Град

Банатски-фрустук-(5)

На дан централне манифестације 39. “Дана лудаје”, када се мере лудаје и Кикинда дочекује госте са свих страна, у раним преподневним сатима највећа посета била је, очекивано, у делу на којем се нудио „Банатски фруштук“.

Чланови удружења и организација из града и околине поново су се потрудили да понуде најбоље аутохтоне гастрономске специјалитете.

На тезги Удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша била је једна од најразноврснијих понуда и једино овде смо пронашли гибанчице.

– Имамо хлеба и масти са домаћим хлебом који смо сами умесили. Донели смо и лепиње, гибанчице са сиром, пите са сиром и лудајом и све се лепо продаје – рекла је Даринка Коломпар.

У Активу жена СУБНОР-а потрудили су се да припреме и нешто ново.

– Имамо колаче од смокве и меда и, наравно, пите са лудајом, слатке и слане пројице, кифлице, и хлеба и масти – каже Милена Ћујановић, председница Актива. – Сваке године се одазовемо и будемо овде два дана.

Пажњу посетилаца привукла је и једина „мушка“ тезга на којој су нам се момци из Удружења „Банатски кулинари“ похвалили специјалитетима које сами праве.

– Сваке године смо на „Данима лудаје“ са својим производима, сви чланови нашег удружења су млади и нема жена. Сами правимо мајушку, крвавицу, шварглу, чварке, обарили смо кромпир и јаја и то  је наш прави банатски доручак. Имамо и природни сок од јабуке, без шећера – рекао нам  је Јанош Кала, члан Удружења. – Као и сваке године, продаја одлично иде, али сутра нећемо бити ту, јер на Старом језеру учествујемо на такмичењу у кувању рибље чорбе.

Из других градова стигли су произвођачи меда, а у понуди су биле и домаће штрудле са маком, орасима и рогачем. Штанд Певачке групе „Мелизми“ поново је једини био пун гомбоца и чикова, а своју понуду специјалитета имале су и гошће из Румуније.

Кулинаре на „Банатском фруштуку“ обишли су и поздравили градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа за обтразовање, Тихомир Фаркаш.

Уколико сте данас пропустили да фруштукујете онако како се то ради у Банату, за то ћете имати прилику и сутра, од 10 сати, на централном делу трга.

С. В. О.

мини-сајам-предузетника-2024-(1)

У оквиру „Дана лудаја” отворен је 17. Мини сајам предузетника. Организатор је Опште удружење предузетника, а циљ је афирмација, пре свега, локалних произвођача. Током два дана своје производе изложило је 55 предузетника. Сајам је отворио председник Привредне коморе Војводине Владимир Гак.

-Предузетници су економски покретачи друштва и у односу на 2022. годину њихов број порастао је за четири одсто. Сви заједно морамо да радимо како би их било још више и Привредна комора Војводине отворена је за сваког предузетника и привредника. Трудимо се да афирмишемо наше предузетнике у другим државама како би пласирали робу, а посебно подржавамо женско предузетништво – истакао је Гак.

Сајам је посетио и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, као и представници Привредне коморе Србије, Кикинде, Добоја, Сремске Митровице, Суботице, Новог Сада, Сомбора, Зрењанина, Темишвара, Мађарске. Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника навела је да су овакви догађаји прилика за афирмацију малих предузетника.

-Локална самоуправа годинама уназад подржава локалне предузетнике и уз подстицаје и субвенције помажу им да развијају производњу и буду видљивији. Важно нам је да их сачувамо на тржишту, али и да им покажемо колико су нам важни. Посебан акценат је на социјалном и женском предузетништву које све више узима маха. Оваква сајамска манифестација одлична је прилика да се размене искуства, да предузетници постану видљивији купцима, да се међусобно повежу – додала је Дијана Јакшић Киурски.

Синиша Пашић рекао је да је, као једини привредни догађај ове врсте у граду, Мини сајам предузетника веома важан.

-Произвођачи су искористили прилику да изложе своје производе и представе се грађанима и гостима града, као и  да остваре важне контакте. Сваке године сајам има све више излагача и интересовање је све веће – истакао је Синиша Пашић, председник Општег удружења предузетника.

Излагали су и госте из Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске који су расположени за дугорочнију сарадњу. Мини сајам предузетника подржали су Град Кикинда и Привредне коморе Србије и Војводине.

А.Ђ.

Карлеуса-(2)

Наступ Јелене Карлеуше другог дана 39. „Дана лудаје“ потпуно је напунио кикиндски Трг.

