Град

milan-dragosavac-(1)

Завршна манифестација „Дани информатике у школама Војводине“ одржана је на Факултету за економију и инжењерски менаџмент ФИМЕК у Новом Саду. Манифестација је права оаза знања у којој ученици и наставници исказују своје образовне вредности, интелектуалне потенцијале и стваралаштво. Реализована је под покровитељством Покрајинског секретеријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Факултета за економију и инжењерски менаџмент. Организатор и реализатор био је Центар за развој и примену науке, технологије и информатике из Новог Сада. На манифестацији је додељена плакета „Проф. др Стјепан Хан“ најбољој школи и награде најбољим наставницима и ученицима за постигнуте резултате у раду.

Један од добитника награде је суграђанин, наставник Технике и технологије у пензији, Милан Драгосавац који је награђен Специјалним признањем за дугогодишњи рад на дигитализацији наставе.

– Овога пута сам за манифестацију уџбеник шестог разреда из предмета Техника и технологија претворио у електронски облик. Посао је био захтеван. Уџбеник се састоји из девет области, све су до детаља представљене са много динамике и идејних решења на слајдовима. Урађено је девет презентација и плус главна презентација која садржајно повезује све остале. Области су интересантне и поучне: „Практична настава“, „Животно и радно окружење“, „Саобраћај“, „Рад у програмима Енвизионер експрес и Скечап“… Свака израђена презентација има галерију слика и видео прилог. Презентације сам израдио у програму Power Point уз свесрдну помоћ програма за цртање, дизајн и писање – Корела. На слајдовима доминирају лепе боје укомпоноване са изабраним декоративним фонтовима. У већини објеката који се налазе на слајдовима надовезано је више специјалних ефеката, што слајдове чини динамичним и привлачним за гледање. Интересантни су и насловни слајдови који се протежу кроз све презентације и доприносе афирмацији образовних вредности – каже наставник Милан.

Иначе, ово је девета узастопна година како Драгосавац за свој рад осваја специјална признања. Напомиње да се већ увелико спрема за освајање десетог јубиларног признања. Обрађује тему „Значај награда – праћење рада ученика“.

Р. К.

sajan-svinjokolj-(3)

Чланови Добровољног ватрогасног друштва у Сајану сваке године организују свињокољ након ког се месо и месне прерађевине поклањају социјално угроженим мештанима. Алекс Нађ, председник сајанских ватрогасаца каже да је првобитни циљ био да се млађе генерације науче традиционалном свињокољу.

-Жеља нам је била да заједно проведемо време и да се дружимо. Купили смо две свиње од произвођача у селу и пошто смо завршили са послом схватили смо да нам је остало доста меса, тако да смо решили смо да помогнемо онима који немају. Месо и месне прерађевине поклонимо самачким старачким домаћинствима, али и нашим ватрогасцима који имају више деце, како би и они уживали у празницима  – каже Алекс Нађ.

Први хуманитарни свињокољ организован је пре седам година.

-Добровољно ватрогасно удружење у Сајану броји 122 активна члана. Најмлађи има шест, а најстарији 93 године. Најмасовније смо удружење у селу и бити добровољан ватрогасац је постало породична традиција – напомиње наш саговорник.

Сајански ватрогасци одазивају се сваком позиву.

-Хвала богу, прошле године интервенисали смо у мањем броју пожара, три су била ван села и два у селу. Наши добровољци учествовали су и у гашењу шумског пожара који је 25. августа избио у Кучеву. Људи, спремних да помогну имамо, а прошле године на конкурсу Покрајине добили смо 450.000 динара за куповину три одела. Од локалне самоуправе такође добијамо помоћ, а оно што би нам било неопходно су квалитетна моторна тестера и велике маказе за сечење које су нам дотрајале – навео је Нађ.

А.Ђ.

