39. Dani ludaje biće održani od 19. do 22. septembra i doneće nam niz zanimljivih i raznovrsnih sadržaja.
Град
Ritejl park „Nest“ biće otvoren 14. novembra, istaknuto je prilikom obilaska gradilišta. Investicija je vredna više od šest miliona evra i tržni centar prostiraće se na površini od 5.000 kvadratnih metara.
View this post on Instagram
Kako napreduje izgradnja uverili su se Bojana Koljenšić, direktorka kompanije „RC Europe RSB“, koja je investitor, Nikola Lukač, gradonačelnik, Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika i Miroslav Dučić, član Gradskog veća.
-Radovi napreduju odlično i veoma smo zadovoljni. Moram da pohvalim odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom koja nam je izašla u susret, sa kojom smo zajedno rešavali sve probleme sa kojima smo se susreli i imali smo odgovor na svako naše pitanje. Većinu lokala već smo predali zakupcima, a do kraja septembra primopredaćemo sve prodavnice. Imaćemo 13 lokala i od zakupaca tu će biti „Maxi“, „Sinsay“, „New Yorker“, „Sport vision“, „Planeta sport“, apoteka „Benu“, „Tehnomedia“, „Đak sport“, „Lilly“, „Pepco“, „Frida“, „Pet Zone“. Imaćemo i dečije igralište i 100 parking mesta – istakla je Bojana Koljenšić.
Oglasi za radna mesta u pomenutim prodavnicama već su objavljeni na infostudu i već je u toku konkurisanje za raspisane pozicije. U tržnom centru na raspolaganju je oko 100 radnih mesta.
-Puno toga je urađeno na infrastrukturnom uređenju Mikronaselja i ovom delu grada. Izgrađena su nova parking mesta, put u ulici Jovana Jovanovića Zmaja. Rokovi za izgradnju ritejl parka su ispoštovani investicija se privodi kraju. Ispunjavamo obećanje dato Kikinđanima da će dobiti novo mesto za okupljenje, a osim toga ruglo koje je ovde postojalo zamenio je izuzetan prostor – rekao je prvi čovek grada.
Prošle nedelje započeta je i kompletna rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina od Svetosavske do Zmaj Jovine. Đorđe Klenanc iz JP „Kikinda“ vršilac stručnog nadzora za građevinske radove rekao je da će biti rekonstruisano 353 metra kolovoza.
-Novi put biće širok šest metara, a radovima će biti obuhvaćena i zamena vodovodnih cevi koje su u ovom delu grada dotrajale. Izgradiće se i atmosferska kanalizacija kako bi se efikasno odvodile površinske vode, a radovi će obuhvatiti izmeštanje električnih i telekomunikacionih instalacija. Novina će biti staza koja će povezivati Zmaj Jovinu i Svetosavsku ulicu širine dva metra čime ćemo dobiti pešački koridor u skladu sa novim sadržajima koji se nalaze u ovoj ulici – precizirao je Klenanc
U rekonstrukciju ulice biće uloženo 72 miliona dinara obezbeđena u budžetu grada.
-Ovaj deo grada za mesec, dva dana biće neprepoznatljiv i zasijaće novim sjajem. Bespredmetno je govoriti o potrebi za rekonstrukcijom ulice Mihajla Pupina koja je bila u lošem stanju. Osim puta, rešiće se i problem atmosferske kanalizacije – naveo je Nikola Lukač.
Rok za završetak radova je 90 kalendarskih dana. Izvođač radova je konzorcijum koji čine firme „Graditelj“ iz Kikinde, „Vojput“ iz Subotice i „Enerdži LTD“.
A.Đ.
Pozivu iz Ministarstva zdravlja da se odazovu akciji besplatnih preventivnih pregleda, održanoj juče i u Kikindi, odazvao se veliki broj građana.
U Opštoj bolnici bilo je 105 internističkih i 110 ultrazvučnih pregleda abdomena, kao i 18 rendgenskih snimanja pluća. Upute za dalju dijagnostiku dobilo je 11 pacijenata. Laboratorijske analize urađene su za 81 pacijenta, a ostali su dobili upute sa kojima analize mogu da obave u narednih šest meseci.
