Друштво

viber_image_2022-10-22_13-52-47-986

У Сомбору, на 13. Сајму стваралаштва сеоских жена у Војводини учествују и удружења жена са територије Града Кикинде.

Потврдиле су, и овога пута, да имају шта да покажу и чиме да се подиче: од укусних специјалитета до разних рукотворина којима, са пуно брижљивости и ентузијазма, чувају традицију и преносе је на млађе нараштаје.

Завода за равноправност полова сваке године овај сајам одржава у другом граду Војводине, а поводом обележавања 15. октобра – Међународног дана сеоских жена. Ове године слоган сајма је “Сеоске жене се уздижу и траже основна права на одрживи развој”. Манифестација има за циљ да промовише жене из руралних подручја Војводине, њихово стваралаштво, потенцијале и предузетнички дух, али и друштвени активизам када је у питању развој и промоција локалних заједница.

“По подацима Завода, на територији Војводине делује преко 40 удружења жена, претежно се баве ручним радовима, домаћом радиношћу и производњом хране. Покрајинска влада континуирано спроводи политику једнаких могућности и родне равноправности, и кроз своје конкурсе и подстицање женског активизма, али и кроз омогућавање једнаког приступа ресурсима”, рекла је Станислава Малић Гостовић, директорка Завода за равноправност полова.

Своје производе изложило је више од 180 удружења из Војводине.  Девет удружења из седам управних округа Војводине представило је своје примере добре праксе и резултате које су постигле.

 

 

312362614_124552830394343_626712403761079478_n

Међу 44 студента мастер студија на кикиндској  Високој школи струковних студија за образовање васпитача је и Јелена Пантелић из Новог Сада. Након завршених основних студија у овој високошколској установи, каже да није имала дилему да ли да настави образовање.

-Моје колегинице су овде студирале и уписала сам по њиховој препоруци. Школа нуди квалитетно образовање, а професори су партнерски настројени према нама студентима, што је алфа и омега нових основа и пројектног планирања у ком смо сви. У струци сам 15 година, радим као медицинска сестра васпитач у Новом Саду. Ово је још један вид едукације који ми је значајан- указује Јелена која је одличан успех на студијама остварила уз рад, породичне обавезе, децу.

Као првој на листи, омогућено јој је да мастер студије упише о трошку буџета јер је ове године, први пут, министарство одобрило и два буџетска места.

Са наставом, распоредом и будућим обавезама, студенти су упознати на свечаном пријему у амфитеатру школе где је уприличен и пригодан програм.

-Уписано је 44 студента мастер студија,  а по препоруци министарства још један конкурс је у току јер је преостало шест слободних места. Имамо студенте који су код нас завршили основне студије и одмах наставили мастер студије, али и кандидата из других високошколских установа из Вршца и Новог Сада- наводи директорица ВШССОВ Ангела Месарош Живков.

Срдачну  честитку студентима упутила је  и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за образовање и културу.

-Желим свим студентима срећу,  да буду истрајни у ономе што су започели. Ова установа пружиће им квалитетно и садржајно образовање потребно за даљи успех у раду и животу. Поред тога, желим им пун индекс десетки- поручила је Мицковски.

Високу школу струковних студија за образовање васпитача похађа 300 студената. Ове године, владала је велика заинтересованост и за другу годину мастер студија, јер школа пружа могућност студентима који су завршили специјалистичке струковне студије, да упишу другу годину мастер студија. Школарина за мастер студије износи 70.000 динара.

 

 

 

 

1666362821315

На задовољство најмлађих суграђана и најважнијих конзумената, данас је одржан четврти „Палачинка-фест“. Организовало га је кикиндско Удружење жена „Слога“, уз подршку Културног центра и учешће чланица удружења из Иђоша, Нових Козараца, „Сунце“ из Падеја и Удружења жена Града Кикинде. У дворишту Културног центра сервирале су више од хиљаду сланих, слатких и палачинака у боји. Само сат времено требало је малишанима да испразне тањире са свих штандова.

– Претходних година додељивале смо и награде, али овога пута, због недостатка новца за пехаре, нисмо се такмичиле. То нам и није важно, срећне смо што су деца задовољна и што већ нема више ниједне палачинке – каже председница „Слоге“, Олга Голушин. – Охрабрена сам одзивом жена којих је, овога пута, било и више него прошле године, а свака је донела најмање 50 палачинака. Надам се и настојаћемо да „Палачинка-фест“ постане велика манифестација, по којој ће се препознавати град.

