Град

прегледи-притисак

Акција бесплатних превентивних прегледа коју организује Министарство здравља , наставља се у Општој болници у Кикинди у недељу, 8. септембра, од 8 до 17 сати.

Поред физикалног прегледа, радиће се ЕКГ, мерење крвног притиска, интернистички преглед и, по потреби, рендген плућа, као и ултразвук абдомена.

Од лабораторијских анализа, грађани ће моћи да ураде комплетну крвну слику, мерење шећера у крви и тумор маркере. Ови прегледи ће се обављати у делу где се налазе интернистичке амбуланте.

У циљу што раније дијагностике свих евентуалних неправилности у расту и развоју најмлађих, на Одељењу педијатрије ће се обављати прегледи деце. Уколико родитељи желе, деци ће се урадити и додатне лабораторијске анализе, а по потреби ће се упућивати и на допунске прегледе, саопштено је из кикиндске болнице.

везени-пескири-(1)

Удружење „Вретено“ из Иђоша расписало је конкурс за избор најлепшег ручно везеног пешкира под слоганом „Везени пешкир – симбол традиције и обичаја“. Поменути ручни радови оцењиваће се у две категорије ручно везени пешкир за рам на тему „Пешкир мог краја“ и стари ручно везени пешкир.

Бранкица Микалачки напомиње да се  осми пут да се организује ово такмичење. Пропозиције су да да пешкири буду нови, да нигде нису излагани, нити награђивани.

-Циљ је очување традиције и народних рукотворина, али и представљање културног и духовног наслеђа. Вез и обредни пешкири део су наше прошлости и није могла да се замисли кућа у којој их није било. Били су део младиног мираза и поред оних који су се налазили у кухињама, ту су и пешкири за девера, кума и свекра којима их је невеста даривала на свадби. Некада се и славски колач увијао у ручно везене пешкире и они су се са посебном пажњом израђивали. За  израду пешкира потребно је месец и више дана и сваки је уникат. Прошле године имали смо педесетак пешкира, а пријавиле су се и такмичарке из Мађарске и Босне и Херцеговине – рекла је наша саговорница.

Рок за пријављивање је 4. октобар , а сви пристигли радови биће приказани у просторијама „Вретена“. Награде ће бити додељене у оквиру 8. „Иђошких ђаконија“ која се организује 12. октобра . На изложби ће бити приказни и добро очувани пешкири, стари више деценија.

А.Ђ.

 

Промоција-Дана-лудаје-ЗР-и-НС-(3)

До „Дана лудаје“, највеће туристичке манифестације у региону, остале су још две недеље и право је време да, традиционално, на пут крене „наранџасти караван“ деце из вртића Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ који позива госте из других градова.

Данас су малишани из вртића „Маслачак“ из Башаида, уз чланове „Гусала“ и музичаре, песмом и игром, уз пите од бундеве и добошара, „Дане лудаје“ представили Зрењанинцима и Новосађанима.

– Кампању започињемо од наших комшија и позивамо све Зрењанинце да дођу.  Наши промотери приказују разноврсне програме са учесницима који стижу и из иностранства. Имамо и разна гастрономска и друга надметања и нудимо богат садржај. „Дани лудаје“ су прерасли и европске оквире, а ми, као прави домаћини све дочекујемо отвореног срца и раширених руку – рекао је у Зрењанину Тихомир Фаркаш, члан Градског већа за образовање.

Шарена и весела поворка у јесење плодове костимиране деце прошетала је и улицама Новог Сада.

– Овде смо да Српску Атину позовемо на нашу највећу манифестацију и да покажемо шта све Кикинда нуди, да представимо нашу гастрономску понуду, али и туристичке и привредне и потенцијале. Имаћемо и сајам предузетника на којем ће своје производе моћи да представе сви који то желе, а Кикинда ће поново бити највећа гостинска соба Европе. Долазе нам гости из земље и из иностранства, традиционално у највећем броју из Румуније. Имамо и програме за децу, различите приредбе, измерићемо најтежу и најдужу лудају. „Дани лудаје“ имају велику понуду, коју сваке године обогаћујемо, а за организацију манифестације већ смо добили престижне награде. Позивамо све да дођу и да то виде уживо – рекао је председник Градске скупштине, Младен Богдан у Инфо-центру Туристичке организације Војводине.

Наредних дана предшколци ће понуду „Дана лудаје“ промовисати у Суботици, Сомбору, Београду и у Темишвару, на свој начин, како су то чинили данас, речима добошара: „Све мањивај, 19. септембра правац Кикинда! Дођи, види, па иди!“.

