Град

Najlepsi-izlog-(6)

Да се из Туристичке организације Града труде да подстакну и суграђане да дају свој допринос „Данима лудаје“, показује и, сада већ традиционални избор за најлепше уређен излог. Ове године, титула је припала Цвећари „Ема“ у Кикинди, у улици Жарка Зрењанина 12 која је, по оцени организатора конкурса креирала најлепше комбинације на тему јесени.

– Веома ми је драго што смо победили, било нам је занимљиво и инспиративно да учествујемо. Ми и иначе волимо да тематски уређујемо излог, по годишњем добу или празнику – рекла је Ангелина Гачка, власница цвећаре и додала да подједнаке заслуге за награду припадају и колегиници Милици.

Најлепши излог је већ традиционални конкурс Туристичке организације, подсетила је Оливера Шогоров.

– Власници радњи се сваке године труде да улепшају свој излог како би цео град био у духу наше манифестације. Ове године је било пет излога у конкуренцији, а надамо се да ће следеће године, за јубиларне, 40. „Дане лудаје“, да се укључи још више људи – изјавила је Оливера Шогоров и додала да су, ове године, учествовале и књижара, апотека, козметички салон и трговина прехрамбеном робом.

Прошле године титулу најепше уређеног излога понела је цвећара “Марио”.

Поред вечере за креативне даме, награда је и у томе што излог цвећаре “Ема“ од данас краси налепница Туристичке организације „Најлепши излог“ која најбоље говори о креативности и осећају за заједништво, посебно у данима када цео град дочекује госте на највећој туристичкој манифестацији у региону.

С. В. О.

mini-sajam-preduzetnistva-1

У оквиру „Дана лудаја“ биће одржан 17. Мини сајам предузетника. Организатор је Опште удружење предузетника, а циљ је афирмација, пре свега, локалних произвођача.

– Као једини привредни догађај ове врсте у граду Мини сајам предузетника је веома важан. Произвођачи имају прилику да изложе своје производе и представе се грађанима и гостима града, као и  да остваре важне контакте – истакао је Синиша Пашић, председник Општег удружења предузетника.

Током два дана, у петак и суботу, на платоу испред споменика Жртвама фашизма, 60 излагача представиће своје производе. Осим локалних предузетника, доћи ће и гости из Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније и наше земље.

Прошле године сајам је само у суботу посетило око 7.000 људи, а овај догађај подржали су локална самоуправа и привредне коморе Војводине и Србије.

igre-sa-ludajom-(2)

Кикиндски основци су „Играма са лудајом” отворили 39. манифестацију „Дани лудаје”. Најспретнији су били основци школе „Јован Поповић“ који су као награду за прво место освојили пицу и торту у облику лудаје. У екипи су били: Александра Ђукичин, Владимир Кузманов, Лука Петков, Милан Рацков и Јелена Сивчев.

-Све игре су биле интересантне и нису биле тешке. Противничке екипе су биле одличне. Најлакша игра је била пронаћи лудају, а најтежа летећа лудаја. Добро смо се забавили што је и најважније, а поклоне ћемо поделити на равне части – истакла је Јелена Сивчев.

Судија је био наставник физичког васпитања Срђан Митровић који је напоменуо да је било пет игара тако да су основци имали прилику да се опробају у цепкању семенки од лудаје, преношењу тикве, њиховом тражењу, у игри летеће лудаје и у круњењу кукуруза.

-Имали смо девет екипа и све игре су биле прилагођене узрасту. Посебно бих захвалио екипама са села које су се одазвале. Дисциплине су несвакидашње и свима је било интересантно и забавно – рекао је Митровић.

Члан Градског већа Александар Аћимов присуствовао је такмичењу који је напоменуо да је важно да се традиција игара настави.

-Манифестацију „Дани лудаје“ по традицији отварају основци и ово је њихов допринос најстаријој градској манифестацији. Игре су спој традиције и спретности и сви учесници су победници – казао је Аћимов.

Друго место припало је екипи ОШ „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, док су трећи били ученици ОШ „Вук Караџић“.

А.Ђ.

vatrogasci-krv-(2)

Припадници Ватрогасно- спасилачког батаљона Кикинда одазвали су се акцији добровољног давалаштва крви у Црвеном крсту. Хуманост на делу показао је 21 запослени и поред Кикинђана, крв су даровали и припадници батаљона из Кањиже, Сенте, Аде, Чоке и Новог Кнежевца.

Александар Мујаковић (35) је ватрогасац- спасилац у Сенти овог лета био је да помогне колегама у Грчкој.

-У околини Атине биле смо седам дана. Стекао сам ново искуство у раду на терену  јер са први пут сам учествовао у гашењу пожара таквих размера. Добровољно дајем од крв од средње школе тако да имам двадесетак давања. Као ватрогасац -спасилац драгоцену течност дарујем трећи пут – сазнали смо од Мујаковића.

Борко Бабић из Кикинде у ватрогасно спасилачком батаљону запослен је пет година, колико је добровољни давалац.

