Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Град
Centar za stručno usavršavanje i Naučni klub tokom zimskog raspusta organizuje „Naučni kamp“ za decu od 6 do 12 godina. Kamp pruža jedinstvenu priliku za razvoj kreativnosti, istraživanje novih znanja i zabavu kroz edukativne radionice, istakao je direktor Centra Dejan Karanović.
-Aktivnosti će se realizovati od 8. do 10. januara i sve radionice biće besplatne. Cilj nam je da deca kvalitetno provedu raspust i da nauče nešto novo. Interesovanje za slične programe i ranijih godina bilo je veliko, tako da sam siguran da će tako biti i ove godine – kaže Karanović.
Prvog dana planiran je program „Moj intervju sa kompozitorom“ koji će voditi Andrea David, a deca će istraživati muzičku istoriju i upoznati velike kompozitore. Uz pomoć internetskih izvora i veštačke inteligencije, napraviće intervju sa kompozitorima, razvijajući kritičko mišljenje i kreativnost. Radionicu „Neuroigrarije“ realizovaće Marijana Ljiljak, a cilj je da putem raznih vežbi za fokus i koncentraciju deca razvijaju pažnju, kreativnost i socijalne veštine.
Narednog dana, 9. januara u okviru programa „Ptica traži kavez“, Sofija Jegarski organizovaće zanimljiv sadržaj sa ciljem razvoja kognitivne, motoričke i likovno-vizuelne veštine, uz izložbu ptica stanarica i estetsko procenjivanje, dok će u okviru zimska radionica u glini „Ornament“ sa Igorom Smiljanićem učesnici imati priliku da se upoznaju različitim vrstama ornamenta kroz istoriju umetnosti i da stvaraju svoja umetnička dela u glini.
Poslednjeg dana, 10. januara Gordana Rackov i Arpad Pastor upoznaće decu sa programiranjem digitalnog drugara „Mikrobit“ uz pomoć mikrobit pločica, učesnici će učiti osnove logike, algoritamskog razmišljanja i rešavanja problema, razvijajući važne tehničke veštine. U okviru radionice „Magični brojevi“, deca će se upoznati sa vizuelnim programiranjem i načinima za upravljanje digitalnim uređajem.
Zbog ograničenog broja učesnika, potrebno je da se zainteresovani, do 6. januara, prijave za radionice putem mejl adrese csukikinda3@gmail.com ili putem instagram poruke na @naučni_klub_kikinda.
A.Đ.
Povodom Dana grada održan je koncert tamburaškog sastava „La Banda“. Publika u Narodnom pozorištu imala je priliku da uživa u popularnoj, filmskoj, autorskoj, disko muzici, evergrinu, ali i odabranim pesmama narodnog žanra izvedenim na tamburama. Sastav u kom je samo jedan muški član, postoji već čitavu deceniju, a u našem gradu već su gostovali.
-U Kikindi smo bili na početku naše karijere, ali smo prvi put u Narodnom pozorištu. Čast nam je što smo deo proslave Dana grada, posebno što volimo da dođemo ovde i privatno. Sigurna sam da je publika uživala u našem koncertu koji smo svirali sa puno ljubavi – istakla je Milica Lerić, članica „La Bande“.
Tamburaški sastav, koji je izdao i svoj prvi autorski album, na svom repertoaru ima muziku za sva vremena.
-Specifični smo upravo po tome što na tamburaškim instrumentima izvodimo kompozicije koje nisu standardne. Volimo obrade klasičnih dela, filmsku muziku, džez, pop, rok, ali i sevdah. To je mešavina različitih muzičkih stilova i publika odlično reaguje na našu interpretaciju raznih muzičkih pravaca. Tamburu prikazujemo u novom, modernijem, svetlu i upravo to je razlog zbog kog nas rado zovu da gostujemo. Naš cilj je da ovaj instrument prikažemo mlađoj, a stariju publiku vratimo u vreme kada su bili mladi – kaže naša sagovornica.
Za jedanaestočlani sastav tambura je velika ljubav.
-Oni koji nas gledaju, po pravilu se iznenade, kada zasviramo i zapevamo jer ne očekuju toliko žena na jednom mestu, pa još da sviraju tamburaške instrumente – zaključila je Milica Lerić.
Već sutra, takođe od 19 časova u Narodnom pozorištu, nastupaju „Legende“. Ulazak na koncert je besplatan.
