August 26, 2026

Град

biblioteka-simic-(3)

Knjiga „Vek slikan mikrofonom” i čita se i sluša, zahvaljujući modernoj tehnologiji

Aleksandra Djuran May 9, 2024

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” promovisana je knjiga Dragoslava Simića „Glasom pisana istorija” i „Vek slikan mikrofonom”. Dragoslav Simić bio je dugogodišnji urednik emisije „Govori da bih te video” Drugog programa Radio-Beograda i autor serije dokumentarnih emisija. Njegovi sagovornici bili su anonimni i zaboravljeni ljudi, ali i poznate ličnosti. Simić je njihova sećanja zabeležio mikrofonom i živu reč pretočio u ove dve knjige.

-Knjiga „Vek slikan mikrofonom” jedinstvena je u izdavačkoj produkciji Srbije s obzirom na to da se bazira na QR kodovima koji omogućavaju i da se čita i da se sluša. Sve moje sagovornike čitaoci će moći i da čuju zahvaljujući pametnom telefonu koji će vas uz pomoć kodova odvesti da čujete osobu o kojoj se piše u knjizi – kaže Simić.

Neki od njegovih sagovornika bili su: Branko Lustig, filmski producent i dobitnik dva Oskara za filmove „Šindlerova lista“ i „Gladijator“, Tugomil Ujčić, profesor i preživeli svedok streljanja u Kragujevcu 1941., Bubiša Simić, muzičar, kompozitor i dirigent, Ranko Bugarski, lingvista, Dragica Srzentić, prva supruga Jovana Popovića, učesnica NOB-a i žena koja je 1948. uručila Staljinu Titovo istorijsko pismo, Zoran Hristić, kompozitor muzike za Olimpijske igre u Sarajevu i mnogi drugi.

-Knjiga je usmena istorija 20. veka.Bilo je jako važno sačuvati snimke ljudi sa kojima sam razgovarao. Sve se nalazi na sajtu arhiv Simić i on je uslova da knjiga ima savremeni pristup čitaocima. Čitalac koji želi da čuje kako je određene ličnosti moći će to da uradi, bez pitanja novinara govorila  U knjizi ima 40 značajnih ličnosti 20.veka i ona se podupire na knjigu „Glasom pisana istorija“ – istakao je Dragoslav Simić.

Pored autora o knjigama je govorio i Radoman Kanjevac, pisac i nekadašnji urednik Studentskog radio programa Indeks 202. Moderator večeri bila je Milana Bajkin.

 

A.Đ.

GK-sastanak-voda-(1)

Sastanak u Gradskoj kući – Kikinda će imati zdravu i bezbednu pijaću vodu

Igor Crnogorac May 9, 2024

Danas je u Gradskoj kući održan sastanak na kom je razgovarano o razvoju postrojenja za preradu vode. Diskutovano je o trenutnom statusu postrojenja, planiranom roku završetka radova, kao i svim potrebnim dozvolama za distribuciju zdrave, pijaće vode gradu.

U toku razgovora, gradonačelnik je zahtevao od odgovornih potvrdu da će Kikinda sutra biti sredina čiste, zdrave i bezbedne pijaće vode. Sastanku su, pored gradonačelnika Nikole Lukača, prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, JP Kikinde, Instituta AG, SETEC Engineering-a, SET i UNIHA.

dan-pobede-venci-(2)

Dan pobede nad fašizmom, dan sećanja na heroje i žrtve koji su poginuli za slobodu

Aleksandra Djuran May 9, 2024

Polaganjem venaca i šetnjom  Besmrtnog puka u Kikindi je obeležen 9. maj, Dan pobede nad fašizmom. Venci su položeni na Ruskom groblju i spomeniku „Tuga“ odakle je krenula šetnja predstavnika Grada, ambasade Rusije, boračkih organizacija i građana Gradskim trgom. Dužna počast odata je i na spomeniku žrtvama fašizma, a venac je položen i na spomen ploču brigadiru Dragutinu Ristiću. U ime lokalne samouprave vence su položili gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, dok je ispred ambasade Ruske Federacije u Srbiji to učinio prvi sekretar Jurij Butkov koji se Kikinđanima zahvalio na organizaciji i napomenuo da je zajednička borba saveznika protiv fašizma u Drugom svetskom ratu donela pobedu. Gradonačelnik Lukač čestitao je Dan pobede i napomenuo da je fašizam najveće zlo 20. veka.

