39. Дани лудаје биће одржани од 19. до 22. септембра и донеће нам низ занимљивих и разноврсних садржаја.
Град
Ритејл парк „Нест“ биће отворен 14. новембра, истакнуто је приликом обиласка градилишта. Инвестиција је вредна више од шест милиона евра и тржни центар простираће се на површини од 5.000 квадратних метара.
Виеw тхис пост он Инстаграм
Како напредује изградња уверили су се Бојана Кољеншић, директорка компаније „РЦ Еуропе РСБ“, која је инвеститор, Никола Лукач, градоначелник, Дејан Пудар, заменик градоначелника и Мирослав Дучић, члан Градског већа.
-Радови напредују одлично и веома смо задовољни. Морам да похвалим одличну сарадњу са локалном самоуправом која нам је изашла у сусрет, са којом смо заједно решавали све проблеме са којима смо се сусрели и имали смо одговор на свако наше питање. Већину локала већ смо предали закупцима, а до краја септембра примопредаћемо све продавнице. Имаћемо 13 локала и од закупаца ту ће бити „Маxи“, „Синсаy“, „Неw Yоркер“, „Спорт висион“, „Планета спорт“, апотека „Бену“, „Техномедиа“, „Ђак спорт“, „Лиллy“, „Пепцо“, „Фрида“, „Пет Зоне“. Имаћемо и дечије игралиште и 100 паркинг места – истакла је Бојана Кољеншић.
Огласи за радна места у поменутим продавницама већ су објављени на инфостуду и већ је у току конкурисање за расписане позиције. У тржном центру на располагању је око 100 радних места.
-Пуно тога је урађено на инфраструктурном уређењу Микронасеља и овом делу града. Изграђена су нова паркинг места, пут у улици Јована Јовановића Змаја. Рокови за изградњу ритејл парка су испоштовани инвестиција се приводи крају. Испуњавамо обећање дато Кикинђанима да ће добити ново место за окупљење, а осим тога ругло које је овде постојало заменио је изузетан простор – рекао је први човек града.
Прошле недеље започета је и комплетна реконструкција улице Михајла Пупина од Светосавске до Змај Јовине. Ђорђе Кленанц из ЈП „Кикинда“ вршилац стручног надзора за грађевинске радове рекао је да ће бити реконструисано 353 метра коловоза.
-Нови пут биће широк шест метара, а радовима ће бити обухваћена и замена водоводних цеви које су у овом делу града дотрајале. Изградиће се и атмосферска канализација како би се ефикасно одводиле површинске воде, а радови ће обухватити измештање електричних и телекомуникационих инсталација. Новина ће бити стаза која ће повезивати Змај Јовину и Светосавску улицу ширине два метра чиме ћемо добити пешачки коридор у складу са новим садржајима који се налазе у овој улици – прецизирао је Кленанц
У реконструкцију улице биће уложено 72 милиона динара обезбеђена у буџету града.
-Овај део града за месец, два дана биће непрепознатљив и засијаће новим сјајем. Беспредметно је говорити о потреби за реконструкцијом улице Михајла Пупина која је била у лошем стању. Осим пута, решиће се и проблем атмосферске канализације – навео је Никола Лукач.
Рок за завршетак радова је 90 календарских дана. Извођач радова је конзорцијум који чине фирме „Градитељ“ из Кикинде, „Војпут“ из Суботице и „Енерџи ЛТД“.
А.Ђ.
Позиву из Министарства здравља да се одазову акцији бесплатних превентивних прегледа, одржаној јуче и у Кикинди, одазвао се велики број грађана.
У Општој болници било је 105 интернистичких и 110 ултразвучних прегледа абдомена, као и 18 рендгенских снимања плућа. Упуте за даљу дијагностику добило је 11 пацијената. Лабораторијске анализе урађене су за 81 пацијента, а остали су добили упуте са којима анализе могу да обаве у наредних шест месеци.
Мерење крвног притиска, ЕКГ снимање, анализа крвне слике и тумор маркера било је доступно и у Другој здравственој станици. Два пацијента добила су упут за болничко лечење због хипертензије. У Дечијем диспанзеру, у којем је, такође, била организована акција превентивних прегледа, имали су једног пацијента који је добио упуте за даљу дијагностику.
С. В. О.
На кикиндској депонији јуче око 23.30 сата пријављен је још један пожар на депонији којом управља компанија ФЦЦ. Горело је око 1.500 метара квадратних и на лице места изашли су чланови ватрогасно – спасилачке јединице. Како се услед јаког ветра пожар брзо ширио у помоћ су притекли и запослени у НИС-у и ЈП „Кикинда“, тако да је у гашењу учествовало седам возила.
