Град Архиве | Page 254 of 363 | Кикиндски портал

Вирус сезонског грипа до сада није изолован у Кикинди – бесплатне вакцине доступне су у амбулантама

Igor Crnogorac November 27, 2023

Вакцина против сезонског грипа још увек има у амбулантама, бесплатне су и још увек није касно да је приме сви који желе да се заштите, без обзира на то да ли припадају ризичним категоријама.

– На територији града вакцинисало се 2.800 људи, пре свега хроничних болесника и старијих од 65 година који су се јавили, као и сви здравствени радници – каже директорица Дома здравља, др Биљана Марковић. – Иако је већина примила вакцину почетком октобра, још увек није касно ни за остале који су заинтересовани да се јаве свом изабраном лекару и да се заштите.

За подручје града стигло је 3.270 доза вакцине „Influvac Tetra“ у којој се налазе четири соја вируса грипа: A – H1N1, A – H3N2, B – 2021 и B – 2013.

Како сазнајемо у Заводу за заштиту здравља, вирус сезонског грипа за сада није изолован у Кикинди. Сви који желе да приме вакцину која је једина адекватна превенција, могу да се јаве свом изабраном лекару. Време неопходно за стицање имунитета је 2 – 3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета покрива једну сезону. Имунизацију је потребно одложити у случају болести праћене повишеном телесном температуром или акутне инфекције.

370279725_380321034339564_3008122328792800032_n

Признања винарији „Кепул” на највећем сајму вина у овом делу Европе

Aleksandra Djuran November 26, 2023

Винарија „Кепул“ из Иђоша на највећем сајам вина у југоисточној Европи „Wine Vision by Open Balkan” одржаном на Београдском сајму освојила је једну златну и две сребрне медаље у конкуренцији око 800 вина из три земље. Најсјајније одличје припало је белом бургундцу, док су сребром награђена и вина пробус и морава. Према речима Јелене Степанов, која заједно са супругом Богданом води винарију, ово је највећи сајам вина на ком су учествовали и још једна је потврда квалитета.

-Осим винара из Србије, на највећој смотри вина у југоисточној Европи, били су и излагачи из Македоније и Албаније. На челу жирија била је Керолајн Гилби, водећи светски познавалац вина из нашег региона, тако да је ово била прилика да и ми, као произвођачи, сазнамо где смо са производњом вина. Вина су оцењивана само онима који су били излагачи, а овај сајам донео је признања која су нам показала где се наша вина налазе не само у Србији, него и у региону – истакла је Јелена Степанов.

Вина су оцењивана према Декантеровом систему и у свим категоријама било је мноштво узорака. Овај систем оцењивања највише се користи и најпрецизнији је јер се користи бодовање.

-Манифестација је организована на Београдском сајму, трајала је четири дана и за то време око 600 штандова, међу којима је био и наш, посетило је више хиљада посетилаца. Наше импресије су више него добре. Сајам је одлично организован и имали смо пуну подршку као излагачи, а винарији „Кепул“ и нама као, њеним власницима ово пуно значи јер смо изашли из регионалног, банатског, миљеа – напомиње наша саговорница.

Важно је и упознавање са осталим винаријама, размена искустава, стицање нових контаката, као и да се упореде вина.

-Иако су на такмичарском делу отвореног Балкана учествовали винари из Србије, Македоније и Албаније, на манифестацији су се представили и произвођачи вина из Хрватске, Бугарске, Мађарске и Црне Горе. Био то фестивал вина читавог Балкана, тако да признања која смо добили имају још већи значај и ми ћемо се потрудити да их искористимо у будућој дистрибуцији вина. Овом приликом желим да се захвалим локалној самоуправи на подршци која нам је помогла да будемо учесници „Wine Vision by Open Balkan” – напомиње Јелена Степанов.

Степанова додаје и да је бели бургундац из 2022. године, које је и сада добило најсјајније одличје, до сада већ било награђено више пута. Подсетимо и то да под виноградом Јелена и Богдан имају два хектара и планирају проширење. И без тога највећи су виноградари на територији Града, а њихова вина могу да се пробају у винарији, али и у дегустационој сали у коју позивају све који воле добра вина. Ова година, напомиње Јелена Степанов, била је тешка за виноградаре, али су они задовољни бербом. У току је прерада грожђа у вина и очекује да њихов квалитет буде још бољи.