A.Đ.
Učenik četvrtog razred prirodno-matematičkog smera Gimnazije “Dušan Vasiljev” Andrej Varga, nastavlja da niže uspehe i da, na najbolji mogući način, promoviše našu školu.
Andrejev prvi ovogodišnji uspeh bio je na takmičenju iz programiranja. Na prvom nivou – kvalifikacijama, osvojio je maksimalnih 500 poena u konkurenciji 911 takmičara iz cele Srbije. Na ovom nivou takmiče se svi učenici, bez obzira na razred i uzrast (Matematička gimnazija, specijalizovana IT odeljenja, srednje stručne škole, gimnazije…), i rade iste zadatke.
Prošle školske godine Andrej je osvojio prvo mesto na Državnom takmičenju i bio pozvan na Srpsku informatičku olimpijadu. Zahvaljujući ovom uspehu, dobitnik je nagrade koju dodeljuje Pokrajinska vlada za vrhunske rezultate na takmičenjima. Nagrade – diplome i novčani iznosi, dodeljeni su, u svečanoj sali Pokrajinske vlade, 20. decembra, Andreju i njegovom mentoru, profesoru Snežani Zamurović.
U Matematičkoj gimnaziji se, od 2021. godine, realizuje projekat „Zlatna groznica“ koji je osmislio nekadašnji učenik i olimpijac, a sada student dva fakulteta, Mladen Puzić. „Zlatna groznica“ je priprema reprezentacije iz takmičarske informatike tokom cele godine. Pripreme se održavaju svake druge nedelje po šest sati i uključuju predavanja i samostalni rad. Andrej je, na osnovu svojih rezultata u svetu programiranja, dobio poziv da bude deo „Zlatne groznice“ i da, sa vrhunskim programerima naše zemlje, radi na svom usavršavanju.
Uprkos stalnim apelima u ovo praznično doba godine, da se pirotehnika kupuje kod ovlašćenih prodavaca, upozorenjima Policije da je zakonom zabranjeno da je kupuju i koriste maloletnici, kao i lekara o posledicama nepravilne upotrebe, čini se da trend slavlja sa pucanjem ne jenjava, nego, naprotiv, uzima maha i dobija nove, veoma opasne dimenzije.
Na društvenim mrežama sve su prisutniji veoma rizični izazovi: ko može duže da drži petardu u ruci, ustima ili u džepu. Zato ne čudi da statistika pokazuje da povrede najčešće zadobijaju dečaci u periodu puberteta, koji se, na taj način, dokazuju društvu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je, usled korišćenja pirotehnike, od 2021. do 2023. godine, povređeno 50 osoba, od toga četrnaestoro dece i 12 maloletnika. Podsećaju, takođe, da je njeno korišćenje nedozvoljeno u blizini zdravstvenih i socijalnih ustanova, mesta gde može doći do većeg požara ili veće materijalne štete, odnosno tamo gde se skladište lako zapaljive ili eksplozivne materije.
Pirotehnika u rukama dece, ali i odraslih – opasno i neodgovorno
Najveće i najteže povrede od petardi su kod dece, kaže dr Dragan Grubor, hirurg u Opštoj bolnici u Kikindi.
– Imao sam slučaj čoveka koji je, kako mi je rekao, oteo petardu iz ruke svog deteta u nameri da je baci, ali je ona ranije eksplodirala u njegovoj šaci. Amputirana su mu dva prsta. Svake Nove godine imamo dosta povređenih, najčešće su to šake i prsti, glava i otkriveni delovi tela. Često dolazi do oštećenja očiju i sluha, čak i ušnih školjki. Kod nas stižu najteže povređeni, ali se mnogi zbrinjavaju i u ambulantama, Službi hitne pomoći i na Prijemnom odeljenju Bolnice – kaže dr Grubor i navodi primer da su deca bacala petarde sa zgrade i merila koliko treba vremena da one eksplodiraju ispred prozora komšije.
– Često se dešava da petarda koja nije standardizovana, eksplodira ranije, što zavisi od količine baruta u njoj. Uz sve to, alkohol i petarde ne idu zajedno, jer su reakcije u takvim stanjima usporene – napominje dr Grubor.
Eksplozije petardi, ponovo se ističe u svim apelima, ugrožavaju najosetljivije – decu, starije i bolesne. Zvuk eksplozije jako uznemirava i decu s autizmom, a životinje, koje imaju znatno osetljiviji sluh od ljudi, mogu, od straha, i da dožive srčani udar.