Удружење жена „Слога“ постоји већ 13 година и били су смештени у просторијама некадашње Треће месне заједнице. Од када је објекат срушен, чланице су остале без простора који им је неопходан за рад, каже Олга. Ипак, воље и ентузијазма им не недостаје, па ће палачинака и фестивала бити и убудуће, док је деце која их жељно ишчекују.

 

 

 

 

307383293_2257919401052545_3956472679456154319_n

На овогодишњем конкурсу Нафтне индустрије Србије „Заједници заједно” Кикинди је одобрено 17 милиона динара. Средства су намењена Дому здравља и Општој болници, за куповину нове опреме.

За набавку две гинеколошке столице прилагођене и особама са инвалидитетом, два ЦТГ апарата и транспортног инкубатора за Општу болницу биће издвојено 6,4 милиона динара.

Нова опрема коју ће добити Дом здравља: гинеколошка столица прилагођена и особама са инвалидитетом, четири електрична двосекцијска кревета за прегледе, аутоклав, ултразвучни апарат, два колпоскопа и пет апарата за стерилизацију вредна је 10,5 милиона динара.

Овогодишњи програм НИС-а чији је слоган „Да се нове наде роде“ посвећен је репродуктивном здрављу и повећању наталитета. Подршка је усмерена на пројекте опремања здравствених установа и на пројекте подршке локалним самоуправама у реализицији јавних позива за подршку паровима у процесу вантелесне оплодње. .

Опрема која ће се одобреним пројектима набавити задовољава највише технолошке стандарде у области специјализоване медицинске опреме и представља најсавременију опрему за дијагностику и лечење.

НИС је подржао 22 пројекта укупне вредности 118,5 милиона динара. Пројекти ће бити реализовани у 13 градова и општина у нашој земљи: Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку, Панчеву, Пожаревцу, Кикинди, Зрењанину, Кањижи, Србобрану, Житишту, Новом Бечеју и Великом Градишту.

У свету се 17. октобар обележава као Дан борбе против сиромаштва. Стопа ризика од сиромаштва у нашој земљи прошле године била је 21,2 одсто и, у односу на претходну годину, мања је за пола процента. Новчану социјалну помоћ у Кикинди и селима прима четири одсто укупне популације Града.

У Србији, сиромаштвом су највише погођена деца до 14 година и старији у руралним подручјима, затим многочлане породице, самохрани родитељи, незапослени, и особе са инвалидитетом и породице у којима они живе. Самозапослени су имали много већу стопу ризика од сиромаштва од запослених код послодавца – 14,5 одсто у односу на 5,4 одсто. Под најмањим ризиком прошле године били су грађани старости од 25 до 54 године – 19.1 одсто.

За једночлано домаћинство, у 2021. години, праг ризика од сиромаштва био је 24.064 динара, за домаћинство с двоје одраслих и једним дететом млађим од 14 година износио је 43.315 динара, а за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце – 50.533 динара.

У Кикинди, укупан број корисника социјалне заштите на евиденцији Центра за социјални рад је 7.582. Новчану помоћ примају 2.194 особе, а дечији додатак њих 854, показују подаци за прошлу годину, прикупљени у Републичком заводу за социјалну заштиту и надлежном министарству.

Основица новчане социјалне помоћи за једну особу је 9.580 динара, за сваку наредну одраслу особу у домаћинству добија се 4.790 динара, а за дете до 18 година, 2.874 динара.

Највреднији становници Града данас су сигурно биле домаћице из Иђоша. Чланице удружења „Вретено“, њих 40, данас је, на тезге у центру села, изнело слане и слатке специјалитете по старим рецептима, крофне и славске колаче, да дочекају госте на својој манифестацији „Иђошке ђаконије“.

Гости су стигли из Остојићева, Падеја, Бачког Петровца, Лаћарка, Ниша, Братунца из Републике Српске и, наравно, из Кикинде. Изложени су и славски пешкири и везене крпе, „куварице“. Малишани су приредили фолклорни програм, а Иђошани су скували  чак 16 котлића пилећег паприкаша.

Шестим „Иђошким ђаконијама“, у име локалне самоуправе, присуствовао је и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

Покрајински фонд за развој пољопривреде расписао је Конкурс за доделу кредита за куповину пољопривредног земљишта до пет хектара у 2022. години.

