April 21, 2026

Град

382493637_3506640996259097_2527794958580177622_n

Spoj umetnosti i nauke u Evropskoj noći istraživača

Aleksandra Djuran October 1, 2023

Evropska noć istraživača i obeležena je u Kikindi pod sloganom „Svetlost nauke“ i u organizaciji Centra za stručno usavršavanje. U saradnji sa Centrom za promociju nauke organizovano je  niz radionica u cilju da se pokaže da nauka nije bauk. Posetili smo  radionicu „Ilustracijom do izuma“ u Centru za stručno usavršavanje.

-Radionica je interesantna i puno sam naučila. Leonardo da Vinči spojio je umetnost i nauku, voleo je matematiku, a posebno su mi interesantni njegovi izumi. Volim ovakve radionice i ne propuštam ih – rekla nam je Katarina Aleksić, učenica koja je zajedno sa svojim drugarima prisustvovala radionici.

Kako se spajaju umetnost i nauka  deci je približila Sanja Bikić, učiteljica u OŠ „Vuk Karadžić“ koja u okviru Naučnog kluba CSU organizuje program pod nazivom „Plastelin“.

-Radionca je posvećena izumima Leonarda da Vinčija. Ovo je bila prilika da se deca upoznaju sa najznačajnijim izumima italijanskog pronalazača, slikara, arhitekte, inženjera, vajara. Cilj je da koriste njegove izume za svoje radove, kao inspiraciju. Akcenat je na izumima koje stvorio mnogo pre svog vremena. Napravili smo i padobran po da Vinčijevoj skici kao i crteže po skici „Vitruvijski čovek“ koji je i leteo padobranom – saznali smo od Sanje Bikić.

Radionioce su organizovane i u Muzeju „Tera“ i Narodnom muzeju i bile su prilagođene svim uzrastima.

 

382611444_7352875848074147_4768574626561058013_n

Berba grožđa pri kraju, rod umanjen u odnosu na lane

Aleksandra Djuran October 1, 2023

U vinogradima na teritoriji grada počela je berba grožđa, a vinogradar ističu da je godina bila teška. Kiše u maju i junu doprinele su razvoju bolesti vinove loze. Dugotrajan period suše i visokih temperatura u julu i avgustu samo je dodatno otežao situaciju i smanjio prinos, saznajemo od Bogdana Stepanova, vinogradara iz Iđoša.


– Obrali smo burgundac i on ove godine ima srednji rod. U vreme oprašivanja imali smo kišu, tako da se deo vinograda loše oprašio. Vlaga je donela bolesti. Nakon toga došli su sušni jul i avgust i vinograd smo zalivali. Sve to je uzrokovalo da imamo 20 odsto roda
manje. Bez obzira na to, grožđe je odličnog kvaliteta – ističe Stepanov.
Naš sagovornik zajedno sa suprugom Jelenom ima zasad vinograda na površini od dva hektara. Grožđe se bere na jednom hektaru, jer je drugi vinograd mlad i tek naredne godine počeće da daje rod.
– Tokom vikenda pbavili smo i  berbu rajnskog rizlinga čime je  završen posao u našim vinogradima. Ovo je i najvažniji posao jer ubiramo plodove celokupnog rada od rezidbe, kopanja, skidanja lastara do vlačanja. Uvek strepimo kakva će godina biti i berba to okončava – napominje Jelena Stepanov.


I u vinogradu Zorana Malbašića u Novim Kozarcima je  manji rod. Uzgaja tri sorte grožđa, od kojih dve crvene, kaberne sovinjon i merlo, dok je od belih zastupljen rajnski rizling.
– Berbu sam  završio i ima manje prinosa u odnosu na prošlu godinu. Kod merloa je rod umanjen za 20 odsto, a kod kabernea i rizlinga do 15 procenata. Zbog bolesti, takozvane sušice, koja dolazi sa kišama, rod je manji. Isto je bilo i 2017. godine i poučen tim iskustvom ove godine dobro sam sačuvao vinograd. Kvalitet grožđa je odličan i siguran sam da će takvo biti i vino – saznajemo od Malbašića.


Malbašićev vinograd prostire se na površini od 1,7 hektara, a zasađeno je sedam i po hiljada čokota. Rod u proseku treba da bude 2,5 kilograma po čokotu.
U narednom periodu vinogradare očekuje muljanje i prerada grožđa u vino, ali i u rakiju. Kakvo su vino proizveli, znaće za nekoliko mesecikada počnu ocenjivanja mladih vina na mnogobrojnim manifestacijama i takmičenjima.

