Град

Јована-Милицев-(8)

Хуманитарној акцији за помоћ малој Јовани Милићев данас су се прикључили и чланови Кикиндског коњичког удружења „Банат“ – Кикинда. На градском тргу, суграђани су имали прилику да уживају у вожњи фијакером и јахању коња, а све са једним циљем – да помогну храброј девојчици у њеној борби.

– Чланови нашег удружења су се свим срцем одазвали позиву. Дошли смо са шест фијакера и два коња, спремни да улепшамо дан свима, а нарочито малој Јовани. Надамо се да ћемо на овај начин помоћи – рекао је Илија Рађеновић, председник Удружења.

Јована је, са својим родитељима и минут млађом сестром близнакињом Анђелом, присуствовала догађају, окружена подршком суграђана.

– Радимо све што можемо да јој омогућимо што бољи живот. Потребне су јој редовне физикалне, дефектолошке и логопедске терапије у Кикинди, Новом Саду и Бањи Ковиљачи. Највише јој пријају бањски третмани који трају најмање три недеље, а после сваког примећујемо напредак. Једном недељно путујемо у Мађарску на терапију која додатно помаже – испричала је њена мама, Гордана Илијин.

Она додаје да је прве знаке кашњења у развоју приметила када је Јована имала три месеца, након чега је започета стална рехабилитација. Лекари виде напредак, али нико не може да гарантује какав ће исход бити – једино је сигурно да свака терапија значи нову шансу.

Уз сунчан дан и топлу атмосферу, бројни Кикинђани дошли су са својим малишанима, уживајући у вожњи фијакером, док су најмлађи, укључујући Јовану и Анђелу, јахали коње Сунчицу и Цицу, које су, како кажу чланице Удружења, изузетно мирне и воле децу.

Током целе акције била је постављена је кутија за прикупљање прилога за Јованине терапије, а они који желе да помогну могу то учинити и слањем СМС поруке са бројем 1787 на 3030 или уплатом на рачун 160-6000002193007-53, преко Фондације „Буди хуман“.

Јована није сама – уз њу су њена породица, пријатељи и сви људи доброг срца који верују да се уз љубав и подршку може остварити свака нада.

др-Антал-(5)

Омиљени лекар Кикинђана и мештана читавог округа, доктор Золтан Антал, специјалиста оториноларинголог, на услузи је пацијентима пуне 44 године. И данас, са истом посвећеношћу и пажњом, не жалећи ни време ни енергију, отвореним, људским приступом, и, пре свега, са великим искуством и знањем, лечи пацијенте у Општој болници. За наш портал говорио је о све чешћим стањима и болестима новог доба.

Примећујете ли повећање броја људи са алергијама и обољењима које оне изазивају?

 Проблем је у томе што се природа поиграла с нама. Раније смо имали сезонски карактер алергија. Сада, ноћу имате зиму, дању пролеће, лето. Значи, и до 10 степени у фебруару, тога раније није било, и организам не зна како да се понаша. Затим, сув ваздух у грејној сезони, велика употреба хербицида, пестицида, што квари реакцију организма у смислу хиперактивности. Понекад се олако поставља погрешна дијагноза, јер, рецимо, не може свим опструктивцима да се каже да су астматичари. То су две различите болести, различито се лече, различит је узрок. Симптоми су слични су, али нису исти. Опструкција је заштита организма, не мора да буде алергијског типа, него, једноставно, организам хоће спречи да тај прљав ваздух уђе у плућа, и тада  направи сужење, заштиту, коју не треба увек сузбијати. Значи, ако препишем терапију – лекове, инјекције, таблете, сузбијам реактибилност организма, ја не лечим, него омогућавам да у организам уђе огромна количина лошег материјала који је он хтео да спречи и нисам помогао, него сам урадио сасвим супротно.

Колико је тешко тачно дијагностиковати алергију и како се приступа лечењу?