-Na žalost, i u 21. veku, tinja ova ideologija koja je dovela do brojnih stradanja. Kikinda i Srbija uvek su bili na strani istine i pravde. Odabrali smo stranu pobednika i naš narod, koji je puno propatio, uvek se borio protiv nepravde i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, ali i u ratovima devedesetih. Dan pobede za sve nas je poseban jer se sa pijetetom sećamo svih žrtava i heroja koji su dali svoje živote kako bi mi danas živeli u slobodi. Nije uvek bilo lako, ni jednostavno, a i sada su novi izazovi pred nama, a naš grad je uvek bio slobodarskog duha,  poštuje svaku žrtvu i svakog sugrađanina koji se borio za našu slobodu. Moramo istrajati i u najnovijim izazovima, ali i poslati jasnu poruku da smo protiv svake nepravde i da smo uvek na strani Kikinde i države Srbije. Uz naše prijatelje i dugogodišnje saveznike obeležavaćemo dostojanstveno ovaj dan – rekao je Lukač.

Događaj je organizovalo udruženje Srpski ratni veterani jer ne postoji porodica u Kikindi koja nema nekoga ko nije stradao u sukobima tokom Drugog svetskog rata.

-Šetnjom Besmrtnog puka Dan pobede obeležava se od 2019. godine. Ovo je prilika da se poklonimo senima naših predaka i ukažemo mladim naraštajima na važnost čuvanja kulture sećanja – rekao je Vladimir Radojčić ispred organizacije Srpski ratni veterani.

U noći između 8. i 9. maja 1945. godine Nemačka je potpisala bezuslovnu kapitulaciju. Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa i njihovih saveznika još nekoliko dana pružali otpor. U Jugoslaviji je to potrajalo do 15. maja.

Današnji dan se od 1950. godine slavi i kao Dan Evrope.

A.Đ.

Slava-hora-(7)

Obeležena slava Hora „Attendite!“ Kulturnog centra – gosti i domaćini bili i horisti „Kikindijanaca“

Igor Crnogorac May 8, 2024

Rezanjem kolača, u velikoj sali Kulturnog centra danas je obeležena slava hora „Attendite!“, Sveti apostol i jevanđelista Marko. Obredu su, pored članova Hora, članova Dečijeg hora „Kikindijanci“, koji su u njemu i učestvovali, prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i njegova zamenica, Dijana Jakšić-Kiurski, kuma slave.

– Velika radost je biti deo obeležavanja krsne slave Hora koji je uspeo da izgradi imidž i prepoznatljivost kada je u pitanju kvalitet horske muzike i da podigne i osvesti značaj horske muzike u našem društvu, da doprinese njenoj afirmaciji. Zahvaljujući dirigentkinji prof. dr Biljani Jeremić i direktoru Marku Markovljevu, uspeli su da organizuju Međunarodni festival horova i u tome vidim njihovu plemenitu misiju, pogotovo jer hor broji sve više mladih koji pokazuju ljubav prema horskoj muzici. Želim im da im misija bude uspešna i da traju, da unapređuju svoj kvalitet jer mislim da imaju potencijala i već su prepoznatljivi u zemlji i u regionu. Sam naziv Hora prenosi poruku koliko nam je u društvu važna kultura i da, međusobno i sa svetom, treba da komuniciramo na najlepši način – kulturom kao važnim segmentom za opstanak nacije i zajednice – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Hor „Attendite!“ postoji šest godina, svoju slavu obeležava od prošle godine, a ovog Markovdana, prvi put proslavi su prisustvovali i članovi Dečijeg hora „Kikindijanci“.

