August 12, 2026

Град

GUSKOVI

U toku 39. Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova: Ostalo osam najboljih

Aleksandra Djuran January 14, 2025

Kao i svake zime, nedelje u Mokrinu rezervisane su za gusane. Ove godine nadmetanja su počela 15. decembra i u kategoriji seniora stiglo se do četvrtfinala, saznajemo Živica Terzić, predsednik udruženja „Belo pero”. Na samom početku bilo ih je 30.

-Od starih šampiona u naredno kolo nadmetanja prošli su Rodac, Aleksandra Adamova, Spasoje vlasnika Milana Dražića koji je bio prvi u ligi mladih pre dve godine, kao i Mistral, Danijela Ognjanova nekadašnji šampion lige dvogodaca koji sada ima pet godina – napominje Terzić.

U ligi dvogodaca nadmetanje je počelo 39 guskova i osam najboljih za dve nedelje takmičiće se u četvrtfinalu. Kada je reč o ligi mladih oni takmičenje počinju u nedelju.

-Kod mladih takmičenje počinje kasnije. U ovoj kategoriji ima 62 gusana – napominje naš sagovornik.

U ovogodišnjem, 39. Svetskom prvenstvu u nadmetanju guskova nije bilo iznenađenja.

-I ove godine imamo dosta novih takmičara, mladih i dece, što je važno jer će oni nastaviti tradiciju koja traje bezmalo pa četiri decenije. Polufinalna nadmetanja su polovinom februara, a finale je poslednje nedelje i pada 23. februara – kaže Terzić.

Pripreme za borbe čuvenih mokrinskih gusana traju 365 dana u godini. Ljubitelji ovih pernatih životinja ističu da je važno je da gusan vodi „sportski” život i to naročito od prve do sedme godine života kada se najbolje nadmeću.

A.Đ.

asfaltiranje-ugljese-terzin-(4)

(VIDEO) Asfaltirani delovi ulica Braće Tatić i Uglješe Terzin: Počinje izgradnja pristupnog puta i parkinga u Bloku A

Aleksandra Djuran January 14, 2025

Privodi se kraju asfaltiranje dela ulice Uglješa Terzina u dužini od 270 metara od Mihajla Pupina do Kosovske. Da su stanovnici ovog dela grada prijatno iznenađeni potvrdila nam je i Anka Vasiljev.

-Nismo znali da ćemo dobiti novi kolovoz i svi smo zadovoljni zbog toga. Trebalo je sanirati asfalt koji je bio loš i sada je to i urađeno. U blizini je i tržni centar sa odličnom ponudom. Vidi se da se radi i gradi. Ovaj deo grada je oživeo i drago mi je zbog toga – kazala je Anka Vasiljev.

Gradilište su posetili gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Miroslav Dučić.

-Osim dela ulice Uglješe Terzin, asfaltirano je 270 metara u delu ulice Braće Tatić, takođe od Mihajla Pupina do Kosovske. Radovi su završeni za nešto više od nedelju dana. Meštani ovog dela grada čekaju dugo na sanaciju kolovoza i moram da im zahvalim na strpljenju i razumevanju. Svi su pozitivno reagovali kada su videli mašine jer radovi nisu bili najavljeni – istakao je gradonačelnik Bogdan.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Završeni su kompletni radovi u ulici Mihajla Pupina od u dužini od 340 metara, od Svetosavske do ulice Jovana Jovanovića Zmaja.

-Osim samog kolovoza izgrađene su nove pešačke staze od behaton ploča, a postavljeni su i novi kolski ulazi ispred svake kuće. Izgrađena je i atmosferska kanalizacija čime je rešen problem sakupljanja površinskih voda– naveo je Mladen Bogdan.

Izvođač je „Graditelj“, a u kompletne radove uloženo je više od 90 miliona dinara.