Basaid folklor 7

Nastupi folkloraca obeležili drugo veče proslave Dana sela u Bašaidu

Igor Crnogorac September 30, 2023

Veče folklora održano je večeras u Bašaidu kao deo proslave Dana sela, 1. oktobra. Pred prepunom salom Doma kulture nastupili su članovi Kulturno-umetničkog društva „Bašaid“ i gosti, ADZNM „Gusle“.

Događaju je prisustvovala članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski koja je meštanima čestitala Dan sela.

– Uvek rado dođem u Bašaid jer su ovde ljudi dobri domaćini. Kao Grad imamo odličnu saradnju sa predstavnicima Mesne zajednice. Veoma je lako sarađivati sa ljudima koji imaju viziju i entuzijazam da selo bude što lepše, atraktivnije i da uslovi života budu bolji, samim tim i da zadržimo ljude da ostanu u njemu. U ovom divnom mestu se vodi računa o infrastrukturi, putevima, ulaganju u školu, ali i u kulturni život i očuvanje tradicije, što pokazuje i večerašnji koncert – rekla je Mickovska.

Proslava Dana oslobođenja Bašaida u Drugom svetskom ratu traje tri dana, objasnila je članica Saveta Mesne zajednice i zamenica predsednika Saveta, Aneta Jankov. Juče, u prepodnevnim satima, predstavu za decu odigralo je Pozorište „Lane“, a u večernjim satima, gostovalo je Amatersko pozorište iz Banatskog Karađorđeva.

– Sutra je centralni deo proslave. Položićemo vence na Spomenik narodnooslobodilačkoj borbi i dodeliti povelje zaslužnim meštanima u Bašaidu u oblasti sporta, obrazovanja i poljoprivrede. U Savetu Mesne zajednice trudimo se da Bašaid učinimo boljim mestom za život i za buduće naraštaje. Zaista se mnogo ulaže u Bašaid, imamo mnogo planova i nadam se da ćemo uspeti i da ih realizujemo – istakla je Aneta Jankov.

Organizator svih programa je KUD „Bašaid“. Radovan Ćirić, član Upravnog odbora KUD-a, istakao je da se proslava Dana sela održava zahvaljujući sredstvima dobijenim na konkursu Grada.

– Večeras nastapuju svi članovi folklora našeg KUD-a: najmlađi, srednja grupa i izvođački ansambl, kao i pevačka grupa. Na repertoaru naših ansambala su: Dečje igre, Leskovac, Niš, Šopske igre i Krajište. Gosti iz „Gusala“ odigraće Gornji Visok, Vranjsko polje, Leskovac, igre iz Bele Palanke, Banata i Pomorišja, a nastupa i njihova pevačka grupa – kaže Ćirić.

Bašaidski KUD ima čak 80 članova svih uzrasta. Svi nastupi, posebno folkloraca iz ovog mesta, propraćeni su ovacijama.

Posle sutrašnje centralne proslave, programe će zaokružiti Tamburaško veče. U dvorištu Svečane sale Mesne zajednice, od 18 sati biće održani promocija knjige Zorana Kneževa, „Tamburaške priče iz davnina“, i nastup Milana Prunića Dume i tamburaškog orkestra „Banatski štim“.

 

Kikindjuse 1

„Kikinđuše“ na Septembarskom bazaru – kreativne i autentične

Igor Crnogorac September 30, 2023

Domaći proizvodi – poslastice, kolači, bezalkoholna i alkoholna pića, cveće i aranžmani, nakit i odeća, kao i dekorativni predmeti za kuću, svi talenti, kreativnost i preduzetnički duh ispunili su tezge i najnovijeg, Septembarskog bazara koji se danas održava na trgu zahvaljujući Turističkoj organizaciji Grada.

Među više od 30 izlagača je i tezga sa ručnim radovima „Kikinđuša“, udruženja u kojem su se vredne majstorice heklanja, štrikanja, tkanja i šivenja, veoma talentovane i kreativne.

– Nas tri drugarice rešile smo da osnujemo Udruženje žena pre šest godina. Svaka od nas već se bavila izradom predmeta od platna i vune. Radile smo kod kuće i jedinu priliku da izlažemo imale smo kada je nekadašnji Dom omladine, sada Kulturni centar, svakog drugog petka u mesecu organizovao bazare rukotvorina. Tu smo se i upoznale i rešile da pozovemo žene koje se bave ručnim radom da nas se pridruže – kaže Olivera Normali, predsednica Udruženja.

