U svečanoj sali Gradske kuće u Kikindi, na godišnjicu smrti Dušana Vasiljeva (1900–1924), dodeljena je prestižna književna nagrada koja nosi ime velikog pesnika. Ovogodišnji laureati su Simon Grabovac, za knjigu „Proplanak“, i Nenad Šaponja, za zbirku-poemu „Srećna voda“.
Žiri u sastavu Đorđe Pisarev, Selimir Radulović i predsednik, Radovan Vlahović jednoglasno je odlučio da nagradu ravnopravno podele ova dva istaknuta savremena pesnika.
– Iako je ove godine bilo manje naslova u konkurenciji, kvalitet pristiglih knjiga nije zaostajao za prethodnim godinama. Čak možemo reći da smo imali priliku da čitamo dela nekih od najboljih srpskih pesnika današnjice. Upravo zbog toga smo doneli odluku da nagrada pripadne dvojici autora koji su svojim delima zaslužili ovo visoko priznanje. Sa svakim konkursom i sa svakom nagradom pravimo jedan veliki pomen i veliki parastos nikad prevaziđenom Dušanu Vasiljevu – rekao je Vlahović.
Dušan Vasiljev, jedan od najznačajnijih srpskih ekspresionista, ostao je upamćen po pesmi „Čovek peva posle rata“, u kojoj je, na autentičan način, izrazio strahote Velikog rata, čiji je i sam bio svedok. Iako je poživeo samo 24 godine, njegova poezija i danas odjekuje snažnom emocijom i dubokim misaonim tragom.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan, uručivši nagrade laureatima, istakao je značaj očuvanja kulturnog nasleđa i podrške savremenim književnim stvaraocima.
– Ova nagrada nije samo književno priznanje, već i važan način da čuvamo sećanje na jednog od najvećih pesnika koje je Kikinda iznedrila. Dušan Vasiljev je bio čovek koji je svoj kratak, ali ispunjen život posvetio umetnosti i borbi za srpski narod. Njegova poezija nije samo svedočanstvo jednog vremena, već i inspiracija za buduće generacije. Njegov život i stvaralaštvo predstavljaju putokaz za sve koji se bave umetnošću – kako mladim pesnicima, tako i svima koji rade u oblasti kulture. Nagrada je i dokaz da Kikinda nastavlja da neguje svoje kulturno nasleđe i da daje podršku stvaraocima koji, svojim delima, doprinose savremenoj srpskoj književnosti. Čuvanje uspomene na velikane poput Vasiljeva nije samo pitanje prošlosti, već i pitanje budućnosti. Mi moramo biti svesni da se identitet jednog grada, jedne nacije, gradi i na kulturnim temeljima. Kikinda će nastaviti da ulaže u kulturu, umetnost i obrazovanje, jer to nije samo odraz našeg poštovanja prema onima koji su nas zadužili, već i odgovornost prema generacijama koje dolaze – zaključio je Bogdan.
Dobitnici su istakli da su počastvovani što su se našli u društvu najznačajnijih srpskih pisaca koji su tokom prethodnih godina bili laureati.
– Otkad znam za sebe, ime Dušana Vasiljeva odjekuje u mojoj pesničkoj glavi. To je pesnik koji je, zajedno sa Milošem Crnjanskim, odredio sudbinu ljudi ovih prostora. Vasiljev je vazda i uvek aktuelan i veoma sam srećan što sam se upisao u listu laureata nagrade koja je jedna od najvažnijih u našoj kulturi – rekao je Nenad Šaponja.
Simon Grabovac je istakao posebnu povezanost koju oseća sa Kikindom i delom Dušana Vasiljeva.
– Ova nagrada mi mnogo znači i zato što sam godinama unazad vezan za Kikindu i poeziju Dušana Vasiljeva. Više godina sam bio u žiriju Festivala pesnika srednjoškolaca u ovom gradu, a od studentskih dana sam čitao i proučavao Vasiljeve stihove. Ovo priznanje je, za mene, simbol te dugogodišnje veze.