-Био сам да помогнем колегама на гашењу пожара у околини Пирота, спречавали смо да ватрена стихија стигне до села и кућа мештана. Упознао сам доста колега, али сам стекао и искуство у гашењу шумског пожара  – казао је Бабић.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације у Кикинди такође предводио је своје људе и у овом хуманом чину.

-Поносан сам на све припаднике батаљона што су се у великом броју одазвали хуманој акцији. Увек су спремни да помогну те се радо одазивају позивима ватрогасно-спасилачких јединица и у нашој земљи, али и у иностранству. Тако су ове године били у околини Пирота, али и у Грчкој где су учествовали у гашењу пожара – истакао је Будиша.

А.Ђ.

 

KARAVAN-BEZBEDNOSTI-(1)

Министарство унутрашњих послова, Управа саобраћајне полиције и Полицијска управа у Кикинди, Агенција за безбедност саобраћаја и Ауто-мото савез Србије организовали су акцију „Караван безбедности саобраћаја“.  Посетиоци су на Градском тргу могли да погледају симулацију поступања саобраћајне полиције и Хитне службе  након саобраћајне незгоде, средњошколци су имали прилику да се у симулатору увере како изгледа превртање аутомобила, али и колико је везивање сигурносног појаса важно у очувању живота. За најмлађе су организовани забавно- едукативни садржаји.

-Циљ каравана је да свим грађанима наше земље, од најмлађих до најстаријих, скренемо пажњу на безбедно понашање у саобраћају. Путем симулатора јасно може да се види које су последице уколико се не поштују саобраћајни прописи. Жеља нам је да имамо што мање погинулих и повређених  на путевима са зацртаним циљем да до 2030. године не буде погинуле деце у саобраћају – рекао је Слободан Карличић, помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја.

Сваке године у нашој земљи око 500 особа погине, а готово 20.000 буде повређено у саобраћајним незгодама.

-За нас је ово важан пројекат јер желимо грађанима да покажемо колико је важно поштовати саобраћајне прописе и колика је важна едукација најмлађих о безбедном учешћу у саобраћају. Најчешћи прекршаји су прекорачење брзине, вожња под дејством алкохола и некоришћење сигурног појаса и на нама је да и на овај начин укажемо грађанима на њих  – прецизирао је Александар Раденковић из Управе саобраћајне полиције.

Градоначелник Никола Лукач подсетио је да се 18. септембра обележава Европски дан без погинулих у саобраћајним несрећама.

-Сви смо, на индиректан или директан начин, учесници у саобраћају и овакви скупови најбољи су начин да грађанима укажемо на најчешће прекршаје и последице које могу да се десе. „Караван безбедности у саобраћају“ одличан је начин се скрене пажња на поштовање саобраћајних прописа и сигуран сам да ће сви они који су данас учествовали у овој акцији бити пажљивији у саобраћају – навео је Никола Лукач.

Директор сектора за комерцијалне послове АМСС Небојша Мандић додао је да ова организација више од 100 година стоји на располагању свим возачима 24 сата дневно.

-Ту смо за било коју помоћ на путу, за информације о стању на путевима, задржавању на граничним прелазима. Радо се одазивамо оваквим акцијама и на нашем штанду најмлађи су могли да се упознају са илустративним и занимљивим водичем у ком су побројане све важне ситуације у којима деца могу да се нађу и како да их избегну – казао је Мандић.

Овом приликом приказана је и изложба возила, а представљена је и опрема и рад МУП-а и Црвеног крста.

А.Ђ.

 

 

Palo-drvo

Нема, срећом, страдалих, нити повређених, само незнатно оштећена лимена гаража

Велико стабло на почетку  шуме иза последње зграде у Микронасељу (бивши Блок А-1) пало је само од себе протеклог викенда. Нико, срећом, није страдао, нити је било повређених. Једино је незнатно оштећен кров лимене гараже, на који се обрушио део огољене крошње.

У питању је сибирски брест, који је крајње крт, чије гране ветар лако крши и, по ко зна који смо се пут уверили – комплетну биљку чупа из тла. Фотографија, коју смо начинили, јасно показује колико је корен стабла слабо развијен, уз то и недовољно чврст, пошто се не развија дубље у земљу. Не баш јака киша само је незнатно помoгла да сибирски брест падне – као кула од карата.

Сва шума иза Микронасеља с неколико стотина стабала је, иначе, од поменуте врсте дрвета засађеног пре тридесетак година.

Р.К.

ekoloska-setnja-(5)

Улицом Генерала Драпшина, једном од најлепших на свету прошетали су ученици треће разреда Основне школе „Вук Караџић“. Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој упознавање са најлепшом улицом у Србији организовао је поводом обележавања Европске недеље мобилности.

-Слоган овогодишњег обележавања је „Крећите се квалитетније“ те смо ученике, чија школа се налази у улици Генерала Драпшина, извели у шетњу како би их  упознали са значајем дрвореда америчког копривића и зеленила у урбаној зони.  Важно нам је да им укажемо на то шта имамо и како да га сачувамо – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Дрворед америчког копривића у улици Генерала Драпшина и Краља Петра Првог посађен је одмах по завршетку Другог светског рата. Дрва чине природан зелени тунел.

