У свечаној сали Градске куће у Кикинди, на годишњицу смрти Душана Васиљева (1900–1924), додељена је престижна књижевна награда која носи име великог песника. Овогодишњи лауреати су Симон Грабовац, за књигу „Пропланак“, и Ненад Шапоња, за збирку-поему „Срећна вода“.
Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и председник, Радован Влаховић једногласно је одлучио да награду равноправно поделе ова два истакнута савремена песника.
– Иако је ове године било мање наслова у конкуренцији, квалитет пристиглих књига није заостајао за претходним годинама. Чак можемо рећи да смо имали прилику да читамо дела неких од најбољих српских песника данашњице. Управо због тога смо донели одлуку да награда припадне двојици аутора који су својим делима заслужили ово високо признање. Са сваким конкурсом и са сваком наградом правимо један велики помен и велики парастос никад превазиђеном Душану Васиљеву – рекао је Влаховић.
Душан Васиљев, један од најзначајнијих српских експресиониста, остао је упамћен по песми „Човек пева после рата“, у којој је, на аутентичан начин, изразио страхоте Великог рата, чији је и сам био сведок. Иако је поживео само 24 године, његова поезија и данас одјекује снажном емоцијом и дубоким мисаоним трагом.
Градоначелник Кикинде Младен Богдан, уручивши награде лауреатима, истакао је значај очувања културног наслеђа и подршке савременим књижевним ствараоцима.
– Ова награда није само књижевно признање, већ и важан начин да чувамо сећање на једног од највећих песника које је Кикинда изнедрила. Душан Васиљев је био човек који је свој кратак, али испуњен живот посветио уметности и борби за српски народ. Његова поезија није само сведочанство једног времена, већ и инспирација за будуће генерације. Његов живот и стваралаштво представљају путоказ за све који се баве уметношћу – како младим песницима, тако и свима који раде у области културе. Награда је и доказ да Кикинда наставља да негује своје културно наслеђе и да даје подршку ствараоцима који, својим делима, доприносе савременој српској књижевности. Чување успомене на великане попут Васиљева није само питање прошлости, већ и питање будућности. Ми морамо бити свесни да се идентитет једног града, једне нације, гради и на културним темељима. Кикинда ће наставити да улаже у културу, уметност и образовање, јер то није само одраз нашег поштовања према онима који су нас задужили, већ и одговорност према генерацијама које долазе – закључио је Богдан.
Добитници су истакли да су почаствовани што су се нашли у друштву најзначајнијих српских писаца који су током претходних година били лауреати.
– Откад знам за себе, име Душана Васиљева одјекује у мојој песничкој глави. То је песник који је, заједно са Милошем Црњанским, одредио судбину људи ових простора. Васиљев је вазда и увек актуелан и веома сам срећан што сам се уписао у листу лауреата награде која је једна од најважнијих у нашој култури – рекао је Ненад Шапоња.
Симон Грабовац је истакао посебну повезаност коју осећа са Кикиндом и делом Душана Васиљева.
– Ова награда ми много значи и зато што сам годинама уназад везан за Кикинду и поезију Душана Васиљева. Више година сам био у жирију Фестивала песника средњошколаца у овом граду, а од студентских дана сам читао и проучавао Васиљеве стихове. Ово признање је, за мене, симбол те дугогодишње везе.
Чланица Градског већа за културу и туризам, Маријана Мирков, нагласила је да награда „Душан Васиљев“ није само признање за књижевност, већ и важан део културног идентитета Кикинде.
– Награда је мост између прошлости и садашњости, начин да се сећамо великана попут Душана Васиљева и истовремено повезујемо са савременим књижевницима који настављају ту традицију. Васиљеви стихови парају душу и остају урезани у нашој културној свести, а исто тако и данашњи песници, својим речима, остављају неизбрисив траг за будуће генерације. Култура нашег града није само наслеђе, већ и будућност, и Град ће наставити да улаже у њу.
Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године, а од 2009. се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора на српском језику. Међу досадашњим добитницима су имена попут Јована Зивлака, Стевана Раичковића, Милорада Павића и Давида Албахарија.
Лауреати су, поред плакете, поделили и новчани износ од 1.200 евра.
Традиционално, пре свечаности уручења награда, положено је цвеће на песников гроб на Мелином гробљу. То су учинили члан Градског већа Тихомир Фаркаш, директорка Гимназије „Душан Васиљев“ Мирјана Дражић и ђаци ове школе.
С. В. О.
– Будући предузетници могу да похађају обуку за развој предузетништва, која се може полагати и онлајн. Такође, доступна је радионица „Психолошки изазови предузетништва“, усмерена на развијање компетенција потребних за вођење малог бизниса – додаје Наталија Милошев Станимиров.
Ауторка серијала, Слађана Зарић, у првом делу филма описује почетак бомбардовања 24. марта 1999. године, када је погођено око 40 мета, војних циљева. Према сведочењима америчких пилота, на небу изнад Југославије тог дана налазило се око 400 НАТО авиона.
– Тог кобног дана, у Куршумлији је постојало тајно командно место Треће армије, за које ми нисмо знали. Били смо у команди, и након постројавања, требало је да се вратимо на своја радна места. Тада нам је наређено да се пребацимо на нове локације. Успостављен је пролаз испод Центра везе, који нас је одвео у тајно склониште. Тачно у 19 сати, касније смо сазнали, из Напуља су лансиране три крстареће ракете типа „Томахавк“ са циљем да униште командно место, очекујући да се тамо налази врх државе и војске. Нажалост, у том нападу погинуло је 11 наших сабораца, док је више десетина људи тешко рањено – рекао је Виштица.
Те ноћи, најмодернијим авионима Алијансе супротставили су се ловци МиГ-29, али је српско ваздухопловство у првим сатима агресије остало без пет летелица. Неколико дана касније, оборен је чувени амерички авион Ф-117, познатији као „невидљиви“.
Ове вечери, са много емоција, присутни су се присетили трагичних догађаја који су обележили 78 дана агресије. Пројекцији је присуствовао и председник Градског парламент, Душан Попесков. Радио-телевизија Србије ће кроз серијал „Хронологија једног бомбардовања“ приказати целокупан ток НАТО напада на тадашњу Савезну Републику Југославију, како се трагични дани никада не би заборавили.
Према њеним речима, неопходно је разбити страх од прегледа и дијагнозе, јер је карцином дојке излечив ако се на време открије.
У име локалне самоуправе, караван су обишли градоначелник Кикинде Младен Богдан, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.
Караван „Буди храбра, прегледај се“, два пута годишње, омогућава прегледе женама у 130 градова Србије. Поново ће у нашем граду бити у октобру, када је Месец борбе против рака дојке.
