U toku je održavanje biciklističke staze između Kikinde i Nakova. Zaposleni u JP „Kikinda“ uklanjaju višak zemlje i korova koji se nekontrolisano raširio preko biciklističke staze i preti da naruši prohodnost i bezbednost.
-Osluškujemo potrebe naših sugrađana koji su nam skrenuli pažnju i apelovali da se biciklistička staza uredi – navode u JP „Kikinda“.
Radovi se obavljaju sopstvenim sredstvima, kako materijalnih, tako i ljudskih resursa i mehanizacije. Uređenjem će biti obuhvaćena kompletna biciklistička staza u dužini od oko 6,5 kilometara.
U Pokrajinskoj vladi gradonačelnik Mladen Bogdan prisustvovao je dodeli ugovora za uklanjanje divljih deponija. Kikindi je odobreno 10 miliona dinara bespovratnih sredstava za uklanjanje divlje deponije sa poljoprivrednog zemljišta u Mokrinu.
Ugovor je uručio pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Petar Samolovac, a u okviru programa pomenutog sekretarijata ove godine izdvojena su sredstva za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednih zemljišta širom AP Vojvodine.
-Grad Kikinda će, uz ovu podršku, izdvojiti i dodatna dva miliona dinara iz budžeta, čime će biti obezbeđeno ukupno 12 miliona dinara za uklanjanje divlje deponije u Mokrinu koja predstavlja dugogodišnji problem. Uklanjanje otpada sa poljoprivrednog zemljišta važan je korak u zaštiti životne sredine i očuvanju poljoprivrednih površina. Na nama je da i dalje apelujemo da ne dolazi do nepropisnog odlaganja smeća i stvaranja divljih deponija. Raznim aktivnostima potrebno je podići svest građana o važnosti očuvanja zdrave životne sredine. Politika kažnjavanja, prema nesavesnima, će biti oštrija – istakao je gradonačelnik Bogdan.
Učenici osmih razreda polažu završni ispit. Pošto su juče (ponedeljak) polagali test iz srpskog odnosno maternjeg jezika, danas su rešavali zadatke iz matematike.
Razgovarali smo sa đacima iz Osnovne škole „Jovan Popović“ koji su nam otkrili koji test je za njih bio najteži.
Andrija Knežević otkrio nam je da mu je probni završni ispit bio teži u odnosu na ovaj koji je polagao.
-Pitanja iz srpskog jezika bila su mi lakša od matematičkih zadataka. Geometrija je, po meni, bila najteža. Bez obzira na to, nadam se da ću imati dovoljno bodova da upišem smer tehničar informacionih tehnologija – otkrio je Andrija.
Vuk Badrljica rekao nam je da mu je srpski jezik bio teži od matematike.
-U matematici je bilo dosta zadataka na zaokruživanje, što je olakšalo rešavanje testa. Na testu iz srpskog jezika bilo je puno tekstova iz književnosti u odnosu na gramatiku. Planiram da upišem smer tehničar drumskog saobraćaja – saznajemo od Vuka.
Suprotnog mišljenja je Ivana Mileusnić.
-Meni je test iz srpskog bio znatno lakši od matematike. U 19. i 20 zadatku bilo je potrebno da se napiše postupak i to mi je bilo najteže. Nadam se da ću imati dovoljno bodova da upišem Tehničku školu „Mihajlo Pupin“ – dodala je Ivana.
Sutra (sreda) čeka ih još test iz izabranog predmeta. U svim osnovnim školama na teritoriji grada polaganje završnog ispita protiče bez problema.
-Sve škole spremno su dočekale malu maturu, tako da je u potpunosti ispoštovana procedura. Mišljenja učenika, nakon urađenih testova, su različita od toga da je preteško, do toga da je bilo lako. Kad dobijemo krajnje rezultate imaćemo i bolju sliku o tome kako su se đaci pripremali i sa kojim zadacima je bilo nedoumica i poteškoća – navela je direktorica OŠ „Jovan Popović“ i predsednica Aktiva direktora Jelena Krvopić.