Suosnivačice su Svetlana Ninković i Radmila Roka, a Kikinđuše trenutno imaju desetak članica. Neke od njih žive u Novom Sadu i Beogradu, ali vredno rade i dolaze na bazare.

– U asortimanu imamo tkane krpare, šivene i heklane papuče, nesesere, cegere, bundeve od platna, kape, šalove, radimo i novogodišnje aranžmane – nabraja Olivera. – Na „Danima ludaje“ najbolje su nam se prodavali predmeti inspirisani bundevom, a učestovale smo i na „Banatskom fruštuku“. Sada se pripremamo za „Sovembar“, kada će svi proizvodi biti u znaku sova.

„Kikinđuše“ kažu da su prepoznatljive po šivenim ludajama od platna, tkanim krparama i papučama koje su unikatne i koje niko drugi ne izrađuje na takav način.

Dodaju i da bi volele da imaju još članica i pozivaju kreativne žene koje s ljubavlju izrađuju rukotvorine, da im se pridruže. Članarina je sto dinara mesečno, a osim lepe prilike da se dodatno zaradi, dobro raspoloženje je obavezno i zagarantovano.

Članice nemaju svoje prostorije, rade kod svojih kuća, i sreću se na kafi. Uvek vedre i pune novih ideja, jedan su od brendova grada. Jer su Kikinđuše.

Djura 4

Proslavljen 73. rođendan Škole „Đura Jakšić“

Igor Crnogorac September 29, 2023

Predstavom koju su pripremili đaci i nastavnici, Osnovna škola „Đura Jakšić“ je večeras u Narodnom pozorištu proslavila 73 godine postojanja. Dan škole čestitao im je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Nema lepšeg događaja od okupljanja zbog dece – rekao je Lukač. – Kolektiv i đaci postižu izuzetne rezultate i zaslužuju još bolje uslove. Nastavnici se trude da deca nauče prave vrednosti i koliko je znanje važno. U Gradu imaju ozbiljnog parnera za nove projekte i unapređenje funkcionisanja Škole.

Direktorica Dragana Šimon istakla je da su danas, zbog svečanosti, umesto nastave, imali sportski dan.

– Učenici nižih razreda organizovali su razredna takmičenja u fudbalu i na sportskim poligonima, dok su stariji đaci bili domaćini gradskim školama u prijateljskim utakmicama u odbojci i fudbalu. Izreka kaže da ko prestaje da uči, ostaje star, zato ćemo mi ostati večito mladi. Naša škola je velika i topla i uvek ima mesta za naredne generacije – kazala je direktorica.

Školu pohađaju 402 đaka, dok je u kolektivu 55 nastavnika i nenastavnog osoblja. Ove godine upisana su dva odeljenja prvaka, njih 43.

71085334_2237988799826000_3251369807341158400_o-w1024

Bašaid obeležava Dan sela

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Mesna zajednica Bašaid trodnevnim programom obeležiće 1. oktobar Dan oslobođenja sela. Večeras (petak) u 20 sati biće izvedena pozorišna predstava „Čorba od kanarinca“, amaterskog pozorišta „Jovica Jelić“ iz Banatskog Karađorđeva.

U subotu, 30. sepembra,  u 19.30 časova članovi ADZNM „Gusle“ i KUD-a „Bašaid“ održaće celovečernji koncert narodnih igara.

U nedelju, kada je i centralni dan obeležavanja, u 10 sati počeće takmičenje u kuvanju riblje čorbe na platou ispred Doma omladine. U 11 sati je polaganje venaca, nakon čega će biti dodeljene povelje i zahvalnice najzaslužnijim meštanima. U 18 sati u dvorištu Mesne zajednice biće organizovana promocija knjige Zorana Kneževa „Tamburaške priče iz davnina“. U programu učestvuju vokalni solisti Milan Prunić Duma i Jelena Zavišin, Zoran Bugarski Brica, rukovodilac Centra tamburaške kulture, Aleksandar Antunović, kustos etnolog Muzeja Vojvodine i tamburaški orkestar „Banatski štim“.

 

OIP-_7_

Dispanzer za žene biće preseljen u novi, bolji, prostor

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Dispanzer za žene dobija nove prostorije. Kako je istakla na sednici Skupštine grada zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski obrazlažući Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost od 2024. do 2026. godine, Dispanzer za žene preseliće se u prostor nekadašnjeg ATD-a.