– Никада нисам ни била ни певала у Кикинди, али надам се да ће бити жестоко, рекла је Карлеуша пре наступа. – Прошла година ми је била турбулентна, издала сам два албума после велике дискографске паузе, а ова година је круна свега што сам радила пуне три деценије и онога што сам стварала за моју публику. Ништа мање нисам ни очекивала. Ипак, још увек имам узбуђење првог наступа у градовима у којима нисам била до сада и захвална сам мојим фановима који ме  свуда дочекују у великом броју.

Без обзира на све ветрове и олује, публика је та која даје последњи суд. Сви моји стари хитови оживљавају на новим друштвеним мрежама и постају поново велики хитови међу публиком која се није била ни родила када су песме настале. Оне сада живе нове животе, поред нових песама. Нова, млада публика ме и не доживљава као старијег извођача и увек их има много на мојим наступима.

Управо тако било је и вечерас. Јелена Карлеуша наступила је у маниру највећих светских звезда. У првим редовима били су тинејџери који су  отпевали све хитове са певачицом коју су немачки „Фоцус“ и амерички “W” магазин назвали „балканском Мадоном” и „српском Лејди Гагом”.

С. В. О.

карневал-насловна

Костимирани малишана из вртића Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, њих 430 и  њихових другари из Стокхолма прошетали су Градским тргом и послали најлепшу слику из Кикинде. Карневал су пратили  добошари и акробате на штулама. Обучени у костиме од плодова јесени предшколци су поносно позвали своје суграђане, али и госте нашег града на „Дане лудаје“.

-Српско удружење „Солна“ из Шведске први пут се придружило „Данима лудаје“. Као учесници карневала одушевљени смо лепотом Кикинде и манифестације која слави вашу лудају. Дошли смо са двадесетак деце, чланова фолклорне секције, која су се представила српским играма.  Утисци су нам  више него добри и надам се да ћемо и наредне године бити део ваше прелепе манифестације. Исто тако очекујемо и узвратну посету – истакла је Драгана Беко, председница удружења „Солна“.

Као и ранијих и ове године маме и баке, заједно са децом  васпитачима потрудили су се да костими буду савршени.

-Наранџасти карневал маскираних предшколаца на најлепши начин представља „Дане лудаје“. Посебно нам је драго што смо ове године имали прилику да угостимо другаре из Шведске који су први пут имали прилику да  буду део наше највеће манифестације – рекла  је Кристина Дрљић, директорица ПУ „Драгољуб Удицки“.

Малишане маскиране у лудаје, принцезе, сунцокрете, каубоје, индијанце, испред Градске куће  дочекао је градоначелник Никола Лукач са својим сарадницима. Деца су га позвала на своју журку, Киндербал, у дворишту Курије.

-Поворка предшколца најлепши је украс „Дана лудаја“. Уједно, ово је начин да традицију пренесемо на најмлађе и да они буду ти који ће једног дана организовати нашу најзначајнију манифестацију. На овај начин славимо заједништво и указујемо да је породица кључ свега и да су нам деца најважнија – навео је градоначелник Лукач.

Поред чланова позоришта „Лане“, журку малишана обогатили су и циркусанти.

А.Ђ.

 

ГИЗ-(2)

Унапређење сарадње са дијаспором, примена добре праксе из иностранства у локалу и разматрање потенцијала будуће сарадње са Кикинђанима који живе и раде у дијаспори, биле су неке од тема на данас одржаном округлом столу у оквиру пројекта “Миграције у контексту развоја” који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).

На састанку одржаном у Центру за стручно усавршавање представљен је и локални миграциони профил града, а Кикинђани из дијаспоре упознали су се са напорима које Град улаже у бољу сарадњу на овој релацији.

– Пројектом, започетим у априлу, који спроводимо у вашем граду и у општини Звездара, желели смо да покажемо колики може да буде и јесте значај дијаспоре за развој локалне самоуправе. У миграционом профилу који смо израдили садржане су све карактеристике миграционих процеса, а овај округли сто је завршетак пројекта и на њему разговарамо о томе како људи из дијаспоре виде своју везу са локалном самоуправом и обрнуто, где локална самоуправа види простор за њихово ангажовање – рекла је Даница Шантић, редовни професор на Географском факултету у Београду и консултант у пројекту.

Учеснике округлог стола поздравио је градоначелник Никола Лукач,

– Уверен сам да и Кикинђани који више не живе у свом граду, желе да допринесу његовом бољитку – рекао је Лукач. – Нама ће овај пројекат много значити како бисмо унапредили привредне, спортске и културне конекције са дијаспором и да бисмо њихова квалитетна искуства и примере добре праксе имплементирали на локалном нивоу.

Жељко Раду, члан Градског већа задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права оценио је да је учешће Града у пројекту ГИЗ-а веома значајно.