-Кроз неколико година сличан тунел имаћемо и у улици Краља Петра Првог. Дрворед је специфичан, не само због своје старости, него и због своје лепоте. Стабло је у народу познато као пинцика или бођош. Разлог томе су бобице коју стабло има као плод. Оне су се некада користиле као зачин, птице их користе за исхрану, а помешане са кукурузним брашном, у народној медицини, лек су за стомачне тегобе – навела је Мирослава Наранчић.

Иван Пантелић, директор ОШ „Вук Караџић“ заједно са ученицима, запосленима у школи и надлежном Секретаријату, придружио се шетњи. Истакао је и да ученици редовно учествују у еколошким акцијама града.

У улици Генерала Драпшина у дужини од два километра има око 400 стабала. Како би се дрворед очувао организују се редовни прегледи стручњака са Института за низијско шумарство из Новог Сада, а ове године у плану је генерално орезивање стабала.

А.Ђ.

bubanj

Организатори Дана лудаје сваке године се потруде да задовоље различите музичке укусе. Познати фолк и поп извођачи привуку највише пажње и најбројнију публику, али четвородневна манифестација посетиоцима понуди и другачије ноте.

Тако ће у недељу на Градском тргу од 19.30 сати, пре концерта Неверних беба, прилику да уживају имати љубитељи хард рок звука. AC/DC Tribute Band из Београда публици ће дочарати атмосферу енергичне свирке браће Јанг и легендарног аустралијског бенда основаног 1973. године.

 

 

 

stitna-zlezda-ambulanta

Велико интересовање грађана за бесплатне превентивне прегледа било је и протекле недеље у Општој болници и Дому здравља.

У кикиндској Болници општи лекарски преглед обавило је 50 грађана, а ултразвук штитне жлезде њих 62. Лабораторијске анализе урађене су за 50 пацијената.

Грађани су могли да ураде тумор маркере: ПСА за мушкарце, као и ЦЕА, ЦА19-9 и АФП (Алпха Фетопротеин), измере крвни притисак, провере ниво шећера у крви, ураде ЕКГ и провере комплетну крвну слику у лабораторијама. И овога пута сви пацијенти код којих су уочене неправилности приликом прегледа или у резултатима упућену су на даљу дијагностику и прегледе.

У Дому здравља 70 суграђана обавило је превентивни преглед. Од тог број један је хоспитализован на Интерном одељењу, а неколицина је упућена на даљу дијагностику код специјалиста након прегледа штитне жлезде. На прегледе су подједнако долазили и млађи и старији пацијенти.

Значај ове акције Министарства здравља, поред изузетног одзива грађана, посебно илуструје податак да су код близу 10 одсто прегледаних пацијената широм здравствених установа у Србији откривена најтежа обољења, и то најчешће без икаквих симптома, код којих је успешност излечења у директној вези са раним откривањем болести попут различитих малигнитета, анеуризме и слично.

А.Ђ.

 

dani-ludaje-temisvar-(4)

„Дани лудаје“ промовисани су и у Румунији. Најслађи промотери града, предшколци из „Плавог чуперка“, заједно са представницима Туристичке организације и града прошетали су Темишваром и нашим суседима представили део атмосфере која их у Кикинди очекује предстојећег викенда.

Представљању је присуствовала и Ивана Јакшић Матовић генерални конзул Републике Србије у Темишвару.

-„Дани лудаје“ представљају симбол северне Србије и важна је у читавом региону. Из године у годину број туриста који из Румуније долазе у Србију се повећава, а кикиндска манифестација привлачи вели број Румуна и важан је мост између две државе и додатно повезује два пријатељска народа. За Кикинду „Дани лудаје“ нису само промоција културе и традиције ,већ служе додатном повезивању са суседима у региону  – казала је Ивана Јакшић Матовић и додала да је почаствована што је део  промоције значајне манифестације за читав регион.

-„Дани лудаје“ су за нас, Кикинђане, породични празник, који сваке године увелича велики број грађана Румуније који нас посети. Током четири дана манифестације гранични прелаз Наково – Лунга радиће дуже и биће отворен нон – стоп од четврта у седам ујутро до недеље до једног сат после поноћи по српском односно до поноћи по румунском времену. Претходно године показале су да граница није препрека јер је велики број наших драгих суседа уживало у богатом програму који смо припремили и ове године  – истакао је за румунске медије члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

И ове године програм најстарије кикиндске манифестације прилагођен је свим узрастима и укусима, навела је в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков.

-Банатски фруштук, Европски кутак, Гостинска соба, само су неки од садржаја који ће бити доступни посетиоцима. Мерење лудаја посебно је интересантно. Рекорд у најтежој лудаји оборен је прошле године. Победничка бундева имала је 865,5 килограма. Најдужа лудаја измерена на нашој манифестацији је 309 центиметара – рекла је Јасмина Миланков.

A.Ђ.