Град

Nagrada-Dusan-Vasiljev-(1)

У свечаној сали Градске куће у Кикинди, на годишњицу смрти Душана Васиљева (1900–1924), додељена је престижна књижевна награда која носи име великог песника. Овогодишњи лауреати су Симон Грабовац, за књигу „Пропланак“, и Ненад Шапоња, за збирку-поему „Срећна вода“.

Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и председник, Радован Влаховић једногласно је одлучио да награду равноправно поделе ова два истакнута савремена песника.

– Иако је ове године било мање наслова у конкуренцији, квалитет пристиглих књига није заостајао за претходним годинама. Чак можемо рећи да смо имали прилику да читамо дела неких од најбољих српских песника данашњице. Управо због тога смо донели одлуку да награда припадне двојици аутора који су својим делима заслужили ово високо признање. Са сваким конкурсом и са сваком наградом правимо један велики помен и велики парастос никад превазиђеном Душану Васиљеву – рекао је Влаховић.

Душан Васиљев, један од најзначајнијих српских експресиониста, остао је упамћен по песми „Човек пева после рата“, у којој је, на аутентичан начин, изразио страхоте Великог рата, чији је и сам био сведок. Иако је поживео само 24 године, његова поезија и данас одјекује снажном емоцијом и дубоким мисаоним трагом.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан, уручивши награде лауреатима, истакао је значај очувања културног наслеђа и подршке савременим књижевним ствараоцима.

– Ова награда није само књижевно признање, већ и важан начин да чувамо сећање на једног од највећих песника које је Кикинда изнедрила. Душан Васиљев је био човек који је свој кратак, али испуњен живот посветио уметности и борби за српски народ. Његова поезија није само сведочанство једног времена, већ и инспирација за будуће генерације. Његов живот и стваралаштво представљају путоказ за све који се баве уметношћу – како младим песницима, тако и свима који раде у области културе. Награда је и доказ да Кикинда наставља да негује своје културно наслеђе и да даје подршку ствараоцима који, својим делима, доприносе савременој српској књижевности. Чување успомене на великане попут Васиљева није само питање прошлости, већ и питање будућности. Ми морамо бити свесни да се идентитет једног града, једне нације, гради и на културним темељима. Кикинда ће наставити да улаже у културу, уметност и образовање, јер то није само одраз нашег поштовања према онима који су нас задужили, већ и одговорност према генерацијама које долазе – закључио је Богдан.

Добитници су истакли да су почаствовани што су се нашли у друштву најзначајнијих српских писаца који су током претходних година били лауреати.

– Откад знам за себе, име Душана Васиљева одјекује у мојој песничкој глави. То је песник који је, заједно са Милошем Црњанским, одредио судбину људи ових простора. Васиљев је вазда и увек актуелан и веома сам срећан што сам се уписао у листу лауреата награде која је једна од најважнијих у нашој култури – рекао је Ненад Шапоња.

Симон Грабовац је истакао посебну повезаност коју осећа са Кикиндом и делом Душана Васиљева.

– Ова награда ми много значи и зато што сам годинама уназад везан за Кикинду и поезију Душана Васиљева. Више година сам био у жирију Фестивала песника средњошколаца у овом граду, а од студентских дана сам читао и проучавао Васиљеве стихове. Ово признање је, за мене, симбол те дугогодишње везе.

Чланица Градског већа за културу и туризам, Маријана Мирков, нагласила је да награда „Душан Васиљев“ није само признање за књижевност, већ и важан део културног идентитета Кикинде.

– Награда је мост између прошлости и садашњости, начин да се сећамо великана попут Душана Васиљева и истовремено повезујемо са савременим књижевницима који настављају ту традицију. Васиљеви стихови парају душу и остају урезани у нашој културној свести, а исто тако и данашњи песници, својим речима, остављају неизбрисив траг за будуће генерације. Култура нашег града није само наслеђе, већ и будућност, и Град ће наставити да улаже у њу.

Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године, а од 2009. се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора на српском језику. Међу досадашњим добитницима су имена попут Јована Зивлака, Стевана Раичковића, Милорада Павића и Давида Албахарија.

Лауреати су, поред плакете, поделили и новчани износ од 1.200 евра.

Традиционално, пре свечаности уручења награда, положено је цвеће на песников гроб на Мелином гробљу. То су учинили члан Градског већа Тихомир Фаркаш, директорка Гимназије „Душан Васиљев“ Мирјана Дражић и ђаци ове школе.

С. В. О.

 

sajan-fetahi-(1)

Сеад Фетахи и Татјана Боњецка одлучили су да ужурбан живот Италије и Шведске замене за мир и спокој у Сајану. Сеад, родом из Приштине и Татјана, Украјинка упознали су се у Бергаму где су били запослени као кувари у ресторану. Животни пут одвео их је Стокхолм у ком је Татјана одлучила да се преселе у Србију.

-Дужи период тражила сам куда ћемо да се преселимо. На интернету сам видела да се продаје имање у Сајану. Када сам га први пут показала супругу био је изричит у томе да не жели да дође овде. Прошло је пола године и поново сам наишла на исти оглас и тада сам га наговорила да дођемо и погледамо шта је то што се нуди. За мање од седам дана купили смо кућу и окућницу и већ три године градимо себи живот на северу Баната – открила нам је Татјана.

Сеад је 1994. године из родне Приштине трбухом за крухом отишао у Италију. Како каже након средње економске школе жеља му је била да упише Полицијску академију у Београду, међутим живот је имао друге планове.

-После служења војног рока и боравка на ратишту отишао сам у Италију. Учио сам језик и био куварски шегрт. Заволео сам тај посао, па сам једно време имао и сопствене ресторане – прича Сеад.

Добио је понуду да оде у Шведску коју није желео да одбије, а Татјана, такође куварица, пратила га је.

-У Стокхолму смо били запослени у америчком ресторану. Био сам шест година шеф кухиње, али наш циљ одувек је био да се преселимо у мирно место и сами производимо храну. Пре три године тај сан се остварио доласком у Сајан. Кувања се нисмо одрекли. Правимо свој сир, а константно имамо и пријатеље који нас посећују и буду наши гости више дана, те им спремамо специјалитете на које смо их навикли. Сређујемо кућу која ће бити етно кућа, за све наше драге госте који долазе да уживају у јелу и здравој храни који сами производимо – напомиње наш саговорник.

Имање је Татјана тражила пет година.

-Овде све имамо инфраструктуру неопходну за живот, у близини је град са Болницом, супермаркетима и свим неопходним за живот, а у селу имамо свој мир. Ништа нам не фали, у домаћинству имамо козе, овце, живину, патке, гуске. Правимо сиреве и уживамо. Као страна држављанка имам сва права и ово је сада моја кућа – додаје Татјана.

Домаћинство има пет хектара и у њему преовладавају козе расе алпина.

-Овакво домаћинство постоји само у сну. Живимо и једемо у складу са природом, а тога више нема у Европи и свету. Циљ нам је да повећамо број коза, сада их је четрдесет и има места за још двадесет. То ће нам омогућити да развијемо производњу сирева који људи овде још нису пробали. Имам и аваси овце и жеља ми је да имам уматичено стадо. Ову млечну врсту има свега пет, шест домаћинстава у Србији, а ми се надамо да ћемо их имати тридесетак. Оне су нам неопходне за израду познатог сира – прецизира Фетахи.

У току је изградња погона за производњу сирева. Машине су поручене и врло брзо ће стићи, како би се проширила производња. На помоћним објектима налазе се табле са називом улица Лењинова и ЈНА. Фетахи је табле пронашао у домаћинству и желео је да их сачува јер га подсећа на улице у Приштини у којима је живео.

Међусобно комуницирају на италијанском језику, иако Татјана одлично говори српски језик и како је родом из Украјине менталитет Срба јој потпуно одговара.