С. В. О.

ЛТФ-Цувари-природе-(2)

Еколошки и позоришни фестивал, „Лименка театар фест“, живи свој други дан у нашем граду. После синоћње „Мале принцезе“ Позоришта из Приједора, одигране пред препуном салом Народног позоришта, данас је, у преподневном термину, најмлађу публику дочекала Позоришна трупа из Београда „Чувари природе“, са представом “Нешто зелено“.

По драматизацији истоимене књиге Александре Безмаревић Стевић, у представи играју Милица Јанкетић, Милош Лаловић и Ђорђе Коцић.

– Књига је написана у стиху и направљена је драматизација, а стихови су нам послужили за сонгове које смо сами компоновали, урадили аранжмане и режирали представу коју је од марта гледало већ пет хиљада малишана – рекла је глумица Милица Јанкетић. Са играња пред кикиндском публиком, каже, има одличне утиске.

– Било је сјајно, деца су јако лепо примила представу. На крају имамо квиз у којем их пропитујемо шта су научили, и није било погрешних одговора. Кроз сонгове и игру смо се трудили да им поруке које носи ова представа буду пријемчиве, да са представе изађу препуни утисака и као будући чувари планете – додаје Милица.

У представи „Нешто зелено“ два дечака су у мисији спасавања природе која се већ деценијама не осећа добро. Природа их учи како мале промене у и њиховим свакодневним навикама могу да направе велику разлику за целу планету.

Шаљиви квиз уз много лепих сонгова наишао је на одушевљење малишана. То и јесте поента и циљ, да деца постану мали еколози, каже глумац Ђорђе Коцић.

– Ми морамо да научимо децу док су мали, док су „сунђери“, да упију све те добре информације да би могли да развијају овај свет на прави начин, а позориште је жив медиј и зато је добар за то. Чујем да деца после представе опомињу родитеље и одрасле да не разбацују смеће. Представа је интерактивна и ми са сцене видимо да сваку информацију процесуирају и да једва чекају да изађу из позоришта и да почну то да примењују – испричао је Ђорђе.

Дечија публика стигла је из основних школа са својим учитељима и донела лименке којима су „платили“ улазнице за представу. Добијене, а неискоришћене „алу-коине“, који су средство плаћања на Фестивалу, предали су на лименкици – билетарници и, у њиховој вредности, свакој школи ће бити достављене књиге које се продају на овој манифестацији.

На репертоару „Лименка театар феста“ вечерас ће, од 19 сати, бити представа Позоришта лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској, а наредних дана очекују се гостовања још шест позоришта из Београда, Ниша, Бугарске, Македоније и Словачке. Пре почетка сваког извођења деци је на располагању Еко-базар са сликовницама, књигама, разгледницама, цртачем карикатура и Ли Меном са којим могу да рециклирају лименке.

С. В. О.

мамут-фест-2

„Мамутфест“, 18. по реду, биће одржан сутра, 6. и прекосутра, 7. септембра у дворишту Народног музеја. Први дан намењен је деци предшколског и млађег школског узраста која ће цртати честитке Кики.

-Отварање „Мамутфеста“ је у суботу у 11 сати , када ће бити отворена и гостујућа изложба  под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“ аутора Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја у Београду.  Церемонију отварања употпуниће наступ хора „Чуперак“ који ће извести песму за Кику. Након тога на „Базару музеја и идеја“, који траје до 15 часова, сви присутни моћи ће да се упознају са седам музеја из Србије који су нам гости – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Посетиоци фестивала имаће прилику да погледају већ постављену изложбу “Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру које ће бити реализоване радионице.  Припремљен је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати.

-Програм намењен родитељима са бебама и млађом децом под називом „Концерт за бебе“ биће одржан у свечаној сали. Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати биће организован „Квиз из доба Јуре“ који је поново враћен на иницијативу деце – додала је наша саговорница.

Од 19 часова биће одржана плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.

А.Ђ.

 

суперскола-састанак-(4)

Средња стручна школа „Милош Црњански“ и ове године је у програму „Супершкола“ који је  посвећен промовисању мобилности младих, пружа јединствену прилику за повезивање вршњака из региона и подстиче интеркултурални дијалог и сарадњу међу средњошколцима Западног Балкана.

-Регионална канцеларија за сарадњу младих, РYЦО у оквиру пројекта под називом „Помирење западног Балкана“ оценила је да је наша школа одлично спровела пројект у прошлој школској години. Стога нам је у овој наставној години поново одобрен наставак сарадње са Гимназијом из албанског града Љеша која ће бити реализована од 15. октобра до 15. априла. Из наше школе 15 ученика и два професора посетиће Љеш, након чега ће нам наши домаћини узвратити посету – рекао је за Кикиндски портал директор ССШ „Милош Црњански“ Милорад Карановић.