Nabavka i prodaja regulisane su Zakonom o prometu eksplozivnih materija. Kupovinom petardi u odgovarajućim prodavnicama garantuje se neki vid bezbednosti na taj način što na svakom legalnom pirotehničkom sredstvu mora da postoji deklaracija na srpskom jeziku o njegovom korišćenju i na kojim mestima sme da se koristi. Ipak, petarde se, kod neregistrovanih prodavaca mogu kupiti mnogo jeftinije i koriste ih deca i mladi bez nadzora roditelja, Ispucavaju ih i odrasli, stavljaju ih u ruke svojoj deci, dajući im tako i primer potpuno neodgovornog i krajnje opasnog ponašanja.
Kada već nisu zabranjene, i ovaj apel može da se završi samo molbom da se petarde i druga pirotehnika kupuju u ovlašćenoj prodavnici, koriste na otvorenom i nikako u blizini dece, životinja, stambenih objekata, zapaljivih materija. I podsećanjem da nije tačno da se nesreće dešavaju samo drugima. Veoma lako mogu da se dogode svakome ko nije osvestio moguće opasnosti slavlja sa pucanjem. I veoma često mogu da ugroze i zdravlje i živote drugih ljudi i životinja. Slavlje bez pucanja još uvek je slavlje. Ali odgovorno.
Kazne do sto hiljada dinara
Kako je korišćenje pirotehnike u Srbiji regulisano zakonom, moguće sankcije su novčane kazne zbog narušavanja javnog reda i mira u iznosu od 50 hiljada do 100 hiljada dinara, ali i zatvor do 60 dana, što i upotrebu pirotehnike čini kažnjivom, navode u MUP-u. Ministarstvo je objavilo i da je, u poslednje tri godine, počinjeno 118 prekršaja narušavanja javnog reda i mira.
S. V. O.
Klizalište, koje se ove godine nalazi u centru grada, otvoreno je. Prvog dana bilo je besplatno, tako da ne čudi velika gužva koju smo zatekli. Prva je na led izašla dvanaestogodišnja Vanja Đomparin.
-Obožavam da klizam. Imam svoje klizaljke i nisam mogla da dočekam da se „Ledeno jezero“ otvori. Klizam već sedam godina i prošle godine sam svakog dana bila na klizalištu koje je bilo postavljeno pored Sportskog centra „Jezero“. Ove godine još je bolje s obzirom na to da se nalazi u centru grada – istakla je Vanja.
Da klizanje ne poznaje godine potvrdio nam je i nastavnik harmonike Sava Markov.
-Naučimo sam da klizam sa 17 godina u Novom Sadu. Klizalište se nalazilo na Sajmištu i to mi je među najlepšim uspomenama na mladost. Prošle godine, na klizalištu u okviru „Jezera“, imali smo ekipu i igrali smo hokej. Unuke sam ostavio kod kuće da kite jelku, a ja sam došao da isprobam led. Mi, koji znamo da klizamo, pomagaćemo onima koji ne znaju, kako bi savladali tehniku i uživali – dodao je Markov.
Uživanje u zimskim čarolijama na klizalištu sa ledom omogućili su SC „Jezero“, u saradnji sa Turističkom organizacijom, a pod pokroviteljstvom i podrškom Gradske uprave. Ove godine veće je u odnosu na prošlogodišnje i dimenzije su mu 25 puta 13 metara. Sve okupljene pozdravili su Deda Mraz i Snežna kraljica koji su delili slatkiše. Otvaranju su prisustvovali i gradonačelnik Mladen Bogdan i zamenik gradonačelnika Dejan Pudar.
-Uslišili smo želju i molbu sugrađana i ove godine klizalište je postavljeno u centru grada. Slika govori za sebe, okupilo se puno dece i mladih, zadovoljnih što i ove godine imaju mogućnost da deo raspusta vremena provedu na klizalištu. Zbog njih se trudimo i radimo i osluškujemo njihove potrebe. I u narednom periodu trudićemo se da u ovo vreme radosti i darivanja, učinimo praznike što lepšim. Iako nema snega, siguran sam da će u narednih mesec dana naši sugrađani uživati u zimskim čarolijama na ledu – naveo je gradonačelnik Bogdan.