Како сазнајемо у Полицијској управи тек јутрос око четири сата пожар је локализован односно стављен под контролу. У току је наношење земље багерима како би се у потпуности угасио.
Ово је трећи пожар на депонији у протеклом периоду. Први је забележен 17. маја и у њему је лакше повређен један од радника који се нагутао дима приликом покушаја да га угаси . Други пожар избио је 9. јуна и тада је горело више квадратних метара површинског слоја.
А.Ђ.
На традиционални конкурс Енигматског клуба „Кикинда“ поводом Дана лудаје, своје прилоге послало је 67 енигмата из осам земаља. У конкуренцији је било 66 укрштеница, 98 анаграма и 135 ребуса.
Најбољу укрштеницу саставио је Радоја Рацановић из Градишке. Другопласирани је Перо Галогажа из Ријеке, а треће место припало је Жарку Ђокићу из Београда.
Аутор најбољег ребуса поново је прошлогодишњи победник Божо Миљевић из Бања Луке, док су друго место поделили Зоран Милуновић из Ниша и Владимир Шарић из Шимановаца.
Анаграмисти су за задатак имали стих из песме „Два брата из равног Баната“: „Кад се пије, све је успут, што би Лала реко“. Убедљиву победу остварио је анаграм Зденка Цапана из Карловаца: „После пет-шест ракија буду јако весели. Друго место освојио је Зоран Тацић из Ресника, а треће Драгиша Цетић из Гацка.
Прва изложба паса мешанаца „СТРАY ДОГ СХОW“ у организацији ЈП „Кикинда“ окупила је више од 40 учесника који су довели своје љубимце на оцењивање, али и дружење.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
Ана Јуркић довела је, како каже свог најбољег пријатеља.
-Мој пас је Оги и моја жеља је била да га доведем да се дружи са осталим куцама. Мешанац је лабрадора и ретривера, а мислим да има мало и пулина. Код мене је већ четири године и изузетан је – рекла нам је Ана Јуркић.
Свог, али и пса својих родитеља на изложбу је довела и Драгана Кљајић Борић.
-Оваквих догађаја треба да буде што више. Одлична идеја и морам да признам да ме је пријатно изненадила и сама организација. Мој пас је Меда, пронашла сам га на путу за викендицу пре четири године и одмах сам га усвојила. Маша је код мојих родитеља већ три године и била је градски пас – појаснила је Драгана Кљајић Борић.
Циљ изложбе је подизање свести о добробити кућних љубимаца, значају удомљавања напуштених паса и одговорног власништва, навео је в.д. директор ЈП „Кикинда“.
-У протеклих осам месеци организовали смо радионице о одговорном власништву у основним школама и вртићима у којима је учествовало око 500 малишана. Упознали смо их са тиме шта значи чипован пас, која је опасност од беснила, зашто је важна вакцинација. Жеља нам је да најмлађим суграђанима укажемо на то да морају бити одговорни према својим кућним љубимцима. И прва изложба паса мешанаца је део наше кампање о одговорном власништву коју ћемо наставити и у наредном периоду јер желимо да у наредних пет година смањимо број паса луталица на улицама – истакао је Гверо.
Посетиоци су имали прилику да од ветеринара и запослених у Прихватилишту чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, али и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање.
-Желимо да се захвалимо грађанима који су одговорни према својим кућним љубимцима. Овај скуп је показао да у граду имамо доста љубитеља мешанаца, а не само расних паса. Позивамо све да дођу у Прихватилиште и одаберу пса који је чипован, стерилисан и вакцинисан и коме треба само љубав. Тренутно имамо око 140 паса који чекају своје власнике – додала Тања Савин, шеф службе Зоохигијене.
Служба Зоохигијене, која је задужена за Севернобанатски округ, годишње ухвати више од хиљаду паса луталица. У највећој мери су то пси који су имали власника, али знатан број њих нема чип. Проблем је што су људи лако одричу својих паса и када их пусте на улицу сматрају да су решили свој проблем.
А.Ђ.
