Град

ae1da554-797b-44cb-954a-acb7c264f4e0

Ђачки парламент Дома ученика „Никола Војводић“ другу годину заредом доделио је новогодишње пакетиће деци.  Милош Николић, ученик Техничке школе који је и председник парламента истиче да је акција покренута пре три месеца. Припремили су 14 пакетића за децу са оштећеним слухом и децу чији су родитељи или старатељи особе са оштећеним слухом.

-Нашу идеју да обрадујемо малишане радо су прихватили сви ученици и студенти који живе у интернату, а значајну помоћ имали смо и од запослених. Наш циљ био је да обрадујемо малишане и приредимо им нешто лепо за празнике. У дому су ученици из округа и свима се свидела ова иницијатива – рекао је Милош Николић.

У име деце чланова Међуопштинске организације глувих и наглувих захвалила је секретар Гордана Марковић Јанков. Малишани су се  на поклонима захвалили прелепим цртежима.

-Похвалила бих ученике који се труде да већ другу годину обрадују наше малишане. Удружење је добро организовано и максимално се трудимо да помогнемо особама са оштећеним слухом. Сваке друге недеље долазе нам сервисери из Новог Сада који помажу наглувим члановима. Особама са потпуним оштећењем слуха сам спона у свакодневном животу. Где год треба одлазим као преводилац и помажем им да остваре своја права  – сазнајемо од Гордане Марковић Јанков.

Просторије поменуте међуопштинске организације се реновирају и очекивања су да ће се ускоро уселити у бољи и лепши простор. Оно што ће додатно значити члановима овог удружења је и нов намештај који ће им стићи тако да ће услови за рад бити знатно побољшани.

1fc47098-7e03-4be6-bccf-2cfb4cd38f60

Школскa шума, десета по реду, никла је у Башаиду. Ученици ОШ „1.октобар“ са својим учитељима и наставницима уз помоћ запослених у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и председника Савета Месне заједнице Бојана Микалачког посадили су 150 стабала.

-Заједно са другарима посадили смо праву шуму коју ћемо неговати и чувати. Драго ми је што смо стабла посадили управо у овом делу села јер се у близини налази игралиште где често проводимо време –  истакла је Леонеса Тотај, ученица седмог разреда.

Међу онима који су посадили своје дрво је и Милош Вукобрат, ученик четвртог разреда.

-Да би стабло нарасло треба му сунца и да се залива. Дрва нам требају због кисеоника и како би имали што чистији ваздух. Заједно са другарима чуваћу нашу Школску шуму – рекао нам је Милош Вукобрат.

Наставница хемије и координатор секције за заштиту животне средине „Еко јуниори“ Невена Месарош Оличков, додала је да су и ранијем периоду ђаци водили рачуна о средини која их окружује.

-Радујем се што еколошком акцијом завршавамо прво полугодиште. Поред ученика, који су чланови секције, придружили су се и остали ђаци у школи. Ово је прави начин да научимо децу колико је важно свако дрво и свака биљка у природи, и свако од њих добиће прилику да се повеже са животном средином – напоменула је Невен Месарош Оличков.

За школску шуму изабран је део села коју мештани називају Дударница односно Титов гај који ће красити стабла јасена, јавора, црвенолисне форме, украсно жбуње и борови.

-Поносни смо на чињеницу да све месне заједнице и Град имају по једну школску шуму о којима рачуна воде ученици. Стабла расту заједно са децом која на овај начин уче да саде, да чувају и заливају дрва. Сматрали смо да је ово најбољи начин да се код њих подигне свест о томе колико је важно да сачувамо природу која нас окружује – прецизирала је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

До краја године биће завршено подизање ветрозаштитног појаса на потесу Мокрин – Млака  у дужини од осам километара који су помогли локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине. На поменутој локацији засновано је више од четири хиљаде садница пољског јасена. Завршава се и партерна садња око СЦ „Језеро“, Техничке школе и игралишта у Синђелићевој улици. Са садњом ће се наставити одмах након празника када ће бити уређен део око Нове индустријске зоне и сам улазак у град.

fca82b38-af77-40a9-a2d7-95ee2682da3b

Компанија „Себа мед“ организује избор за педијатра године, а међу номинованим дечијим лекарима из читаве Србије је и педијатар неонатолог из Кикинде др Биљана Племић. Гласање траје до 31. децембра и организовано је на инстаграм страници себа мед. Неопходно је да у коментарима номинујете педијатра именом и презименом и установу у којој ради. Након сабирања гласова 31. децембра биће проглашен победник.