-I u narednom periodu nastavićemo sa ulaganjima u infrastrukturu. Narednih dana započeće asfaltiranje pristupnog puta i parkinga u Bloku A u Mikronaselju ukupne površine 1.300 metara kvadratnih, u okviru kog očekujemo dvadesetak mesta za parkiranje. U toku je uređenje i zelenih površina, a čim vremenske prilike dozvole uradiće se i horizontalna signalizacija – precizirao je prvi čovek grada.

A.Đ.

vrtici

Za decu celodnevnog boravka počelo drugo polugodište, zabavišta i škole na raspustu do 20. januara

Aleksandra Djuran January 14, 2025

Za mališane koji pohađaju celodnevni boravak u vrtićima Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ danas  je počelo drugo polugodište. Za decu koja pohađaju zabavište drugo polugodište počeće u ponedeljk, 20. januara.

Drugo polugodište za osnovce i srednjoškolce, nakon zimskog raspusta, Za učenike osmog razreda nastavna godina završava se 30. maja, dok đaci od prvog do sedmog razreda nastavu završiti 13. juna. Maturanti gimnazija završavaju 23. maja, a učenici stručnih škola 30. maja. Ostali srednjoškolci nastavu završavaju 20. juna 2025. godine.

Paketici-veterani-(10)

(VIDEO) Tradicionalna akcija Udruženja Srpski ratni veterani – paketići za najmlađe povodom Srpske nove godine

Igor Crnogorac January 13, 2025

Uoči Srpske nove godine, Udruženje Srpski ratni veterani, po 11. put, organizovalo je danas podelu paketića deci svojih članova. Ove godine darivano je čak 150 mališana, a događaj je upriličen uz podršku Grada Kikinde, Turističke organizacije, Narodnog pozorišta i Predškolske ustanove.

– Ovo je jedna od naših najlepših akcija, jer deca treba da znaju i da budu ponosna što su njihovi roditelji bili na braniku otadžbine – istakao je predsednik Udruženja, Vladimir Radojčić.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Paketiće su dobila deca do 14 godina, kao i deca sa posebnim potrebama, bez obzira na uzrast. Pre same podele poklona, mališani su uživali u predstavi „Novogodišnje šumske želje,“ koju su pripremili vaspitači vrtića „Miki“. Publika je bila oduševljena, a osmaci poput Aleksandre Kljajić rado su podelili svoje utiske.

– Volim da dobijem paketić, uvek je lep, a predstave su svake godine jako zanimljive – kaže Aleksandra.

Među najmlađima bio je i šestogodišnji Stefan Poznan koji je u Pozorište došao s tatom Duškom. S nestrpljenjem je očekivao svoj poklon.

– Ovo mi je drugi put da dobijam paketić ovde. Radujem se jer sigurno ima slatkiša i igračaka, možda čak i autića na daljinski – rekao nam je Stefan.

Podršku ovoj humanitarnoj akciji pružila je, i ovoga puta, lokalna samouprava.

– Grad svake godine pomaže organizaciju obezbeđivanjem paketića. Ovo je najmanje što možemo da učinimo za ratne veterane i njihovu decu – naglasio je član Gradskog veća, Željko Radu.

Skupu je prisustvovao i predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih Vojvodine i član Udruženja Srpski ratni veterani, Ivan Kljajić.

– Svake godine se trudimo da obradujemo što više dece – naveo je Kljajić. – Ovo nije samo podela poklona, već način da pokažemo zahvalnost i brigu prema porodicama ratnih veterana.

Predsednik Rezervnih vojnih starešina i, takođe, član Udruženja Srpski ratni veterani, Milan Vejin, istakao je važnost pažnje koju borci dobijaju.

– Ova akcija je dokaz da se vodi računa o borcima. Zahvaljujući državi, njihov status sada je znatno unapređen – ocenio je Vejin.

Ovakvi događaji nisu samo prilika za darivanje već i za podsećanje na vrednosti zajedništva i poštovanja prema onima koji su branili svoju zemlju. Uz radost dece, još jednom je potvrđeno da ovakve akcije imaju nemerljiv značaj za porodice i zajednicu.