Овим поводом недавно је организован састанак на ком су поред представника одабраних школа, присуствовали и министарка просвете, Славица Ђукић-Дејановић, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жофре, амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србије Анке Конрад, заменица министра туризма и омладине Ивана Антонијевић и директорка РYЦО  локалне канцеларије у Србији Марија Булат.

-Овакви програми су кључни не само за јачање процеса помирења и интеркултуралног дијалога међу младима на Западном Балкану, већ и за развој критичког мишљења и стицање нових вештина и знања. Европска комисија, заједно са немачким Савезним министарством за економску сарадњу и развој, поносна је што наставља да подржава ову иницијативу, која не само да промовише помирење и сарадњу, већ и подстиче младе људе широм Западног Балкана да обликују будућност – изјавио је Емануеле Жофре, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији.

Овом приликом је истакнуто да је Европска комисија, у сарадњи са немачким Савезним министарством за економску сарадњу и развој, поносна  што наставља да подржава ову иницијативу која не само да подстиче помирење и сарадњу, већ и оснажује младе да критички истражују и преиспитују наслеђе региона.

А.Ђ.

 

ЛТФ-поцетак-(16)

Фестивал за децу који их учи значају екологије и културе, „Лименка театар фест“, свечано је отворен вечерас на тргу и већ је рециклирано много лименки, а најмлађа публика испунила је позоришну салу у којој је гостовала прва представа, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.

У програму свечаног отварања на тргу наступили су чланови Хора „Кикиндијанци“ Културног центра и Бубњарске секције Студија „Маус“. Прве посетиоце Међународног позоришног фестивала поздравио је градоначелник Никола Лукач.

– Желимо да покажемо да знамо како да чувамо и заштитимо нашу природу. „Лименка театар фест“ нам показује како да спојимо екологију и љубав према култури – рекао је градоначелник.

Фестивал је отворио првак Позоришта на Теразијама, глумац Мирољуб Турајлија.

– Хвала што сте претходних дана сакупљали лименке и тиме заслужили награду, улазницу за позоришну представу. А позориште је место где станују срећа, радост, весеље, смех, музика и плес, лутке и костими, и ја сам убеђен да ћете уживати у представама које су пред вама – рекао је Турајлија фестивалској публици и прогласио Фестивал отвореним.

Валентина Павличић, глумица и уметнички директор „Лименка театар феста“ објаснила је да је Фестивал настао као позив деци и грађанству да рециклирају, сачувају животну средину и да, у исто време, уживају у позоришној уметности.

– „Лименка театар фест“ постоји три године и наставак је пројекта „Лименкица-улазница“ који је настао пре 15 година. Након Новог Сада и Сомбора, ове године се обрео у Кикинди на наше велико задовољство – рекла је Павличићева и додала да су резултати пројекта фантастични.

– За 15 година прикупљено је скоро милион лименки за пиће које су отишле на  рециклажу и кроз пројекте је прошло близу 90 хиљада деце и родитеља. Деца врло брзо науче да лименку не треба бацити, да је треба сачувати и послати на рециклажу. Оно што деца најбоље запамте као кратку и ефектну поруку је да, када рециклирамо само једну празну лименку, уштедимо толико енергије да три сата могу бесплатно да гледају цртаће на телевизији. Малишани врло брзо постају прави рециклери и чувари природе, а уз све то уживају у дивним позоришним садржајима што је, свакако, много боље од мобилног телефона.

Суорганизатор Фестивала је Народно позориште Кикинда у којем ће се, до недеље, одиграти девет представа из шест земаља.

– Фестивал за децу је најлепши почетак сезоне. У нашем позоришту, нажалост, деца су протеклих година била мало запостављена, па смо одлучили да ове године отворимо позоришну сезону са „Лименка театра фестом“ и да, на прави начин, посветимо пажњу нашој деци.  Велико је задовољство бити домаћин овако значајном фестивалу који је и међународног карактера и угостити све глумце и мале љубитеље позоришта који ће, овога пута, бити и у улози еколога – рекла је директорица Позоришта, Милена Живков.

Први позоришни гости стигли су из Кикинди братског града Приједора, са представом „Мала сирена“.