Наша суграђанка је лекар са дугогодишњим искуством, стручна, вредна и веома посвећена свом послу.

-Свака посета малих пацијената педијатру представља изазов и они у великом броју случајева реше здравствени проблем. Ипак, за све сложеније проблеме новорођенчади консултује се неонатолог чији посао траје 24 сата. Брига о бебама у неонаталном боксу зависи од заједничког ангажовања медицинских сестара и педијатара. Овај посао пун је одрицања и немерљиве среће – каже др Племић.

Др Биљана Племић напомиње да је уз несебичну помоћ педијатара др Гордане Бистричић и др Драгице Митрић на најбољи могући начин савладала све вештине. Педијатрију је учила од врхунских стручњака са београдског Института за мајку и дете, а неонатологију од најбољих са новосадског Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.

ff534dc8-e421-4e08-8f98-81a4fe7e57c7

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину усвојен је већином гласова одборника на седници Скупштине града. Како је истакла заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара и биће  реализован до 90 одсто.

-У наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају у наредној години су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу у износу од 153, 3 милиона динара, за путеве 96 милиона, изградњу атмосферске канализације у сливу Моравска је планирано 89,2 милиона, за завршетак реконструкције дистрибутивне водоводне мреже 56,2 милиона динара. За реконструкцију улице Михајла Пупина издвојиће се 21 милион динара. У буџету су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику. Новина је кредитно задужење од 115 милиона динара, уз сагласност Министарства финансија, како би локална самоуправа могла да испоштује зацртани инвестициони план – рекла је Дијана Јакшић Киурски и додала да је буџет планиран тако да се обезбеди несметано функционисање свих установа које се наслањају на локалну самоуправе, али и да се заврше најважније започете инвестиције.

Улагаће се и предшколске и школске објекте. Тако је планирана санација крова вртића у Сајану и у ССШ „Милош Црњански“, реконструкција крова у ОШ „Петар Кочић“ у Накову, замена расвете у ОШ „Глигорије Попов“ у Руском селу, замена дела крова у ОШ „Вук Караџић“, санација подова у ОШ „Миливоје Оморац“ у Иђошу, а  радови на хидрантској мрежи, санацији свлачионица и санитарних чворова планирани су у ОШ „Свети Сава“.

Како би се унапредио квалитет примарне здравствене заштите издвојиће се и осам милиона динара за завршетак реконструкција објекта за Диспанзер за жене.

За месне заједнице планирано је 45,8 милиона динара тако ће у Сајану бити набављен и уграђен енергетски ефикасни гасни котао у Дому културе. У Банатској Тополи планирана је  реконструкција, адаптација, санација и енергетској санацији Дома културе, у Башаиду ће средства бити издвојена за завршетак започете изградње капеле, у Новим Козарцима за замену кровног покривача на мотелу, у Руском Селу за трећу фазу изградње парка и санацију Дома пензионера, у Мокрину за изградњу фонтане и амфитеатра. У Банатском Великом Селу за завршетак већ започетих радова на стадиону, а у Иђошу за Дом културе.

Одборник Душан Попесков (СНС) прецизирао је да нема дилеме да одборници владајуће коалиције подрже буџет.

-Посебно ме радује што смо пуну подршку за рад добили на недавно одржаним изборима. Са 15.866 гласова које смо добили Кикинђани су верификовали наш рад. Можемо све да доводимо у питање, али грађани су рекли шта мисле. Са друге стране срамотно је што поједини људи из опозиције нису дошли на седницу како дали сугестију о буџету од ког зависи судбина града. Исто тако срамотно је што се нису појавили одборници СПС-а који имају коалициони споразум са Српском напредном странком и били су део ове власти. Знају да упућују критике, а када треба да буду ту њих нема на седници – образложио је Попесков.

Градоначелник Никола Лукач захвалио се одборницима, у име грађана Кикинде, што је изгласан буџет за наредну годину и истакао да Кикинда иде крупним корацима напред у још бољу будућност.