S. V. O.

zajednicka-kosovo

(VIDEO) Košarkaši „Centra“ iz Kosovske Mitrovice na pripremama u Kikindi: Najlepše utiske nose iz našeg grada

Aleksandra Djuran January 13, 2025

U sedmodnevnoj poseti Kikindi su košarkaši kluba „Centar“ iz Kosovske Mitrovice, u okviru zimskih priprema. Ovim je nastavljena saradnja sa Košarkaškim klubom „Velika Kikinda“, krunisana potpisivanjem ugovora o bratimljenju u Kikindi 2023 godine.

Košarkaši i košarkašice sa Kosova i Metohije, njih 43, uzrasta od osam do 40 godina, pored treninga i utakmica imali su priliku da upoznaju istorijske, kulturne i turističke znamenitosti našeg grada. Teodora Jelić (11) košarku trenira četiri godine.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

-Kikinda je svetski poznata i lokalna istorija na mene je ostavila najveći utisak. Posebno mi se svideo skelet mamutice Kike koji sam prvi put videla – istakla je Teodora.

Viktor Miladinović ima 12 godina i drugi put je na severu Banata.

-Svim drugarima u Kosovskoj Mitrovici pričao sam o vašem gradu i koliko mi je lepo bilo prvi put. Sada im nosim još lepih priča o drugarima koje sam stekao i o utakmicama koje smo odigrali. Najviše mi se svidela najlepša ulica u Srbiji, a 22. u svetu – saznali smo od Viktora.

Srđan Komadina, kapiten seniorske ekipe već je boravio u Kikindi.

-Dočekani smo kao braća i sestre, a posebno je zadovoljstvo što se svi koje smo sreli interesuju za nas kako živimo u Kosovskoj Mitrovici. Isto tako bilo je i puno iskrenog interesovanja vezanih za kulturno baštinu Kosova i Metohije koja ima izuzetnu vrednost za sve Srbe. Nadam se da ćemo deo gostoprimstva moći da vratimo kada Kikinđani budu naši gosti – naveo je Komadina.

Prijem za članove Košarkaškog kluba „Centar“ u Gradskoj kući priredio je gradonačelnik Mladen Bogdan koji ih je, zajedno sa saradnicima zamenikom Dejanom Pudarom, predsednikom Skupštine grada Dušanom Popeskovim, članovima Gradskog veća Aleksandrom Aćimovim i Tihomirom Farkašem i predsednicom Sportskog saveza Jelenom Bakić, obradovao paketićima i poklonima.

-Počastvovan sam što smo ponovo imali priliku da budemo domaćini košarkašima sa Kosova i Metohije. Siguran sam da su, boraveći u Kikindi, bar na kratko, zaborave teškoće i osete slobodu koju imaju sva deca koja žive u Srbiji. Hvala što istrajavate u nameri da ostanete i ne dozvolite da se iščupaju koreni našeg naroda u južnoj srpskoj pokrajini. Ovde imate prijatelje i grad na koji uvek možete da se oslonite – precizirao je gradonačelnik Bogdan.

Dejan Pudar siguran je da će saradnja u narednim godinama biti proširena. Osim sporta, ona će obuhvatiti obrazovanje, kulturu, ali i ostale segmente društva.

Na izuzetnom gostoprimstvu je zahvalio trener KK „Centar“ Nemanja Jakšić.
-Utisci su izuzetni i svi ćemo poneti najlepše uspomene iz Kikinde. Naši najmlađi košarkaši su prvi put na ovakvim pripremama i deo su sportskog kampa. Za njih je ovo iskustvo nemerljivo. Naučili su dosta, imaju priliku da treniraju dva puta dnevno, da koriste bazen i kompletnu infrastrukturu. Imali su priliku i da vide drugačiji način života u odnosu na to kako žive u Sremskoj Mitrovici. Svi smo upoznali nove ljude, istoriju, ali i tradiciju Kikinde – rekao je Jakšić.

Aleksandar Aćim napomenuo je da je ovo druga godina da naš grad posećuju košarkaši iz Kosovske Mitrovice.