ИТАЛИЈАНСКИ И ФРАНЦУСКИ СИРЕВИ
На имању породице Фетахи производе се италијански и француски сиреви. За производњу користе класичне италијанске рецепте у чему имају несебичну помоћ италијанских колега.
-За Србију, укуси наших сирева нису уобичајени. Правимо сир каћоту који у себи садржи парадајз, а осмислили смо и два наша рецепта. Експериментишемо са традиционалним рецептима јер нам је жеља да у продају уврстимо још неколико врста сирева које сами осмишљавамо. Све продамо од куће и наши купци су углавном из Београда и Новог Сада – напоменула је Татјана.

ДОБАР ГЛАС ДАЛЕКО СЕ ЧУЈЕ
О лепом искуству које имају причају својим пријатељима.
-Помогли смо четворочланој породици Бочар из Белорусије да се доселе у Сајан. Пореклом Руси, желели су да започну сопствену производњу. Купили су кућу са окућницом и баве се пластеничком производњом – кажу Сеад и Татјана.

ПОДРШКА ГРАДА
Преко конкурса локалне самоуправе намењених пољопривреди и руралном развоју супружници Фетахи добили су средства са којима су купили фолију за пластеник, музилицу, као и две туре аутохтоне сорте живине „банатски голошијани“.
-Такве помоћи су ретке у европским државама – сазнајемо од Татјане Доњецка.

А.Ђ.

 

 

nsz

У Кикинди и околини тренутно постоји потражња за дипломираним инжењерима информационих система, машинства, електро и грађевинске струке, као и за лекарима, дипломираним ветеринарима и инжењерима пољопривреде. С друге стране, одређене струке су у суфициту, што значи да на тржишту рада има више радника него отворених радних места. У ту групу спадају аутомеханичари, бравари, машински и прехрамбени техничари, као и економски техничари.

Према речима Наталије Милошев Станимиров, саветника за планирање каријере у кикиндској филијали Националне службе за запошљавање (НСЗ), у протеклој години послодавци су најчешће исказивали потребу за оператерима у производњи, трговцима, куварима и конобарима.

– Крајем децембра 2024. године, на подручју града регистровано је 1.859 активних незапослених, што је за 235 мање него у истом периоду претходне године. Највећи број незапослених је у старосној групи од 55 до 59 година, док их најмање има у групи од 15 до 19 година. Према нивоу стручне спреме, највише је особа са првим степеном образовања (850), а најмање са завршеним вишим и високим образовањем (186) – истиче Милошев Станимиров.

Мере подршке за теже запошљиве категорије

НСЗ спроводи више програма намењених особама којима је теже да пронађу посао. У току је Јавни позив послодавцима за доделу субвенције за запошљавање особа старијих од 50 година. Предност имају жене, посебно оне из мање развијених и девастираних подручја. Висина субвенције износи 230 000 динара, односно 276 000 динара за особе са инвалидитетом и  особе које су на евиденцији незапослених дуже од 24 месеца.

Такође, НСЗ подстиче преквалификацију и доквалификацију, како би незапослени стекли нова знања и вештине које се траже на тржишту рада.

– У понуди су онлајн обуке за вођење пословних књига и дигитални маркетинг, обуке за познатог послодавца у складу са условима јавног позива, програм стицања практичних знања, као и функционално основно образовање одраслих. Планирамо и обуке за помоћног кувара и веб-дизајн, намењене особама са инвалидитетом – објашњава наша саговорница.

Самозапошљавање као алтернатива

За оне који желе да започну сопствени бизнис, НСЗ додељује субвенције за самозапошљавање. Јавни позив је у току, а рок за подношење захтева је 14. април. Износи субвенција су 380.000 динара, односно 420.000 динара за особе са инвалидитетом.

– Будући предузетници могу да похађају обуку за развој предузетништва, која се може полагати и онлајн. Такође, доступна је радионица „Психолошки изазови предузетништва“, усмерена на развијање компетенција потребних за вођење малог бизниса – додаје Наталија Милошев Станимиров.