-Обећавам да ћемо и даље наставити развој Града. Почео је са изградњом ритејл парк, настављамо са улагањима у саобраћајну инфраструктуру, завршавамо кружни ток на изласку из Башаида, завршавамо изградњу фабрике за прераду пијаће воде, наставља се замена се водоводне мреже и реконструкција Опште болнице. Пре неколико дана постављен је камен темељац за брзу саобраћајницу Сомбор – Кикинда што је од непроцењивог значаја за овај део Баната и Кикинду. Неће бити  ни лако ни једноставно, али када смо сви заједно, када подржавамо и чувамо једни друге, када разговарамо и слушамо грађане, када размењујемо идеје, пројекте и визије, тада ћемо пуно тога урадити за нашу Кикинду, Војводину и Србију – поручио је градоначелник Лукач.

Дата је и сагласности на програм пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“,  „Топлана“ и „Аутопревоз“.  Донета је и одлука одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града.

Донације и трансфери

У 2024. планирани су приходи од донација и трансфера. У буџет треба да се слију донације у износу од 26 милиона динара, пошто се потврди да су сви ИПА пројекти прекограничне сарадње успешно реализовани. У оквиру трансфера планирано је више од 288 милиона динара. Од тога 74 милиона су средства која треба да стигну из Управе за капитална улагања за започету реконструкцију водоводне мреже и атмосферске канализације. На име рудне ренте планирано је 375 милиона динара, а од закупа пољопривредног земљишта 125 милиона.

410274837_331596896356601_567714342180600315_n

Званично су почели припремни радови за изградњу ритејл парка у Кикинди, саопштио је на седници градског парламента члан Градског већа Саша Танацков.

-Први посао је измештање инсталација „Телекома“ које се налазе на парцели. Уколико све буде текло по плану и временски услови дозволе, сама изградња ритејл парка почеће у фебруару – рекао је Танацков.

Компанија „РЦ Јуроп“ обратила се Градском већу са молбом да Скупштина дозволи да се у називу будуће фирме која ће бити у Кикинди налази назив града, а одборници су ову молбу подржали.

-Пословна пракса је да у свим местима у Србији, Румунији и Чешкој, где имају сличне објекте, поред назива компаније имају и назив града – додао је Саша Танацков.

За изградњу објекта је неопходно од осам до десет месеци, тако да је планирани рок отврања Ритејл парка крај 2024. године.  У изградњу ће се инвестирати више од шест милиона евра, а у њега ће се уселити домаћи и страни закупци који продају храну, гардеробу, обућу и играчке. На овом простору налазиће се дечије игралиште и кафић.

Ритејл парк у Кикинди биће ограђен и имаће обезбеђење 24 сата. Инвеститор се обавезао да ће на паркингу будућег парка са око 100 паркинг места дозволити слободно паркирање станарима околних зграда, чиме ће делимично бити решен проблем још увек недостајућих паркинг места у том делу града. Ритејл парк имаће 14 малопродајних објеката у којима ће радити око 100 особа.

1afdfdb7-789c-4bdb-a5c9-41f9ef9fcc35

Победница музичког пројекта „Певамо заједно” је Андријана Зобеница. Друга је Невена Росић, а треће место заузела је Катарина Ристић. Надметање су осмислили  ученички парламенти Економско-трговинске школе и Гимназије „Душан Васиљев”, а такмичење солиста организовано је у Културном центру. Од Жарка Утржана, председника ученичког парламента Економско- трговинске школе сазнајемо да је културни догађај плод сарадње две школе које деле исту зграду.

-Имали смо жељу да покажемо да је Кикинда лепо и културно место тако да смо организовали такмичење у певању на које се пријавило седам такмичарки. Све су то нама познати солисти од којих се поједини већ баве певањем. Сви су врло талентовани и наш циљ је да укажемо да наш град итекако има успешне младе људе – казао је Утржан.

Катарина Чарапић, председница ученичког парламента Гимназије „Душан Васиљев“ додала је да се идеја о музичком такмичењу „родила“ пре три месеца.

-Овакву сарадњу школе нису имале и наш циљ је да то променимо. Соло певачи који су показали шта умеју су Ања Вукобрат, Андријана Зобеница и Невена Росић из Гимназије „Душан Васиљев“, Маријана Медић, Јелена Николић и Катарина Ристић из Економско-трговинске школе и Николина Васиљевић из Техничке школе. Сви су извели познате поп и рок нумере – појаснила је Катарина Чарапић.