Na teritoriji grada oko 450 osmaka polaže završni ispit. Preliminarni rezultati biće objavljeni 27. juna, a nakon toga roditelji će moći da pošalju prigovore na rezultate. Konačni rezultati prijemnog ispita biće objavljeni 30. juna, a 1. i 2. jula maturanti će popunjavati listu želja od koje zavisi koju će školu upisati.
Knjiga „Mit o Nakovu i druge pripovesti” autora Stevana Stupara biće predstavljena u sali Mesne zajednice u Nakovu u petak 27. juna od 19 sati. Učestvovaće prof. dr Smiljana Ž. Mirkov, Marija Tanackov, Jovan Gvero i prof. dr Jovica Trkulja. Voditelj će biti Branko Ljuboja.
U nastavku donosimo deo iz predgovora prof. dr Jovice Trkulje.
Knjiga predstavlja nežnu, nostalgičnu i lirsku posvetu Nakovu, koje prerasta u simbol zavičaja, sećanja, odrastanja i tihe, ali duboke spoznaje o životu.
Ulje na platnu S. Rica
Godine u Nakovu obeležile su život i sudbinu Stevana Stupara. U tom malom banatskom mestu, Krajišnici su lečili ratne rane, ukorenjivali se u novoj zemlji, preboleli zavičaj i okrenuli se budućnosti, sa mirisom benzina prvih mopeda i slatkim ukusom paketa koje su slali rođaci iz dalekih zemalja. Za Stevana, Nakovo je bilo više od zavičaja – bio je to svet idiličnih slika: ognjište, fudbal, škola i čarolije seoskog bioskopa. U njemu je upoznao prve ljubavi, naslutio književnost i zapamtio priče koje su, poput bajalica, grejale dušu.
Poznato je da su Krajišnici „grubijani golubijeg srca“. Jer, u njihovom životu sve čega su se doticali bilo je bol i pesma. Otuda nije nimalo slučajno što je ovo malo mesto iznedrilo toliki broj pesnika, književnika, slikara, publicista. Nakovo je izuzetno zahvalna, ali neobrađena literarna tema. U njemu se naslućuju elementi Markesovog Makonda, Onetijeve Luke „Santa Marije“, Selimovićeve „Tvrđave“, Kišove „Grobnice za Borisa Davidoviča“… i razaznaje slika grešne ljudske savesti i naše metafizičke domovine. Nakovo čeka svoje pisce koji bi umetnički obradili i uobličili taj materijal.
Stevan Stupar je jedan od retkih kome je Nakovo bilo i ostalo neiscrpna literarna inspiracija. Premda nema formalno obrazovanje iz književnosti, on ima značajan talenat za pisanje, koji se očituje kroz njegovu sposobnost da istražuje i prikazuje duboke emocije, istorijske i kulturne aspekte, kao i personalizovane priče.
Stuparov pristup pisanju nije akademski, ali to ne umanjuje njegovu sposobnost da stvori autentične, dirljive, angažovane priče. Odrastao u siromaštvu, prinuđen da se sam izdržava od rane mladosti, on je radio kao fizički radnik, ugostitelj, emigrant i gastarbajter. Taj teret pružio mu je nešto dragoceno – slobodu da piše bez oslonca na institucije i na sud kritičara. U slobodnim trenucima čitao je, gledao filmove, posećivao galerije i, skriven od sveta, beležio svoje uzlete i padove, sećanja i snove, osluškujući život od Nakova do Čikaga.
Njegovi zapisi, natopljeni surovom stvarnošću, svedočili su o rušenju temelja slobode, pravde i dostojanstva. Govorio je jasno i nepokolebljivo, ostajući dosledan svojim stavovima, ne robujući vremenu. U kovitlacu krize i pustoši, gde su se tragedije mešale s beznađem, nastajali su njegovi radovi – izraz strepnje i nade, odjek duše u svetu kojem su Američki san zamenili otuđenje i dekadencija. Kao hroničar propadanja, osvetlio je tragičnu sudbinu savremenog čoveka – „slamke među vihorove“ i ogoljenog puža u trnjiku.