Миодраг (29) и Кристина Чипчић (22) из Кикинде европски су прваци у ракетном моделарству. Као чланови сениорске репрезентације Србије освојили су прва места на Европском првенству одржаном у Зрењанину. Миодраг је био најбољи у дисциплини С6 ракете са траком, а његова сестра Кристина у С9 односно ракете за спуштање ауторотацијом тачније жирокоптерима. Поред њих европски прваци су и сениор Михаило Петровић из Земуна у дисциплинама С1 која се односи на ракете за постизање висине и С3 ракете са падобраном и јуниорка Бојана Јевтић из Сремске Митровице такође у дисциплини С1.
Тимове Србије предводили су директор репрезентације Драган Јевтић и тим менаџери Зоран Катанић и Владимир Чипчић.
-Поред четири европска првака наш тимови освојили су укупно 29 медаља и током прва дана такмичења шест пута заредом се чула наша химна. Ракетно моделарство је захтеван спорт и све ракете, стабилизаторе, главе, системе за безбедно спуштање на земљу ручно се праве у аеро клубовима. Моделари односно такмичари израђују моделе који морају да одговарају законима аеродинамике и астрофизике да би безбедно одлетели и спустили се на земљу – каже Владимир Чипчић.
Такмичење је организовано у осам дисциплина тако да је у првој за постизање висине било потребно да ракета има два мотора и да код јуниора достигне висину 400, а код сениора 700 метара. Код ракета са падобраном она треба да остане у ваздуху минимално пет минута, дисциплина слободно летећи клизачи подразумева мале авионе који треба да остану у ваздуху најмање три минута.Код израде макета ракета за постизање висина реч је правим метеоролошким ракетама које постоје и користе се за испитивање свемира.
-Такмичари морају да направе идентичну ракету као праву са свим детаљима и признаје се само 10 одсто грешака. Код ракета са траком она мора да лети три минута и на њој је трака која такође мора да буде у ваздуху три минута. Макете ракета су такође минијатуре постојећих попут Сатурна 1, Аријане, Спејс шатла. Њихова израда траје и до годину дана. Морају бити идентичне правим укључујући сваки шраф, заставицу и најмању ситницу, а мора и да опонаша прави лет. Радио управљани модели клизача су већи авиони са распоном крила од једног метра, имају задато време лета од шест минута и приликом слетања морају да слете на циљ на земљи који је раније постављен. Ракете за спуштање ауторотацијом имају на себи краке као хеликоптер – појаснио је наш саговорник.
Такмичење се одвија на ливади, стрњишту, у близини канала, усева.
-Једна ракета се пушта три пута и такмичар када је пусти трчи за њом како би је ухватио и поново се вратио на место пуштања. Захтевно је и интересантно такмичење за које припреме трају читаве године, а понекад и дуже – наводи Владимир Чипчић.
Репрезентација Србије проглашена је и за екипно најбољу у Европи и освојила је пехар.
-За нешто више од десет дана очекује нас државно такмичење. Кристина и Миодраг надају се добрим пласманима које су и до сада имали – открио нам је отац Владимир Чипчић.
Међу Миодраговим највећим успесима су прва места у Европи и свету, као и два златна орла која су најпрестижнија награда у ваздухопловном спорту и једном годишње додељује га Ваздухопловни савез Србије. Кристина је успела да освоји треће место на светском такмичењу.
А.Ђ.
Панел дискусија под називом „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“ организована је у оквиру „Лименка театар феста“. Циљ је да се укаже на значај креативних приступа у рециклажи алу амбалаже, али и да се укаже на примере добре корпоративне праксе у овој области. Најважније је подизање јавне свести о значају заштите животне средине кроз разне креативне приступе утемељене на принципима креативне економије, рекао је Ненад Ђурђевић, комерцијални директор „Балл Пацкагинг СЕЕ, Туркеy анд ЦИС“ и председник Алијансе за циркуларна паковања Србије.
-О значају правилног одлагања амбалаже и амбалажног отпада треба учити децу у вртићима. Неопходно је да им се предочи пут тог отпада како би схватили колико је важна рециклажа амбалаже у односу на производњу. Учимо их да за 60 дана, уколико се лименка правилно одложи и пошаље на рециклажу, искоришћена и згужвана лименка поново постаје лименка неког новог производа. Тако избегавамо нова копања у природи. Сваки почетак школске године треба искористити да деца што више науче о овој области – истакао је Ђурђевић.
Гордана Кнежевић –Орлић, генерална директорка издавачке куће „Клет“ напоменула је да неколико година уназад подржавају „Лименка театар фест“.