Подршка је стигла и о локалне самоуправе, а овом догађају присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сарадња међу школама је веома важна,  а када је иницирају сами ученици она још више добија на значају. Пројекат који је осмишљен има вишеструки значај јер промовише уметност, подстиче и инспирише младе  да се друже и упознају. Уверена сам да ће музичко такмичење „Певамо заједно“ обогатити културну понуду Града – напоменула је Валентина Мицковски.

Трочлани жири радио је у саставу Марија Алексић из Зрењанина, Душан Дакић из Београда и Николина Сувајџић из Кикинде. Победници је припао ваучер за куповину рачунарске опрему.

Две школе наставиће сарадњу и у наредном периоду у плану им је да организују и дебату.

jelke lagundzin

Јелке су  најтраженије у ово доба године и топле су препоруке да се ките само јелке са бусеном које уносе лепоту, свежину и мирис природе у просторијама у којима се налазе. И ове године у Кикинди је добра понуда јелки, а не изостаје ни потражња. Радивој Лагунџин, власник расадника „Доријат“ истиче да у понуди имају смрчу, Панчићеву оморику, сребрну смрчу и белу јелу.

-Јелке се крећу од 2.000 динара до 4.000  динара. Продаја иде одлично и веома смо задовољни. Нисам за јелке без бусена јер се сече дрво. Јелке које имају бусен могу да се посаде након што прођу празници и природна јелка доприноси правом новогодишњем духу – каже Радивој Лагунџин.

И док окићена јелка краси сваки дом треба јој нега да би се очувала.

-Да би јелка опстала у кућним условима најважније да се избегну температурни шокови. У домовима су температуре 22, 23 степена и на тим температурама биљка која је у мировању поново почиње да расте. Стога и пре него што се окити треба неко време да буде у просторији која није толико топла. Исти принцип је и када се износи напоље само што тада јелка треба да буде до две недеље у прелазној просторији. Док је у кући треба је заливати једном недељно како се не би осушила – напомиње наш саговорник.

Породица Лагунџин производи јелке и од семена до јелки које се ваде прође од пет до седам година.

-Купујемо сертификовано семе. Прве две године производи се семе у контејнерима након чега се пресађује у земљу. Након тога пет до седам година потребно је да достигне висину од метар и по. Најважнија нега је правилно и редовно заливање – сазнајемо од Лагунџина.

 

Јеле су дуговечне и у земљи могу да трају од 50 до 100 година.

Обичај кићења

Обичај кићења новогодишње и божићне јелке вуче корене из  XI века. „Рајско дрвце“ украшено црвеним јабукама 24. децембра, на дан Адама и Еве, у Западној Немачкој се с временом почело уносити у кућу и китити колачићима различитог облика. Свеће, као симбол Христа, биле су обавезни пратилац тога обичаја. У истој соби налазиле су се мале пирамиде прављење од хране и украшаване зеленилом, свећама и звездама.

 

SEDNICA SREDNJOSKOLCI (1)

Буџет Града за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину наћи ће се пред  одборницима на 34. седнице Скупштине града која је заказана за сутра, 20. децембар. Ову годину завршавамо са буџетом од три милијарде и 700 милиона динара, а у наредној години буџет је планиран на три милијарде и 885 милиона динара. Међу капиталним улагањима која се планирају су системи за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Иђошу, Накову и Банатском Великом Селу, реконструкција путева, изградња атмосферске канализације у сливу Моравска, наставак  реконструкције дистрибутивне водоводне мреже , реконструкција улице Михајла Пупина. У плану буџета су знатна средства опредељена за здравствену и социјалну заштиту, као и социјалну политику.

Улагаће се и предшколске и школске објекте, здравствену заштиту, месне заједнице.

На дневном реду су  и  програми пословања за 2024. годину јавних предузећа „Кикинда“,  „Топлана“ и „Аутопревоз“, као и одлука  о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града и кадровске измене.

e52c4979-703b-40fb-ad12-8830bb217c53

На територији Града од укупно 46.823 бирача, који су имали право да гласају на парламентарним изборима, излазност је 63,76 одсто, истакао је председник Градске изборне комисије Петар Жигић.