Трендови на тржишту рада

Анализе показују да се у Кикинди лакше запошљавају особе са средњом стручном спремом у односу на оне са високим образовањем. Највеће шансе за посао имају радници са III и IV степеном стручне спреме, док је запошљавање оних са VII степеном сложеније.

Највише незапослених у односу на дужину чекања је у категорији оних који су на евиденцији НСЗ мање од три месеца (369), а најмање је особа које посао траже дуже од 10 година – 183 .

Како је број незапослених који више година чекају на посао и даље велики, активне мере подршке од кључног су значаја за смањење незапослености у граду.

novak

Новак Деспотовић, као члан екипе Србије Математичке гимназије освојио је друго место на Х Кавкаској математичкој олимпијади. Такмичили су се и Нина Шушић која је била прва, Марко Трајковић други и Владимир Бранковић који је освојио трећу награду.

Десета Кавкаска међународна математичка олимпијада одржана је од 14. до 19. марта у Мајкопу у Русијаи, на бази Адигејског државног универзитета, уз учешће 158 ученика из 15 земаља у мешовитом формату. Уживо су се надметали учесници из Русије, Абхазије и Узбекистана, а онлајн су били учесници из Јерменије, Белорусије, Ирана, Казахстана, Киргистана, Придњестровља, Србије, Турске, Тајланда, Таџикистана, Туркменистана и Швајцарске.

Израда задатака је била у два дана , 15. и 16. марта. Сваког дана такмичари су добили по четири задатка, а за решење је на располагању било четири сата.

Кавкаска математичка олимпијада организује се од 2015. године. Током свих година њеног постојања учествовало је укупно 1.339 ученика из 22 земље света. Такмичење се састоји из два дана у две узрасне категорије: јуниорска лига и сениорска лига. У комисији такмичења су тренери руске националне екипе из математике, као и добитници златних и сребрних медаља са Међународне математичке олимпијаде из различитих година.

Film-o-bombardovanju-(8)

Обележавање 26 година од почетка НАТО агресије на нашу земљу настављено је вечерас, у свечаној сали Народног музеја, приказивањем првог дела серијала „Хронологија једног бомбардовања“. У организацији Града Кикинде и удружења Српски ратни ветерани, пројекцији су присуствовали саговорници у овом документарном остварењу Радио-телевизије Србије – ратни другови Кикинђанина Миодрага Гладишева, старијег водника прве класе који је погинуо у Куршумлији, у првом нападу Алијансе на СР Југославију, као и његова сестра Аница Дрињак.  “Имао је само 39 година. Оставио је за собом супругу и ћерку. Да је поживео, сада би био деда”, каже Аница.

Ауторка серијала, Слађана Зарић, у првом делу филма описује почетак бомбардовања 24. марта 1999. године, када је погођено око 40 мета, војних циљева. Према сведочењима америчких пилота, на небу изнад Југославије тог дана налазило се око 400 НАТО авиона.

Тада потпуковник Јосип Виштица, један од начелника логистике у 354. моторизованој бригади у Куршумлији, присетио се драматичних тренутака:

– Тог кобног дана, у Куршумлији је постојало тајно командно место Треће армије, за које ми нисмо знали. Били смо у команди, и након постројавања, требало је да се вратимо на своја радна места. Тада нам је наређено да се пребацимо на нове локације. Успостављен је пролаз испод Центра везе, који нас је одвео у тајно склониште. Тачно у 19 сати, касније смо сазнали, из Напуља су лансиране три крстареће ракете типа „Томахавк“ са циљем да униште командно место, очекујући да се тамо налази врх државе и војске. Нажалост, у том нападу погинуло је 11 наших сабораца, док је више десетина људи тешко рањено – рекао је Виштица.

Те ноћи, најмодернијим авионима Алијансе супротставили су се ловци МиГ-29, али је српско ваздухопловство у првим сатима агресије остало без пет летелица. Неколико дана касније, оборен је чувени амерички авион Ф-117, познатији као „невидљиви“.