 Потврдити алергију је јако компликован процес. Данас је, без компјутерске обраде, то скоро и немогуће. Кожне пробе су само кап у мору јер се раде на само 14 стандардних инхалаторних и нутритивних алергена. Ако човек на том тестирању не реагује ни на један, то уопште не значи да нема алергију. Да ли то значи и да има више алергичних? Свакако да има. Некада се, такође, олако нешто одреди као алергија. Људи нам током целе године долазе са алергијским реакцијама: од сувог до продуктивног кашља, од запушености до секреције из носа, са ливидном, љубичастом слузницом носа која више не реагује, често и након злоупотребе капи. И све то онда измени клиничку слику, више немате тачан увид – да ли је  основни узрок била алергија, или злоупотреба капи, или крива носна преграда. И морамо се више потрудити да се утврди дијагноза. Ради се рендген снимак, узимају еозинофилни брисеви из носа који упућују на то да је организам натеран да се брани од неке материје. Ми имамо неспецифичне антиалергене који или смањују реактибилност организма, или успоставе бољи проток у слузници. Али, тако смо само уклонили симптоме, а нисмо нашли узрок, нити смо излечили, само смо залечили. Обимнија испитивања уз помоћ нових технологија могу да се раде у великим центрима, само је питање колико има времена и колико је то могуће увести у свакодневну праксу, јер то су, вероватно, скупа улагања у провинцијске болнице. Најбоље би било кад би дијагноза могла да се успоставља као што се то чини врхунским спортистима: стави се штипаљка на нос и пацијент трчи или вози бицикл, у ваздух се убацују алергени, и, уз помоћ  рачунарског програма се мери да ли има опструкције.

Како се развијају проблеми са синусима и које последице могу имати ако се не лече на време?

Покушавамо да утврдимо шта помаже и онда индиректно дођемо до неког закључка јер директно, у највећем броју случајева, не може да се докаже. Симптоми могу да буду и реакција на физичке факторе, на хладноћу или топлоту. Највећи део синуса се, док седимо или ходамо, празни, док се у максиларним сакупља секрет и, када легнемо, они се изврну. Није то обавезно бактеријски неисправно, али се „укисели“ и ноћу се слива по задњем зиду ждрела, па ћелије на слузници реагују избацујући воду, али то није довољно. Зато долази до следеће реакције – ширења крвних судова. Слузница поцрвени, постане едематозна, да би допремила нове количине воде и леукоцита неоходних за „испирање“ секрета. То је већ други степен одбране. Кад слузница набубри, пошто не може да помери коштане структуре, она се све више сужава и још више се запуши. И онда имамо тотални застој у синусима. Кад то пређе у хронично, кад нема доброг протока ваздуха, задржава се секрет који је изузетно погодна подлога за развој бактерија и долази и до гнојних синузитиса, погоршава се основно стање, и нос је све више и више запушен. Људи, онда, користе капи и када постану зависни, нервни завршеци изумиру, атрофирају, више нема повратка. Нос је стално запушен, не осећа да ваздух улази у плућа, нема назопулмоналног рефлекса, значи да се плућа не отварају, и човек се гуши јер нема осећај да је удахнуо ваздух. Када овакво стање пређе у хронично, може се лечити, или мало залечити, али излечити – никада.

Како се алергије повезују са хроничним обољењима носа и синуса?

Алергије убрзавају тај процес, нарочито ако се у организам унесе материја која изазива бурну реакцију са едемом, долази до запушавања и почиње процес  као код хроничног стања: застој ваздуха и секрета, и болест се развија. Код алергија, реактибилност организма само мало смањујемо, не смемо уништити одбрамбени механизам, само обезбеђујемо бољу проходност у носу, и можемо, евентуално, мало да поправимо стање, да не би дошло до компликација. Доста је тешко, мали су изгледи да се излечи. Лекари често кажу да треба стално мењати постељину, тепихе или их избацити, али није то свима лако изводљиво.

Да ли постоје методе којима се организам може „научити“ да се брани од алергена?

Док сам био на специјализацији у Београду, имао сам неколико пацијената којима је на Институту „Торлак“ рађена десензибилизација. Пошто се открије на  шта је реаговао организам, давао се разблажени алерген. По престанку реакције давала би се мање разблажена доза и, на крају процеса, и чист алерген, и пацијент више на њега није реаговао.

Колико је важно, посебно за децу, да дишу кроз нос, а не на уста, и зашто?

Када би се носна слузница истеглила, пошто је то трепетљикасти епител, била би величине два квадратна метра. Значи, то је огромна површина кроз коју пролази ваздух, греје се, филтрира и влажи. Долази до назопулмоналног рефлекса, плућа добијају импулс да стиже припремљен, квалитетан ваздух, и отварају се скроз. Ако се то не догоди, деца дишу само површно и настаје проблем. Ја сам међу малобројним лекарима који не осуђују мајке које дају цуцлу „варалицу“ детету. Сада постоје анатомске цуцле које не деформишу зубе и деца која их користе знају да дишу на нос. Пре неколико дана имао сам дете од седам година које не зна да издува нос. Значи да га није користило седам година.

Дишите на нос!

 Доктор разрешава и питање да ли зими шалом треба заштитити и нос и уста.