CK-Zimska-skola-(6)

У Зимској школи хуманости кикиндског Црвеног крста данас тродневну обуку први пут завршава 18 полазника, основаца узраста од четвртог до шестог разреда, потенцијалних волонтера ове организације. У протеклих 15 година показало се да велики број њих после ове, основне обуке, и наставља да се бави хуманитарним радом.

– Циљ је, пре свега, да остваримо сарадњу са свим основним школама. Децу упознајемо са историјатом Црвеног крста, његовом улогом у локалној заједници, као и о томе на који начин и сами могу да се ангажују – да постану волонтери и да у својим школама и заједницама учествују у хуманитарним активностима – каже стручни сарадник Црвеног крста, Бела Шаму. – Са њима радимо и прву помоћ, то су знања и вештине које су им првенствено овде доступне. Када савладају лаичку прву помоћ, спремни су да збрину апсолутно све повреде, и управо то и привлачи највећи број нових полазника. Имамо и предавања о превенцији и борбу против трговине људима, затим како да препознају преваре на друштвеним мрежама и у огласима, ко све може да буде жртва. Промоцију хуманих вредности радимо у седам модула: од толеранције до ненасилног решавања конфликата и начина на који могу да избегну сукобе, затим како да их реше, коме да се обрате, али је, пре свега, ово лепо дружење и упознавање.

У Црвеном крсту практикују да у Зимску школу хуманости увек дођу нови полазници како би што више њих добило прилику да волонтирају.

Једна од њих је и Милана Гајари, ученица шестог разреда Основне школе „Фејеш Клара“.

– Пријавила сам се јер волим да помажем људима. Учили смо прву помоћ и о трговини људима. Мислим да је корисно јер овде учимо да будемо спремни да помогнемо другима ако је потребно – каже Милана.

Лена Маркуш је ученица четвртог разреда школе „Жарко Зрењанин“.

– Занимало ме је да видим шта се ради на овим радионицама – прича Лена. – Учили смо о томе како је настао Црвени крст, правили смо реалистичке ране и учимо да их превијамо. Бићу спремна да помогнем људима пре него што дође Хитна помоћ, ако је неко у несвесном стању или је повређен. Решила сам да будем волонтер у Црвеном крсту.

Тренутно кикиндски Црвени крст има 45 волонтера-основаца у подмлатку и око 25 волонтера у омладини ове организације, а годишње се, у свим програмима и акцијама ангажује од 120 до 140 нових хуманитараца, свих узраста и животне доби.

С. В. О.

italija-ucenica-2

Софија Анибало (17) из Италије у нашем граду боравиће годину дана у оквиру програма „Интеркултура“. У Кикинду стигла је крајем августу из Сијене, места у Тоскани. У трећем је разреду Гимназије „Душан Васиљев“, а њени домаћин је породица Дивковић.

-Кикинда је леп и миран град и веома ми се свиђа. Све које сам упознала су љубазни и пуно ми помажу, нарочито са српским језиком који се трудим да научим. Није ми лако да га савладам пошто је потпуно другачији од италијанског језика, нарочито граматика. Трудим се и надам се да ћу научити српски језик до краја мог боравка овде – каже Софија.

И у Италији и у Србији изучавају се исти предмети у школи, нарочито енглески језик и математика. У родној земљи она је четврти разред средње школе и има још годину дана до краја.

-Изненадио ме је однос ученика и професора који су отворени и имају пријатељски однос према ђацима. У Италији је то веома ретко с обзиром на то да имамо формалну комуникацију. Свидела ми се се и то што се преподневне и послеподневне смене мењају на месечном нивоу. То помаже ученицима да имају времена за себе и неке друге активности које нису уско везане за школске обавезе – напомиње наша саговорница.

Храна је, такође, једно од нових искустава за младу Италијанку.

-Од свега што сам пробала посебно су ми се свиделе мусака и сарма. Потрудићу се да научим како се праве, иако баш нисам нека куварица, како бих када се вратим својој породици припремила ова јела – додаје Софија Анибало.

Ноћни живот сличан је и у Сијени и у Кикинди.

