Град

сколски-диспанзер

Бесплатно вакцинисање против ХПВ инфекције, без заказивања, биће могуће од понедељка до петка, од 17. до 21. марта у Школском диспанзеру. Акцију Отворених врата трећи пут организују кикиндски Завод за јавно здравље (ЗЗЈЗ), Дом здравља и Савет за здравље Града.

– Акцију спроводимо како бисмо што више популарисали ову заштиту намењену деци и младима од 9 до 19 година – каже др Ружица Цветићанин, епидемиолог у Заводу. – Вакцина штити од хуманог папилома вируса са којим, већина људи, у току живота, дође у контакт. Реакције организма су различите – неки се излече или имају благе последице, али код неких, посебно перзистентних инфекција, то може да доведе до малигних промена, најчешће до карцинома грлића материце, пениса, вулве ануса и орофарингеалне регије.

Имунизација је, показала су истраживања, ефикасна у 90 одсто случајева, и најбоље је да се уради пре ступања у сексуални однос. Посебна препорука је да то буде до 26 године, али се сматра да треба да се вакцинишу и старији, приликом промене партнера. Хумани папилома вирус преноси се искључиво са човека на човека и то директним контактом.

Препорука је да се деци до 15 година даје у две дозе, са размаком од шест месеци, а старијима у три дозе, у периоду од осам месеци.

– У току акције, наредне седмице, могуће је примити вакцину без заказивања, од 12 до 18 сати. Малолетне девојчице и дечаци треба да дођу у пратњи родитеља. После лекарског прегледа, уколико се утврди да су здрави, примиће вакцину и добити шему по којој долазе по наредне дозе. Родитељи треба да знају да је вакцина потпуно безбедна и ефикасна и да може дете да заштити од различитих врста карцинома – напомиње др Цветићанин.

Ова имунизација у нашој земљи је доступна од 2022. године, али је одзив још увек доста слаб, наводи др Цветићанин. У Округу је, до данас, дато око 1.900 доза – прву вакцину је примило 937 деце и младих, од тог броја 691 је потпуно имунизовано.

– У већем броју одазивају се девојчице од дечака. Зато апелујемо на све да дођу са својом децом код изабраног лекара, како би извршили имунизацију. Наредне седмице вакцине се дају без заказивања, али ми имамо довољно доза и вакцину је могуће добити било када у току године, уз претходно заказивање, такође у Школском диспанзеру – каже др Цветићанин.

Вакцина против ХПВ инфекције у употреби је од 2014. Светска здравствена организација је сматра изразито безбедном и ефикасном, са високом имуногеношћу. Има мало нежељених ефеката, најчешће благих: црвенило на месту убода, могуће су повишена температура, грозница и малаксалост. Контраиндикована је у случајевима акутних обољења и алергија на кваснице.

полиција-муп

Како је наведено у саопштењу Полицијске управе Кикинда, у петак, 14. марта очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.

-У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео- снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали- наведено је у саопштењу Полицијске управе Кикинда.

 

Планинари-(5)

У препуном фоајеу Народне библиотеке „Јован Поповић“ отворена је изложба фотографија Планинарског друштва „Кинђа“ и представљена књига „Знаменити планинари Војводине“ у издању Планинарског савеза Војводине. Књига је издата поводом једног века постојања планинарства у покрајини и доноси приче, биографије и подвиге 101 планинара, међу којима су и Кикинђани Лаза Радивојац, Катарина Милановић, рођена Маневски, и Небојша Бошњак.

О значају књиге и историји војвођанског планинарства говорили су Милан Мирковић, председник Планинарског савеза Војводине, уредник и секретар Савеза Миливој Ердељан и Небојша Бошњак, истакнути планинар и високогорац.

– Иако Војводина није прва асоцијација на планине, ова покрајина има дугу и богату традицију планинарства. Организована друштва постоје више од сто година, али су планинарске активности присутне знатно дуже. Данас у Војводини делује 28 регистрованих планинарских друштава, а са сродним удружењима тај број прелази 50. Око 3.000 регистрованих чланова активно доприноси развоју овог спорта, чинећи 10 одсто укупног чланства Планинарског савеза Србије – рекао је Милан Мирковић и истакао да се планинарство у Војводини континуирано развија.