Članica Gradskog veća za kulturu i turizam, Marijana Mirkov, naglasila je da nagrada „Dušan Vasiljev“ nije samo priznanje za književnost, već i važan deo kulturnog identiteta Kikinde.
– Nagrada je most između prošlosti i sadašnjosti, način da se sećamo velikana poput Dušana Vasiljeva i istovremeno povezujemo sa savremenim književnicima koji nastavljaju tu tradiciju. Vasiljevi stihovi paraju dušu i ostaju urezani u našoj kulturnoj svesti, a isto tako i današnji pesnici, svojim rečima, ostavljaju neizbrisiv trag za buduće generacije. Kultura našeg grada nije samo nasleđe, već i budućnost, i Grad će nastaviti da ulaže u nju.
Nagrada „Dušan Vasiljev” ustanovljena je 1997. godine, a od 2009. se dodeljuje za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora na srpskom jeziku. Među dosadašnjim dobitnicima su imena poput Jovana Zivlaka, Stevana Raičkovića, Milorada Pavića i Davida Albaharija.
Laureati su, pored plakete, podelili i novčani iznos od 1.200 evra.
Tradicionalno, pre svečanosti uručenja nagrada, položeno je cveće na pesnikov grob na Melinom groblju. To su učinili član Gradskog veća Tihomir Farkaš, direktorka Gimnazije „Dušan Vasiljev“ Mirjana Dražić i đaci ove škole.
S. V. O.
– Budući preduzetnici mogu da pohađaju obuku za razvoj preduzetništva, koja se može polagati i onlajn. Takođe, dostupna je radionica „Psihološki izazovi preduzetništva“, usmerena na razvijanje kompetencija potrebnih za vođenje malog biznisa – dodaje Natalija Milošev Stanimirov.
Autorka serijala, Slađana Zarić, u prvom delu filma opisuje početak bombardovanja 24. marta 1999. godine, kada je pogođeno oko 40 meta, vojnih ciljeva. Prema svedočenjima američkih pilota, na nebu iznad Jugoslavije tog dana nalazilo se oko 400 NATO aviona.
– Tog kobnog dana, u Kuršumliji je postojalo tajno komandno mesto Treće armije, za koje mi nismo znali. Bili smo u komandi, i nakon postrojavanja, trebalo je da se vratimo na svoja radna mesta. Tada nam je naređeno da se prebacimo na nove lokacije. Uspostavljen je prolaz ispod Centra veze, koji nas je odveo u tajno sklonište. Tačno u 19 sati, kasnije smo saznali, iz Napulja su lansirane tri krstareće rakete tipa „Tomahavk“ sa ciljem da unište komandno mesto, očekujući da se tamo nalazi vrh države i vojske. Nažalost, u tom napadu poginulo je 11 naših saboraca, dok je više desetina ljudi teško ranjeno – rekao je Vištica.
Te noći, najmodernijim avionima Alijanse suprotstavili su se lovci MiG-29, ali je srpsko vazduhoplovstvo u prvim satima agresije ostalo bez pet letelica. Nekoliko dana kasnije, oboren je čuveni američki avion F-117, poznatiji kao „nevidljivi“.
Ove večeri, sa mnogo emocija, prisutni su se prisetili tragičnih događaja koji su obeležili 78 dana agresije. Projekciji je prisustvovao i predsednik Gradskog parlament, Dušan Popeskov. Radio-televizija Srbije će kroz serijal „Hronologija jednog bombardovanja“ prikazati celokupan tok NATO napada na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, kako se tragični dani nikada ne bi zaboravili.
Prema njenim rečima, neophodno je razbiti strah od pregleda i dijagnoze, jer je karcinom dojke izlečiv ako se na vreme otkrije.
U ime lokalne samouprave, karavan su obišli gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan, kao i članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar.
Karavan „Budi hrabra, pregledaj se“, dva puta godišnje, omogućava preglede ženama u 130 gradova Srbije. Ponovo će u našem gradu biti u oktobru, kada je Mesec borbe protiv raka dojke.