Након почетних удара, НАТО је прешао у другу фазу бомбардовања, која је подразумевала интензивније нападе и прве цивилне жртве. Управо у том периоду, у Врању је страдао Кикинђанин Жељко Алар.

Ове вечери, са много емоција, присутни су се присетили трагичних догађаја који су обележили 78 дана агресије. Пројекцији је присуствовао и председник Градског парламент, Душан Попесков. Радио-телевизија Србије ће кроз серијал „Хронологија једног бомбардовања“ приказати целокупан ток НАТО напада на тадашњу Савезну Републику Југославију, како се трагични дани никада не би заборавили.

С. В. О.

 

 

UZ-pregled-(2)

У организацији Дома здравља, а под покровитељством Града Кикинда, данас и сутра жене у нашем граду имају прилику да обаве бесплатан ултразвучни преглед дојки у оквиру Каравана „Буди храбра, прегледај се“, који реализује Удружење грађана „Жена уз жену“. Прегледи се обављају у покретној ординацији, на градском тргу код фонтане.

Циљ акције је подизање свести о важности превентивних прегледа, јер је рак дојке, уколико се открије на време, излечив у високом проценту.

– Веома је важно да младе жене редовно контролишу своје здравље, јер карцином дојке није баук. Ако се открије у раном стадијуму, проценат излечења је веома висок. Женама желимо да поручимо да нема разлога за страх, већ да се прегледају, обављају самопрегледе и обавезно јаве лекару уколико примете било какву промену. Рак дојке је операбилан ако се открије на време – истакла је др Дијана Бојић, радиолог Клиничког центра у Нишу.

Према њеним речима, неопходно је разбити страх од прегледа и дијагнозе, јер је карцином дојке излечив ако се на време открије.

– У распону од годину дана, тумор не може толико да порасте да постане нерешив проблем. Важно је да жене знају да је ово болест која, уз правовремено откривање, може успешно да се лечи – додала је др Бојић.

Велико интересовање жена за ову акцију потврђује да је свест о важности превенције све већа. Прегледи су намењени женама до 45 година, јер се старијима препоручује мамографија.

У име локалне самоуправе, караван су обишли градоначелник Кикинде Младен Богдан, као и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.

– Град сваке године подржава овакве иницијативе, јер је превенција кључ здравља. Желимо да подстакнемо жене да се, у што већем броју, одазову на прегледе и да воде рачуна о себи – нагласила је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Караван „Буди храбра, прегледај се“, два пута годишње, омогућава прегледе женама у 130 градова Србије. Поново ће у нашем граду бити у октобру, када је Месец борбе против рака дојке.

Рак дојке је најчешћи малигни тумор код жена широм света и водећи узрок смртности од карцинома код жена у Србији, сваке године се региструје око 4.600 нових случајева.

У покретној ординацији прегледи ће се обављати и сутра, у периоду од 12 до 18 сати, док су пријаве за преглед код покретне ординације од 11.30 до 12 сати.

Dusan-Vasiljev-(1)

Жири за доделу књижевне награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић једногласно је донео је одлуку да ово престижно књижевно признање припадне Симону Грабовцу, за књигу „Пропланак“ и Ненаду Шапоњи, за књигу „Срећна вода“.

Оцена жирија је да је реч о два песника који, десетлећима, посвећено обрађују српску песничку њиву, с даром и мером, и један и други, на свој начин.

Симон Грабовац се, као песник, очас нашао, профилишући се, својом првом песничком књигом „Кртичњак“, као један од најизразитијих гласова млађег српског песништва. Потом се предао лутању и трагању, не скрећући са стазе истинске песме и њених истинских извора. Човек (савремени) и песма су два истинска јунака његове нове књиге, две семантичке разјаснице које се укршћују и допуњују. Савремени човек, који не зна ко је, не зна штаће са собом, јер чак и његовим страхом владају други. Напуштен, сам, без идентитетског знака, он се креће, бесциљно, поскакујући, по горама и дубодолинама. Стога тражи (и налази) спас у јединственој уској капији речи,у (затрављеном) пропланку, који је само њему познат, у песми, која се храни једноставном сликом (сликом једноставности), која наставља свој живот инакон пропадања у гротло метафоре.