U NAKOVU, KAKO GA AUTOR VIDI I DOŽIVLJAVA, SABRANI SU FRAGMENTI STVARNOSTI I SNOVA, PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI, SVAKODNEVNOG I MITSKOG – JER U TIM PRIČAMA SELO POSTAJE VIŠE OD GEOGRAFSKE TAČKE: ONO JE DUHOVNI PROSTOR SIMBOL.
Knjiga „Mit o Nakovu i druge pripovesti“ objedinjuje literarne zapise Stevana Stupara, nastale u dalekom Čikagu od 2017. do 2024. godine, kao odjek njegove nostalgije za zavičajem. Pojedini zapisi, objavljeni u „Politici“, izazvali su izuzetno interesovanje čitalaca. Na moj predlog, autor je sabrao sve priče u jedinstvenu celinu, koja se čita kao lepa književnost.
Knjiga je plod posvećenog stvaralačkog truda. Iz bogatog životnog iskustva i dubokog emotivnog doživljaja, autor je ispleo dirljivu, višeslojnu priču – ne samo o životu dečaka iz Nakova u Velikom svetu, već i o jednom društvu, jednom vremenu i svetu koji iščezava. Njegov literarni postupak je neobičan i ličan – ne oslanja se na biografske činjenice već na unutrašnju analizu vrednosti i životne filozofije. Stupar poziva čitaoca da zastane i zagleda se u krivudavu stazu života, da se zamisli nad našim udesom, usudom i pitanjima bez odgovora.
Stevan Stupar je rođen 1960. godine u Kikindi, u krajiškoj porodici koja je 1945. iz podgrmečkog sela Vođenica (Bosanski Petrovac) kolonizovana u Nakovo. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u tom selu na severu Banata. Završio je Srednju pedagošku školu u Kikindi. Posle služenja vojnog roka u Zagrebu (1980-1981), živeo je u Beogradu i radio kao ugostitelj u više kafana. Od 1987. živi i radi u Čikagu. Objavljivao je kratke priče u listu „Politika“.
Stuparov književni stil odiše bogatstvom metafora, spajajući univerzalne teme poput prošlosti, identiteta, promene i sećanja. Njegove priče prožete su realističkim i mitološkim elementima, dok njegov sočan, opor jezik donosi kazivanje ne radi pisanja nego radi preživljavanja. Iako samouk, on izranja kao talentovani hroničar ljudskih treptaja, malog čoveka suočenog sa surovom stvarnošću. Kao jasika što treperi kada drugo drveće miruje, Stupar piše o sudaru snova i stvarnosti, o porušenim mostovima između sećanja i nade.
Na tragu zavičajnih uzora, Kočića i Ćopića, on unosi u pripovesti lirsku tananost i snažan, ali nežan glas. Njegove reči, isklesane poput grubog kamena sa Grmeča i Šatora, poseduju magijsku i isceliteljsku moć – čak i kada su gorke i opore, kao lekovi za rane koje nikad ne zarastaju. Svaka priča svedoči o neraskidivim vezama sa zavičajem: nakovačkim nebom, ravnicom što čuva legende, prelepom školom… U njegovim zapisima treperi detinjstvo, ispunjeno lirskim nitima koje ga čvrsto vežu za korene.
STUPAROVA POETIKA ODJEKUJE NOSTALGIJOM ZA ZAVIČAJEM, ČEŽNJOM ZA LJUDSKOM TOPLINOM I POTREBOM ZA PREISPITIVANJEM. U NJEGOVIM PRIPOVESTIMA MISLI SE OBLIKUJU SPONTANO, ELEGANTNO I ŽIVOPISNO, DOK REČI ZADRŽAVAJU ČAROLIJU I ŠARM ĆOPIĆEVSKOG KAZIVANJA.
Zbirka od dvadesetak kratkih pripovesti predstavlja intimno svedočanstvo o životu na granici dva sveta. Kroz neprekinuti tok kazivanja, Stupar stvara harmoniju između vojvođanske ravnice prepune legendi i užurbanog velegrada Čikaga, mesta gde se rađaju novi mitovi. To su dva sveta naizgled nepomirljiva, bez vidljivih tačaka dodira. Ali u Stuparovim pripovestima, oni se povezuju nevidljivim sponama – mostovima između sećanja i snova. Nakovo i Čikago nisu samo geografske tačke već simboli: Nakovo je prošlost, miris proleća i šapat ravnice, dok je Čikago sadašnjost, urbani haos u kojem se snovi i stvarnost sudaraju. Ova knjiga je svojevrsna posveta svima koji sanjaju o daljinama, a nikada ne gube nit sa zavičajem.