– Овај округли сто са нашом дијаспором показатељ је да је Немачка организација за међународну сарадњу у Србији један од најзначајнијих стратешких партнера Града, што се показало и у овом и у претходним пројектима. Надам се да ће са овог састанка проистећи нове сарадње и идеје које ће поспешити локални развој – изјавио је Раду.

Поред представника дијаспоре који тренутно бораве у Кикинди, у дискусији су учествовали и саговорници путем интернет конекције. Учесници су изнели које су њихове потребе и како виде своје укључивање у одрживи развој локалне заједнице.

Организатор, Немачка организација за међународну сарадњу пројекат је спровела у оквиру свог глобалног програма „Миграције у контексту развоја“.

С. В. О.

најсладја-лудаја-2024-(1)

Удружење „Кикиндска лудаја“ другу годину заредом организовало је надметање за најслађу кикиндску лудају, тамбурицу. На такмичењу је учествовало осам произвођача, а прву награду освојио је суграђанин Драган Томић чија лудаја је имала 11,6 одсто шећера у чије име је нагарду преузела унука. Друго место припало је Мирку Суботићу који лудаје узгаја на воћњаку ка Накову.

-Дугогодшњи сам узгајивач кикиндске лудаје, а за ову годину могу да каже да је била веома тешка. Суша је уништила доста рода, а оно што је остало имаћемо за кућну употребу, али и за семе за наредну годину. Имали смо и беле лудаје, али од њих ништа није остало. Нисам очекивао ову награду и да ће лудаје имати добру сласт – сазнајемо од Томића.

Елеонора Ердељи из Бачких винограда, која своје производе продаје на кикидској пијаци, заузела је треће место-

-Ове године узгајали смо само „тамбурице“ за разлику од претходних када смо имали више сорти лудаја. Ово је и потврда квалитета да добро радимо наш посао. Суша, поготово на песковитом терену, какав је наш значајно је утицала на род. Иако лудаје имају мање шећера, лепше су и пуније, са тањом љуском – додала је Елеонора Ердељи

Додели награда присуствовао је градоначелник Никола Лукач са сарадницима који се овом приликом захвалио учесницима и додао да ће локална самоуправа радити на томе да подстакне суграђане да производе лудаје, као и да од њих праве разне производе.

Никола Крнић, председник удружења „Кикиндска лудаја“ истиче да је циљ промоција највеће градске манифестације, али и лудаје за коју се удружење залаже да носи назив кикиндска.

-Уз помоћ уређаја рефлактометра одредило смо колико која лудаја има природног шећера односно брикса, што је јединца мере. За лудају је то и максимална количина шећера. Наш циљ је да се увећа производња кикиндске лудаје. Ове године имали смо доста сунца које повољно утиче на лудаје и ко је заливао може да се нада и добром роду– појаснио је Крнић.

Сваке године „Дани лудаје“ се унапређују и такмичње у најслађој лудаји допринеће да кикиндска манифестација има још једну категорију за надметање. Награде су путовања тако да ће првопласирани отићи на викенд за двоје у Жагубици, другопласирани у Сомбор, а трећепласирана у Вршац. Додељени су и ваучери у износу од 5.000 динара за куповину у компанији „Ананас“.

А.Ђ.

 

 

мамутица

Програми 39. „Дана лудаје“ обухватају и изложбе и садржаје доступне сваког дана у току трајања манифестације.

Поред сталне поставке Народног музеја, у Галерији је у току изложба ликовних радова др Милорада Степанова и студената Високе школе струковних студија за образовање васпитача. Назив изложбе је „Од поЕтике до методике“.

У Галерији Нова у току је гостујућа изложба Природњачког музеја у Београду, „Биљке као зачин – у царству мириса, укуса и боја“. Музеј је отворен од 10 до 20 сати, осим у недељу, када ће радити од 10 до 14 сати.

Млин „Сувача“ отворио је врата за посетиоце и у току „Дана лудаје“. Радно време је: у петак од 10 до 16, у суботу од 10 до 18 и у недељу од 10 до 14 сати.

У дворишту Атељеа „Тера“ стална поставка „Парк скулптура“, отворена је сваког дана од 9 до 17 сати. Изложба „Задње двориште“ Владимира Илића у Галерији на тргу може се посетити од 9 до 20 сати.

У салону „Териног“ музеја, у кругу некадашње касарне, у петак и суботу од 10 до 19, и у недељу од 12 до 16 сати, доступна је изложба Виде Станисавац Вујчић, „Гола Маја“.

Изложба ликовних радова предшколаца и основаца „Плодови јесени“, насталих по конкурсу Туристичке организације, постављена је у Народној библиотеци „Јован Поповић“ и отворена је сваког дана у току манифестације, од 9 до 19 сати.

С. В. О.