– Идеја је изнад свега племенита, подржавамо је и са задовољством учествујемо. Први пут смо на Фестивалу, али се трудимо да у својим представама имплементирамо идеју екологије. Донели смо бајку о малој принцези која има диван глас, па га изгуби и онда настају разне перипетије како да га врати – испричао је Срђан Књегињић, глумац и директор Позоришта.

Неки од првих најмлађих рециклера за Фестивал су се дуго припремали. Мангул Каменовић има 13 година и донео је лименке у џаковима.

– Дошао сам са својом породицом, два брата и родитељима, донели смо данас 500 лименки и сутра ћемо донети још 250. Сакупљамо их од почетка августа. Битно је да чувамо планету, како би остала и за следеће генерације – рекао је Мангул.

Деветогодишња Нађа Велемиров дошла је на Фестивал са мамом и братом.

– Донели смо 25 лименки – каже Нађа. – Важно је да чувамо природу због чистог ваздуха јер, ако га не буде, може јако пуно људи да се разболи.

Концепција Фестивала је да, на Еко-базару испред Позоришта, који ће радити сат времена пре сваке представе, деца предају лименке на за то одређеним штандовима, где добијају средство плаћања – један „алу-коин“ (лимени новчић) за пет лименки. Новчићима „плаћају“ улазак на представу (један новчић), књиге (два или три новчића) и разгледнице на којима одмах пишу бакама и декама и убацују их у сандуче, а могу и да „плате“ цртање свог портрета.

Вечерас су, пред препуном салом расположене најмлађе публике са родитељима, глумци из Приједора одиграли представу „Мала сирена“.

Сутра, 5. септембра, од 11 сати, биће одиграна представа „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда; Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће, од 19 сати, гостовати са представом „Папирна магија“.

Трећег дана, у петак, 6. септембра, у термину од 11 сати, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“; од 19 сати на репертоару је „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.

У суботу, 7. септембра, у 11 сати почиње „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша; од 13 сати, у фоајеу Народног позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“; представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, почеће у 19 сати.

Последњег Фестивалског дана, у недељу, 8. септембра, од 11 сати, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“; последња Фестивалска представа биће „Пинокио“ Позоришта лутака из Кошица у Словачкој, која је на репертоару од 19 сати, а затим следи свечаност затварања ове важне, корисне и лепе фестивалске манифестације.

С. В. О.

лептириц-дани-лудаје-(6)

Најмлађи амбасадори Кикинде од сутра, 5. септембра, промовисаће „Дане лудаје“ у локалним самоуправама у нашој земљи, али и у Румунији. Прва дестинација наранџастог каравана су Нови Сад и Зрењанин где ће предшколци из „Лептирића“ песмом и игром бити најслађи промотери. Градоначелник Никола Лукач и в.д. директорица Туристичке организације Јасмина Миланков, у пратњи Кристине Дрљић, директорице ПУ „Драгољуб Удицки“ имали су прилику да виде како ће изгледати програм.

-Сваке године наши малишани позивају наше комшије, али и становнике осталих места да буду гости у граду добрих људи за „Дане лудаје“. Представљамо им део атмосфере и трудимо се да из године у годину програм који припремамо буде лепши и богатији. Осим деце из вртића „Лептирић“ ове године у промоцији ће учествовати и предшколци из „Микија“, „Плавог чуперка“, „Колибрија“, „Златне рибице“ из Иђоша, „Маслачак“ из Башаида. Сваке године одабирамо друге вртиће како би сви равномерно учествовали у представљању наше највеће манифестације – рекла је Кристина Дрљић.

Малишани из вртића на трговима и главним улицама извешће пригодан програм, а делиће се и пита од лудаје. Управо овом посластицом градоначелник Лукач почастио је децу, али и заиграо са њима.

 

-За све Кикинђане „Дани лудаје“ су најзначајнија манифестација. То је прилика да угостимо пријатеље, рођаке, али и да се породице окупе. Деца из вртића су најлепши део наранџастог каравана, а на овај начин учимо их да чувају и негују нашу најстарију  манифестацију, као и да буду део ње. Надам се да ћемо и ове године оборити рекорд у најдужој и најтежој лудаји и да сви уживамо у богатом програму. Позивам све да буду наши гости и увере се колико је лепо бити у нашем граду од 19. до 22. септембра – навео је Лукач.

Програм 39. „Дана лудаје“ биће представљен и у Суботици, Сомбору , Београду и Темишвару.

А.Ђ.

 

 

пси-3-обр

Прва изложба паса мешанаца „СТРАY ДОГ СХОW“ биће одржана у недељу, 8. септембра, на полигону поред Прихватилишта, на адреси Тополски пут број 10, у организацији ЈП „Кикинда“. Циљ је подизање свести о добробити кућних љубимаца, значају удомљавања напуштених паса и одговорног власништва.