-Vrlo brzo  biće raspisana javna nabavka za izvođača radova koji će rekonstruisati prostorije nekadašeg Antituberkuloznog dispanzera u potrebe Dispanzera za žene. Projekat je gotov, sredstva su obezbeđena u budžetu grada i očekujem da će i radovi uskoro početi. Cilj nam je da svim sugrađankama obezbedimo dostojne uslove za pregled  – kazala je Dijana Jakšić Kiurski.

Dispanzer za žene deli prostorije sa Medicinom rada. Iako ima svu neophodnu opremu nedostaje im prostor, a pored sugrađanki sa zdravstvenim problemama na pregled dolaze i trudnice, ali i sve devojke i žene koje imaju potrebu za preventivnim pregledima.

-Deo Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost predviđa  i bolje uslove zdravstvene zaštite. Rekonstrukcijom i potpunim renoviranjem novog prostora Dispanzer za žene dobiće više prostora i bolje uslove za rad. U objektu su neophodni unutrašnji radovi kako bi ambulante, čekaonica, kartoteka i sve što je neophodno bilo funkcionalno – pojasnila je Jakšić Kiurski.

Kako je u pomenutom prostoru nekada bio rendgen aparat koji je izmešten, najpre su urađena merenja. Stručnjaci Institua “Vinča” ustanovili su da u prostorijama nema tragova zračenja, te su bezbedene za buduću namenu.

 

384553822_339596905174515_4958261112121121948_n

Rebalansom budžet uvećan za 76 miliona dinara: Kapitalna ulaganja za bolji život građana

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Većinom glasova odbornici su, na zasedanju lokalnog parlamenta, usvojili Odluku o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada Kikinde za ovu godinu sa projekcijama na 2024. i 2025. Prvim rebalansom, budžet se usklađuje sa dosadašnjom realizacijom i uvećava za dva procenta, za oko 76 miliona dinara, tako da će iznositi tri milijarde 997 miliona dinara, istakla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.

-Prvobitno je bio planiran budžet od tri milijarde 471 miliona dinara, ali je od početka godine do danas, na ime transfernih sredstva od drugih nivoa vlasti dobijeno  više od 446 miliona dinara za kapitalna ulaganja. Od Uprave za kapitalna ulaganja 127 miliona dinara očekujemo do kraja godine za rekonstrukciju i izgradnju vodovodne mreže i 150 miliona za izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije. Kulturni centar za rekonstrukciju krova i fasade po projektu „Gradovi u fokusu“ dobio je 18 miliona dinara, 10 miliona odobreno je za uređenje atarskih puteva, 11 miliona za kupovinu seoskih kuća za izbeglice stiglo je od Komeserijata za izbeglice, a za istu namenu, ali za mlade bračne parove opredeljeno je 10 miliona dinara. Pomenuta sredstva nisu sva realizovana, ali će biti do kraja godine – pojasnila je Dijana Jakšić Kiurski.

Ove godine Grad Kikinda neće se kreditno zadužiti za izradu mini postrojenja za prečišćavanj vode po selima.

-Od investicije se nije odustalo. Pokrajina je obezbedila novac za finansiranje ovog projekta i kako budu pristizala ova sredstva ona će se uvoditi u budžet – precizirala je Jakšić Kiurski i napomenula da će naredne, 2024. godine, takođe biti rađena atmosferska kanalizacija, rekonstrukcija distributivne vodvodne mreže i završetak magistralnog vodovoda, a tu su i kapitalna ulaganja u selima.

Gradonačelnik Nikola Lukač precizirao je da se 850 miliona dinara slilo u grad od republičke i pokrajinske vlasti.