НАЈБОЉА ИТАЛИЈАНСКА ВИНА

Током фестивала „Wine Vision by Open Balkan” пила и најбоља италијанска вина из свих крајева ове земље. Италијанска агенција за спољну трговину у Србији у сарадњи са представницима највећег светске смотре вина Виниталy и сајмом Веронафиере, а уз подршку Министарства спољних послова и међународне сарадње Италије, у Београд су довели више од 50 најпознатијих италијанских фирми из сектора винске индустрије.

Честитка градоначелника Николе Лукача поводом годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији

Igor Crnogorac November 25, 2023

Поводом 105 година од присаједињења Војводине Матици Србији, градоначелник Никола Лукач упутио је честитку грађанима. “Одлука Велике народне скупштине је историјска, одлука која је определила судбину наших предака, али и генерација послее нас. Остајемо на путу који је тада зацртан, на путу борбе за слободу, праввду и за мир. Присаједињењем је Војводина добила прилику да се развија као демократско друштво, у којем свако може да прича на свом језику и исповеда своју веру. У раду Велике народне скупштине учествовали су делегати из свих крајева, а по први пут жене као представнице грађана, њих седам, нешто што је тада било незамисливо за Европу. На нама је да чувамо разноликост и слојевитост у Војводини, да се увек разумемо иако не говоримо истим језицима. Да докажемо да овде Европа живи одувек, а да ми њене вредности живимо кроз историју. Честитам вам годишњицу присаједињења Војводине Србији”, навео је градоначелник Лукач у својој честици.

Деда Мраз донео кутију жеља – у чаробној кућици биће до 12. децембра

Igor Crnogorac November 25, 2023

У кочијама са коњима на градски трг данас су стигли Деда Мраз и Нова Година. Донели су кутију жеља у коју ће малишани убацивати своја писма. Дочекало их је више стотина деце која су се фотографисала са Деда Мразом, а многи од њих већ су и донели писма са новогодишњим жељама.

Четворогодишња Сара каже да је само дошла да дочека Деда Мраза.

– Нисам му још написала писмо. Али пожелећу, наравно, нешто са Елсом и Аном – сигурна је Сара.

Маша има осам и по година.

– Још размишљам али мислим да ћу му написати да ми донесе једну велику лутку која се умаче у воду и има одећу – рекла је Маша.

Традиционалној манифестацији, уводу у даривање најмлађих присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

Градоначелник Лукач је разговарао са малишанима и њиховим жељама у новој години.

Веселој атмосфери на Тргу допринели су и Деда Мраз и Баба Мразица на штулама са којима су се деца фотографисала. Деда Мраз нам је објаснио да је порастао јер је био јако добар.

– Сва деца која су била добра, добиће поклоне. И она која нису била баш јако добра, имају времена да се поправе до Нове године – објаснио је деци Деда Мраз.

Овим је отворен један од најлепших програма Града у којој сва деца од једне до 10 година која убаце писмо у кутију жеља добијају новогодишње пакетиће. Кутија за писма биће у Чаробној кућици испред Градске куће све до 12. децембра.

Додељене награде Регионалне привредне коморе

Aleksandra Djuran November 24, 2023

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања Привредне коморе Србије.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера припала је Крсти Ћорићу, власнику и директора „Ћорић аграра“ из Башаида превасходно зато што из године у годину бележе раст броја запослених, повећање вредности капитала и повећање прихода. Улаже и у обновљиве изворе енергије и уз своје четири фарме са преко 3.500 грла изградио је и три биогасна постројења.

Привредна комора Србије за пословни успех наградила је и „Аутофлекс-Ливницу“ из Чоке превасходно због повећања инвестиција и улагања која су имали у проширење производње и унапређење заштите животне средине, током 2022. и 2023. године. Њима ће награде бити додељене на Скупштини Привредне коморе Србије у Београду,

За регионалног пословног лидера награђен је Небојша Недељковић, директор „Мекафора“. У овој фабрици пословни приходи су у односу на 2018. годину учетворостручени, а нето резултат је у 2022. години пет пута већи него у 2021. години. Повећава се и број запослених, а прошлу годину су завршили са 149 запослених, а већ од 2023. повећали су њихов број за пар десетина запослених. Пословни приходи сваке године расту за више милиона евра, по години. „Мекафор“ је друштвено одговорна фирма и активно учествује у развоју Кикинде.