Knjigu je objavio Dosije studio iz Beograda, recenzenti su Gordana Đilas i Smiljana Mirkov. Urednik i pisac predgovora je Jovica Trkulja, a pogovora Branko Ljuboja
Stuparevi zapisi nastali su spontano, uprkos životnim nedaćama, kao iskren izraz potrebe da se ostavi trag o viđenom, doživljenom i odsanjanom. U trenucima predaha između teških fizičkih poslova, svedoče o snažnoj potrebi za pisanjem. Oni su izraz urođene ljudske potrebe da narativizuje sopstveni život. U njima je sadržana intimna drama pisanja sebe, koju autor proživljava kroz tekst.
Kao Stuparov prijatelj iz zavičaja, čitao sam sa zadovoljstvom njegova „pisma iz tuđine“ na stranicama „Politike“, ali i komentare brojnih čitalaca. Zapazio sam da nijedna priča nije ostavila čitaoce ravnodušnim. Imajući sve to u vidu predložio sam mu da uloži dodatni napor, otkloni slabosti u postojećim tekstovima i napiše šest-sedam novih priča, te da ih sve objavi u koricama jedne knjige. On je to prihvatio i zajedno smo pristupili pripremi rukopisa, on kao autor i ja kao urednik. Nažalost, ovaj posao on nije uspeo da privede kraju. Januara 2024. godine doživeo je tešku saobraćajnu nesreću na putu u Čikagu, posle koje je mesecima bio u komi. Budući da njegov oporavak ide usporeno sa puno problema i neizvesnosti, odustali smo od prvobitne namere da on dopuni i finalizuje rukopis.
Po mom sudu knjiga, i u ovom obliku zavređuje da bude objavljena. Uprkos nedovršenosti, ona predstavlja jedinstveno svedočanstvo o autoru – emigrantu i stradalniku – i prilog je književnosti, njenoj isceljujućoj lepoti.
U Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje dodeljeni su ugovori nezaposlenima kojima su odobrene subvencije za samozapošljavanje. Za 30 preduzetnika, koji su registrovali svoje radnje, ugovore je uručio v.d. direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić.
Milica Stanković iz Paraćina je došla da živi u Kikindu i rešila da otvori salon za ulepšavanje.
-Otvorila sam studio lepote. Bavim se šminkanjem, sređivanjem obrva, trepavica i svim uslugama vezanim za lepotu. Ova sredstva puno će mi pomoći na samom početku poslovanja i mnogo mi znače – rekla je Milica Stanković.
Sličnim poslom baviće se i Isidor Radu iz Kikinde:
-Muški sam frizer i otvorio sam salon zahvaljujući bespovratni sredstvima koja sam dobio na konkursu. Za 380.000 dinara, koliko sam dobio, kupio sam opremu i uplatio nekoliko kirija za lokal. Treba vremena da se posao razradi, ali već sada mogu da kažem da sam zadovoljan.
Igor Nađ iz Sente otvorio je firmu za keramičarske poslove.
-Bavim se oblaganjem podova i zidova, a novac koji sam dobio bio je presudan da započnem sopstveni biznis. Planiram da kupim neophodne alate, a dobio sam 380.000 dinara. Za moju struku posla ima. Sve manje je majstora i mislim da moje vreme tek dolazi – pojasnio je Nađ.
Samozapošljavanje daje dobre rezultate i interesovanje je veliko.
-Za našu privredu je važno da je sve veća zainteresovanih ljudi za osnivanje sopstvenih preduzeća. Među njima je sve više mladih koji pokretaću sopstveni biznis. Nacionalna služba za zapošljavanje za sve njih je tu i nakon što dobiju sredstva. Trudimo se da imamo kontinuirano partnerstvo sa novim poslodavcima jer želimo da ispratimo njihov rast i razvoj. Pružamo im pomoć od pronalaženja radnika, do davanja novih subvencija – zaključio je Milan Bosnić.