И с тога се пропланка, вели песник, не треба искобељати никада.Реч је о једној понесеној и жустрој, готово младалачкој, збирци, наједној страни, обогаћеној искуством и зрелошћу песника, на другој страни.Онога који вреба прилику да заћути, будући је реч, заправо, мукли крик, односно, сувишно понављање, па до њега, можда, није никада ни требало да дође.

„Срећна вода“ је један од срећнијих тренутака савременог српског песништва. Сагласно томе, и налог савременој (упрљаној) души да се купа уњој. На задњој страни корица ове књиге, у краћој (аутопоетичкој) белешци,песник вели да, у свету чедних душа, нема песме без метафизичког сабеседника. И да ништа тако добро не оплођује земљу песме као зрно туге. Штавише, вели он, у отиску истинског песника, туга призива радост, оверавајући да живот постоји. Стога је истинским отисак свих нас, који бауљамо светом брзих на плену и лаких на грабежу, следити веродостојни крет душе. Ауторова срећна вода је неухватљива вода, с јединственим током, јер, путујући ка њој, ми пловимо ка души, чедној, са знањем да је срећа воде ватра.

Ова се књига, добрим долом, утапа у основни ток реакултурализације српског духовног песништва, узев у обзир стиховне низове који су најнепосреднији реминисценција на искушења монашке и светоотачке литературе и монашке литературе. Тако ћемо се, у њој, суочити с јединственим науком да кад потонеш покушај да откријеш да пливаш, па кад то препознаш, једноставно, заборави да умеш, или, пак, с науком да и кад на облак слетиш почнеш да учиш да, изнова, ходаш. Све су то, као што смо рекли, искуства и искушења оних који ништа немају, а све поседују, тихих синова земље, којих свет није достојан. Напослетку, пливајући брзацима срећне воде аутор је, целином утиска, нашао реч, истинску реч, која може да га заштити, макар је чуо само у сну, или је, макар, опипао испод коже!

 

rpk-energetski-paosi-(2)

Семинар „Енергетски пасош зграде – од закона до праксе“ организован је у просторијама Регионалне привредна комора Севернобанатског управног округа, у сарадњи са Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије и Фондацијом “Хајнрих Бел” организују
Циљ је благовремено информисање привредника и осталих заинтересованих за наступајуће обавезе у вези са енергетском ефикасношћу зграде. Енергетски пасош је сертификат о енергетским својствима зграде који даје енергетску оцену зграде. Његова намена је да корисницима пружају информације о енергетским карактеристикама зграде и потребним будућим улагањима.

Скупу је присуствовала и Ана Марија Угринов, професионални управник стамбених заједница.

-Зграде у нашем граду немају добру енергетску ефикасност, док је у самим становима ситуација нешто другачија с обзиром на то да се доста домаћинстава одлучује на замену столарије за шта конкуришу код локалне самоуправе. Оваква едукација за све нас који се бавимо послом професионалног управника је важна пошто све што чујемо можемо да пренесемо станарима у стамбеним заједницама. Постоје и банке које кредитирају стамбене заједнице за ову врсту посла, међутим још увек не знамо какав модел финансирања се нуди. Градови Ниш, Нови Сад и Београд били су део пилот пројеката везаних за енергетску ефикасност стамбених зграда што је уродило плодом јер је приметна штедња енергетских ресурса. Инвестиција је значајна, али за неколико година она ће се исплатити – сазнајемо од Ана Марије Угринов.

Координатор у Фондацији „Хајнрих Бел“ Тибор Молдваи навео је да се подржавају пројекти из такозване зелене агенде и зелене транзиције.