Фирма „ЕМС-ПЕЛЕТ“ из Чоке која је једна од највећих инвестиција на подручју ове општине у претходних неколико година добила је награду за посебан допринос развоју индустрије у региону. Исто признање, али за допринос у сектору услуга добило је предузеће „Марков“ из Кикинде.

Додељене су и плакете Привредне коморе Србије за јубиларних 20 односно 30 година рада фирмама: „Ле Белиер“, „Гриндекс“, ЈП „Топлана“, Телевизији Кикинда, „Технобор“, „Аутофлекс Ливница“ из Чоке и „Ко-на“ из Кикинде.

371085337_314621591383902_8011755976518150837_n

Кикиндска сова на насловној страни књиге “Птице Србије и Европе”

Aleksandra Djuran November 24, 2023

Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије представио је у Културном центру књигу „Птице Србије и Европе“. Како је овом приликом образложио окупљеној публици ауторска права за књигу су откупљена и прилагођена потребама Србије. На насловној страни је кикиндска сова ушара.

-Могли смо да бирамо једну од свих врста дивљих птица које живе у Европи и да је ставимо на насловну страну. Себе сам прозвао главним уредником књиге и одабрао сам да то буде фотографија утине настале у Кикинди. За мене су оне посебно важно и сада, када споменемо птице у међународним круговима, прво се помисли на сове које зимују у Кикинди. У протеклих више од деценије пуно тога смо урадили у Кикинди и сентиментално сам везан за ваш град – сазнајемо од Ружића.

Ово је први пут да се у Србији штампа оваква књигу на српском језику и она је основни водич сваком ко жели боље да упозна птице.

-У њој је представљено 928 врста дивљих птица, колико је забележено у Европи од чега је 328 које повремене или стално живе у Србији. Богата је фотографијама које приказују птице у најтипичнијом позама, мужјаке, женке, развојне стадијуме младунаца и служи сваком човеку који у природи види птицу да може брзо да је препозна – рекао је Милан Ружић.

Упознавање птица важно је због њиховог очувања јер су птице и природа под великим притиском човека. На овај начин природа и птице могу да се заволе и да се очувају. Књига је за свакога и надања су да ће доћи до великог броја читалаца у нашој земљи. Аутори књиге су Роб Хјум, Роберт Стил, Хју Харолд и Енди Сваш, а подједнако су важни и фотографи, њих око стотину који су наменски фотографисали птице за ову књигу, као и сви они који су је прилагодили потребама Србије.

368644833_1094979765001261_8601439242165617610_n

Највише знања о совама показали основци школе “Вук Караџић”

Aleksandra Djuran November 24, 2023

Победници квиза „Свет сова ушара“ су основци школе „Вук Караџић“. екипа у саставу Зоја Деспотовић, Давид Мохачи и Михајло Миланов, показала је најбоље знање које се тиче утина у односу на остале три које су се такмичиле у финалу.

-Спремали смо се три недеље за квиз и пуно тога смо научили о совама које су бренд нашег града. Очекивали смо победу јер смо били сигурни у своје знање. Питања нису била тешка и пуно нам значи то што смо донели победу својој школи – рекла је Зоја.

Квиз су помно пратили градоначелник Никола Лукач и његови сарадници председник градске Скупштине Младен Богдан, као и чланови Градског већа Небојша Јованов, Валентина Мицковски и Мелинда Гомбар.

-Честитам свим учесницима квиза на показаном знању, а школе и наставнике желим да похвалим што се сваке године прикључују овој манифестацији и уче децу о нашим совама. Сви ми, који волимо Кикинду, волимо да се добар глас о нашем граду далеко чује, а сове су наш заштитни знак – истакао је градоначелник Лукач приликом доделе награда учесницима квиза.

Друго место заузели ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, трећи су били ученици школе „Свети Сава“, а четврти „Јован Поповић“.

Приликом централне прославе Совембра организован је и мини базар, а сове су биле одлична инспирација ученицима основних и средњих школа који су израдили велики број предмета са ликом најпопуларније кикиндске птице.