-Naši prijatelji uverili su se u to koliko empatije imamo prema njima. Pored toga što su odlični i borbeni sportisti, naši gosti preneli su nam kako žive i pokazali nepokolebljivost u stavu da ostanu na svom ognjištu. Već koliko ove godine uzvratićemo im posetu i produbiti našu saradnju – napomenuo je Aćimov.

Poseta je krunisana košarkaškom utakmicom prvih timova „Centra“ i „Velike Kikinde“.

A.Đ.

 

 

 

pas-na-povocu-1

Šta raditi ako vas napadne vlasnički ili napušteni pas: sve o prijavljivanju i pravima građana

Igor Crnogorac January 13, 2025

Građani često nisu sigurni šta treba da preduzmu kada se suoče s napadom psa, bilo da se radi o vlasničkom ili napuštenom psu. Jedna takva situacija dogodila se nedavno, kada je devojku koja je šetala svog psa, napao drugi, vlasnički pas. Vlasnik je bio prisutan, ali njegov pas nije bio na povocu, niti je imao korpu, na šta je, po propisima, obavezan.

Sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave, Petar Žigić, objašnjava da je važno razlikovati vlasničkog od napuštenog psa i preduzeti odgovarajuće mere.

– Ako vas napadne vlasnički pas, potrebno je odmah prijaviti napad Policiji. Policijski službenici izlaze na teren, sačinjavaju zapisnik i identifikuju vlasnika psa. Ovaj zapisnik je neophodan ukoliko planirate da pokrenete privatnu tužbu. Takođe, obavezan je i lekarski izveštaj. Komunalnoj inspekciji u Uslužnom centru Gradske uprave prijavljujete nepoštovanje Gradske odluke – da je pas bio bez povoca i bez korpe na javnoj površini, i mi vlasnika kažnjavamo zbog uočenih nepravilnosti – kaže Žigić.

On navodi da vlasnik psa može biti kažnjen zbog šetanja psa bez povoca ili zaštitne korpe, u zavisnosti od veličine i vrste psa.

– Kazna za svaki prekršaj iznosi 25.000 dinara. Ako pas nema ni povodac ni korpu, kazna se udvostručuje. Ove i druge mere uvedene su da bi građani poštovali Odluku i povećali bezbednost u gradu – objašnjava Žigić.

U slučaju napada napuštenog psa, situacija se prijavljuje Gradskoj upravi. Takođe je potrebno dostaviti lekarski izveštaj i policijski zapisnik.

– U takvim slučajevima “Zoohigijena” proverava zdravstveno stanje psa, kako bi se utvrdilo da li je zaražen nekom bolešću i preduzima dalji postupak. Ukoliko se potvrdi da je napad izvršio napušteni pas, zahtev za naknadu štete podnosi se, takođe, u Uslužnom centru – navodi Žigić i dodaje da Komunalna inspekcija redovno kontroliše sprovođenje propisa.

Komunalni inspektori prilikom redovnih i ciljanih kontrola sagledavaju sve što je u njenoj nadležnosti i sadržano je u Gradskoj odluci. Proveravaju i da li vlasnici poštuju pravila, kao što su upotreba povoca i zaštitne korpe. U slučajevima kada prekrše propise, Inspekcija ima pravo da ih upozori ili kazni. “Nije uvek cilj da odmah izričemo kaznu. Ponekad izdajemo upozorenja, ali ako se prekršaj ponavlja, ili je u pitanju teže kršenje propisa, sledi sankcionisanje”, dodaje sekretar.

Žigić je ukazao i na povećanje kazni.

– Prošle godine kazne su bile 10.000 dinara, i bile su mandatne, u roku od osam dana mogla je da se plati samo polovina iznosa. Sada iznose 25.000 dinara. To je učinjeno kako bi se povećala svest o odgovornom vlasništvu i kako bismo bili u ravni s drugim gradovima. Ovo nije pitanje represije, već sigurnosti svih građana.

On naglašava da saradnja između Policije i Komunalne inspekcije igra ključnu ulogu.