– Кад дишемо кроз нос, скоро да је шал непотребан јер је огромна површина на којој ваздух има контакт са слузницом и греје се, док кроз уста улази огромна количина ваздуха која нема контакт са слузницом и директно улази у плућа, тако хладан и неприпремљен. Такође, када се дише кроз нос, лакше се удише, што је веома важно – каже др Антал.

Посвећени чувар одељења

Доктору Анталу прво запослење било је у Сајану, а већ после годину дана, 1982. године, почео је да ради и на ОРЛ одељењу у кикиндској Општој болници.

– Пре подне сам радио у Болници, поподне и ноћу сам био лекар у Сајану.

Затим сам отишао на специјализацију у Београд. Пре три године сам отишао у пензију, у петак, и одмах су ме позвали да потпишем уговор, да останем. Прави пензионер био сам у суботу и у недељу, и у понедељак сам наставио да радим. Волим овај посао, хоћу да помогнем колико год треба – истиче омиљени лекар. – Када се врати колегиница која још није положила испит, на порођајном одсуству је, и колега који је сад отишао на специјализацију, и ја будем вишак, онда ћу одустати. До тада сам ту. Кикинда не треба да остане без ушног лекара и да се затвори одељење јер 80 одсто оболелих стиже код нас, ту су и дечија и патологија одраслих, и наша помоћ је неопходна.

Лекар за човека

Доктор Антал омиљен је и због тога што слуша пацијенте.

– За сваког пацијента имам времена. Јуче сам имао 48 пацијената и за сваког сам одвојио времена колико је год било потребно. И када бих радио приватно, било би исто. Јер, не сме да се дешава да се пацијент не прегледа исто овде као у приватној амбуланти. Лекар који то ради, по мом мишљењу, није за овај позив. Није сваки човек за лекара, није сваки лекар за човека – закључује др Антал.

С. В. О.

 

 

СПС-Дан-зена-(2)

Конференција за новинаре у Градском одбору Социјалистичке партије Србије поводом Међународног празника жена, коју су организовале чланице Форума жена – Гордана Трнић Иличић, Марија Наумовић и председница Форума, Маја Бубуљ, истакла је значај борбе жена за своја права и равноправност у друштву.

– Иако смо на папиру освојиле многа права, у стварности се и даље сусрећемо са дискриминацијом. Стереотипи који владају друштвом настављају да обликују живот жена, које се свакодневно боре на свим фронтовима. Жене су деценијама радиле на побољшању свог положаја, али им ништа није „дато“ као што је то случај са мушкарцима. Оне су стуб породице, има толико жена у селима које носе газдинство на својим леђима, али на папиру не постоје јер је мушкарац тај који је власник. Треба да се фокусирамо на сличности и да се подржавамо, јер само тако можемо изградити боље друштво – истакла је Марија Наумовић, чланица Извршног одбора СПС-а. Она је додала да жене не треба да буду једне другима непријатељи, већ подршка, јер саме најбоље разумеју шта значи бити жена у данашњем друштву.

Такође је скренула пажњу на значај жена домаћица које често остају невидљиве, али су кључне за функционисање породице и друштва. Подсетила је и на застареле праксе у неким деловима Балкана, попут абортуса на основу пола фетуса, што је трагично и мора се више причати о томе, нагласила је.

Гордана Трнић Иличић, чланица Извршног одбора СПС-а и одборница у Градском парламенту, говорила је о значају укључивања жена у политику. Она је истакла да је 30 одсто минимална квота за жене на изборним листама, али да је потребно више жена у политичким структурама.

– Иако је утицај околине и породичних обавеза велики, важно је да жене саме одлуче да се активирају, јер само тако могу остварити промене које желе. У политици жене често морају да се изборе за своје место, али треба да покажемо да имамо снагу, вољу и одлучност и да искажемо своје мишљење. Ми смо пример својој деци и друштву, и овакве конференције су подсећање да смо ту, да постојимо и да смо спремне да помогнемо – додала је Гордана Трнић Иличић.

Конференција је организована са циљем да се скрене пажња на важне теме за жене и да се покаже да жене могу да се удруже, раде заједно и буду највећа подршка једна другој.

С. В. О.

8-март-1

Пријатно изненађене и обрадоване биле су данас бројне суграђанке којима је Дан жена, уз руже и осмех, неочекивано, лично честитао и градоначелник Младен Богдан.

Градоначелник је обишао бројне суграђанке – у здравственим амбулантама, болници, хитној служби, банци, тржном центру и другим трговинским радњама, а овакав леп знак пажње указао је и пролазницама на улици…

Даме су биле позитивно изненађене џентлменским гестом првог човека града, који им је измамио осмехе на лицима.