-Не излазим пуно, иако сам се одлично провела у кикиндским кафићима. Док сам у Србији планирам да одем до Београда, Суботице и у Нови Бечеј где имам пријатеље – открила нам је Софија.

Богдан Дејановић иде са Софијом у разред и како каже ту је да јој помогне да се лакше снађе у новој средини.

-Софија јако брзо учи српски језик и тражи да са њом причамо на нашем језику. Свиђа јој се рад у тиму и интересује се за све што је везано за нашу историју и културу. Њен најјачи утисак о Кикинди јесте ова равница, пошто долази из краја који је окружен брдима и планинама. Исто тако темпо живота је право откровење за њу с обзиром на то да се у њеном родном граду живи пуно брже него код нас – сазнајемо од Дејановића.

Пошто заврши средњу школу у Италији наша гошћа жели да упише криминологију на факултету.

А.Ђ.

asfaltiranje-1

Реконструкција дела улице Михајла Пупина приводи се крају, а у оквиру радова данас су асфалтирани коловози у улици Браће Татић од Михајла Пупина до Косовске и у улици Угљеше Терзина, такође од Михајла Пупина до Косовске.

Становници овог дела града са којима смо разговарали задовољни су новим асфалтом и изгледом улица.

-Обрадовали смо се изградњи тржног центра јер је овај део града добио нови и лепши изглед. Видимо да се приводи крају и реконструкција Михајла Пупина улице, нисмо знали да ће и ове две бочне бити уређене, пријатно смо изненађени- прокоментарисала је суграђанка.

 

Подсетимо, реконструкција улице Михајла Пупина, од Светосавске до улице Јована Јовановића Змаја, код новоизграђеног тржног центра Нест, приводи се крају. Завршена је реконструкција коловоза, изградња пешачке стазе и атмосферске канализације, замењене водоводне цеви.

Новина је и то да је део улице Браће Татић, од Косовске до Михајла Пупина од средина новембра прошле године једносмеран, па надлежни апелују на возаче да се придржавају прописа- јер многи то не чине.

 

naucni-klub-csu-(6)

У Центру за стручно усавршавање и Научном клубу у току је „Научни камп“ за децу од 6 до 12 година. Камп пружа прилику за развој креативности, истраживање нових знања и забаву кроз едукативне радионице. Јована Милићев, ученица је трећег разреда ОШ „Свети Сава“.

-Пријавила сам се јер желим да научим нешто ново током распуста. Радионице су занимљиве и потпуно другачије од онога како радио у школи. Пуно тога сам научила – открила нам је Јована.

Марко Марков похађа ОШ „Ђура Јакшић“ и у четвртом је разреду.

-Све што смо до сада радили је занимљиво, а за „Научни камп“ пријавио сам се јер могу да стекнем нова искуства, али и да упознам нове другаре. Највише ми се свидело што смо, захваљујући вештачкој интелигенцији, могли да разговарамо са композиторима – казао је Марко.

У оквиру програма „Кавез тражи птицу“, васпитачица Софија Јегарски организоваће занимљив садржај са циљем развоја когнитивне, моторичке и ликовно-визуелне вештине, уз изложбу птица станарица и естетско процењивање.

-Циљ је да деца више науче о птицама станарицама, као и да видимо да ли се зна зашто птице одлазе на југ, причали смо, певали и упознали се. Израђивали смо кавезе, као у птице у и на кавезу, а прве асоцијације на птице смо записивали и од тога направили изложбу. Екологија је најфреквентнија реч на планети и деца треба да знају шта она значи – истакла је Софија Јегарски.

Све радионице, које се организују 8, 9. и 10. јануара су бесплатне, а интересовање предшколаца и основаца је велико, сазнајемо од Виолете Мицковски из Центра за стручно усавршавање.