-Korisnici budžeta nisu osetili ogroman gubitak od 220 miliona dinara plaćenih za posao koji nije urađen. To je sramotno, a sramota je i onaj ko podrži takve osobe, koje otimaju od svih građana, a pre svega od dece. Hvala državi i predsedniku Aleksandru Vučiću koji se lično zainteresovao za problem koji smo imali. Dobili smo 60 miliona, ali je još 160 miliona dinara morala da iznađe lokalna administarcija i da nađe način da isplati neurađeni posao. Hvala svima na razumevanju jer su svi  razumeli težak momenat u kom smo se našli od 12. juna, do 14. jula, kada smo izašli iz blokade. Mnogi su sumnjali, pojedini u skupštnskoj sali su se i radovali zato što će građani možda biti oštećeni. Ni moji Kikinđani, ni deca, ni studenti, ni porodilje, ni socijalno ugrožene porodice nisu osetili taj težak period. Preraspodelom troškova i prioriteta ispoštovali smo sve obaveze. Neka je na obraz onome koje uzeo 220 miliona dinara, neka je na obraz svima onima koji su se od tog novca okoristili i sada prave kampanje protiv svih nas i države. Očekujem i nadam se da će i Hotel „Narvik“, 20 miliona dinara koje duguje Gradu za porez, platiti od tog novca. Voleo bih da vidim na šta je potrošen taj novac, sem ako nije uperen protiv države – rekao je Lukač  i podvukao da je rebalans je urađen najbolje kako je moglo u ovim okolnostima.

Prvi čovek grada poručio je sugrađanima da zna da pojedini negoduju zbog raskopanih ulica i zatvorenih prolaza, ali ulaže se u investicije koje su decenijama čekale poput: fabrike vode, mini postrojenja za prečišćavanje vode na selima, zamene vodovodne mreže, izgradnjea atmosferske kanalizacije, završava se prva faza radova na Bolnici i ulaže se u komunalnu infrastrukturu.

Aleksandar Aćimov, šef odborničke grupe napomenuo je velike investicije u školama.

-U škole i predškolsku ustanovu uloženo je oko 35 miliona dinara. Podsetiću da su pre samo desetak godina škole bile u dugovima u ukupnom iznosu od 78 miliona dinara. Računi nisu bili plaćani mesecima, a ulaganja u radove bili su misaona imenica – rekao je Aćimov.

Odbornik SNS Dušan Popeskov dodao je da je ove godine najviše sredstava dobijeno iz republičkih i pokrajisnkih fondova.

-Godišnje sa viših nivoa vlasti, za razne projekte, u proseku dobijemo oko 400 miliona dinara, a ove smo uspeli da se izborimo za duplo više novca. Ta činjenica raduje i za svaku je pohvalu – zaključio je Popeskov.

Većinom glasova data je saglasnost na drugu izmenu i dopunu programa poslovanja JP „Kikinda“  i na drugu izmenu programa korišćenja sredstava subvencija iz budžeta grada.  Glasalo se i za izmene i dopune programa poslovanja JP „Toplana“, Plan detaljne regulacije Bloka 31 u Kikindi i Plan generalne regulacije centralnog dela grada. Usvojen je Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost od 2024. do 2026. godine, a  doneta je i Odluka o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost Grada, kao i o načinu obrazovanja, zadacima i načinu rada Saveta za rodnu ravnopravnost. Doneta su rešenja o stavljanju van snage rešenja o prenosu nepokretnosti odnosno građevinskog zemljišta i objekta iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu Grada bez naknade, o davanju saglasnosti na upotrebu grba Grada Miodragu Macuri u humanitarnoj akciji pomoći Nacionalnom udruženju dece obolele od raka, a  data je saglasnost  i na upotrebu imena Kikinde firmi „VTV“ doo Subotica u nazivu radio stanice.

 

 

radijator 2

Daljinsko grejanje skuplje od novembra: Račun za stan od 60 kvadrata biće uvećan za 1.900 dinara

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Daljinsko grejanje na teritoriji grada poskupelo je za 15,55 odsto   za korisnike kojima se ova usluga obračunava po metru kvadratnom, dok je za građane kojima se daljinsko grejanje obračunava po utrošku uvećanje 16,97 procenata. Odluka o izmenama cena doneta je na zasedanju Skupštine grada.

Prema rečima Dušana Marjanovića, v.d. direktora JP „Toplana“ poslovanje ove firme u prvoj polovini godine je u gubitku 5,8 miliona dinara, a razlog tome je veća cena energenta. U januaru ove godine „Srbijagas“ je cenu prirodnog gasa povećao za 11 procenata, a 10 odsto poskupela je električna energija.  Isto povećanje bilo je i u maju.

-Usled tržišnih cena energenata, koji direktno utiču na formiranje cene daljinskog grejanja, morali smo da povećamo cene naših usluga. Nove cene obračunavaju se od 1. novembra. Praktično, to znači da će na računima koji stižu u decembru biti iskazana nova cena. Za stan od 60 metara kvadratnih po staroj ceni grejanje je iznosilo oko 12.000 dinara, a sa poskupljenjem ono će biti 13.900 dinara – rekao je Marjanović.

