам година и наша жеља је да се село развија, да млади остају на селу и да село живи – рекао је Милан Ковачевић.

Лазо Драгић и Бранислав Бербаков захвалнице су добили за друштвено користан рад, али и ангажованост када је неопходно анимирати мештане да се помогне.

-Покренуо сам иницијативу да се уреди православно гробље које је у лошем стању. Нема стаза и не може се прићи појединим гробовима, није било колица за превоз покојника и цвећа. Колица су направљена, а прикупљена су и средства за изливање дела стазе дуге 88 метара  – сазнајемо од Драгића.

У Другом светском рату живот је изгубило 77 Рускоселаца , а место је ослобођено 1944. године.

386881130_990408045559269_3970023270661715941_n

У Накову је обележен 5. октобар Дан ослобођења села у Другом светском рату, али и Дан колонизације. Венце су положили представници Савета месне заједнице, Града и СУБНОР-а. Наковчани негују тековине Народноослободилачке борбе, али се на овај  дан сећају и својих нјмилијих који су се пре 78 година са обронака Шатора, Грмеча и Пљешевице, вођени жељом за животом достојним човека, доселили у Наково, рекао је Бранислав Чубрило, члан Савета месне заједнице.

-Трудимо се да на достојан начин обележимо важне датуме у селу. Морамо да се сећамо и не смемо да заборавимо времена која су била тешка, времена у којима су људи давали своје животе да би  ми данас могли да живимо у миру и слободи. Данас је важно да се присетимо свих оних који су били спремни да се изборе да нама данас буде боље – додао је Чубрило.

Дан села Наковчанима је честитао градоначелник Никола Лукач.

-Морамо неговати културу сећања на све оне који су се жртвовали за наше боље сутра и морамо поштовати све који су се борили за слободу, када се цео свет ујединио против фазима,  највећег зла двадесетог века. Ово је дан када се присећамо  и својих корена и одакле потичемо. Важно је да томе научимо нашу децу и младе. На нама је да уједињени градимо бољу и квалитетнију будућност поштујући и чувајући једни друге – истакао је Лукач.

error: Content is protected !!