– Policija nama dostavlja izveštaje o incidentima, dok mi, s druge strane, njih obaveštavamo o slučajevima koje evidentiramo na terenu. To omogućava efikasno sankcionisanje nesavesnih vlasnika i obradu slučajeva napada.

Prošle godine je, prema njegovim rečima, izdato sedam prekršajnih naloga – šest zbog nesavesnog držanja psa i jedan zbog izvođenja psa bez zaštitne korpe.

“Naš cilj je da osiguramo mir i bezbednost u gradu, a za to je neophodno da svi građani poštuju pravila”, zaključuje Žigić.

(Ne)poznate odredbe Gradske odluke

Iako je Odluka o uslovima i načinu držanja pasa i mačaka dostupna na zvaničnoj stranici Grada, mnogi vlasnici sa njom nisu upoznati, ili bar ne u celosti. Ovo su samo neke od manje poznatih odredbi:

– pas koji može predstavljati opasnost po okolinu, može se izvoditi na javne površine ukoliko je sa uspehom prošao obuku iz socijalizacije i vlasnik je dužan da prijavi držanje takvog psa.

– vlasnik, odnosno držalac, psa može da izvodi na povocu dužine do dva metra. Psi rasa nemački ovčar, belgijski ovčar, rotvajler, doberman, nemački bokser, veliki šnaucer, crni terijer, argentinski pas, bul mastif, mastif, napuljski mastif, pirinejski mastif, šarplaninac, kavkaski ovčar, erdel terijer; psi drugih velikih rasa i srednjih rasa čija visina u grebenu prelazi 55 centimetara, kao i svi psi nastali ukrštanjem sa jednom ili više navedenih rasa ako su stariji od pet meseci, mogu da se izvode samo na povocu koji ne može da bude duži od jednog metra i sa zaštitnom korpom.

– psi malog rasta ili štenad do pet meseci starosti mogu se izvoditi bez zaštite korpe na njušci.

– prilikom izvođenja psa i mačke, vlasnik ili držalac dužan je da kod sebe ima potvrdu o izvršenom obeležavanju i o vakcinaciji, potvrdu o izvršenoj obuci i proveri stepena socijalizacije za pse koji mogu predstavljati opasnost po okolinu i pribor za čišćenje javne površine i uklanjanje izmeta.

Odluku o uslovima i načinu držanja pasa i mačaka Grada Kikinde možete pročitati na ovoj stranici. 

Prijavljivanje nepoštovanja Odluke moguće je i anonimno, na broj (0230) 30-60-60.

S. V. O.

melizmi-crkva-(3)

Koncert ŽPG „Melizmi“: Poklon sugrađanima za pravoslavnu Novu godinu

Aleksandra Djuran January 12, 2025

Ženska pevačka grupa „Melizmi“ uoči pravoslavne Nove godine organizovala je koncert u hramu Svetog Nikole. Ova godina u znaku je jubileja, istakla je ovim povodom Biljana Mandić iz ove grupe.

-Osnovani smo pre dve decenije i naša želja bila je da prvi koncert u ovoj godini održimo u našoj crkvi koja obeležava 250 godina postojanja. „Melizme“ vodim iz ljubavi, sakupljajući najlepše stvari iz života i uz podršku Kulturnog centra. Ovaj koncert posvećujemo našoj dugogodišnjoj saradnici Ljiljani Pancel, koja više nije sa nama i kojoj želimo da iskažemo dužno poštovanje. Nastup je i izraz zahvalnosti našim porodicama, jer su uvideli značaj onoga što radimo. Iza nas je veliki broj snimljenih dokumentarnih filmova u kojima prikazujemo običaje, ali i nastupa u zemlji i inostranstvu gde smo predstavljali naš grad na najlepši način – navela je Biljana Mandić.