Merenje krvnog pritiska, EKG snimanje, analiza krvne slike i tumor markera bilo je dostupno i u Drugoj zdravstvenoj stanici. Dva pacijenta dobila su uput za bolničko lečenje zbog hipertenzije. U Dečijem dispanzeru, u kojem je, takođe, bila organizovana akcija preventivnih pregleda, imali su jednog pacijenta koji je dobio upute za dalju dijagnostiku.
S. V. O.
Na kikindskoj deponiji juče oko 23.30 sata prijavljen je još jedan požar na deponiji kojom upravlja kompanija FCC. Gorelo je oko 1.500 metara kvadratnih i na lice mesta izašli su članovi vatrogasno – spasilačke jedinice. Kako se usled jakog vetra požar brzo širio u pomoć su pritekli i zaposleni u NIS-u i JP „Kikinda“, tako da je u gašenju učestvovalo sedam vozila.
Kako saznajemo u Policijskoj upravi tek jutros oko četiri sata požar je lokalizovan odnosno stavljen pod kontrolu. U toku je nanošenje zemlje bagerima kako bi se u potpunosti ugasio.
Ovo je treći požar na deponiji u proteklom periodu. Prvi je zabeležen 17. maja i u njemu je lakše povređen jedan od radnika koji se nagutao dima prilikom pokušaja da ga ugasi . Drugi požar izbio je 9. juna i tada je gorelo više kvadratnih metara površinskog sloja.
A.Đ.
Na tradicionalni konkurs Enigmatskog kluba „Kikinda“ povodom Dana ludaje, svoje priloge poslalo je 67 enigmata iz osam zemalja. U konkurenciji je bilo 66 ukrštenica, 98 anagrama i 135 rebusa.
Najbolju ukrštenicu sastavio je Radoja Racanović iz Gradiške. Drugoplasirani je Pero Galogaža iz Rijeke, a treće mesto pripalo je Žarku Đokiću iz Beograda.
Autor najboljeg rebusa ponovo je prošlogodišnji pobednik Božo Miljević iz Banja Luke, dok su drugo mesto podelili Zoran Milunović iz Niša i Vladimir Šarić iz Šimanovaca.
Anagramisti su za zadatak imali stih iz pesme „Dva brata iz ravnog Banata“: „Kad se pije, sve je usput, što bi Lala reko“. Ubedljivu pobedu ostvario je anagram Zdenka Capana iz Karlovaca: „Posle pet-šest rakija budu jako veseli. Drugo mesto osvojio je Zoran Tacić iz Resnika, a treće Dragiša Cetić iz Gacka.
Prva izložba pasa mešanaca „STRAY DOG SHOW“ u organizaciji JP „Kikinda“ okupila je više od 40 učesnika koji su doveli svoje ljubimce na ocenjivanje, ali i druženje.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Ana Jurkić dovela je, kako kaže svog najboljeg prijatelja.
-Moj pas je Ogi i moja želja je bila da ga dovedem da se druži sa ostalim kucama. Mešanac je labradora i retrivera, a mislim da ima malo i pulina. Kod mene je već četiri godine i izuzetan je – rekla nam je Ana Jurkić.
Svog, ali i psa svojih roditelja na izložbu je dovela i Dragana Kljajić Borić.
-Ovakvih događaja treba da bude što više. Odlična ideja i moram da priznam da me je prijatno iznenadila i sama organizacija. Moj pas je Meda, pronašla sam ga na putu za vikendicu pre četiri godine i odmah sam ga usvojila. Maša je kod mojih roditelja već tri godine i bila je gradski pas – pojasnila je Dragana Kljajić Borić.
Cilj izložbe je podizanje svesti o dobrobiti kućnih ljubimaca, značaju udomljavanja napuštenih pasa i odgovornog vlasništva, naveo je v.d. direktor JP „Kikinda“.