– Имамо истакнуте планинаре, али и људе који су допринели развоју ове дисциплине широм Србије и ван њених граница – додао је Мирковић.

Планинарско друштво „Кинђа“ недавно је проглашено за најбоље у Војводини, са стабилним бројем од око стотину чланова.

– Планинарство је мој начин живота. Почео сам са пет година, а тек када сам се доселио овде, дакле из Кикинде сам достигао највеће висине. Освојио сам врхове више од 6.000 метара, а путовања су ми пробудила још јачу жељу за планинама – рекао је Бошњак, цитирајући колегу планинара: „Кад очи све ово сагледају, онда душа има потребу да се диви нечему незнаном, што срце уме да осети, а језик не уме да искаже.“

Поставка садржи педесетак фотографија са Хималаја, Алпа, као и портрете занимљивих људи са планинарских путовања. Изложба ће бити отворена наредне две недеље.

градонацелник-јована

Градоначелник Младен Богдан посетио је данас породицу Милићев и потврдио решеност да се Град укључи у обезбеђивање потребних средстава за лечење мале Јоване. Двогодишња суграђанка болује од церебралне парализе и епилепсије, а како медицински третмани који умногоме побољшавају њено здравствено стање, захтевају значајна средства, родитељи су се,  након што су исцрпели сопствене ресурсе, обратили свим добрим и хуманим људима за помоћ.

– Желео сам Јованиним родитељима лично да изразим подршку и добру вољу да се локална самоуправа укључи и помогне-каже за Кикиндски портал градоначелник Младен Богдан. – Разговарали смо на који начин Град може да изађе у сусрет породици. Упутили смо их да локална самоуправа опредељује финансијску помоћ за лечење деце оболеле од тешких болести и потврдили решеност да помогнемо- истиче Богдан.

Поред прописаних лекова које обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, препорука стручњака је да Јована буде укључена у већи број дефектолошких третмана и вежби, како би се њено здравствено стање побољшало. То подразумева редовне физикалне и  дефектолошке терапије у Кикинди, Новом Саду и Бањи Ковиљачи. Бањски третмани трају најмање три недеље, а дневно коштају 60 евра. Јовани помажу и специјалне терапије у Мађарској.

Све то изискује знатна материјална средства, у чије прикупљање су се протеклих дана, уједињени у жељи да помогну малој Јовани, укључили бројни суграђани: удружења, спортски колективи, бајкери, музичари…

 

 

гајде-3

Светски дан гајди, 10. март, обележен је у Зрењанину, а овом догађају присуствовали су и чланови Академског друштва за неговање музике „Гусле“.

Испред удружења грађана „Банатске гајде“, гуслар Вања Илијев организовао је свечаност у којој су четрнаестогодишњи гајдаш „Гусала“ Стефан Билић и чланице старије дечје групе кикиндског друштва.

Илијев је дугогодишњи сарадник „Гусала“ и публика га зна по наступима које одржава током Међународног фестивала народних оркестара, а у оквиру етно кампа организовао је и предавања о овом традиционалном инструменту, навела је уметнички руководилац Магдалена Попов.

-„Гусле“ су један од носилаца елемента нематеријалног културног наслеђа јер је Свирање на гајдама, уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије – додала је Магдалена Попов.

Звук гајди води дубоко у прошлост у корене народа. Веома драгоцено је то што на Балкану постоје и данас се праве примитивни типови гајди које су свирали и наши преци. У прошлости су се на гајдама свирала кола и ора и биле су верни пријатељи пастира, поред фрула и кавала. Пастири су били они који су их најчешће и правили идући за овцама.

На саборима гајдаш би обично стао у средину кола и свирао док се коло вило око њега, он би се пак окретао лицем час једнима час другима, показујући своје уживање (мерак). У народу се каже дува у гајде.

А.Ђ.

Савици-(4)

Када су Савићи, у Новим Козарцима познати као вредна и сложна породица, пре деценију и по решили да заснују свој виноград, није било дилеме да ће овој, за њих потпуно новој делатности, приступити озбиљно и одговорно, па ни награде које су врло брзо почеле да пристижу за њихова вина, нису биле изненађење.

На недавно одржаним „Данима вина“ у Иђошу, „Вина Савић“ добила су три златне медаље: црно вино „Милица“, розе „Ружица“ и бело вино „Злато“.