Direktorica Filijalne NSZ Jelena Mitrović dodala je da je 113 osoba bez posla, a koji su bili na evidenciji, podnelo zahtev za program samozapošljavanja.
-Kako je naša kvota bila 61 ugovor, mi smo je ispunili. Do sada smo sklopili više od 50 ugovora, sa onima kojima su odobrena bespovratna sredstva. Do 26. juna sklopićemo i preostale ugovore. Za nezaposlene osobe i Rome subvencija je 380.000 dinara, a za teže zapošljive i osobe sa invaliditetom je 420.000 dinara. Oni sa kojima je zaključen ugovor u obavezi su da se, delatnošću koju su naveli u biznis planu, bave godinu dana i da uplaćuju poreze i doprinose. – zaključila je Jelena Mitrović i precizirala da preovlađuju uslužne delatnosti.
Prema evidenciji Filijale NSZ 70 odsto preduzetnika koji su pre tri godine potpisali ugovore po programu samozapošljavanja i dalje postoje i rade. Pretprošle godine isti procenat je 87, a prošle, 2024. godine 97 procenata je postojanost zadržavanja u delatnostima za koja su odobrena sredstva.
Komemorativnim skupom kod spomen kosturnice palim borcima na Starom mokrinskom groblju obeležen „Dan sećanja i tuge“ povodom godišnjice napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez 1941. godine.
Vence su ovom prilikom položili predstavnici grada i SUBNOR-a, a događaju je prisustvovali predstavnici Ambasade Rusije u našoj zemlji. Bez objave rata, 22. juna pre 84 godine, Nemačka je napala Sovjetski Savez.
-U završnim operacijama oslobađanja Jugoslavije, na mestu gde se nalazi spomen kosturnica palim borcima, stradalo je i 18 crvenoarmejaca. Sa poginulim borcima kikindskih odreda, sahranjeni su u zajedničku grobnicu, da bi 1962. godine njihovi ostaci preneti u zajedničku grobnicu u Zrenjanin – naveo je ovo prilikom Savo Orelj, predsednik kikindskog SUBNOR-a.
Olga Litvina, koja je prisustvovala komemoraciji, podsetila je da su se vojnici iz Rusije borili u čitavoj Evropi protiv fašista.
-Herojstvo je večno i to su nam dokazali naše dede i pradede koji su dali svoje živote da mi, njihovi preci, živimo u slobodi – zaključila je Olga Litvina.
Procena je da je više od 25 miliona građana Sovjetskog saveza izgubilo život Drugom svetskom ratu.
U Mokrinu će sutra biti održan 4o. Memorijal posvećen pesniku neodoljive harizme, novinaru, slikaru Miroslavu Miki Antiću. Povodom jubileja, biće dodeljene povelje za afirmaciju Memorijala i simbolični pokloni.
Kako saznaje Kikindski portal, dobitnici povelja su: Bogdan Tane Ibrajter, Darinka Maljugić, Miodrag Petrović, Miroslav Vujičić, Marija Ostojić, Tode Nikoletić i članovi Tamburaškog orkestra “Mokas”.
Podsetimo, tema ovogodišnjeg Memorijala je „Ulepšavanje nevidljivog“.
U programu će učestvovati: Vjera Mujović, Ivan Jevtović, Miodrag Petrović, Ratomir Rale Damjanović, Milica Bakrač, Nikola Ugrinović, bend „S vremena na vreme“ i Tamburaški orkestar „Mokas“.
Drugog dana, u sredu od 19 časova, održaće se koncert za mlade pod nazivom „Korakom do zvezda“, na kojem će nastupiti: Bojana Srdanović, Jana i Elena Crnomarković, Ena Gogić, Hana Todorić, Tode Nikoletić, Jovo Čulić, Branimir Rosić, Milica Bakrač i Zorica Despotov.