-Највише гласова освојила је листа „Александар Вучић – Србије не сме да стане“, 53,21 одсто. На другом месту са 19,85 одсто освојених гласова је изборна листа „Србија против насиља – Мирослав Мики Алексић, Мариника Тепић“, док је листа „Ивица Дачић – премијер Србије“ успела да освоји 5,1 процената гласова Кикинђана – предочио је Жигић.

Листа НАДА за Србију освојила је 4,24 процента, „Ми глас из Народа – проф. др Бранимир Несторовић’’ 3,86 одсто, док је Савез војвођанских Мађара добио поверење 4,73 процента бирача од укупног броја изашлих на биралишта.

На територији Града на покрајинским изборима право гласа има 47.036 бирача.

-Према обрађеном материјалу излазност је била 63,29 процента. Изборна листа „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ освојила је  52,74 одсто гласова, листа „Србија против насиља -Мариника Тепић“ 18,91, док је поверење листи „Ивица Дачић  – премијер Србије“ дало 5,55 процента изашлих – рекао је председник Градске изборне комисије.

Највећа излазност забележена је на бирачком месту број 40 у Банатском Великом Селу где је гласало 76,37 процента уписаних у бирачки списак, а најмања излазност била је на бирачком месту 48 у Башаиду 53,82 одсто.

Свих 60 бирачких места, 35 у граду и 25 на селима, отворено је у седам и затворено у 20 сати.

-Градска изборна комисија је током дана активно учествовала у контроли бирачких одбора и констатовано је да је гласање протекло у најбољем реду и без неправилности. На недељним изборима било је страних посматрача, представника ОЕБС-а који су обилазили и Градску изборну комисију и нису имали никаквих примедби – додао је наш саговорник.

6d1080dc-31c0-42e8-8e5e-fb8cdc6bb928

Петогодишња Емилија Оторанов није скидала осмех са лица када су јој у посету дошли Деда Мраз и градоначелник Никола Лукач и донели јој оно што је желела, а она их је дочекала са медењацима. Нису заборавили ни њеног млађег брата четрнаестомесечног Немању.

– Пожелела сам да добијем праву јелку и Деда Мраз који је прочитао моје писмо испунио ми је жељу. Јелку ћу да окитим и биће то најлепша јелка коју сам имала – рекла нам је Емилија.

Од Емилијиног тате сазнали смо да његова мезимица сваке године пише градском Деда Мразу који ниједне године није пропустио да јој донесе пакетић.

-У писању писма помогла јој је мама, а Емилија га је украсила цртежом. Јелка ће, након што прођу празници, пронаћи место у нашем дворишту – казао је Мирослав Оторан.

И седмогодишњи Михајло Комленић, ученик првог разреда школе „Ђура Јакшић“ добио је оно што је пожелео, као и његова шестомесечна сестра Исидора.

-Градоначелник и Деда Мраз донели су ми хеликоптер и војнички аутомобил. Добио сам и слаткише.Имам пуно играчака, али ове су ми омиљене – открио нам је Михајло.

Михајлова мама Александра Комленић поздравила је акцију Града да свако дете добије новогодишњи поклон.

-Редовно пишемо Деда Мразу који увек оствари оно што је Михајло пожелео. Сваком поклону се обрадује, а ове године посебно је срећан што му је дарове донео градоначелник Лукач. Ово је предиван  гест локалне самоуправе – напоменула је Александра Комленић.

Подела новогодишњих пакетића малишанима на територији Града који су писма са новогодишњим жељама убацили у „Кутију жеља” једна је од најлепших акција града и организује се једанаести пут.

 

-Циљ нам је да сва деца осете чаролију и магију предстојећих празника. Долазак Деда Мраз, вилењака и добре виле са поклонима у њихове домове стварају чаролију и магију коју наши малишани жељно ишчекују и то је оно за шта сви ми живимо. Нема ничег лепшег  да нашу децу обрадујемо и да им омогућимо лепо и безбрижно детињство. На локалној самоуправи је да обезбеди деци најбоље услове за живот. Ове године имамо више од 5.500 и град. Деца су та која нас мотивишу да се изборимо са свим недаћама – напоменуо је Лукач и прецизирао да ће најпопуларнији дека на свету са својим помоћницима обићи све малишане на територији Града.