-U proteklih osam meseci organizovali smo radionice o odgovornom vlasništvu u osnovnim školama i vrtićima u kojima je učestvovalo oko 500 mališana. Upoznali smo ih sa time šta znači čipovan pas, koja je opasnost od besnila, zašto je važna vakcinacija. Želja nam je da najmlađim sugrađanima ukažemo na to da moraju biti odgovorni prema svojim kućnim ljubimcima. I prva izložba pasa mešanaca je deo naše kampanje o odgovornom vlasništvu koju ćemo nastaviti i u narednom periodu jer želimo da u narednih pet godina smanjimo broj pasa lutalica na ulicama – istakao je Gvero.
Posetioci su imali priliku da od veterinara i zaposlenih u Prihvatilištu čuju sve o značaju odgovornog vlasništva, potrebama pasa i obavezama vlasnika, ali i da ukoliko sami žele, postanu vlasnici napuštenih kuca koje su spremne za udomljavanje.
-Želimo da se zahvalimo građanima koji su odgovorni prema svojim kućnim ljubimcima. Ovaj skup je pokazao da u gradu imamo dosta ljubitelja mešanaca, a ne samo rasnih pasa. Pozivamo sve da dođu u Prihvatilište i odaberu psa koji je čipovan, sterilisan i vakcinisan i kome treba samo ljubav. Trenutno imamo oko 140 pasa koji čekaju svoje vlasnike – dodala Tanja Savin, šef službe Zoohigijene.
Služba Zoohigijene, koja je zadužena za Severnobanatski okrug, godišnje uhvati više od hiljadu pasa lutalica. U najvećoj meri su to psi koji su imali vlasnika, ali znatan broj njih nema čip. Problem je što su ljudi lako odriču svojih pasa i kada ih puste na ulicu smatraju da su rešili svoj problem.
A.Đ.
Miodrag (29) i Kristina Čipčić (22) iz Kikinde evropski su prvaci u raketnom modelarstvu. Kao članovi seniorske reprezentacije Srbije osvojili su prva mesta na Evropskom prvenstvu održanom u Zrenjaninu. Miodrag je bio najbolji u disciplini S6 rakete sa trakom, a njegova sestra Kristina u S9 odnosno rakete za spuštanje autorotacijom tačnije žirokopterima. Pored njih evropski prvaci su i senior Mihailo Petrović iz Zemuna u disciplinama S1 koja se odnosi na rakete za postizanje visine i S3 rakete sa padobranom i juniorka Bojana Jevtić iz Sremske Mitrovice takođe u disciplini S1.
Timove Srbije predvodili su direktor reprezentacije Dragan Jevtić i tim menadžeri Zoran Katanić i Vladimir Čipčić.
-Pored četiri evropska prvaka naš timovi osvojili su ukupno 29 medalja i tokom prva dana takmičenja šest puta zaredom se čula naša himna. Raketno modelarstvo je zahtevan sport i sve rakete, stabilizatore, glave, sisteme za bezbedno spuštanje na zemlju ručno se prave u aero klubovima. Modelari odnosno takmičari izrađuju modele koji moraju da odgovaraju zakonima aerodinamike i astrofizike da bi bezbedno odleteli i spustili se na zemlju – kaže Vladimir Čipčić.
Takmičenje je organizovano u osam disciplina tako da je u prvoj za postizanje visine bilo potrebno da raketa ima dva motora i da kod juniora dostigne visinu 400, a kod seniora 700 metara. Kod raketa sa padobranom ona treba da ostane u vazduhu minimalno pet minuta, disciplina slobodno leteći klizači podrazumeva male avione koji treba da ostanu u vazduhu najmanje tri minuta.Kod izrade maketa raketa za postizanje visina reč je pravim meteorološkim raketama koje postoje i koriste se za ispitivanje svemira.