– Наша вина носе имена по ћеркама, јер су оне одрастале уз овај виноград, баш као што смо и ми расли заједно с њим – каже Татјана Савић.

Татјана и њен супруг Бобан виноград су засадили 4. маја 2009. године, када су добили бесповратна подстицајна средства од Министарства пољопривреде и шумарства. Иако у њиховој породици до тада није постојала традиција виноградарства, у овај посао су ушли са великим ентузијазмом и љубављу.

– Нисмо ни слутили да ћемо једног дана имати виноград и производити вино, али, када смо се већ упустили у ово, желели смо да радимо како треба. Резултати и бројна признања показали су да смо на правом путу, али увек подсећам да је за златна вина заслужан мој супруг Бобан. Он је главни „кривац“ за квалитет – додаје Татјана.

На површини од 67 ари гаје висококвалитетне сорте црног и белог грожђа – „цабернет саувигнон“ и „рајнски ризлинг“. Виноград одржавају сами, осим резидбе, а у берби им помажу родбина, комшије, кумови, колеге и пријатељи, Наравно, ћерке и родитељи су им, каже Татјана, увек велика подршка.

– Њихови успеси током школовања били су нам „ветар у леђа“ да наставимо и, са још више ентузијазма, радимо у винограду. Сузана је завршила Факултет спорта и физичког васпитања у Београду, а Милица социологију. Иако су сада запослене и имају своје обавезе, увек нађу времена да помогну – било у раду у винограду, било у промоцији и дистрибуцији вина и велика су нам помоћ и мотивација – истиче Татјана с поносом.

Сваке године 14. фебруара, породица Савић обележава виноградарску славу, Светог Трифуна, заштитника винограда и виноградара.

– Тог дана, заједно са свештеником, одлазимо у виноград и орежемо неколико чокота, залијемо их вином и помолимо се Светом Трифуну да нам заштити виноград од временских неприлика, болести и штеточина, и да нама, који га обрађујемо, да довољно воље и здравља да уранимо и окаснимо када је то потребно – каже Татјана. – Јер, уз труд и рад, знамо, резултати неће изостати.

На имању породице Савић расте 3.200 чокота винове лозе. Половина грожђа продаје се купцима, док се од друге половине праве вино и ракија. Део вина продају како би покрили трошкове производње, док остатак остављају за прославе, поклоне и породичне свечаности.

Иако је прошлогодишњи род био умањен због недостатка падавина, велики број сунчаних дана позитивно је утицао на квалитет и слаткоћу грожђа, што се одразило и на укус вина.

– Овај посао није лак, али када видимо да се труд исплати, да људи уживају у нашем вину и да се прича о њему, знамо да радимо праву ствар – закључује Татјана.

Породица Савић не губи ентузијазам и усмерена је на стално унапређење квалитета. Њихов циљ није масовна производња, већ да свака боца буде резултат посвећености и преданог рада. За њих је виноградарство више од посла – то је потпуна посвећеност и начин живота који окупља породицу и пријатеље. И ствара и негује нераскидиве везе, потребне свакоме од нас. Вредна породица Савић зна како се то ради.

С. В. О.

рецитатори-младји

Градска смотра рецитатора „Песниче народа мог“, у организацији Културног центра Кикинда, завршена је данас. За 55. сусрет најбољих из својих школа пријавило се 48 учесника, 34 рецитатор нижег узраста (И – ИВ разреда основне школе), 12 рецитатора средњег узраста (В – ВИ разреда) и два рецитатора старијег узраста (средња школа).

Жири у саставу Марија Танацков, књижевни критичар и песникиња, Гизела Кекењ, бивши рецитатор, и Снежана Томин, песникиња, једногласно се сложио да на Зонској смотри рецитатора у Чоки наш град и своје школе представља њих 18.

Нижи узраст представљаће: Јања Рељин, ученица трећег разреда ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину, Нина Керкез, ученица четвртог разреда ОШ „ Петар Кочић“ у Накову, Невена Симић, ученица трећег разреда ОШ „ Вук Караџић“, Дејана Адамов из КУД „Мокрин“, ученица другог разреда, Петра Радак, ученица трећег и Михајло Пиљак, ученик првог разреда школе „Ђура Јакшић“, Драган Јованић и Јана Лукач, ученици четвртог разреда школе „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима, и Мина Јанков, ученица првог разреда школе „Жарко Зрењанин“.

