Besplatno vakcinisanje protiv HPV infekcije, bez zakazivanja, biće moguće od ponedeljka do petka, od 17. do 21. marta u Školskom dispanzeru. Akciju Otvorenih vrata treći put organizuju kikindski Zavod za javno zdravlje (ZZJZ), Dom zdravlja i Savet za zdravlje Grada.
– Akciju sprovodimo kako bismo što više popularisali ovu zaštitu namenjenu deci i mladima od 9 do 19 godina – kaže dr Ružica Cvetićanin, epidemiolog u Zavodu. – Vakcina štiti od humanog papiloma virusa sa kojim, većina ljudi, u toku života, dođe u kontakt. Reakcije organizma su različite – neki se izleče ili imaju blage posledice, ali kod nekih, posebno perzistentnih infekcija, to može da dovede do malignih promena, najčešće do karcinoma grlića materice, penisa, vulve anusa i orofaringealne regije.
Imunizacija je, pokazala su istraživanja, efikasna u 90 odsto slučajeva, i najbolje je da se uradi pre stupanja u seksualni odnos. Posebna preporuka je da to bude do 26 godine, ali se smatra da treba da se vakcinišu i stariji, prilikom promene partnera. Humani papiloma virus prenosi se isključivo sa čoveka na čoveka i to direktnim kontaktom.
Preporuka je da se deci do 15 godina daje u dve doze, sa razmakom od šest meseci, a starijima u tri doze, u periodu od osam meseci.
– U toku akcije, naredne sedmice, moguće je primiti vakcinu bez zakazivanja, od 12 do 18 sati. Maloletne devojčice i dečaci treba da dođu u pratnji roditelja. Posle lekarskog pregleda, ukoliko se utvrdi da su zdravi, primiće vakcinu i dobiti šemu po kojoj dolaze po naredne doze. Roditelji treba da znaju da je vakcina potpuno bezbedna i efikasna i da može dete da zaštiti od različitih vrsta karcinoma – napominje dr Cvetićanin.
Ova imunizacija u našoj zemlji je dostupna od 2022. godine, ali je odziv još uvek dosta slab, navodi dr Cvetićanin. U Okrugu je, do danas, dato oko 1.900 doza – prvu vakcinu je primilo 937 dece i mladih, od tog broja 691 je potpuno imunizovano.
– U većem broju odazivaju se devojčice od dečaka. Zato apelujemo na sve da dođu sa svojom decom kod izabranog lekara, kako bi izvršili imunizaciju. Naredne sedmice vakcine se daju bez zakazivanja, ali mi imamo dovoljno doza i vakcinu je moguće dobiti bilo kada u toku godine, uz prethodno zakazivanje, takođe u Školskom dispanzeru – kaže dr Cvetićanin.
Vakcina protiv HPV infekcije u upotrebi je od 2014. Svetska zdravstvena organizacija je smatra izrazito bezbednom i efikasnom, sa visokom imunogenošću. Ima malo neželjenih efekata, najčešće blagih: crvenilo na mestu uboda, moguće su povišena temperatura, groznica i malaksalost. Kontraindikovana je u slučajevima akutnih oboljenja i alergija na kvasnice.
O značaju knjige i istoriji vojvođanskog planinarstva govorili su Milan Mirković, predsednik Planinarskog saveza Vojvodine, urednik i sekretar Saveza Milivoj Erdeljan i Nebojša Bošnjak, istaknuti planinar i visokogorac.
– Iako Vojvodina nije prva asocijacija na planine, ova pokrajina ima dugu i bogatu tradiciju planinarstva. Organizovana društva postoje više od sto godina, ali su planinarske aktivnosti prisutne znatno duže. Danas u Vojvodini deluje 28 registrovanih planinarskih društava, a sa srodnim udruženjima taj broj prelazi 50. Oko 3.000 registrovanih članova aktivno doprinosi razvoju ovog sporta, čineći 10 odsto ukupnog članstva Planinarskog saveza Srbije – rekao je Milan Mirković i istakao da se planinarstvo u Vojvodini kontinuirano razvija.
– Imamo istaknute planinare, ali i ljude koji su doprineli razvoju ove discipline širom Srbije i van njenih granica – dodao je Mirković.
– Planinarstvo je moj način života. Počeo sam sa pet godina, a tek kada sam se doselio ovde, dakle iz Kikinde sam dostigao najveće visine. Osvojio sam vrhove više od 6.000 metara, a putovanja su mi probudila još jaču želju za planinama – rekao je Bošnjak, citirajući kolegu planinara: „Kad oči sve ovo sagledaju, onda duša ima potrebu da se divi nečemu neznanom, što srce ume da oseti, a jezik ne ume da iskaže.“
Postavka sadrži pedesetak fotografija sa Himalaja, Alpa, kao i portrete zanimljivih ljudi sa planinarskih putovanja. Izložba će biti otvorena naredne dve nedelje.
Na nedavno održanim „Danima vina“ u Iđošu, „Vina Savić“ dobila su tri zlatne medalje: crno vino „Milica“, roze „Ružica“ i belo vino „Zlato“.