– Moja misija jeste da što više dece naučim da pevaju i ponosna sam jer imamo dosta mladih, a biće ih još više jer svi možemo i treba da pevamo – istakla je dirigentkinja prof. dr Biljana Jeremić i najavila nastupe Hora na međunarodnom takmičenju u Tuzli, kao i, već tradicionalno gostovanje u Crkvi Svete Sofije u Ohridu.

Hor je pokretač mnogih aktivnosti u Kulturnom centru, ukazao je v. d. direktor, Marko Markovljev.

S početkom rada hora postali smo ustanova koja okuplja najveći broj korisnika. Godišnje imamo više od 40 hiljada poseta različitim programima, koncertima, manifestacijama, svemu što organizujemo, a najlepše i najreprezentativnije je ono što rade Hor „Attendite!“ i Dečiji hor „Kikindijanci“ i to je najlepša slika naše ustanove – zaključio je Markovljev.

S. V. O.

CK

Svečano u Crvenom krstu – najbolji u kvizu znanja šestaci OŠ „Vuk Karadžić“

Igor Crnogorac May 8, 2024

Defileom učenika osnovnih škola, danas su započeta obeležavanja Dana i Nedelje Crvenog krsta u Kikindi, koje, ove godine Crveni krst Srbije sprovodi pod sloganom ”Sačuvajmo humanost”. Kampanja ima za cilj da poveže ljude u jednostavnim delima humanosti i da pozove i podseti sugrađane da mogu svojim gestom i dobrom voljom da učine svet humanijim i boljim mestom za život, navode u ovoj organizaciji.

Prvog dana Kampanje, u prostorijama Crvenog krsta održan je 15. Festival mladosti, humanosti i lepote. Otvorila ga je Marijana Mirkov, predsednica kikindske organizacije.

– Zahvaljujem svim saradnicima i đacima koji su ovde sa nama. Važno je da sačuvamo humanost jer, koliko dajemo, toliko smo veliki za sebe i za druge – rekla je Marijana Mirkov.

Ovaj dan posvećen je svim volonterima i profesionalcima, saradnicima Crvenog krsta, istakla je sekretarka Organizacije, Danijela Bjeljac.

– Svako vreme donosi nedaće i izuzetno je važno da, i na ovaj način, pokažemo humanost i solidarnost prema ljudima koji su u različitim vrstama potreba, sa kojima smo svakodnevno u kontaktu i nastojimo da im pomognemo. Zadatak naše organizacije je da motiviše i vaspitava buduće naraštaje da brinu o svojim bližnjima, o svojim komšijama, da razvijamo empatiju među ljudima kako bismo sutra bili bolje društvo – rekla je Danijela Bjeljac i dodala da je ideja bila da se okupe svi saradnici Crvenog krsta: spasilačka služba Sportskog centra „Jezero“, vatrogasna jedinica NIS-a, predstavnici Doma zdravlja i Saobraćajne policije.

Ekipe učenika šestog razreda svih gradskih, i osnovnih škola iz Mokrina, Nakova i Banatskog Velikog Sela nadmetale su se u poznavanju aktivnosti Crvenog krsta u različitim oblastima. Najbolji su bili đaci OŠ „Vuk Karadžić“, drugoplasirani su učenici OŠ „Jovan Popović“, dok je treće mesto zauzela ekipa mokrinske škole.

Trenutno, kikindska organizacija ima 30 mlađih volontera, učenika viših razreda osnovnih škola, i dvadesetak srednjoškolaca.

Programi Nedelje Crvenog krsta nastavljaju se sutra (četvrtak), posetom starijim volonterima i najugroženijim korisnicima programa „Briga o starima“; u petak će ova organizacija biti koorganizator Međunarodnog dana fizičke aktivnosti na Starom jezeru, a u subotu će, u svom prostoru, održati tradicionalno Gradsko takmičenje u pružanju prve pomoći. Od 13. do 15 maja ugostiće prvake, a Kampanja će se završiti 15. maja, darivanjem beba rođenih u Nedelji Crvenog krsta.

preduzetnici-novac-(2)

Dodeljeni podsticaji lokalnim firmama: Pomoć grada za unapređenje proizvodnje

Aleksandra Djuran May 8, 2024

Vlasnici malih, mikro i srednjih preduzeća sa teritorije grada, koji su konkurisali i ispunjavali uslove, dobili su sredstva za unapređenje proizvodnje. Podsticaji su odobreni  vlasnicima 18 firmi, a ugovore sa njima potpisao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je rekao da je grad na usluzi preduzetnicima. Dodao je i cilj lokalne samouprave da što više firmi posluje i zapošljava radnike, kao i da će izgradnjom brze saobraćajnice od Sombora do Kikinde privredni ambijent u našem gradu biti atraktivniji.