-Наша школа исекла је маске сова од папира и сви који су дошли на базар имали су прилику да их обоје онако како желе и да је задрже за успомену. Осим тога направили смо обележиваче књига, фигурице и све као мотив имају сове – сазнали смо од Иване Француски из школе „Фејеш Клара“.

Штанд који је привукао велику пажњу припремили су ученици ОШ „Петар Кочић“.

-Наша сова прављена је од шишарки и на подлози од стридора од картона. стигла је ове године и на сајам образовања у Београду и где год да се појави изазива интересовање – додала је наставница Јелена Грбић и напоменула да су сову више од недељу дана израђивали ученици који су чланови еколошке секције.

„Сова патрола“ закључила – у зимовалиште на Тргу стигло 230 малих ушара

Igor Crnogorac November 24, 2023

Најважнији део „Совембра“, целомесечне манифестације којом се жели добродошлица совама у наш град, њихово највеће зимовалиште на свету, одвијао се данас, када су, у преподневним сатима, основци из Кикинде и Зрењанина формирали „Сова патролу“ и бројали ове птице у крошњама на Тргу. Припадници патроле најбоље познају сове јер су, истовремено, и учесници квиза који се, такође, одржава данас.

– Иначе у школи, у настави, једва споменемо сове, али ми смо се припремали за квиз и много тога смо научили. Најзанимљивије су ми гвалице, то су избљувци сова у којем се налазе кости и перје, све што сова не може да свари из оброка – каже Филип Тунић, ученик шестог разреда Основне школе „Свети Сава“.

Његовој другарици из разреда, Наташи Ђурин, најинтересантније је како сове уравнотежују своју популацију.

– Сове су корисне јер балансирају број глодара. Такође, ако има више глодара, те године и сове имају више младунаца – објашњава Наташа.

Још један члан овог тима, Вукашин Булајић, има и своју омиљену сову.

– Сове су ми јако слатке због наранџастих очију и ушију, које и нису уши, него ушке, што је само украс, док су им уши са стране – каже Вукашин. – Мени се највише свиђа кукувија, најлепша је.

Више десетина ђака у бројању су предводили орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, на челу са извршним директором Друштва, Миланом Ружићем, који је први наш град препознао као град сова.

– Одушевљен сам јер смо у најужем делу Трга пребројали 150 сова, остаје да завршимо бројање у околним двориштима. Вегетација је још увек велика, лишће још не опада и то нам доста отежава бројање – каже Ружић. – Процена је да, овог момента, у Кикинди има око 230 сова, то је више него ранијих година. Птице су ту, мирне су, навикле су на људе. Уз то, деца сваке године све више знају о њима, имају мотивацију и желе да сачувају природу. Кикинђани су савршени домаћини, нема места у свету које је битније од Кикинде за сове и то је глобално позната ствар.

Ружић додаје да су за децембар већ најављене две групе туриста из Велике Британије, као и да су туристичке туре за посету совама за наредну годину већ распродате. Сада морамо да водимо рачуна да не буде превише људи како се птице не би узнемиравале, додаје Ружић.

Данашњој акцији на тргу присуствовали су и градски челници.

– Само у Кикинди је новембар „совембар“ јер смо по совама познати у целом свету – подсетио је Младен Богдан. – Оне обитавају у нашем граду јер им прија атмосфера, а наш слоган и јесте да је Кикинда град добрих људи. Сви који желе да дођу у наш град су добродошли и свим организаторима ове туристичке манифестације пружамо подршку.

Богдан је додао да је жеља Града да млађе генерације учествују у оваквим манифестацијама на којима уче да чувају своју околину и како би ово знање и свест о томе преносили генерацијама које долазе.

Највише малих ушара – утина избројано је 2009. године. Тада их је било 743. На једном стаблу “скућило” се чак њих 145, тешких укупно 33 килограма.

Признање „Најбоље из Војводине” Мирни Рацков и Сандри Станковић

Aleksandra Djuran November 24, 2023

Опанчарка Мирна Рацков и иконописац Сандра Станковић ускоро ће понети знак „Најбоље из Војводине”. Ознака квалитета је заправо признање свима онима који, у областима којима се баве, достижу и престижу не само домаће већ и европске стандарде. Додељује је Покрајински секретаријата за привреду и туризам, а нашим суграђанка биће уручено у среду, 29. новембра у Влади Војводине.