„Ви које сте стуб породице, друштва и напретка, својим радом, љубављу и упорношћу свакодневно доприносите развоју нашег града, чинећи га бољим и топлијим местом за живот. Ваша храброст, мудрост и истрајност инспиришу све нас да тежимо праведнијем и равноправнијем друштву.
Нека вам овај дан донесе радост, поштовање и захвалност које заслужујете – данас као и сваког дана у години. Са заједничком визијом, стварамо свет у којем ваше руке обликују будућност, а ваша љубав и брига граде темеље за генерације које долазе”; истакао је градоначелник честитајући дамама Међународни празник жена.
 

 

 

 

Зарко-Мацак

Миљеник је деце и запослених.

Наранџасти мачор Жарко део је свакодневице у Основној школи „Жарко Зрењанин“. Често је лежерно опружен на клупи испред школске зграде, или се разиграно шетка међу децом на одморима и дегустира ужину коју му дају, а понекад, радознало ушета у школу- најчешће на позив ђака који га радо уведу.

Пред школу је стигао као маче луталица, и ту пронашао пријатељско окружење, у ком је и остао. Деца су га назвала једноставно и симболично- Жарко. Тако је и постао незванична маскота школе у Микронасељу.

Сада Жарко тражи нови дом!

Лепо се слаже са псима, али овде у Микронасељу долази у контакт и са четвороношцима који нису пријатељски расположени према мачкама. Такође, постоји оправдана бојазан да инспекције не би благонаклоно гледале на његово повремено присуство у школи.

Због свега тога, тренутно би најбоље решење за Жарка било да буде удомљен у кућним условима.

Шта је потребно знати?

Преслатки мачор има око две године, стерилисан је и ветеринарски збринут тј вакцинисан и очишћен од паразита. Тренутно о њему води бригу једна суграђанка чије дете похађа ову школу, али није у прилици да га задржи.

Ако желите да пружите Жарку љубав и пажњу, сигурно је да ће вам он то и узвратити.

 

 

 

 

канали5
ЈВП „Воде Војводине“ наставља са радовима на пренамени дела каналске мреже за одводњавање у двонаменске системе којима ће бити омогућено наводњавање. Радови се изводе на нових 19 система на територији АП Војводине.
У овој фази предвиђена је реконструкција следећих система: Прогарска Јарчина 1, Скореновац, Пландиште 3, Бачко-градиштански рит, Приступни пут за ЦС Чик – Перлек, Кера бара и Велика бара, Шећерански 2. фаза, Чока, Новокнежевачки канал К и Вок 3. фаза, Прогарска Јарчина 2, Ливаде, Пландиште 3, друга фаза, Башаидски, Регионални подсистем „Кикинда“, Хоргош-Мартонош, Стари Кереш, Молски рит, Кереш и КЦ-ИИИ, Ј-ИИ и Ј-ИИ-1 и Криваја.
Радови подразумевају машинско уклањање вегетације, ископ канала, разастирање земље, чишћење пропуста канала, као и реконструкцију постојећих објеката на њима.
Дужина каналске мреже обухваћена овим радовима износи око 90 километара, а површина на којој ће бити омогућено наводњавање је преко 17.000 хектара.
ЈВП „Воде Војводине“ је за ове радове издвојило 535 милиона динара, а завршетак посла очекује се до лета текуће године.
Поред наведених 19 система, планом за ову годину предвиђено је да се обнови низ додатних система у оквиру нових пројеката.
Подсетимо да је предузеће покренуло овај велики пројекат после више деценија у намери да се помогне корисницима и поспеши могућност наводњавања пољопривредних површина у летњим месецима, свуда где је то могуће.
басаид-дом-прозори-(1)-(1)

У Месној заједници Башаид у току је комплетно сређивање Дома културе. Након што је  замењена комплетна столарија на прозорима и вратима и подови на првом спрату, ових дана завршена је и замена столарије у приземљу објекта. Просторије користе чланови Културно-метничког друштва, ђаци ОШ „1. октобар“ и удружења грађана.

– Столарија није мењана од када је зграда изграђена пре више деценија. Била је дотрајала и било је време да се овај простор уреди с обзиром на то да га користе највише деца, чланови Културно уметничког друштва „Башаид“ – истакао је председник Савета МЗ Башаид, Бојан Микалачки.

Осим поменутог, простор је окречен, на спрату зграде урађен је и нови санитарни чвор, као и нова лед расвета. Средства за поменуте радове обезбедила је Месна заједница у договору са мештанима, а помоћ је стигла и од локалне самоуправе. У радове је, само у протеклом периоду, уложено око 800.000 динара.