Koncertu duhovnih, prazničnih i tradicionalnih pesama prisutvovali su sugrađani, kao i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

-Ženska pevačka grupa „Melizmi“ uvek nas prijatno iznenadi svojim nastupima. Tako je bilo i u hramu Svetog Nikole gde su se spojili pravoslavlje i tradicionalna pesma našeg naroda. Ponosni smo na sva naša kulturno-umetnička društva i pevačke grupe jer su oni dokaz da smo kao zajednica uspeli da očuvamo tradiciju i da je na pravi način prenesemo na mlađa pokolenja – dodala je Marijana Mirkov.

Od početka do danas deo „Melizama“ bilo je više od 40 žena. Prijatelji grupe su i muzičari Marko Stupar i Stefan Boškov.

A.Đ.

dositejeva-toplovod

JP „Toplana“ širi mrežu: Novi vrelovod gradiće se u delu Dositejeve ulice

Aleksandra Djuran January 12, 2025

Iz gradskog budžeta za 2025. godinu za Javno preduzeće „Toplana“ planirana je subvencija od 17,4 miliona za izgradnja vrelovoda sa priključcima u Dositejevoj ulici i šest miliona za nabavku opreme.

-Radi se o proširenju postojeće mreže i, nakon više godina, možemo da se pohvalimo da ćemo uspeti da priključimo nove korisnike na vrelovod. Putem ove investicije naši korisnici postaće i objekti Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje i Fonda za zdravstvo i penzijsko-invalidsko osiguranje gde će biti instalirane i podstanice. Trasa će obuhvatiti deo Dositejeve od Gradskog trga do pomenutih zgrada u dužini od 200 metara. U ovom delu grada očekujemo i priključenje zainteresovanih domaćinstva, a novi vrelovod moći će u budućnosti da se razvija – pojasnio je v.d. direktor JP „Toplana Dušan Marjanović.

Za pomenutu deonicu vrelovoda projekat je završen. Isto tako završena je sva neophodna dokumentacija za prevezivanje kotlarnice u ulici Hajduk Veljkovoj na kotlarnicu Centar.

-Započeli smo i nabavku uređaja čiji je cilj ušteda prirodnog gasa- energenta koji se troši prilikom proizvodnje toplotne energije. Proračuni su da ćemo za dve i po godine isplatiti ovu investiciju, a u narednih 40 godina ostvarićemo značajne uštede za sistem. Kako nemamo alternativu gasu, moramo da razmišljamo o uštedama koje moramo da ostvarimo i koje će nam omogućiti buduća ulaganja i proširenje infrastrukture – naveo je Marjanović.

I ove grejna sezone biće evidentirane najkritičnije lokacije, kako bi se, po završetku grejne sezone, zamenio cevovod.

Nastaviće se i sa automatizacijom podstanica koje omogućava bolje i lakše funkcionisanje samog sistema. Ono omogućava i balans sistema i da svi korisnici daljinskog grejanja podjednako dobijaju toplotnu energiju.

A.Đ.