-Имамо око тридесетак заинтересованих за сваку радионицу. Првог дана имали смо програм „Мој интервју са композитором“ који је водила Андреа Давид, а деца су истраживала музичку историју и упознала велике композиторе. Уз помоћ интернетских извора и вештачке интелигенције, направила су и интервју са композиторима. Радионицу „Неуроиграрије“ реализовала је Маријана Бјелић, а њен циљ био је да путем разних вежби за фокус и концентрацију деца развијају пажњу, креативност и социјалне вештине – додала је Валентина Мицковски.

Организована је и зимска радионица у глини „Орнамент“ са Игором Смиљанићем током које су учесници имали прилику да се упознају са различитим врстама орнамента кроз историју уметности и да стварају своја уметничка дела у глини. Сутра, 10. јануара Гордана Рацков и Арпад Пастор упознаће децу са програмирањем дигиталног другара „Микробит“ уз помоћ микробит плочица, учесници ће учити основе логике, алгоритамског размишљања и решавања проблема, развијајући важне техничке вештине. У оквиру радионице „Магични бројеви“, деца ће се упознати са визуелним програмирањем и начинима за управљање дигиталним уређајем.

А.Ђ.

467185840-1569592590351245-4032483236567127320-n

Анђелија Ранков имала је само девет година када су Жарка Трећакова, тог Крвавог јануара у дворишту Курије стрељали фашисти и када је њена породица са двојицом браће и мајком остала без оца.

– Преко ноћи су их довезли из Зрењанина и ујутру су их извели овде у двориште. Он је давао новчаник са сликама деце и новцем мом ујаку који је био ту, али ујак није смео да приђе. Немци су му рекли да се окрене, није хтео. Пуцали су му у груди и главу. Имао је 46 година – прича Анђелија.

Са несмањеним болом, тешка корака данас је на спомен-плочу положила венац свом оцу, једном од 39 стрељаних те ратне 1942. године у знак одмазде због убиства тројице припадника немачке пољске полиције на путу Кикинда-Башаид, августа 1941.

Деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре погубљена су 3. јануара – шесторица су били партизани, док су тројица страдала јер су били оптужени као помагачи. Још 30 антифашиста убијено је, на истом месту, 9. јануара – 21 Кикинђанин и деветоро Мокринчана, међу којима и четири жене. Немачка војска оптужила их је да су били чланови Савеза комунистичке омладине Југославије и Комунистичке партије Југославије, да су били партизански курири, да су скривали илегалце и преносили оружје.

Полагањем венаца и парастосом, данас су обележене 83 године од ових трагичних догађаја. Поред потомака погинулих, венце су положили представници Града, борачких организација, Министарства одбране и Полиције.

Сваке године од заборава чувамо борце за слободу и невино страдале, рекао је градоначелник Младен Богдан.

– Сећајући се погинулих, одајемо им поштовање за оно што су нам оставили, да чувамо и унапређујемо – навео је Богдан. – Историја нас учи да морамо да будемо јединствени, да се заједнички боримо за нашу Кикинду, да будемо на правој страни историје, на српској страни, на страни православља, јер само тако можемо да се одбранимо од великих изазова и опасности које су пред нама.

Свештеник Мирослав Бубало истакао је да носимо велики дуг од страдалих и сећамо их се у молитвама јер су за свој народ и државу дали оно највредније.

Одавање помена погинулима дужност је и част која се преноси наредним генерацијама, речено је на скупу.

С. В. О.

rusko-selo-1

У Месној заједници Руско Село задовољни су урађеним у прошлој години. Живот у селу функционише без икаквих проблема, а настављени су и важни пројекти. Пуно тога урађено је на будућем парку у центру села. Засађено је око 200 младица лишћарских и четинарских садница на површини од два хектара.

– Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове. Надамо се да ће игралишта наредне године имати своју намену – истакао је председник Савета МЗ Душан Марјановић.

 

У ОШ „Глигорије Попов“ санирана је котларница и замењен је котао за грејање за шта су средства, 12,5 милиона обезбедили Министарство за заштиту животне средине и локална самоуправа.