– Чим временски услови дозволе започињемо и радове на фасади и спољњој расвети. Пошто се они заврше Дом културе у ком је смештена и сеоска библиотека и Одељење полиције, у потпуности је реновиран. Зграда је у самом центру и место је окупљања свих мештана Башаида. Било је крајње време да се заустави њено пропадање – закључио је наш саговорник.

У оквиру Дома културе биће оформљена и етно-соба.

– Некада је наше место имало етно-собу са предметима који сведоче о прошлости села. Како се годинама није улагало у Дом културе, просторија у којој су се налазили је постала неусловна, те су и предмети склоњени. Сада поново има услова за њихово чување и приказивање, тако да ће у Башаиду опет заживети етно-соба – закључио је Микалачки.

А.Ђ.

вибер-слика-2025-03-07-23-09-23-572

Чланови Културно-просветног друштва „Миливој Оморац“ из Иђоша приредиће вечерас, 8. марта, Осмомартовску приредбу.

У сали Дома културе програм почиње у 18 сати.

Александра-Падров-(5)

Петодневни програм „Недеље жена“, у организацији Културног центра, завршен је вечерас наступом Александре Падров у сали Градског удружења пензионера. Ова изузетна вокална солисткиња из Сремске Митровице, професорка певања и солисткиња Радио-телевизије Београд и Радио-телевизије Војводина, приредила је концерт под називом „Почнимо љубав испочетка“.

– Моја мисија су песма и лепота, јер у мору свакодневних дешавања људи жуде за лепим звуком. Ови концерти су прилика да се негују и очувају најлепше песме – шлагери, забавне, старе народне и градске песме. Веома ми је пријатно код вас, у Кикинди се осећам као код куће – истакла је Александра Падров.

Александра је наступила уз пратњу својих колега музичара, Душана Радојичића и Зорана Ковачевића из Радио Београда, пруживши публици вече пуно емоција и лепих мелодија.

Тања Ножица, помоћник директора за програмске садржаје, подсетила је да се програми у оквиру „Недеље жена“ одржавају већ шест година.

– Александру Падров публика добро познаје, ово јој је пети наступ у Кикинди и увек се тражи место више. Иако претходних дана није било великог одзива публике, задовољни смо како је све протекло – рекла је Ножица.

Иако су програми намењени широј публици завршени, уметнички дух манифестације наставља да живи. Већ сутра, у Културном центру, биће одржана женска ликовна колонија на којој ће двадесетак сликарки из читаве Војводине имати прилику да кроз своја дела одају почаст жени и њеној улози у друштву.

„Недеља жена“ потврдила је још једном значај културних дешавања која афирмишу уметност, традицију и значај жена у свим сферама живота.

С. В. О.

Мартовски-базар-(4)

Данашњи Мартовски базар, у организацији Туристичке организације и Града, одржава се на тргу, по сунчаном дану и у живописној атмосфери. Као и увек, понуда је разноврсна и богата. Посетиоци могу пронаћи занатске производе попут вина, меда, колача и традиционалних лицидерских срца.

Они који траже поклон за Дан жена на правом су месту – на тезгама се могу пронаћи прелепо цвеће, украсни предмети и ручно израђен накит. А за оне који већ размишљају о предстојећем Ускрсу, ту су ускршњи зечићи и декоративни предмети.

Посебну пажњу привлачи штанд Соње Коман, чија радња „Мама и хеклица“ доноси праву бајковиту атмосферу. Соња хекла играчке за децу и украсне привеске, а овај занат се, у њеној породици, преноси из генерације у генерацију.

– Одмалена сам се бавила ручним радом, научила сам од маме и баке, то је традиција у нашој породици. Када ми се родила трећа унука, ћерка ми је предложила да правим играчке. Овај посао ми причињава велико задовољство, уживам у њему као да се и сама играм. Користим конац од чистог памука, пластичне очи које су сигурно причвршћене или их извезем, а пуњење је од силикона, што играчке чини потпуно безбедним за децу – објашњава Соња Коман.

На њеном штанду цене крећу од 150 динара. У понуди су совице, зеке, меде, слонићи, жабице, коњићи, а највреднија је хеклана лутка са гардеробом. За Дан жена, Соња је припремила и посебне ручно хеклане лале и руже, и привеске са срцем.

Мартовски базар је више од трговине – он је место сусрета, традиције и инспирације. Уз богату понуду, топлу атмосферу и креативност излагача, посетиоци могу пронаћи идеалан поклон или једноставно уживати у разгледању, разговору и сусретима. Базар ће трајати до 16 сати.