„Ledeno jezero“ biće dostupno mesec dana, a radno vreme klizališta će biti radnim danima od 17 do 21, a vikendom od 17 do 22 sata. Cena ulaznice biće 200 dinara, za termin u trajanju od sat vremena, a isto toliko novca će biti potrebno izdvojiti za iznajmljivanje klizaljki.
A.Đ.
Mladi preduzetnik iz Kikinde, tridesetdvogodišnji Dario Kočiš imao je najviše sreće u novogodišnjoj „De Lux“ nagradnoj igri“ „Lidla“. Kao praznični poklon stigla mu je glavna nagrada – limuzina „BMW 318 i“.
Kaže da je i do sada učestvovao u nagradnim igrama, ali da mu je ovo prva nagrada. Zato i nije odmah mogao da poveruje da mu se ovoga puta posrećilo kada su mu se javili iz „Lidla“.
– Nisam mislio da se neko šali, jer nikome nisam ni rekao da sam učestvovao. Ipak, teško je bilo poverovati u toliku sreću. Tek kada su mi zatražili dopunu podataka, shvatio sam da je moguće – priča Dario.
Dario je vlasnik lokala brze hrane „La Banana“ kod Tehničke škole, a zanimljivo je da je do glavne nagrade stigao uz pomoć maslina.
– Kupovao sam samo masline i poslao ukupno šest ili sedam računa – kaže Dario. Sa njim su po poklon došle i supruga Jelena i dvogodišnja ćerka Iskra koja se, čini se, najviše radovala.
I Dario i Jelena su sportisti – on je atletičar, učesnik OCR trka, a Jelena je proslavljena rukometašica, naša reprezentativka. Iako su planirali da jednog dana kupe džip, zbog Darija, novi „BMW“ će sasvim lepo zameniti „Astru“ i voziće ga, kažu, sa velikim zadovoljstvom.
Ključeve je Dariju svečano uručila Jovana Majstoriović iz „Lidla“.
– Povodom praznika se trudimo da se zahvalimo potrošačima na poverenju, zato smo i organizovali „De Lux“ nagradnu igru. Zajedno sa našim kupcima smo, tokom praznika, imali i kampanju solidarnosti „Mala dela, velika magija“ i obezbedili donaciju osnovnih životnih namirnica i sredstava za ličnu higijenu u iznosu od 6,3 miliona dinara, namenjenu korisnicima programa „Crvenog krsta“ – rekla je Jovana Majstorović.
Nagradna igra u kojoj se učestvovalo sa minimalnim iznosom od 450 dinara plaćenih za “De Lux” proizvode, trajala je od polovine novembra do polovine decembra i, osim glavne nagrade, izvučena su i tri vaučera za putovanja, pet “sony playstation 5 disc” konzola, 5 “i phone 15 pro”, 10 „zepter“ prečišćavača vazduha, 10 „LG smart“ televizora i 60 vaučera za kupovinu u „Lidlu“, ukupno 94 nagrade.
Ipak, najveća nagrada stigla je mladoj porodici Kočiš koja se danas odvezla u svojoj novoj limuzini, ali ne pre nego što su sugrađane, okupljene na ceremoniji dodele na „Lidlovom“ parkingu u Kikindi, počastili svojim proizvodima, “La Banana“ sendvičima i sokovima, da u zdravlju i sreći voze svoj novogodišnji poklon.
S. V. O.
Tradicionalni prijem za mlade talente – učenike srednjih škola koji su na međunarodnim takmičenjima osvojili jedno od prva tri mesta, priređen je, u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti. Prijemu je prisustvovao Andrej Popović koji je osvojio srebrnu medalju na Stemko olimpijadi iz matematike. U ime Milice Tomić koja je osvojila je zlatnu medalju za naučni rad iz fizike u Turskoj u Izmiru i koja se trenutno nalazi u Americi, prijemu je prisustvovala njena mentorka profesorica Marija Popović. Osvajačima nagrada obratio se predsednik SANU akademik Zoran Knežević.
– Srpska akademija nauka i umetnosti, kao krovna naučna i umetnička institucija u našoj zemlji, s velikom pažnjom prati sve što naši mladi naraštaji rade i sa radošću beleži uspehe koje postižu, jer nam je dobro znano koliko ste truda, rada i talenta vi i vaši nastavnici morali da uložite da biste te uspehe ostvarili. Svaki vaš individualni uspeh vidimo i kao uspeh svih nas, kao još jedan beočug u lancu pojedinačnih i kolektivnih postignuća naših ljudi i društva u celini. Zato i smatramo da je dužnost Akademije da ta vaša postignuća pozdravi i afirmiše u javnosti i da vam na njima, ovom malom svečanošću i skromnim poklonom, srdačno i iskreno čestita – rekao je akademik Knežević.