-Ми смо образовни издавач и кроз све што радимо желимо да мотивишемо децу да уче о екологији и да чувају животну средину. Градиво се, на жалост, не мења довољно брзо, колико напредују технологије. Без обзира на то, на нама је да децу мотивишемо да истражују и читају што више како би и сами дошли до сазнања и закључака – додала је Кнежевић – Орлић.
Учесници панела били су и др Христина Микић, професор финансија и креативне економије, универзитета Метрополитен и
директорка у Институту за креативно предузетништво и иновације, Бојан Милосављевић, редитељ и пројектни менаџер Деска Креативна Европа Србија и др Сандра Кнежевић антрополог и ауторка прелиминарног пројекта „Лименкица улазница“.
А.Ђ.
Превентивни прегледи одраслих биће организовани у недељу, 8. септембра у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53. Од 8 до 17 биће могуће проверити крвну слику, крвни притисак, шећер у крви, ЕКГ, тумор маркере. Из Дома здравља напомињу да суграђани који желе да да ваде крви треба да дођу од 8 до 12 сати.
У Дечијем диспанзеру такође ће од 8 до 17 сати бити организовани прегледи. Обављају се по системима и то: локомоторни, кардиоваскуларни, говорни и друго. Уколико родитељи желе може да се провери крвна слика и лабораторијски преглед урина.
Дом ученика средњих школа „Никола Војводић“ један је од седам јавних објеката на територији АП Војводине на ком су завршени радови радови чији је циљ енергетска санација. Урађена је фасада, односно изолација читаве зграде, замена алуминијумских прозора, урађена је спољна керамика, а постављене су и ролетне и термо главе на радијаторима.
Објекат је, приликом посете Кикинди, обишао Бојан Врањковић, покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај у пратњи Николе Лукача, градоначелника, Дејана Пудара, заменика градоначелника и чланова Градског већа Мирослава Дучића и Тихомира Фаркаша.
-За радове су издвојена 92 милиона динара, а када томе додамо и средства која су опредељена за уградњу штедљиве расвете, кикиндски Дом ученика пример је примене свих мера енергетске санације које ће значајно уштедети електричну и топлотну енергију које ће се кретати до 60 одсто. Покрајинска влада је са Европским банком за обнову и развој потписала уговоре о зајму и донацији и овим средствима више од 50 објеката ће бити енергетски санирано. Већ је договорено да се наредне године овим послом обухвати Економско-трговинска школа за шта је издвојено 60 милиона динара -прецизирао је Бојан Врањковић.
За кориснике је значајно јер ће имати пуно боље услове лети ће им бити хладније, а зими топлије. Љубомир Васичин, управник Дома ученика , казао је да га радује што Покрајинска влада прати рад ове установе.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
-Ефекат се видео већ ове зиме. На свим рачунима за струју уштеда је била до 50 процената и то док су трајали радови. Наши гости, спортисти, који долазе током лета приметили су разлику с обзиром на то да долазе сваке године. Посебно се овог лета видело колико значи изолација. Ова инвестиција највећа је од изградње Дома ученика чији капацитет је 190 ученика и студената. Уписали смо 100 средњошколаца и очекујемо око тридесетак студената – рекао је Васичин.
Дом ученика простире се око 4.500 метара квадратних и има 196 места и важан је објекат за град.
-Континуирана је брига локалне самоуправе за ученике и студенте. По завршетку радова можемо да се похвалимо да имамо један од бољих Домова ученика у Србији. Хвала покрајинским и републичким институцијама које препознају наше проблеме и са којима заједнички реализујемо пројекте не само из енергетике, него о из области саобраћаја. И у наредном периоду сарађиваћемо још квалитетније и више како би заједнички унапредили живот у нашој средини – навео је први човек града.
Врањковић је похвалио локалну самоуправу која, како је навео, има проактиван приступ када је реч о аплицирању на конкурсима који расписују покрајински секретаријати.
-У овом моменту Кикинда је један од центара улагања. Сигуран сам да ће градоначелник са својим тимом имати пуне руке посла у наредном периоду – казао је Бојан Врањковић.
БОЉА БЕЗБЕДНОСТ УЧЕНИКА
У фокусу Секретаријата је и безбедност саобраћаја, посебно најмлађих учесника.
-Издвојена су средства за 12 пројеката безбедности саобраћаја у зонама школа у Кикинди и месним заједницама. Реч је о вертикалном и хоризонталном обележавању зона школа и постављању ограда. Не могу, а да не истакнем и брзу саобраћајницу „Осмех Војводине“ која је од великог значаја за развој града – прецизирао је Бојан Врањковић.
А.Ђ.