Istvan-Marta

Sugrađanka Marta Ištvan: Otima prošlost od zaborava

Aleksandra Djuran January 12, 2025
-Imala sam sreću da se četvrt veka bavim onim što volim. Knjige su mi svetinja,  još od đačkih dana. Moji nerazdvojni drugari. Čaroliji lepe reči, kada je duhovni užitak u pitanju, nema ravna. Na raspolaganju sam u biblioteci imala sve vredno napisano na srpskom i mađarskom. Predivan ugođaj.  Dok prelistavaš požutele stranice, budi ti se i rasplamsava radoznalost. Hoćeš da saznaš više od napisanog, pa se hvataš novih zapisa, a potom nastojiš da to novootkriveno, a dragoceno za istoriju ili zanimljivo za javnost, obelodaniš. Još ako znaš jezik – znaš sve.
Tako u najkraćem Marta Ištvan definiše sopstveni radni opus u Gradskoj biblioteci „Jovan Popović“, koji se, u najvećoj meri, svodio na angažman u pozajmnom odeljenju, da bi potom preuzela postupak obrade knjiga na srpskom i mađarskom jeziku.
I nije ova naša sugrađanka samo „običnim“ čitaocima bila na usluzi. Odaje kikindskog hrama knjige pohodili su i oni koji vole  da pišu,  odnosno manje ili više uspešni istraživači prošlosti. A Marta je činila sve da te osobe što brže i lakše dođu do neophodne literature, upućivala ih na odgovarajuće, po njih ključne, detalje pisanih tragova ovdašnjeg bitisanja kroz vekove.
I šta se, u jednom momentu, desilo? Na nagovor nekolicine tih kojima je svesrdno pomagala, uplovi i ona u spisateljske istraživačke vode. Poznavanje srpskog i maternjeg, mađarskog, jezika, kao i na fakultetu  potpuno ovladavanje nemačkim, a uz to i ruskim, bili su joj, a i danas su, od neprocenjive vajde.
Marta Ištvan za kratko vreme postala je pouzdan i plodonosan hroničar ovog dela Banata. I ono što je posebno zanimljivo: njen odabir i obrada tema odstupaju od ustaljene matrice većine lokalnih istraživača prošlosti  – da se već objavljeno prerađuje i kompilira, čak i prepisuje, pa „krsti“ kao sopstveno autorstvo. U opsegu njenog interesovanja su ponajviše ljudi iz davnih vremena i njihove sudbine, o kojima piše bez ideološkog i etničkog zazora. U Martinim knjigama susrećemo se sa galerijom „novih“ likova, i te kako bitnih za doba u kojem su živeli, a zbog  kulturnih, arhitektonskih, privrednih i drugih tragova koji su iza njih ostali, i danas, a i ubuduće, vrednih  pominjanja i poštovanja.
Naša sagovornica se, pišući o istoriji rodnog grada, prvo okušala u novinarstvu. Od 2000. godine tekstove o zavičajnoj prošlosti objavljuje, sem u kikindskim medijima, u vojvođanskim glasilima na mađarskom jeziku. Pomenimo „Het Nap“, „Mađarso“, „Rimokatolički glasnik“… Vremenom u njoj sazreva želja da ogromno znanje ovekoveči u tvrđim koricama od novinske hartije.Marta svoju prvu knjigu posvećuje pokretačima opekarske industrije u našem gradu. Sastavlja svojevrsni rodoslov nemačke porodice Bon, koja, zabeležila je, doseljava iz Neuzine i ovde, između ostalog, podiže crepanu, koja će u decenijama koje slede proslaviti Kikindu.
-Potrudila sam se da Bona što objektivnije predstavim, odnosno da tu priču rasteretim ideoloških stega i zaklona, kojima su u priličnoj meri bili opterećeni pojedini autori koji su se ranije bavili ovom temom – veli Marta. – Bon je, u celini, bio pozitivna ličnost.
Značajno je doprineo sveukupnom, pre svega privrednom, razvoju naše sredine. Na svetlost dana iznela sam mnoštvo podataka koji to potvrđuju…
Marta 2010. godine započinje prikupljanje građe za knjigu „Velikokikindske nemačke građanske porodice  pre Drugog svetskog rata“, koju, u sopstvenom izdanju, uz određenu finansijsku pomoć lokalne samouprave,  na srpskom, mađarskom i nemačkom objavljuje tri godine kasnije. Delo, na inicijativu potomaka kikindskih Nemaca, koji žive u SAD i Kanadi, a ne znaju nemački jezik, s kojima je Marta stupila u kontakt, doživljava i englesko izdanje.
U obimnom spisateljskom opusu Ištvanove pomenimo u ličnoj produkciji  2012. godine štampanu knjigu na dva jezika „Kikindska galerija lica“, u kojoj se bavi sugrađanima vrednim pažnje i uvažavanja, sa kojima je kao novinar  razgovarala. Tri godine kasnije sledi njeno novo autorsko izdanje na četiri jezika – srpskom, mađarskom, nemačkom i engleskom, s podužim naslovom „Istorija porodice Krimer – i Suvače u Velikoj Kikindi“.
Evo najkraćeg sižea Martinog pripovedanja. Preduzetnik Fabijan Krimer, ovdašnji Nemac inače,  1909. godine od grupe lokalnih zadrugara srpske nacionalnosti za 1.600 forinti, što je tada bio ogroman novac, kupuje nešto ranije iz Padeja u delovima dopremljeni mlin na konjski pogon. Suvača je, kao vlasništvo porodice Krimer, pod nadzorom Fabijanovog sina Johana, nesmetano funkcionisala sve do 1945. godine, kada je konfiskovana i proglašena kulturnim dobrom od državnog interesa. Dirljiva je, bolna i poučna životna priča Kremera, u kojoj je ključna ličnost Johan, koji posle oslobođenja, za razliku od većine svojih sunarodnika, sa svojim bližnjima ostaje u Kikindi, u porodičnom domu nedaleko od mlina.  Oboljeva i 1954. umire. Johanova ćerka, inače, živi na korak od Suvače, dok su joj deca u Nemačkoj.
Marta  je potrošila čak tri godine na hroničarski poduhvat o spomenicima na ukupno 11 kikindskih grobalja s naslovom „Sećanje za budućnost“. Nisu, upozorava Marta, samo ulične zgrade autentični tragovi zavičajne prošlosti. To su i mesta na kojima počivaju naši potomci – Srbi, Mađari, Nemci, Jevreji i ostali. Puno je onih koji zavređuju da ih nova pokolenja preko štiva upoznaju. Sledi uskoro Martina nova knjiga na ovu temu. Stvaralačka inventivnost ove naše tihe i nenametljive sugrađanke kao da nema granica.
Marta, inače, živi sama. Suprug joj je davno preminuo. Sin i ćerka su se osamostalili, imaju svoje porodice, a mamini su redovni, naravno i najdraži, gosti. Stan u Galadskoj  junakinja naše priče pretvorila je u svojevrsnu riznicu lepe literature, vrednih slikarskih dela, unikata primenjene umetnosti, porcelanskih fragmenata iz davnih vremena, atraktivnih suvenira donetih sa brojnih putopisnih destinacija širom sveta, ličnih rukotvorina…  Inspirativan ambijent za Martina nova spisateljska ostvarenja.
M. Ivetić
kud-mokrin-bozic-(1)