Ovom prilikom nagrađeno je 123 učenika koji su se istakli postignutim izuzetnim rezultatima na takmičenjima širom sveta. Kao i godinama unazad, mladim talentima su uručeni vrednosni vaučeri i prigodne publikacije SANU.
A.Đ.
I.M. (34) iz Iđoša koji je povrđen u čokanskoj „Autofleks Livnici“, nakon što je iz peći počeo da kulja tečni liv, je stabilno. Upravnica Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola Kliničkog centra Vojvodine dr Teodora Tubić rekla je da je pacijent povređen u eksploziji u livnici u Čoki bolje, ali da ga očekuju previjanja na duge staze.
-On je još uvek na lečenju u Klinici za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola, odnosno na intenzivi, ali je stabilno. On je potpuno svestan. U pitanju su ipak opsežne opekotine, tako pacijenta očekuje dugo lečenje – istakla je dr Tubić.
U eksploziji peći, koja se dogodila 28. novembra, preminuli su M.B. (53) iz Iđoša i Aksentije B. (51) iz Ostojićeva.Četvrti povređeni D.G (47) iz Iđoša bio je prebačen u Opštu bolnicu u Senti i nakon ukazane pomoći pušten je kući. Do tragedije je došlo usled naglog izbacivanja tečnog liva iz peći na livenje.
A.Đ.
Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja donela je odluku o ovogodišnjim dobitnicima visokih priznanja Grada.
Posebno priznanje grada Kikinde, za dugogodišnji naučni, sportski i humanitarni rad biće dodeljeno dr Milanu Brkinu.
Priznanje u oblasti sporta „Nika Mirkov“ dobija Luka Panić, za doprinos razvoju sporta u Kikindi.
Posebno priznanje u oblasti obrazovanja i umetnosti biće dodeljeno Baletskoj školi Novi Sad – izdvojenom odeljenju u Kikindi – za doprinos razvoju obrazovanja i umetnosti u Kikindi, povodom 30 godina rada.
Mariji Dragin, prosvetnom radniku u penziji, za život posvećen obrazovanju dece Kikinde, pripašće Posebno priznanje u oblasti obrazovanja.
Priznanje u oblasti obrazovanja „Dr Pavle Kenđelac“, za doprinos razvoju obrazovanja u Kikindi, dodeljuje se Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ i Kristini Drljić.
Dr Čedomir Gavrančić biće nagrađen za doprinos očuvanju zdravlja građana Kikinde. Njemu će pripasti Priznanje u oblasti zdravstva „Dr Ranko Petrović“.
Nagrada „Dr Ranko Petrović“ za doprinos očuvanju zdravlja dece Kikinde pripada doktoru Talalu Abu Haiji, posthumno.
Branislavu Ugrinovu biće dodeljeno Priznanje u oblasti informisanja i kulture, za doprinos razvoju i unapređenju novinarstva i kulture u Kikindi.
Priznanje u oblasti humanosti i dobrotvornog rada „Melanija Nikolić Gaičić“ pripašće Brankici Miškov, za iskazanu humanost i dobročinstvo.
Priznanje u oblasti privrede i preduzetništva „Mihael Bon“ pripada Štampariji „BIS“ – za poseban doprinos razvoju privatnog preduzetništva u Kikindi.
Nagrada Grada Kikinde za sveobuhvatan doprinos razvoju novinarstva, kulture, humanitarni i društveni rad pripada Ljiljani Pancel, posthumno.
Najviše gradsko priznanje, „Zaslužni građanin Kikinde“, biće uručeno Draganu Strajniću, za sveobuhvatni doprinos razvoju grada Kikinde.
Odlukom Komisije, biće dodeljene i pohvale: KUD-u “Petar Kočić” u Novim Kozarcima i Nikoli Linjačkom – za doprinos kulturi, Bogdanu Kalabiću – za doprinos razvoju amaterizma, i, za izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja: Bogdanu Zavišinu, Andreju Vargi, Mateji Kosiću i Leni Davidović.