Подсетимо Мирна Рацков једина је жена опанчарка у Србији, власница је занатске радње „Маца папучарица”. Бави се израдом опанака и обуће за фолклор, а осим са домаћим културно-уметничким друштвима сарађује и са иностранством тако да однедавно њене опанке носи и чланови српског друштва у Бечу. Позната је и њена сарадња са филмском индустријом те је тако израђивала опанке за серије и филмове међу којима су најпознатији „Корени”, „Краљ Петар Први”, „Дјеца с Козаре” и „Константиново раскршће”. Између осталих признања, добитница је и награде „Јунаци микробизниса 2023″.

Иконописац Сандра Станковић ради канонске иконе уз благослов Српске православне цркве и носилац је сертификата старих заната. Њене иконе део су многих домова и цркава, а готово 3.000 до сада урађених икона красе бројне храмове у земљи и иностранству, Српску цркву у Сарајеву трајно улепшава стална поставка њених радова – Српске краљице и принцезе. Посебно је поносна на иконостас који је урадила у Храму светих Козме и Дамјана, али и на осликавање црквице на Водицама. Тренутно израђује и иконе за манастир Преображење Господње у Црној Гори.

Знак се додељује у области производа, услуга, програма односно манифестација, и у категорији стари занати. Да се у Кикинди стари занати негују потврђују и наше две суграђанке јер су од укупно три додељена признања два стигла у наш град.

369060995_1018301469376873_8759852041874101599_n

Башаидски добровољни ватрогасци добили ново возило

Aleksandra Djuran November 23, 2023

Члановима Добровољног ватрогасног друштва из Башаида уручено специјално возило „махиндра” које ће омогућити брже и лакше интервенисање на терену. Жељко Пејин, председник ДВД Башаид истиче да је са овим возилом друштво максимално опремљено. У такозвано навално возило, које је било у лошем стању, и опрему уложено је око 600.000 динара.

-Већ неко време инсистирали смо на томе да добијемо ово возило и захваљујући ангажовању Савета Месне заједнице и локалне самоуправе сада смо употпуности спремни да помогнемо када је најтеже. „Махиндра“ садржи пумпу високог притиска са 300 литара воде, док на обичној пумпи замењује 3.000 литра воде. Поред тога са овим возилом лакше ћемо прићи теже приступачним теренима на којима избије пожар – појаснио је Пејин.

Примопредаји возила присуствовали су Никола Лукач, градоначелник Кикинде, Мирослав Дучић, начелник Севернобанатског управног округа и Небојша Јованов, члан Градског већа. Овом приликом градоначелник Лукач прецизирао је да је локална самоуправа поуздан партнер на ког свако добровољно ватрогасно друштво може да рачуна.

-Огроман је значај добровољних ватрогасних друштава и у протеклих неколико година сви заједно потрудили смо се да спремност, али и опремљеност буде знатно боља него што је била. Свим добровољним ватрогасцима захваљујем се на пожртвованости и томе што су увек ту да заједно са професионалним ватрогасцима помогну. Локална самоуправа је ту да им изађе у сусрет и обезбеди им опрему за коју они искажу потребу. Башаидски ватрогасци једни су од најорганизованијих на територији Града и својим ангажовањем и снагама, а уз помоћ Месне заједнице, недавно су адаптирали комплетан Ватрогасни дом – напоменуо је Никола Лукач.

Ватрогасци из Башаида неретко помажу својим комшијама у околним селим и граду, али и у општинама Нови Бечеј, Зрењанин и Житиште.

-Увек смо ту да помогнемо и одазивамо се свим позивима. Осим „махиндре“ имамо и возило ФАП, као и трактор са цистерном од 7.000 литара воде – додао је Жељко Пејин

Башаидско ватрогасно друштво има 19 добровољаца и 20 омладинаца. Сваки од њих опремљен употпуности је опремљен оделима и неопходном опремом. У овој години чланови су помогли у гашењу пет пожара од којих је четири било на отвореном, а један је био у селу. Три пута годишње ватрогасци обиђу село и разговарају са мештанима о превентиви и шта могу да ураде да до пожара не дође.