У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања. Награда Привредне коморе за регионалног пословног лидера у 2024. години припала је Николи Кнежевићу, сувласнику „Блик продукта“ који је фирму преузео од свог оца.
-Директор сам фирме која ове године обележава четири деценије рада и морам одати признање свим колегама који све ово верем раде са мном и од којих сам научио све што радим. Драго ми је што смо препознати и што је наш рад и труд вреднован у окружењу у ком је фирма основана. Сигуран сам да у нашем граду има још људи попут мене, младих, који привређују и треба их све истаћи – рекао је Кнежевић.
Награду за посебан допринос региона у области индустрије примио је Јован Булатовић, власник и директор „Гриндекса“ која се бави производњом алатних машина. Основана је 2003. године и од тада унапређује производњу. Пре пет година изградили су нову халу за монтажу машина и ЦНЦ машина за обраду на 4.000 квадрата и сваке године повећавају извоз и производњу.
-Растемо и развијамо се зато што све што зарадимо реинвестирамо у фабрику, људе и опрему. То мора да да резултате. Улагања у сопствену производњу и фирму су нам најважнија и неопходна су како бисмо одржали корак са напретком, међутим све је ишло поступно и у складу са реалним могућностима – додао је Булатовић.
За посебан допринос развоју привреде и пољопривреде региона признање је припало кикиндској фирми „Хартопак “. Признање је примио власник Живојин Стојков, а предузеће постоји петнаестак година и бави се производњом транспортне картонске амбалаже односно производа од дрвета и папира.
-Заслужни за ову награду су сви запослени у „Хартопаку“ који су помогли да дођемо до одличних резултата. Уколико буде онако како планирамо наша фирма постаће лидер у производњи производа од папирне пулпе. Сигуран сам да ћемо следеће године остварити још боље пословне резултате – казао је Стојков.
Фирми „ДНИ“ из Банатске Тополе додељена је награда за посебни допринос развоју привреде региона у области услуга и трговине. Власници су браћа Жељко и Золтан Курунци и фирму су основали 2007. године као заступници немачких фирми „Кош“ и „Раух“ те се баве трговином пољопривредним машинама.
-Иако нас више људи зна по производњи лековитог и осталог биља, ми имамо фирму и њена највећа вредност је што се налази у Банатској Тополи које је и најмање сели на територији нашег града. Свако признање је вредно јер то је показатељ да добро радимо. Ово што смо постигли захтевали је пуно труда и рада и како би напредовали треба нам боља инфраструктура, јер је наша жеља да задржимо младе да остану у селу – навео је Жељко Курунци.
Плакета Привредне коморе Србије за јубиларних 30 година рада додељена је Јавном предузећу „Аутопревоз“.
-Наша фирма и у наредном периоду биће на услузи суграђанима и свим нашим корисницима Циљ нам је унапређење пословања и квалитета наших услуга. Потрудићемо се на купимо још нових возила како би наши корисници, али и запослени били још задовољнији – прецизирао Мирољуб Томић, финансијски директор.
Јован Булатовић добиће и награду Привредне коморе Србије за пословног лидера на нивоу државе. Она ће му бити уручена у децембру у Београду, а разлог повећање извоза, производње, броја запослених, док „Гриндекс“ има и велики допринос у помоћи локалној заједници.
А.Ђ.
У просторијама Месне заједнице обављен је чин резања славског колача приликом којег је досадашњи кум славе, Дејан Пудар, заменик градоначелника, такође задужен за месне заједнице у локалној самоуправи, предао кумство Марку Ракину, в. д. директору СЦ „Језеро“.
– Била ми је изузетна част да будем кум Месној заједници и свим мештанима – рекао је Пудар. – Сматрам се Мокринчанином јер су одавде мој отац и деда. Трудимо се да подједнако водимо рачуна о свим селима, али Мокрин има посебно место у мом срцу.
Нови кум Месне заједнице, такође Мокринчанин, захвалио се на привилегији да кумство преузме управо од Дејана Пудара.
Градоначелник Младен Богдан честитао је славу свим мештанима и истакао да ће локална самоуправа увек уважавати њихове потребе.
Прослава је настављена, такође традиционалном, доделом признања Месне заједнице свима који су Мокринчане учинили поноснима. Плакете је, у сали Дома омладине, уручио председник Савета, Горан Ристић.
– Плакете, као знак захвалности, и овога пута, додељујемо појединцима, донаторима, успешним људима у селу. Заслужили су их Добровољно ватрогасно друштво, чије су се три екипе пласирале на републичко такмичење, затим Паја Ж. Ђорђевић и Бранко Кнежевић, који су пореклом из Мокрина и који су помогли да наш храм добије нови крст. Посебну пажњу посветили смо младим спортистима који се такмиче на највишим нивоима – казао је Ристић.