-Takmičari moraju da naprave identičnu raketu kao pravu sa svim detaljima i priznaje se samo 10 odsto grešaka. Kod raketa sa trakom ona mora da leti tri minuta i na njoj je traka koja takođe mora da bude u vazduhu tri minuta. Makete raketa su takođe minijature postojećih poput Saturna 1, Arijane, Spejs šatla. Njihova izrada traje i do godinu dana. Moraju biti identične pravim uključujući svaki šraf, zastavicu i najmanju sitnicu, a mora i da oponaša pravi let. Radio upravljani modeli klizača su veći avioni sa rasponom krila od jednog metra, imaju zadato vreme leta od šest minuta i prilikom sletanja moraju da slete na cilj na zemlji koji je ranije postavljen. Rakete za spuštanje autorotacijom imaju na sebi krake kao helikopter – pojasnio je naš sagovornik.
Takmičenje se odvija na livadi, strnjištu, u blizini kanala, useva.
-Jedna raketa se pušta tri puta i takmičar kada je pusti trči za njom kako bi je uhvatio i ponovo se vratio na mesto puštanja. Zahtevno je i interesantno takmičenje za koje pripreme traju čitave godine, a ponekad i duže – navodi Vladimir Čipčić.
Reprezentacija Srbije proglašena je i za ekipno najbolju u Evropi i osvojila je pehar.
-Za nešto više od deset dana očekuje nas državno takmičenje. Kristina i Miodrag nadaju se dobrim plasmanima koje su i do sada imali – otkrio nam je otac Vladimir Čipčić.
Među Miodragovim najvećim uspesima su prva mesta u Evropi i svetu, kao i dva zlatna orla koja su najprestižnija nagrada u vazduhoplovnom sportu i jednom godišnje dodeljuje ga Vazduhoplovni savez Srbije. Kristina je uspela da osvoji treće mesto na svetskom takmičenju.
A.Đ.
Panel diskusija pod nazivom „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža“ organizovana je u okviru „Limenka teatar festa“. Cilj je da se ukaže na značaj kreativnih pristupa u reciklaži alu ambalaže, ali i da se ukaže na primere dobre korporativne prakse u ovoj oblasti. Najvažnije je podizanje javne svesti o značaju zaštite životne sredine kroz razne kreativne pristupe utemeljene na principima kreativne ekonomije, rekao je Nenad Đurđević, komercijalni direktor „Ball Packaging SEE, Turkey and CIS“ i predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja Srbije.
-O značaju pravilnog odlaganja ambalaže i ambalažnog otpada treba učiti decu u vrtićima. Neophodno je da im se predoči put tog otpada kako bi shvatili koliko je važna reciklaža ambalaže u odnosu na proizvodnju. Učimo ih da za 60 dana, ukoliko se limenka pravilno odloži i pošalje na reciklažu, iskorišćena i zgužvana limenka ponovo postaje limenka nekog novog proizvoda. Tako izbegavamo nova kopanja u prirodi. Svaki početak školske godine treba iskoristiti da deca što više nauče o ovoj oblasti – istakao je Đurđević.
Gordana Knežević –Orlić, generalna direktorka izdavačke kuće „Klet“ napomenula je da nekoliko godina unazad podržavaju „Limenka teatar fest“.
-Mi smo obrazovni izdavač i kroz sve što radimo želimo da motivišemo decu da uče o ekologiji i da čuvaju životnu sredinu. Gradivo se, na žalost, ne menja dovoljno brzo, koliko napreduju tehnologije. Bez obzira na to, na nama je da decu motivišemo da istražuju i čitaju što više kako bi i sami došli do saznanja i zaključaka – dodala je Knežević – Orlić.
Učesnici panela bili su i dr Hristina Mikić, profesor finansija i kreativne ekonomije, univerziteta Metropoliten i
direktorka u Institutu za kreativno preduzetništvo i inovacije, Bojan Milosavljević, reditelj i projektni menadžer Deska Kreativna Evropa Srbija i dr Sandra Knežević antropolog i autorka preliminarnog projekta „Limenkica ulaznica“.
A.Đ.
Preventivni pregledi odraslih biće organizovani u nedelju, 8. septembra u ambulanti Doma zdravlja u Svetosavskoj 53. Od 8 do 17 biće moguće proveriti krvnu sliku, krvni pritisak, šećer u krvi, EKG, tumor markere. Iz Doma zdravlja napominju da sugrađani koji žele da da vade krvi treba da dođu od 8 do 12 sati.