Pored svega navedenog, skuplji su materijali i usluge, ali i cena rada.

-Nije lako doneti odluku o povećanju cena, ali tržište je to koje diktira. Protekle dve godine, svedoci smo, da su gas i struja poskupeli pet puta. U proteklih desetak godina uloženo je maksimalno u rekonstrukciju toplovoda i zamenu dotrajale opreme. Na nama je da uradimo sve da iznađemo sredstva da obezbedimo novac da zamenimo dotrajale proizvodne jedinice, da modernizujemo i automatizujemo naša postrojenja. Izdvojili smo 1,8 miliona dinara u te svrhe, odnosno za izradu projektno-tehničke dokumentacije i to za kompletnu rekonstrukciju kotlarnice Centar. Uz podršku Grada očekujem da ćemo ove godine uspeti da završimo neophodnu dokumentaciju i da kod pokrajinskih fondova konkurišemo za sredstva. To je način da smanjimo potrošnju gasa i električne energije i da formiramo cene ne zaviseći od poskupljenja – precizirao je Marjanović.

Marjanović je podvukao da poskupljenje nije hir „Toplane“ ili lokalne samouprave nego odluka koja je morala da se donese. Primera radi, u Šapcu je daljinsko grejanje poskupelo 32 odsto, u Somboru 20, u Subotici 17,5, a u Zrenjaninu je podnet predlog za poskupljenje od 50 procenata.

 

 

Vezba 2

U OŠ „Žarko Zrenjanin“ izvedena vežba evakuacije i spasavanja

Igor Crnogorac September 29, 2023

Pokazna vežba u okviru projekta „Banat 112 – brz odgovor na zajednički izazov“ koji Grad Kikinda sprovodi u partnerstvu sa Opštinom Žombolj i Crvenim Krstom Kikinda održana je danas u OŠ „Žarko Zrenjanin“.

Primenu plana evakuacije u slučaju zemljotresa izveli su đaci i zaposleni u Školi, Vatrogasna jedinica NIS-a i Crveni krst Kikinde.

– Smatramo da je ovo važna aktivnost jer podižemo nivo bezbednosti dece i svih zaposlenih u Školi. Prethodno smo imali niz predavanja i obuka na kojima su nam pripadnici Vatrogasne jedinice i Crvenog krsta pomogli da savladamo sve procedure neophodne da se evakuacija Škole u slučaju nepogoda, zemljotresa, požara, izvrši na najbolji mogući način i sačuvaju životi – rekao je direktor Škole „Žarko Zrenjanin“, Tihomir Farkaš.

Vežba je organizovana u okviru prekograničnog projekta ali i kao deo aktivnosti povodom Svetskog dana prve pomoći, istakla je Danijela Bjeljac, sekretarka kikindskog Crvenog krsta.

– Vežbamo evakuaciju i zbrinjavanje učenika i zaposlenih u Školi i proveravamo znanje koje su deca i zaposleni usvojili na našim edukacijama. Pored toga, deca se upoznaju sa opremom i programima Vatrogasne jedinice i Crvenog krsta. Na taj način zajedno radimo na podizanju otpornosti zajednice. U toku projekta edukovali smo više od 600 dece osnovnoškolskog uzrasta u oblasti prve pomoći. Uz to, bili smo uključeni u izradu promo i video materijala koji se koristio tokom letnje kampanje i promovisali smo program prve pomoći – rekla je Danijela Bjeljac.

Ona je dodala da je Crveni krst, po ovom projektu, dobio vrednu opremu za tim prve pomoći koji radi u vanrednim situacijama tokom obezbeđenja javnih manifestavcija, kada su u pitanju zbrinjavanje i spasavanje života.

Vežbi su prisustvovali Nebojša Jovanov, član Gradskog veća i Miroslav Dučić, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga.

– Cilj Projekta je unapređenje tehničkih kapaciteta Službe hitne pomoći i edukacija mladih u oblasti civilne zaštite u partnerskim gradovima – objasnio je Jovanov. – Za Službu hitne pomoći obezbeđena su tri opremljena vozila, medicinska oprema, nameštaj za ambulantu i uniforme za zaposlene.

Grad Kikinda, Opština Žombolj i Crveni krst Kikinda, kao partneri, započeli su projekat 17. januara i završiće ga polovinom decembra. Ukupna vrednost projekta je 768 hiljada evra, od toga 85 odsto čine sredstva EU, a 15 odsto, u iznosu od 115 hiljada, finansiraju partneri.