Čim je maturirala, sugrađanka Zorica Barišić odmah je počela da radi kao dispečer u taksi službi. Na poslu, kad god nije bilo poziva za vožnju, čitala je knjige. Najviše poeziju. I pomalo pisala, za svoju dušu, tek poneki stih. Sasvim slučajno za tu njenu neobičnu pasiju saznao je kikindski pesnik Nikola Vasić Topolovački i pozvao je u Klub književnika „Duško Trifunović“ koji je upravo osnivao.
– Nikola me je zaista mnogo podsticao da pišem još od samog početka rada Kluba, od 2009. i već dve godine kasnije objavila sam svoj poetski prvenac „Tragovi“ – kaže ova Kikinđanka. –Putovali smo po mnogim mestima i predstavljali naše književno stvaralaštvo. Mnogi ovdašnji pesnici, zahvalni smo Nikoli Vasiću što nas je nesebično podržavao u radu. Nažalost, on nas je zauvek napustio 2013. i ja sam se od tada samo povremeno pesnički oglašavala, jer sam njegovim odlaskom izgubila baš veliki oslonac. Za sve ove godine napisala sam još pesama dovoljnih za zbirku i nadam se da će uskoro biti objavljena. I danas na pesničkim susretima rado pročitam neku Nikolinu pesmu, jer želim da sačuvam uspomenu na tog divnog čoveka.
Zorica se u međuvremenu okrenula drugom hobiju, koji je, pokazalo se, unosniji od pisanja. Završila je krojački kurs.
– Naučila sam da radim na šivaćoj mašini i sašila prvi turban, želeći da pomognem jednoj pacijentkinji koja je bila na hemoterapiji i gubila je kosu. Bila mi je zahvalna i to me je ohrabrilo da nastavim. Počela sam da krojim različite modele turbana, najčešće od žerseja i lana i da to objavljujem na društvenim mrežama. Usledile su ubrzo pozitivne reakcije i prve porudžbine.
ŠIK MODNI DETALj
Iako mnogi ne vezuju ovaj odevni predmet za naše podneblje, Zorica kaže da su joj kupci najčešće Beograđanke.
– To što radim pretežno su egzotični modeli, često optočeni biserima, koje ručno našivam. Uz turban, svakom naručiocu poklanjam i traku, a često pravim i takozvane fascinatore. To je poseban ukrasni detalj za kosu, koji, kao i turban, nose oni koji žele da istaknu svoju ličnost.
VEZE I ŠTRIKA
Zorica izrađuje i kape i ukrasne kecelje, a i sama voli da nosi vlastite rukotvorine, pa je tako ona jedan od lepših manekena svojih modela.
–Rado nosim i šešire i kape, kao i ukrase za glavu. Narudžbina imam, jer su turbani lep modni detalj, koji ima svoje poklonike. Pored toga što ih prodajem, i dalje hoću da pomognem svim onkološkim bolesnicima, tako da ću sašiti besplatno turban svakom pacijentu, samo neka mi donese materijal- ističe Zorica, dodajući da pored šivenja, veze i štrika.
Uveče, kad završi posao za šivaćom mašinom i druge obaveze, vrati se svojoj prvoj ljubavi – poeziji, pa ispisuje nove stihove, ali i mnogo čita, kao u vreme kada je tek počinjala da piše. Omiljeni su joj francuski nadrealisti odnosno „ukleti pesnici“, a od domaćih: Miroslav Antić, Desanka Maksimović i neizbežni Duško Trifunović, koga Zorica često voli da citira stvarajući uz njegove stihove, i znajući da je umetnost usamljenički čin: „Povlačim se u svoju samoću, tamo gde su ljudi moga kova…“
N. Savić
Potpis slike: Onkološkim pacijentima besplatno šije turbane, samo da donesu materijal
Drugi dečiji folklorni festival „Okreni se moje kolo malo“ održan je u subotu u Banatskom Velikom Selu. Festival je održan u Domu kulture i počeo je svečanim defileom učesnika kroz centralni park.
Članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam Marijana Mirkov zahvalila se organizatorima uz želju da istraju u misiji negovanja muzičke tradicije.