Стефанија-и-Владимир-(6)

Част да отворе вечерњи концертни програм 39. „Дана лудаје“ имали су управо наши суграђани, млади талентовани музичари, виолинисткиња Стефанија Удицки и соло певач Владимир Јакшић.

Обоје су дипломирали на Музичкој академији у Љубљани, а Стефанија је, после студијског боравка у Барселони, прошле недеље одбранила и мастер на свом факултету. Основно музичко школовање започела је у Кикинди, а завршила га у Школи за музичке таленте у Ћуприји, где је и матурирала.

– Први пут наступам на „Данима лудаје“ и то ме јако радује. Још из детињства ову манифестацију памтим као срећу. Покушали смо да је повежемо са избором  композиција, да изаберемо разнолик и занимљив програм – рекла је Стефанија.

У пратњи Гудачког камерног оркестра под руководством Александре Крчмар који је окупио музичаре из Љубљане, Новог Сада и Београда, Стефанија је маестрално извела „Шиндлерову листу“ Ханса Цимера, други став Франкове Сонате, „Либер танго“ Пиацоле и Рахмањинову „Вокализу“ за гудачки оркестар и соло виолину.

Вечерашњи концерт за младог Владимира Јакшића носи и посебне успомене.

– У Кикинди сам завршио основну школу, а Средњу музичку у Зрењанину. Од малена ми је била жеља да поново наступам на „Данима лудаје“ јер сам, као дете, био на овој сцени са Хорићем „Чуперак“ – каже Владимир. – Веома ми је драго што ћу, пред својим суграђанима, сада наступити као формиран певач.

Свој изузетан таленат, Владимир је представио извођењем арија из дела Моцарта, Пучинија, Вердија и Жоржа Бизеа.

Концерту је присуствовао веома велики број Кикинђана, као и градски челници, а младе музичаре је, пре наступа, поздравио градоначелник Никола Лукач.

– Велика ми је част и задовољство што се ово двоје младих људи први пут својим Кикинђанима представљају на овакав начин. Овим и ми показујемо да ценимо све што су Стефанија и Владимир постигли као талентовани и перспективни млади људи. Њихов град их подржава да у животу достигну жељене циљеве и верујем да ће им ово бити подстрек за даље успехе – рекао је Лукач.

Почаствовани су вечерас били и Кикинђани јер Стефанија и Владимир, на путу стварања европских каријера, не заборављају свој град и враћају му се на најлепши начин.

С. В. О.

наградјени-радови-лудаје-(3)

Поводом „Дана лудаје“ Туристичка организација града расписала је конкурс за најбоље литерарне, ликовне и видео радове на тему „Плодови јесени“. Тим поводом у Народној библиотеци организована је додела награда за предшколце, ученике основних и средњих школа чији радови су заслужили похвале и ваучере.

Андреј Мацура, ученик трећег разреда ОШ „Славко Родић“ освојио је прво место на литерарном конкурсу.

-Написао сам песму „Лудајине боје“. Потрудио сам се да напишем духовиту песму и жири је то препознао  -рекао је Андреј.

Награда за најбољи ликови рад припала је Лени Давидовић, ученици ОШ „Жарко Зрењанин“.

-Насликала сам лудаје које сам сенчила. То је техника којом највише волим да стварам. Волим да цртам и то ми је најдражи хоби – додала је Лена.

Прво место у видео продукцији освојили су ђаци ОШ „Славко Родић“ из Банатског Великог Села и Економско-трговинске школе.

-У изради видеа учествовало је више нас. Снимили смо кратак филм од два минута о томе како је бундева постала лудаја са мноштвом кадрова јер смо били инспирисани нашом традиционалном манифестацијом – сазнали смо од Александра Бајић из школе „Славко Родић“.

Признања је уручио Тихомир Фаркаш, члан Градског већа.

-Драго ми је што је велики број деце из вртића, али и школараца учествовао у овом конкурсу. То показује колико имамо креативне деце и младих у граду и ово је још један начин да покажемо колико сви волимо „Дане лудаје“ – навео је Фаркаш.

Управо деце и млади су најбољи промотери највеће кикиндске манифестације.

-Радујемо се што и ову годину „Дане лудаје“ започињемо доделом награда и проглашењем најбољих радова. Инспирације не мањака када су тема лудаје и то нам деца и млади из године у годину показују – додала је Маријана Мирков из Туристичке организације.

На конкурс је стигло око 200 ликовних радова, а сличан број је и литерарних радова који су оцењивани.

А.Ђ.

Наково-Лунга

Радно време прелаза Наково – Лунга, на граници са Румунијом биће продужено током трајања “Дана лудаје” у Кикинди, саопштено је са овог граничног прелаза.

Прелаз ће радити од петка, 20 септембра, од 7 сати ујутро, непрекидно до недеље, 22. септембра, до 24 сата.