(VIDEO) Božićni koncert KUD-a „Mokrin“: Čuvari tradicije i običaja

Aleksandra Djuran January 11, 2025

U prepunom Domu kulture održan je „Božićni koncert“ Kulturno-umetničkog društva „Mokrin“. Ženska i dečija pevačka grupa izveli su božićne pesme, a predstavili su se i sve ostale sekcija društva.

-Ovo je bila prilika da našoj vernoj publici predstavimo božićne običaje. Naše društvo ima oko 200 članova i pored pevačkih i igračkih grupa imamo tamburaški orkestar, recitatorsku i dramsku grupu. Sa ovim nastupom počinjemo koncertnu godinu i na sceni smo imali sve generacije od predškolaca do izvorne grupe – istakao je Živko Ugrenović, predsednik KUD-a „Mokrin“.

 

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

 

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

Koncert je otvorio gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Posebnu čar ima Božićni koncert u Mokrinu. To je naše najveće selo koje ima veliki broj manifestacija koje treba da neguje i čuva. Kulturno-umetničko društvo okuplja i mlade i starije meštane i društva iz okruženja i važno je da je tako. Budite povezani sa ljudima i budite još aktivniji – naveo je gradonačelnik Bogdan.


Nastup Mokrinčana pohvalila je i pomoćnica.
-Značajan broj dece i mladih deo je mokrinskog kulturno-umetničkog društva i to je siguran zalog da će naša tradicija biti sačuvana. Mnoga seoska društva organizovala su koncerte u proteklom periodu i oni su najbolji čuvari naših običaja i kulture. Na podršku lokalne samouprave svi oni mogu da računaju – dodala je Dijana Jakšić Kiurski.


Pored božićnih pesama i običaja, mnogobrojna publika uživala je i u igrama iz Studenice, Crnorečja, Niša, Leskovca.

A.Đ.