Tatjana i njen suprug Boban vinograd su zasadili 4. maja 2009. godine, kada su dobili bespovratna podsticajna sredstva od Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Iako u njihovoj porodici do tada nije postojala tradicija vinogradarstva, u ovaj posao su ušli sa velikim entuzijazmom i ljubavlju.
Na površini od 67 ari gaje visokokvalitetne sorte crnog i belog grožđa – „cabernet sauvignon“ i „rajnski rizling“. Vinograd održavaju sami, osim rezidbe, a u berbi im pomažu rodbina, komšije, kumovi, kolege i prijatelji, Naravno, ćerke i roditelji su im, kaže Tatjana, uvek velika podrška.
Svake godine 14. februara, porodica Savić obeležava vinogradarsku slavu, Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinogradara.
Na imanju porodice Savić raste 3.200 čokota vinove loze. Polovina grožđa prodaje se kupcima, dok se od druge polovine prave vino i rakija. Deo vina prodaju kako bi pokrili troškove proizvodnje, dok ostatak ostavljaju za proslave, poklone i porodične svečanosti.
– Ovaj posao nije lak, ali kada vidimo da se trud isplati, da ljudi uživaju u našem vinu i da se priča o njemu, znamo da radimo pravu stvar – zaključuje Tatjana.
U kategoriji srednjeg uzrasta za dalje takmičenje plasirale su se: Lena Davidović, učenica osmog i Sanja Davidović, učenica petog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“, Adrijana Ćurčin, Stefan Sili i Jovana Živojinov, učenici sedmog razreda OŠ „Đura Jakšić“ i Iva Ćojanović, đak osmog razreda iste škole, kao i Anja Petrović iz KUD „Mokrin“, učenica šestog razreda.
Na skup je, dodaje, stiglo više od stotinu bajkera i nebrojeno automobilista, a prikupljeni iznos juče je uplaćen na Jovanin račun u Fondaciji “Budi human”. Humanost ovih ljudi neće se završiti na ovoj akciji, kaže Lazar. Već je u planu i sledeća u kojoj će se pripremati motori za sezonu i, ujedno, donirati sredstva za malu Jovanu.
Jovaninim roditeljima Gordani i Jovici novac je potreban za terapije koje su joj neophodne i, kako kažu, daju rezultate. Zbog globalnog razvojnog odstupanja Jovana i dalje nema potpunu kontrolu glave, ne sedi, ne puzi, ne hoda, dok u svom govornom fondu ima nekoliko reči. Prati se od strane neurologa, fizijatra, kardiologa, oftalmologa, epileptologa. Uključena je u defektološke i stimulativne tretmane, a indikovana je i habilitaciona terapija u specijalizovanoj ustanovi. Roditelji su, do sada, troškove lečenja sami finansirali i iscrpeli sve svoje resurse. Sredstva su im potrebna za rehabilitaciju, medicinska i ortopedska pomagala, specijalističke preglede, lekove, suplemente i potrošni medicinski materijal.
– Ove godine imamo 34 učesnika iz nižih razreda, a ukupno pedesetak takmičara, uključujući starije osnovce i srednjoškolce. Iznenadio nas je veliki broj prvaka, što nam govori da ljubav prema poeziji živi i raste – kaže Tanja Nožica, pomoćnica direktora za programske sadržaje.
Zbog renoviranja Kulturnog centra, ovogodišnje takmičenje održava se u sali Narodnog pozorišta. O tome ko će se plasirati na zonsku smotru u Čoki 22. marta odlučuje stručni žiri u sastavu: književnica i kritičarka Marija Tanackov, nekadašnja recitatorka Gizela Kekenj i pesnikinja Snežana Tomin.
– Ovo je važan segment obrazovanja koji zaslužuje više pažnje. Recitovanje nije samo umetnost govorenja, već i način da se razvija ljubav prema književnosti i lepoj reči. U današnje vreme, kada se komunikacija često svodi na slike i sleng, negovanje jezika oplemenjuje dečiju dušu – istakla je Marija Tanackov.
Gradska smotra traje dva dana. Nakon nastupa najmlađih recitatora, sutra će se na sceni naći stariji osnovci i srednjoškolci. Poezija je ponovo oživela u Kikindi, a mladi talenti svojim emocijama vraćaju i održavaju lepotu pisane reči.
– Drago nam je što smo praznik žena obeležili na ovako lep način. Uvek ćemo se truditi da našim damama priredimo trenutke za uživanje, jer su zaslužile pažnju i ljubav svakog dana u godini – poručio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
Sergej Ćetković nije krio oduševljenje našim gradom, atmosferom i gostoprimstvom.
Od prve numere, Ćetković je, stvarajući prisnu vezu sa publikom, u sjajnoj atmosferi, preneo svojim stihovima romantične emocije. Pevač je, i ovim koncertom, sa svojom publikom, zaokružio 25 godina uspešne karijere, izvodeći najveće hitove poput „Dolazim“, „Ko li te sad miluje“, „Bolje da vidimo ljubav nego rat“ i mnoge druge.
Ovaj izuzetan muzički doživljaj, veče puno topline, Kikinđani će dugo pamtiti. Uz zvuke muzike koja dodiruje srce, koncert je bio pravi praznik ljubavi i emocija.