За изложбу која почиње у 10 сати се пријавило 44 учесника, а власнике најлепшхих мешанаца чекају лепе награде. Посетиоци имати прилику да од ветеринара и запослених у Прихватилишту чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника истих, као и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање.

сбб-и-гверо-пресс

Вода са чесме је здравствено безбедна, истакла је др Сања Брусин Белош, начелница Одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље, обраћајући се јавности. Узорци из водовода и у јулу и у прве две недеље августа показују да грађани могу да пију воду без икакве бојазни, да у њој нема опасних елемената.

-Узимамо укупно 36 узорака од којих је 21 са бунара и 15 из водоводне мреже. Анализе воде са чесме односно из водовода показују да вода може да се користи за пиће, за кување, хигијенске и све остале санитарне потребе. Од поменутих 15 узорака из водоводне мреже мали број је био хемијски неисправан и то због боје која је била незнатно повећана. Три пута је мања него у сировој води и боја као параметар не представља опасност по здравље. Микробиолошка неисправност у свим узорцима била је нула, што је изванредан резултат у односу на оно што смо имали раније – појаснила је др Брусин Белош.

Извештај са којим је манипулисано у јавности да је повећана концентрација арсена у води за пиће, заправо је вода узоркована са изворишта, односно сирова, непречишћена, вода.

-Фабрика воде је изграђена да би се уклониле све опасне материје које се налазе у непречишћеној води. Поред арсена ту су амонијак, повећан утрошак калијум перманганата, боја. Све ове параметре требало је уклонити и у пречишћеној води коју грађани користе, сем боје и незнатно повишеног натријума у појединим узорцима, нема ниједне од опасних или безопасних материја. Боја није опасна по здравље. Појављује се у појединим узорцима јер су водоводне цеви у граду различитог квалитета и у зависности од места на ком се узоркују може да буде различита. Натријум је један од пет елемената који су витални за функционисање људског организма и нема утицаја на здравље. У појединим минералним водама његова концентрација је пет пута већа од оне која је детектована у појединим узорцима – рекла је др Сања Брусин Белош.

Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“ подсетио је да је у више наврата испирана водоводна мрежа и додао да ће се са овим послом наставити и у наредном периоду.

-Вода из бунара се прерађује и грађани то треба да знају. У извештају о квалитету воде нису раздвојене анализе воде са бунара и из водовода и наш задатак биће да их у наредном периоду представљамо засебно како би се знало шта је оно што је прерађен, а шта је непрерађен узорак. Већ четири године смо у пројекту изградње фабрике воде и нисмо успели да постигнемо консензус са свим политичким чиниоцима да се он не користи у дневно политичке сврхе. Нема потребе за подизањем тензије и панике међу суграђанима ради политиканства. Уколико се следећи пут нешто слично догоди, консултоваћемо правни тим. Пијаћа вода није тема за дневно политичке игре – навео је Гверо.

У току је добијање употребне и санитарне дозволе. У ЈП „Кикинди“ очекују да ће их ускоро и добити од надлежних служби.

ОПОЗИЦИЈУ НЕ ИНТЕРЕСУЈУ ЧИЊЕНИЦЕ

Чедо Гверо каже да је позивао представнике опозиционих партија у граду на састанке, али и да виде како функционише фабрика воде.

-Вода за пиће не треба да буде у жижи политичких расправа и политиканства. Стога сам и позвао опозиционе странке да погледају комплетан пројекат, али се никада нико није одазвао тим позивима. Зато не чуди што су са лошим намерама и са полу информацијама изашли у јавност – прецизирао је Гверо.

ЗАДОВОЉНИ ВОДОСНАБДЕВАЊЕМ

Фабрика воде је у завршној фази оптимизације процеса пречишћавања. Током протеклих месеци забележена је екстремна потрошња воде. Комплетан пројекат је огроман искорак на боље за све грађане и све анализе воде биће јавне и доступне, као што су и до сада биле.

-Можемо да будемо задовољни са водоснабдевањем и сталности испоруке воде грађанима. Технологија је комплексна и кад нестане струје имамо застој у производњи. Поновно успостављање система траје између два и четири сата и то су чињенице, а не правдање. Поред фабрике воде на истој траси се и домаћинства снабдевају струјом и свако искакање из система прави проблем. Разговарамо са ЕПС-ом да добијемо нови трафо и то је кључно за решавање – прецизирао је Чедо Гверо.

А.Ђ.