У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.

Средњошколци који ће наступити на зонској смотри су: Милица Попов, ученица другог и Ивона Инђић, ученица трећег разреда ССШ „Милош Црњански.

Зонско такмичење одржаће се 22. марта у Дому културе у Чоки.

С. В. О.

(Фото: Културни центар)

Јована-Милицев-(11)

Двогодишња Јована Милићев која болује од церебралне парализе и епилепсије ујединила је суграђане. Поред бројних акција на спортским сусретима и музичким и другим догађајима, на великом ауто-мото скупу у суботу, прикупљено је 317.705 динара, рекао је иницијатор ове хуманитарне акције, Лазар Микан који је, уз помоћ Луке Ристевског и великог броја колега, организовао догађај

– Окупили смо се на кружном току на улазу у Кикинду. Придружиле су нам се колеге бајкери, љубитељи аутомобила, али и аутомеханичари, аутоелектричари и фарбари, не само из Кикинде – многи су стигли из других места, у жељи да прикупимо новац за Јованину рехабилитацију. Јованин тата Јовица је аутоелектричар и колеге су се већ раније организовале и помогле, а овога пута смо се сви ујединили у једној жељи – за Јованин први корак – каже Лазар.

На скуп је, додаје, стигло више од стотину бајкера и небројено аутомобилиста, а прикупљени износ јуче је уплаћен на Јованин рачун у Фондацији “Буди хуман”. Хуманост ових људи неће се завршити на овој акцији, каже Лазар. Већ је у плану и следећа у којој ће се припремати мотори за сезону и, уједно, донирати средства за малу Јовану.

Јованиним родитељима Гордани и Јовици новац је потребан за терапије које су јој неопходне и, како кажу, дају резултате. Због глобалног развојног одступања Јована и даље нема потпуну контролу главе, не седи, не пузи, не хода, док у свом говорном фонду има неколико речи. Прати се од стране неуролога, физијатра, кардиолога, офталмолога, епилептолога. Укључена је у дефектолошке и стимулативне третмане, а индикована је и хабилитациона терапија у специјализованој установи. Родитељи су, до сада, трошкове лечења сами финансирали и исцрпели све своје ресурсе. Средства су им потребна за рехабилитацију, медицинска и ортопедска помагала, специјалистичке прегледе, лекове, суплементе и потрошни медицински материјал.

Јовани можете помоћи слањем СМС поруке са садржајем 1787 на број 3030. Цена поруке је 200 динара.

рецитатори-(2)

Најталентованији рецитатори из кикиндских школа, заљубљеници у писану реч, окупили су се данас на 55. Градској смотри рецитатора „Песниче народа мог“. Ова традиционална манифестација, најстарија дечија смотра у Србији, одржава се у организацији Културног центра.

– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.

Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.

– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.

Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.

Сергеј-(1)

Први пут у Кикинди, популарни поп-певач и композитор Сергеј Ћетковић приредио је вече за памћење. У испуњеној хали Културно-спортског центра „Језеро“, посетиоци су уживали у изузетно емотивном и професионалном наступу. Концерт под називом „Женама с љубављу“ поклон је локалне самоуправе суграђанкама поводом Дана жена.

– Драго нам је што смо празник жена обележили на овако леп начин. Увек ћемо се трудити да нашим дамама приредимо тренутке за уживање, јер су заслужиле пажњу и љубав сваког дана у години – поручио је градоначелник Младен Богдан.

Сергеј Ћетковић није крио одушевљење нашим градом, атмосфером и гостопримством.

– Моја жеља је да дамама, које су велики део моје публике, сваког дана показујемо љубав и поштовање. Оне то заслужују – истакао је популарни уметник.

Од прве нумере, Ћетковић је, стварајући присну везу са публиком, у сјајној атмосфери, пренео својим стиховима романтичне емоције. Певач је, и овим концертом, са својом публиком, заокружио 25 година успешне каријере, изводећи највеће хитове попут „Долазим“, „Ко ли те сад милује“, „Боље да видимо љубав него рат“ и многе друге.

Овај изузетан музички доживљај, вече пуно топлине, Кикинђани ће дуго памтити. Уз звуке музике која додирује срце, концерт је био прави празник љубави и емоција.

С. В. О.