 

Među onima koji su dobili sredstva je i Branislav Bugarski, vlasnik firme „Autoelektričar Tuta Bane“.

-Konkurisao sam za sredstva za kupovinu auto dizalice čija je cena 259.000 dinara. Dobio sam polovinu neophodnog novca, a nova dizalica umnogome će mi olakšati posao. Radiću brže i efikasnije, pogotovo što do sada nisam imao takvu opremu u servisu. Pomoć mi puno znači – rekao je Bugarski.

Firma „Artis 1973“ iz Ruskog Sela, koja ima 12 zaposlenih, dobila je 320.000 dinara za kupovinu dela opreme koji nedostaje kako bi i druga proizvodna linija bila puštena u rad .

-Bavimo se proizvodnjom integralnih grisina i zdravih proizvoda. Oprema je 660.000 dinara i omogućiće unapređenje proizvodnje. Doprineće da proširimo i povećamo obim proizvodnje, budemo konkurentniji na tržištu, ali i zaposlimo još radnika -dodala je Jovana Kulizić, predstavnica pomenute firme.

Gradskim budžetom za ovu namenu  opredeljeno je tri miliona dinara.

-Program podrške započeli smo 2016. godine i tada je budžet bio 500.000 dinara. Kako je interesovanje preduzetnika i malih i srednjih preduzeća raslo povećali smo ga na 1,5 miliona, pa na dva, tako da je sada budžet tri miliona dinara. Značajno je i to što imamo i proizvodni sektor, a ne samo usluge. Vodimo računa i o ženskom preduzetništvu koje se dodatno boduje tako da smo odobrili sredstva za nekoliko žena, preduzetnica. Novac se odobrava isključivo našim lokalnim firmama koji su poslovno i životno vezani za naš grad – pojasnio je Saša Tanackov, član Gradskog veća.

Na konkurs su pristigle 22 prijave od kojih je 20 ispunjavalo uslove konkursa.

 

A.Đ.

piskin-eengleski

Osnovac Andrej Piškin u finalu Svetskog takmičenja iz engleskog jezika

Aleksandra Djuran May 8, 2024

Andrej Piškin, učenik trećeg razreda Osnovne škole „Đura Jakšić“, jedan je od dvanaestoro učenika iz Srbije, koji su ostvarili direktan plasman na Svetsko finale međunarodnog takmičenja u znanju engleskog jezika „HIPPO“. Ono će se održati u septembru u italijanskim gradu Asizi.

Na državnom finalu Srbije na kom je bilo 130 učesnika, osvojio drugo mesto u kategoriji „Little Hippo“. Na istom nadmetanju značajan uspeh ostvarile su i učenice petog razreda, Teodora Petrov i Mila Glišić, koje se nalaze na rezervnoj listi i biće pozvane na kvalifikacije za Svetsko finale, ukoliko neko od učesnika ne bude u mogućnosti da učestvuje. Mentorka je natavnica Dobrislava Ružić.

Međunarodno takmičenje „HIPPO“ najmasovnije je takmičenje u znanju engleskog jezika na svetu. Prethodne godine, na takmičenju je učestvovalo 64 zemalja sa više od 83.000 učesnika, a ove godine brojke su i veće. Do Svetskog finala uspe da dođe nešto više od 200 takmičara.