U Dečijem dispanzeru takođe će od 8 do 17 sati biti organizovani pregledi. Obavljaju se po sistemima i to: lokomotorni, kardiovaskularni, govorni i drugo. Ukoliko roditelji žele može da se proveri krvna slika i laboratorijski pregled urina.
Dom učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“ jedan je od sedam javnih objekata na teritoriji AP Vojvodine na kom su završeni radovi radovi čiji je cilj energetska sanacija. Urađena je fasada, odnosno izolacija čitave zgrade, zamena aluminijumskih prozora, urađena je spoljna keramika, a postavljene su i roletne i termo glave na radijatorima.
Objekat je, prilikom posete Kikindi, obišao Bojan Vranjković, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj u pratnji Nikole Lukača, gradonačelnika, Dejana Pudara, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća Miroslava Dučića i Tihomira Farkaša.
-Za radove su izdvojena 92 miliona dinara, a kada tome dodamo i sredstva koja su opredeljena za ugradnju štedljive rasvete, kikindski Dom učenika primer je primene svih mera energetske sanacije koje će značajno uštedeti električnu i toplotnu energiju koje će se kretati do 60 odsto. Pokrajinska vlada je sa Evropskim bankom za obnovu i razvoj potpisala ugovore o zajmu i donaciji i ovim sredstvima više od 50 objekata će biti energetski sanirano. Već je dogovoreno da se naredne godine ovim poslom obuhvati Ekonomsko-trgovinska škola za šta je izdvojeno 60 miliona dinara -precizirao je Bojan Vranjković.
Za korisnike je značajno jer će imati puno bolje uslove leti će im biti hladnije, a zimi toplije. Ljubomir Vasičin, upravnik Doma učenika , kazao je da ga raduje što Pokrajinska vlada prati rad ove ustanove.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
-Efekat se video već ove zime. Na svim računima za struju ušteda je bila do 50 procenata i to dok su trajali radovi. Naši gosti, sportisti, koji dolaze tokom leta primetili su razliku s obzirom na to da dolaze svake godine. Posebno se ovog leta videlo koliko znači izolacija. Ova investicija najveća je od izgradnje Doma učenika čiji kapacitet je 190 učenika i studenata. Upisali smo 100 srednjoškolaca i očekujemo oko tridesetak studenata – rekao je Vasičin.
Dom učenika prostire se oko 4.500 metara kvadratnih i ima 196 mesta i važan je objekat za grad.
-Kontinuirana je briga lokalne samouprave za učenike i studente. Po završetku radova možemo da se pohvalimo da imamo jedan od boljih Domova učenika u Srbiji. Hvala pokrajinskim i republičkim institucijama koje prepoznaju naše probleme i sa kojima zajednički realizujemo projekte ne samo iz energetike, nego o iz oblasti saobraćaja. I u narednom periodu sarađivaćemo još kvalitetnije i više kako bi zajednički unapredili život u našoj sredini – naveo je prvi čovek grada.
Vranjković je pohvalio lokalnu samoupravu koja, kako je naveo, ima proaktivan pristup kada je reč o apliciranju na konkursima koji raspisuju pokrajinski sekretarijati.
-U ovom momentu Kikinda je jedan od centara ulaganja. Siguran sam da će gradonačelnik sa svojim timom imati pune ruke posla u narednom periodu – kazao je Bojan Vranjković.
BOLJA BEZBEDNOST UČENIKA
U fokusu Sekretarijata je i bezbednost saobraćaja, posebno najmlađih učesnika.
-Izdvojena su sredstva za 12 projekata bezbednosti saobraćaja u zonama škola u Kikindi i mesnim zajednicama. Reč je o vertikalnom i horizontalnom obeležavanju zona škola i postavljanju ograda. Ne mogu, a da ne istaknem i brzu saobraćajnicu „Osmeh Vojvodine“ koja je od velikog značaja za razvoj grada – precizirao je Bojan Vranjković.
A.Đ.