 

-У Србији велики број стамбених зграда не задовољава стандарде Европске уније у погледу енергетске ефикасности. Тренутно се највећи број објеката рангира у категоријама Е и Ф, а требало би да достигне Ц или Б. Објекти саграђени после 2012. године требало би да имају енергетске пасоше. Уређење фасада и кровова предуслов је за бољу енергетску ефикасност. Наша Фондација има два пројекта на основу којих локалне самоуправе, а међу њима и Кикинда, добијају око 50 одсто субвенција које ће упутити грађанима како би се побољшала енергетска ефикасност у кућама и становима. Искуство које имамо говори нам да су капацитети највећи изазов, односно енергетски менаџери немају довољно људства да организују све конкурсе – навео је Молдваи.

Пасош је обавезан приликом добијања употребне дозволе за нове зграде и обимних реновирања постојећих још од 2009. године. Најновијим изменама Закона о планирању и изградњи, предвиђено је да наредних година све зграде, без обзира на старост и име, имају овај документ. Осим енергетског пасоша, обухваћено је и представљање услова учења локалне самоуправе у програму и примера добре праксе.

А.Ђ.

sajam-zaposljavanja-1

Националнa службa за запошљавање Филијалa Кикинда позива послодавце и незапослене на Сајам запошљавања који ће се одржати 11. априла не од 11 часова у Спортској хали Партизан, улица Трг српских добровољаца 23.

Пријава послодаваца за учешће на сајму је у току и врши се лично у Филијали Кикинда или позивом на број телефона 0230/411-732 или е-маил Snezana.Stepanovic@nsz.gov.rs.

Послодавци ће бити у могућности да на сајму искажу своје кадровске потребе и једноставно и брзо пронађу потребне раднике. На располагању им је и бесплатна професионална селекција приликом избора кандидата и могућност коришћења финансијских олакшица при запошљавању.

Заинтересована незапослена лица треба да се јаве свом саветнику за запошљавање
ради евидентирања учешћа и информисања о припреми за сајам. НСЗ саветује незапослене да
пре доласка на сајам похађају Обуку за активно тражење посла која је доступна и на онлине
платформи за учење Националне службе за запошљавање, како би што боље саставили свој CV
и припремили се за разговор за посао.

sastanak-min

У Министарству заштите животне средине одржан је уводни састанак ради реализације пројекта изградње фекалне канализационе мреже у насељу Стрелиште.

Састанку су присуствовали представници поменутог Министарства, извођача радова Imperijal residence Београд, стручног надзора и Града Кикинда- помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и секретар Секретаријата за пројекте Весна Арамбашић.

Уговорена вредност радова износи 308.242.890,90 динара са ПДВ-ом, а рок за извођење је 540 календарских дана.

-Наше задовољство је велико јер смо дошли до саме реализације пројекта чиме решавамо вишедеценијски проблем- истиче Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника за развојне пројекте. – Доста времена и труда је било потребно да се дође до данашњег дана. У октобру 2021. смо кренули са израдом пројектно техничке документације. Суочавали смо се са озбиљним изазовима на терену, имовинско-правним односима, али је на крају то резултирало успешним пројектом које је Министарство заштите животне средине одобрило. Потом је Министарство спровело јавну набавку, и сад је преостало да се извођач уведе у посао- појашњава Вукмирица.

Инвеститор свих потребних радова је Министарство заштите животне средине, док је обавеза Града Кикинда била у изради пројектно-техничке документације, као и обезбеђивање координатора/лица за безбедност и здравље на раду и израда Плана превентивних мера.

Такође, након завршетка радова Град Кикинда сноси трошкове вршења техничког прегледа објекта и издавање Употребне дозволе.

Почетак радова, односно увођење у сам посао се очекује у другој половини априла 2025. године.

Ово је прва фаза реализације пројекта изградње фекалне канализације у овом делу града, а наставак, односно друга фаза ће се односити на насеље Железнички нови за које Град Кикинда располаже са потребном пројектно-техничком документацијом.

Завршетком овог капиталног пројекта на Стрелишту и Железничком новом реду, цело градско насеље Кикинда биће покривено канализационом мрежом.

Ј. Ц.