 

BVS-POZAR

Požar u Banatskom Velikom Selu: Gorele pomoćne prostorije, poljoprivredne mašine i žitarice

Aleksandra Djuran May 7, 2024

Izgorela krovna konstrukcija iznad letnje kuhinje, kotarke i radionice u ulici Stojana Matića 83 i izgoreli pomoćni objekti nadstrešnica i štala u susednoj kući u broju 85 bilans su požara u Banatskom Velikom Selu koji je izbio u ponedeljak u 1.30 sati posle ponoći. Kako saznajemo u Policijskoj upravi, uzrok požara, najverovatnije, je neispravna električna instalacija u letnjoj kuhinji gde je i izbio.

Vatrena stihija uništila je traktor, krupač, muzilice, sejačice, kosačice, ali i poljoprivredne kulture oko 1,5 tona ječma, oko tri tone kukuruza u zrnu i 350 bala deteline. Pomoćne prostorije koje su gorele, kako se vidi na snimku objavljenom na društvenim mrežama, su takođe uništene. Procenjena materijalna šteta je oko dva miliona dinara.

Pored pripadnika Vatrogasno-spasilačke jedinice požar su više sati gasili i pripadnici DVD-a iz Banatskog Velikog Sela, a lokalizovan je u prepodnevnim satima.

A.Đ.

slavski-kolaci

Povodom slave Grada takmičenje u pravljenju najboljeg slavskog kolača

Aleksandra Djuran May 7, 2024

Povodom slave Grada letnjeg Svetog Nikole, 22. maja, i ove godine lokalna samouprava organizuje takmičenje za najbolji slavski kolač, najbolji izgled slavskog kolača i najbolju strukturu i ukus slavskog kolača.

Poziv da učestvuju upućen je građanima, udruženjima građana i ostalim zainteresovanim pojedincima. Prijavljivanje je najkasnije do 17. maja na brojeve telefona 426-300 i 064/857-40-44.

Slavski kolači predavaće se na sam dan slave Grada od 10 do 11 sati u Svečanoj sali Gradske kuće.

internirci-(1)

Odali počast internircima: Sećanje na nasilno deportovane Kikinđane

Aleksandra Djuran May 6, 2024

Predstavnici lokalne samouprave, gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i član Gradskog veća Nebojša Jovanov, boračkih udruženja i Društva srpsko-norveškog prijateljstva položili su vence na spomenik internircima u znak sećanja na Kikinđane koji su poslati u koncentracione logore. Na Đurđevdan pre 82 godine nemački fašisti internirali su 46-oro sugrađana u koncentracione logore u Norveškoj.

– Najviše Kikinđana bilo je zarobljeno u logoru Bejsford koji se nalazi na desetak kilometara od grada Narvika. Stariji i bolesni streljani su polovinom jula, a mnogi su preseljeni u druge logore gde su mučeni. Velike strahote doživeli su u zatočeništvu, o čemu su svedočila sedmorica sugrađana koji su preživeli golgotu. Grad je u njihovu slavu podigao spomenik koji podseća na njihovu hrabrost i stradanja – podsetio je Tibor Firedi, sekretar kikindskog Društva srpsko-norveškog prijateljstva.

Nika Banjin, Slavko Vukić, Čeda Đomparin, Stevan Mihailov, Stevan Sivčev, Joca Stanić i Žarko Stojkov, vratili su se iz Norveške i isticali pomoć lokalnog življa i prijateljstva. U znak saradnje dva naroda prva Deklaracija o prijateljstvu između Narvika i Kikinde potpisana 6. oktobra 1966, a obnovljena je 2017. godine.

– Odali smo počast našim sugrađanima koji su nasilno deportovani u logore širom Norveške. Trudimo se da održavamo veze između bratskih gradova uzvratnim posetama i potpisivanjem posebnih protokola o saradnji. Narvik i Kikinda imaju posebne, istorijske, veze. Potencijal za saradnju je veliki, a cilj je prosperitet i zajednički interesi – kazao je Mladen Bogdan.

Iz nekadašnje Jugoslavije u logore je internirao oko 4.500 ljudi među kojima su bili i stanovnici Kikinde, Ruskog Sela, Mokrina, Iđoša i Banatskog Aranđelova. Oko 1.500 njih je preživelo i vratilo se svojim porodicama.

A.Đ.