– Lepa slika iz Banatskog Velikog Sela gde su se okupili mališani na festivalu folklora. Ovo je zaista divna poruka da se tradicija i kultura čuvaju i šire kroz vredni rad dece koji sa ponosom nose ove nošnje i velika je radost i uzbuđenje kada sve to vidite na jednom mestu. Danas imamo i koncert “Gusala” u Kikindi, a sutra dečiji folklorni festival u Mokrinu. To su sve odlični primeri kako se tradicija, kultura i zajedništvo neguju i šire – rekla je Marijana Mirkov.
Predrag Santrač, predsednik velikoselskog KUD-a dodao je da je na festivalu učestvovalo oko 250 dece iz kulturno-umetničkih društava iz Orlovata; Sanada, Sente, Krajišnika, Mokrina, Banatske Topole, Kaća, kao i domaćini.
Gromoglasnim aplauzima publika je večeras ispratila nastup operskih velikana Ljubice Vraneš i Dragoljuba Bajića. Maestralne izvedbe i raznovrstan, brižljivo odabran repertoar „Koncerta pod zvezdama“ učinili su ovo muzičko putovanje nezaboravnim.
– Izuzetno se radujem što sam premijerno kod vas u Kikindi. Koleginica Ljubica Vraneš je više puta nastupala ovde i prema njenim rečima, odziv publike bio je fantastičan. Za večerašnji povod, Svetski dan muzike, pripremili smo šarolik repertoar, to su sve sve hitovi, kako popularne muzike, džez standardi, tako i operske arije, ali i naša tradicionalna muzika koju Ljubica i ja uvek nastojimo da promovišemo u našim nastupima, kao deo naše kulture, tradicije i baštine. Sa nama su večeras i naši dugogodišnji prijatelji i saradnici, fantastični muzičari- rekao je prvak beogradske opere, po oceni kritike jedan od najlepših muških glasova na sceni srpske umetničke muzike.
Autentična na sceni i zadivljujućih vokalnih sposobnosti, mecosopran Ljubica Vraneš, nije krila zadovoljstvo što je ponovo pred kikindskom publikom.
– Uživam u mom Banatu, ja sam iz Vršca i mnogo volim da nastupam među svojima. Kikinda je prelepa, opet smo obišli Mamuticu Kiku i unapred se radujem 40. Danima ludaje, jedva čekam ponovo da budem sa vama. Na ovaj način publiku nastojimo i da dozovemo na operske predstave jer kroz naše koncerte, osim što pevamo klasičnu muziku, tu su i drugi muzički žanrovi, pokušavamo da zađemo u sve sfere kako bismo pokazali da operski pevači ne znaju da pevaju samo operu već i druge žanrove. To smo dokazali i kroz našu emisiju koja se emituje na RTV-u subotom uveče „Prijatelji zauvek“. Uvek imamo divne goste koji pevaju najlepše pesme. Dolaze nam i naše kolege, operski pevači, i predstavljaju se kroz druge žanrove.
Marko Markovljev, v.d. direktora Kulturnog centra napominje da ova ustanova prvi put obeležava Svetski dan muzike.
-Muzika je značajan deo delokruga naše ustanove i ono što nas obeležava tokom proteklih godina. Mislim da je ovaj večerašnji praznik muzike zaista vrhunski kulturni događaj. Takođe, ovo je prvi put da organizujemo koncert u bašti Gradske kuće, ali već imamo planove da u ovom prostoru organizujemo događaje i stavimo ga više u funkciju jer je zaista lep, pun zelenila, a pomalo zapostavljen u odnosu na ostale prostore u gradu- najavio je Markovljev.
PRIJATELJI ZAUVEK
Ljubiša Vraneš i Dragoljub Bajić na Radioteleviziji Vojvodine domaćini su popularnog muzičkog serijala „Prijatelji zauvek“ koji je za kratko vreme osvojio srca publike.
– Stižu nam brojni komentari i reči podrške da nastavimo u tom smeru. To je repertoar koji svi vole, a to su upravo pesme koje su pomalo i zaboravljene, šlageri i neke naše tradicionalne pesme. Nije lako pomiriti sve žanrove, ali smo nas dvoje dugo u vodama koje nisu usko vezane za samo klasičnu muziku- kaže prvak beogradske opere.