Награде свог села за изузетне доприносе у спорту добили су: Жељана Радаковић, Дудо Ковачић, Ђорђе Ивановић, Немања Белош, Ненад Маленчић и Стефан Арђелан.
На свечаности уручења наступили су чланови КУД „Мокрин“, а затим је прослава настављена уз поруку да ће ово место и убудуће служити на част Мокринчанима и свим становницима града.
Градоначелник Богдан и председник Скупштине града, Душан Попесков, положили су, затим, венац на спомен-плочу пуковнику Драгутину Ристићу, команданту пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михаило“ који је ушао у Кикинду на овај дан и, са балкона Градске куће, поручио народу да је стигла слобода.
Скупу су присуствовали и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе, Жељко Раду, члан Градског већа и представници Војске Србије и борачких организација.
У наставку обележавања овог значајног историјског датума, традиционално су положени венци и на спомен-костурницу на Железничком гробљу која је подигнута за 184 преминула током Првог светског рата, међу којима су била 64 Србина, 62 руска војника и 21 Румун; лекари, просветни радници, генерали, научници који су за време рата пронашли уточиште у Кикинди.
Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у град је ушла 18. новембра, а два дана касније пуковник Ристић је преузео власт у Кикинди. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици.
– Замењена је столарија у приземљу и на првом спрату, у делу који припада нашој школи – каже директорка др Ангела Месарош Живков. – Уз то су урађени и подови, хобловани су паркети, замењени ламинати, окречено је и замењено је осветљење у свим просторијама Школе. Сви радови завршени су у току летњег распуста.
Захваљујући предузимљивости управе Школе, студенти су нову школску годину започели у светлом и потпуно обновљеном простору. У радове je уложено 10 милиона динара.
У Високој школи већ имају план за наредну годину. По речима директорке, у припреми је документација за конкурисање код истог министарства, како би се реконструисало комплетно двориште. Ово ће бити урађено у сарадњи са двема школама са којима га заједно користе – Средњом стручном школом „Милош Црњански“ и Техничком школом „Михајло Пупин“.
Владимир Пиштало, писац, професор, колумниста, правник по струци, објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Кикиндској публици представио је своје најновије дело, књигу „Песма о три света“.
– Ово је женски роман, писан је у првом лицу једнине, прича је једна жена. И то је, такође једна Хајдегерова идеја, да је човек бачен у свет. Као ликови Густава Клинта који, сви, као да су морске траве ношене водом јер човек није богзна какав субјект у животу, него му се ствари дешавају. И то се сигурно дешава мојој јунакињи у једном свету који је тек почео да се повезује у 17. и 18. веку. И у том, таквом свету, једна жена јако много путује, наиме, она је као Одисеј, нема улогу жене, што би била Пенелопа која седи код куће и чека. Одлази свуда и прича занимљиву причу у свету у којем живи. То је свет учитеља и господара, значи неко господари тобом и учи те како би требало да живиш, а мислим да је, у извесном смислу, то и сада тачно. Такође, то је време у којем почиње масовна производња шећера на којој су заснована многа велика богатства, нарочито у Енглеској; била су базирана на Карипским острвима и на робовској радној снази. Иако нема лепог начина да се буде роб, оно што се тада дешавало, чак и у поређењу са грчким и римским робовима, било је катастрофално. Куповани су људи из Африке, а идеја је била да роба убије рад. Његов животни век је био пет или шест година, онда би умро, а били су довољно јефтини да може да се купи нов. И то је илустрација борбе свега са свима којој присуствује Озана Болица, моја главна јунакиња – испричао је Пиштало.
Антиколонијални роман, прича о жени, човеку избаченом у живот, у постојање, у роману „Песма о три света“ даје, односно враћа глас жени, истакао је писац. Књига је прошле године добила признања „Бескрајни плави круг“ и „Др Шпиро Матијевић“.
Владимир Пиштало је, у последњој деценији прошлог века био ангажован као предавач америчке, руске и светске историје на два универзитета у Сједињеним америчким државама. Његова најпознатија дела су: „Сунце међу маскама: писма Андрићу“, „Миленијум у Београду“ и „Венеција“, и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.
Добитник је многобројних признања, а незабележен успех постигао је његов роман „Тесла, портрет међу маскама“ који се састоји из три дела. После НИН-ове награде и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, ушао је у читанке за основну школу и гимназију, објављен је у читавом региону, а у САД је доживео три издања, као 11. превод овог дела на неки од страних језика.
