Бесплатно вакцинисање против ХПВ инфекције, без заказивања, биће могуће од понедељка до петка, од 17. до 21. марта у Школском диспанзеру. Акцију Отворених врата трећи пут организују кикиндски Завод за јавно здравље (ЗЗЈЗ), Дом здравља и Савет за здравље Града.
– Акцију спроводимо како бисмо што више популарисали ову заштиту намењену деци и младима од 9 до 19 година – каже др Ружица Цветићанин, епидемиолог у Заводу. – Вакцина штити од хуманог папилома вируса са којим, већина људи, у току живота, дође у контакт. Реакције организма су различите – неки се излече или имају благе последице, али код неких, посебно перзистентних инфекција, то може да доведе до малигних промена, најчешће до карцинома грлића материце, пениса, вулве ануса и орофарингеалне регије.
Имунизација је, показала су истраживања, ефикасна у 90 одсто случајева, и најбоље је да се уради пре ступања у сексуални однос. Посебна препорука је да то буде до 26 године, али се сматра да треба да се вакцинишу и старији, приликом промене партнера. Хумани папилома вирус преноси се искључиво са човека на човека и то директним контактом.
Препорука је да се деци до 15 година даје у две дозе, са размаком од шест месеци, а старијима у три дозе, у периоду од осам месеци.
– У току акције, наредне седмице, могуће је примити вакцину без заказивања, од 12 до 18 сати. Малолетне девојчице и дечаци треба да дођу у пратњи родитеља. После лекарског прегледа, уколико се утврди да су здрави, примиће вакцину и добити шему по којој долазе по наредне дозе. Родитељи треба да знају да је вакцина потпуно безбедна и ефикасна и да може дете да заштити од различитих врста карцинома – напомиње др Цветићанин.
Ова имунизација у нашој земљи је доступна од 2022. године, али је одзив још увек доста слаб, наводи др Цветићанин. У Округу је, до данас, дато око 1.900 доза – прву вакцину је примило 937 деце и младих, од тог броја 691 је потпуно имунизовано.
– У већем броју одазивају се девојчице од дечака. Зато апелујемо на све да дођу са својом децом код изабраног лекара, како би извршили имунизацију. Наредне седмице вакцине се дају без заказивања, али ми имамо довољно доза и вакцину је могуће добити било када у току године, уз претходно заказивање, такође у Школском диспанзеру – каже др Цветићанин.
Вакцина против ХПВ инфекције у употреби је од 2014. Светска здравствена организација је сматра изразито безбедном и ефикасном, са високом имуногеношћу. Има мало нежељених ефеката, најчешће благих: црвенило на месту убода, могуће су повишена температура, грозница и малаксалост. Контраиндикована је у случајевима акутних обољења и алергија на кваснице.
О значају књиге и историји војвођанског планинарства говорили су Милан Мирковић, председник Планинарског савеза Војводине, уредник и секретар Савеза Миливој Ердељан и Небојша Бошњак, истакнути планинар и високогорац.
– Иако Војводина није прва асоцијација на планине, ова покрајина има дугу и богату традицију планинарства. Организована друштва постоје више од сто година, али су планинарске активности присутне знатно дуже. Данас у Војводини делује 28 регистрованих планинарских друштава, а са сродним удружењима тај број прелази 50. Око 3.000 регистрованих чланова активно доприноси развоју овог спорта, чинећи 10 одсто укупног чланства Планинарског савеза Србије – рекао је Милан Мирковић и истакао да се планинарство у Војводини континуирано развија.
– Имамо истакнуте планинаре, али и људе који су допринели развоју ове дисциплине широм Србије и ван њених граница – додао је Мирковић.
– Планинарство је мој начин живота. Почео сам са пет година, а тек када сам се доселио овде, дакле из Кикинде сам достигао највеће висине. Освојио сам врхове више од 6.000 метара, а путовања су ми пробудила још јачу жељу за планинама – рекао је Бошњак, цитирајући колегу планинара: „Кад очи све ово сагледају, онда душа има потребу да се диви нечему незнаном, што срце уме да осети, а језик не уме да искаже.“
Поставка садржи педесетак фотографија са Хималаја, Алпа, као и портрете занимљивих људи са планинарских путовања. Изложба ће бити отворена наредне две недеље.
На недавно одржаним „Данима вина“ у Иђошу, „Вина Савић“ добила су три златне медаље: црно вино „Милица“, розе „Ружица“ и бело вино „Злато“.
Татјана и њен супруг Бобан виноград су засадили 4. маја 2009. године, када су добили бесповратна подстицајна средства од Министарства пољопривреде и шумарства. Иако у њиховој породици до тада није постојала традиција виноградарства, у овај посао су ушли са великим ентузијазмом и љубављу.
На површини од 67 ари гаје висококвалитетне сорте црног и белог грожђа – „цабернет саувигнон“ и „рајнски ризлинг“. Виноград одржавају сами, осим резидбе, а у берби им помажу родбина, комшије, кумови, колеге и пријатељи, Наравно, ћерке и родитељи су им, каже Татјана, увек велика подршка.
Сваке године 14. фебруара, породица Савић обележава виноградарску славу, Светог Трифуна, заштитника винограда и виноградара.
На имању породице Савић расте 3.200 чокота винове лозе. Половина грожђа продаје се купцима, док се од друге половине праве вино и ракија. Део вина продају како би покрили трошкове производње, док остатак остављају за прославе, поклоне и породичне свечаности.
– Овај посао није лак, али када видимо да се труд исплати, да људи уживају у нашем вину и да се прича о њему, знамо да радимо праву ствар – закључује Татјана.
У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.
На скуп је, додаје, стигло више од стотину бајкера и небројено аутомобилиста, а прикупљени износ јуче је уплаћен на Јованин рачун у Фондацији “Буди хуман”. Хуманост ових људи неће се завршити на овој акцији, каже Лазар. Већ је у плану и следећа у којој ће се припремати мотори за сезону и, уједно, донирати средства за малу Јовану.
Јованиним родитељима Гордани и Јовици новац је потребан за терапије које су јој неопходне и, како кажу, дају резултате. Због глобалног развојног одступања Јована и даље нема потпуну контролу главе, не седи, не пузи, не хода, док у свом говорном фонду има неколико речи. Прати се од стране неуролога, физијатра, кардиолога, офталмолога, епилептолога. Укључена је у дефектолошке и стимулативне третмане, а индикована је и хабилитациона терапија у специјализованој установи. Родитељи су, до сада, трошкове лечења сами финансирали и исцрпели све своје ресурсе. Средства су им потребна за рехабилитацију, медицинска и ортопедска помагала, специјалистичке прегледе, лекове, суплементе и потрошни медицински материјал.
– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.
Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.
– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.
Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.
– Драго нам је што смо празник жена обележили на овако леп начин. Увек ћемо се трудити да нашим дамама приредимо тренутке за уживање, јер су заслужиле пажњу и љубав сваког дана у години – поручио је градоначелник Младен Богдан.
Сергеј Ћетковић није крио одушевљење нашим градом, атмосфером и гостопримством.
Од прве нумере, Ћетковић је, стварајући присну везу са публиком, у сјајној атмосфери, пренео својим стиховима романтичне емоције. Певач је, и овим концертом, са својом публиком, заокружио 25 година успешне каријере, изводећи највеће хитове попут „Долазим“, „Ко ли те сад милује“, „Боље да видимо љубав него рат“ и многе друге.
Овај изузетан музички доживљај, вече пуно топлине, Кикинђани ће дуго памтити. Уз звуке музике која додирује срце, концерт је био прави празник љубави и емоција.