-Овим је решен озбиљан проблем који је школа имала. Котао који је постављен је аутоматизован и умногоме су бољи услови за одвијање наставе. Адаптиран је и бунар на стадиону клуба „Црвена звезда“, постављене је нови систем за заливање, а добијене су и нове столице на трибинама у чему нам је помагао Фудбалски савез Србије – додао је наш саговорник.

Искрчени су канали у улици Соње Маринковић према магистралном путу, а уређен је и ободни канал, важан за одводњавање вишка воде и подземних вода. Очишћена и дивља депонија која деценијама уназад ствара проблеме јер се више пута током године чисти.

 

 

-Санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, треба да започне од уређења крова и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање значајног објекта у центру села. Потрудићемо се и да асфалтирамо најлошије саобраћајнице у селу, али и да се заложимо за адаптацију наше школе – закључио је Душан Марјановић.

Министарство за бригу о селу обезбедило је 5,1 милион динара за сређивање омладинске сале Дома омладине. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. Биће купљена нова аудио опрема: звучници, носачи и миксета. Осим тога, купиће се нови столови и столице.

А.Ђ.

neosedlani-konji-(2)

Трка неоследаних коња у Мокрину за Божић традиција је дуга више од 120 година. И ове, у присуству великог броја гледалаца такмичило се шест јахача. Победник је Лазар Адмов, други је на циљ стигао Василије Јанић, а треће место заузео је Паја Беланчић.

Организатор је Коњички клуб из Мокрина у сарадњи са Месном заједницом. Божићна трка неоседланих коња организује се код Бакарне ћуприје. Одржава се сваке године првог дана Божића без обзира на то какво је време.

Јахачи се  такмиче у три трке, а циљ је да, на неоседланим коњима, што брже стигну до замишљеног циља. Трка се најављује хицима из ловачке пушке. Није познато ко је устоличио ову трку, али по сећањима времешних Мокринчана континуирано су почеле да се одржавају уочи Првог светског рата. Надметање је уједно и сећање на ратнике из Мокрина чуваре потиске границе који су јахали неоседлане и неукротиве коње.Мокрин је једино место у Банату у ком се одржавају овакве трке. Још се памти и препричава надметање из 1963. године када је температура била минус 30 степени.

А.Ђ.

bozic-cesnica-(11)

Велики број верника окупио се у цркви Светог Николе на Божићној литургији. Након причешћа освештана је и ломљена је чесница која је даривана окупљенима.

Протојереј Мирослав Бубало честитао је Божић поздравом мир Божији, Христос се роди.

-Христос се рађа славите, Христос с небеса долази, каже песма и то је разлог што славимо јер нисмо више робови, како стоји у посланици апостола Павла, него смо деца Божија, Христовим усиновљењем – рекао је свештеник Бубало.

Чесница, пречника 1,7 метара направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју. У њој је било пет новчића златник и сребрењака и према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Најсјанији новчић добио је Никола Сивчев (27) из Кикинде.

-Долазим читаву деценију на Божићну литургију. Увек узмем чесницу и ово је први пут да сам извукао новчић и то златник. Много ми значи и веома сам срећан и сигуран сам да ће ова година за мене бити пуна успеха – истакао је Никола Сивчев.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Андреи Тунић (25).

-Сваке године долазим на Литургију за Божић. Добила сам сребрењак и први пут да сам извукла новчић. Ове године завршила сам факултет тако да се надам да ће ми ово донети срећу у даљем животу – додала је Андреа Тунић.

Суграђанин Мићо Тегелтија први пут је присуствовао Литургији у храму.

-У чесници сам пронашао сребрењак. Верујем да ће и донети срећу – казао је Тегелтија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Душан Попесков чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтан Тот.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Желим да нам Божић донесе благостање, мир и љубав у наш град и наше домове. Више него икад потребно је да будемо јединствени, да смо заједно, да имамо снаге и помажемо једни друге како би све што желимо и постигли. Свима нама нека од Божића до Божића, свака година буде просперитетнија, боља и успешнија – навео је први човек града.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница.

A.Ђ.