Основни циљ одобравања кредита је укрупњавање поседа регистрованих пољопривредних газдинстава, а у циљу стварања услова за интензивирање пољопривредне производње и подизање нивоа ефикасности и степена конкурентности индивидуалних пољопривредних газдинстава, наведено је у тексту Конкурса.

Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од 1% на годишњем нивоу. Највиши износ кредита је 4.500.000 динара, а најмањи 600.000 динара. Учешће је најмање 20% вредности пољопривредног земљишта које је предмет куповине, а рок враћања кредита пет година уз грејс период од 12 месеци.

Пријављивање на конкурс траје до 31. октобра.

skola-(3)-w1024

Свечани пријем нове генерације студената уприличен је данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача. Основне студије на овој високошколској установи уписало је 60 студената, од којих 45 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста, а 15 на смеру за традиционалне игре. Међу бруцошима је и Данка Томић из Градишке.

-Уписала сам овај факултет због љубави према традицији, култури и фолклору. Дугогодишња сам чланица културно-уметничког друштва из Градишке. Желим да проширим своје знање и пренесем га деци и омладини- каже ова студенткиња прве године.

Настава ће почети у понедељак 3. октобра.
-Конкурс за мастер струковне студије је завршен, у току је гласање за ранг листу, а упис следи 13. и 14. октобра. Уколико остане још места, расписаћемо и трећи уписни рок- наводи др Ангела Месарош Живков, директорица ВШССОВ.

Свечаности у амфитеатру школе присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

-Сваки успех долази уз марљив рад, труд, дисциплину и много одрицања. Град Кикинда има обавезу према студентима, да им обезбеди квалитетно образовање. Ова установа има квалитетан кадар који ће студентима обезбедити сва потребна знања и вештине- истакла је Мицковски.

У Етно кући ”Торонтал” у Руском Селу одржан је, протеклог викенда, девети Фестивал гомбоца. Традиционалну посластицу војвођанске кухиње правиле су жене из десетак удружења и друштава са територије Града.

Гости манифестације били су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски  и чланица Градског већа, Рамона Тот.

”Руско Село је мултинационална средина, која чува традицију, културу и обичаје свих народа који овде живе. Утицаји различитих кухиња дају и најбоље рецепте за све гурманске посластице, које су сигурно очаравајуће за свакога ко их проба. Лепо је овде видети и подмладак, који ће од мајки и бака научити рецепте и продужити традицију прављења гомбоца”, рекао је Лукач.

Председник Мађарског културно–уметничког и омладинског центра ”Торонтал” у Руском Селу и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи, задовољан је што је Фестивал, и ове године, окупио велики број екипа.

„Такмичење је веома интересантно јер се гомбоце праве на различите начине и од различитог материјала, иако су најпознатије са шљивама. На територији нашег града све је више гастрономских фестивала, осећа се потреба за сеоским туризмом, а циљ је да оваквих манифестација буде што више и да буду што масовније”, додао је Талпаи.

 

Малишани из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и представници Града најавили су „Дане лудаје“ у Београду и тако започели промотивну турнеју у Србији и Румунији.

”Дани лудаје”, који ће се одржати од 15. до 18. септембра, представљени су у Београду, у Туристичкој организацији Србије. Позив на највећу кикиндску манифестацију упутио је Младен Богдан, председник Градског парламента.

”Можемо да понудимо заиста богат и квалитетан програм. Ту је и стандардни део ‘Дана лудаје’, такмичење у категоријама најдуже и најтеже бундеве, и надамо се да ће, баш ове године, бити оборен и неки рекорд. С обзиром на то да смо део Светске асоцијације, имаћемо прилику да резултате објавимо целом свету, што је још један начин промоције наше манифестације”, рекао је Богдан.

Београђане је на ”Дане лудаје” позвао и новинар и водитељ, Кикинђанин Иван Голушин. Малишани из вртића из Руског Села, Башаида и Мокрина, и “Мики” и ”Плави чуперак” из Кикинде затим су, у Кнез Михајловој улици, позивали Београђане да буду гости нашег града. Уз подршку тамбураша, нудили су програме, колаче и пите од лудаје.

Наредних дана промоција 37. “Дана лудаје” биће уприличена у Новом Саду, Зрењанину, Сомбору, Суботици и Темишвару.

 

error: Content is protected !!